Ispitna pitanja iz analitike lekova-septembar 2006.

[Bred]

UV/VIS SPEKTROFOTOMETRIJA
1. Navesti vrstu elektronskih prelaza koji su odgovorni za apsorpciju u UV
oblasti i objasniti nastajanje apsorpcionog spektra.
2. Objasniti naèin identifikacije hloramfenikola u rutinskoj analizi pomoæu
apsorpcionog spektra.
3. Navesti tri primera farmaceutskuh supstanci koje imaju karakteristican UV
spektar i oznaèiti hromoforne grupe.
4. Navesti dva parametra koji opisuju svaku hromoforu.
5. Koji elektronski prelazi rezultuju dobijanjem UV spektra. Koji od njih, kada
i kako rezultuju VIS apsorpcijom.
6. Navesti tri leka koji sadr¾e konjugovane hromofore
7. Navesti èetiri farmaceutske supstance sa kombinovanim hromoforama
8. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti apsorbuje izolovana dvostruka i
trostruka veza
9. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti apsorbuju produ¾ene hromofore
10. Objasniti apsorpcione karakteristike konjugovanih hromofora na primeru
jedne farmaceutske supstance.
11. Da li konjugovane hromofore prisutne u strukturi Vitamina A imaju jedan ili
vi¹e maksimuma u apsorpcionom spektru.
12. Od èega zavisi izgled apsorpcionog maksimuma kod konjugovanog α, β-
nezasiæenog ketona u hemijskoj strukturi neke farmaceutske supstance
13. U kojoj spektralnoj oblasti apsorbuje β- karoten
14. U kojoj spektralnoj oblasti apsorbuju tetraciklini
15. Objasniti uticaj sternog efekta na produ¾enu konjugaciju na primeru cis- i
trans-stilbenske jedinice u strukturi neke farmaceutske supstance.
16. Nacrtati i objasniti apsorpcioni spektar betametazona i hidrokortizona
17. Koliko apsorpcionih maksimuma u UV oblasti ima benzen
18. Kako na apsorpciju u UV/VIS oblasti utièe poveæanje broja aromatiènih
prstenova kod kondenzovanih sistema u strukturi nekog leka.
19. Da li se aromatiène heterocikliène strukture razlikuju u izgledu apsorpcionog
spektra od odgovarajuæih aromatiènih karbocikliènih struktura
20. Navesti uticaj nepolarnih rastvaraèa na spektralne osobine ispitivane
supstance
21. Navesti uticaj polarnih rastvaraèa na spektralne osobine ispitivane supstance
22. Objasniti uticaj rastvaraèa na izgled apsorpcionog spektra benzena
23. Nacrtati i objasniti UV apsorpcioni spektar efedrina
24. Da li efedrin predstavlja produ¾enu hromoforu
25. Nacrtati i objasniti apsorpcioni spektar ketoprofena
26. Da li ketoprofen predstavlja produ¾enu hromoforu
27. ©ta su kombinovane hromofore
28. Da li kombinovane hromofore predstavljaju produ¾ene hromofore
29. ©ta su auksohromne grupe. Navesti najmanje tri farmaceutske supstance
koje sadr¾e auksohromne grupe.
30. Objasniti auksohromni efekat amino grupe u strukturi prokaina – nacrtati
odgovarajuæe spektre
31. Objasniti auksohromni efekat fenolne grupe u strukturi fenilefrina – nacrtati
odgovarajuæe spektre
32. Navesti primere farmaceutskih supstanci kod kojih dolazi do hipsohromnog
pomeranja apsorpcionog maksimuma u polarnim rastvaraèima
33. Navesti primere farmaceutskih supstanci kod kojih dolazi do batohromnog
pomeranja apsorpcionog maksimuma u polarnim rastvaraèima
34. Navesti kriterijume za izbor rastvaraèa u UV-VIS spektrofotometrijskoj
analizi farmaceutskih supstanci
35. Kada je potrebna hemijska derivatizacija farmaceutskih supstanci za VIS
analizu
36. Koje uslove je potrebno definisati za kvantitativnu UV/VIS
spektrofotometrijsku analizu farmaceutskih supstanci
37. Objasniti metodu standardne krive za kvantitativnu spektrofotometrijsku
analizu
38. Objasniti metodu kvantitativne spektrofotometrijske analize pomoæu
rastvora standarda za uporeñivanje
39. Objasniti metodu specifiènog apsorpcionog koeficijenta A1%
1cm
za
kvantitativnu spektrofotometrijsku analizu
40. Kada je moguæa spektrofotometrijska analiza dvokomponentnih
farmaceutskih preparata koji imaju spektralne osobine
41. Navesti parametre koji slu¾e u kvalitativnoj spektrofotometrijskoj UV i IR
analizi
42. Navesti parametar za kvantitativnu UV/VIS spektrofotometrijsku analizu
43. Navesti spektralnu oblast od znaèaja za UV spektrofotometrijsku analizu
farmaceutskih spstanci
44. Navesti spektralnu oblasti od znaèaja za VIS spektrofotometrijsku analizu
farmaceutskih spstanci
45. Navesti tri oficinalne metode za kvantitativnu spektrofotometrijsku analizu
46. Objasniti primenu specifiènog apsorpcionog koeficijenta u farmaceutskoj
analizi
47. Objasniti upotrebu apsorpcionog spektra u rutinskoj analizi lekova
48. Napisati oblik Lambert-Berov-og zakona koji se koristi u farmaceutskim
analizama
49. Navesti uslove koje je potrebno definisati za kvalitativnu
spektrofotometrijsku analizu lekova
50. Navesti uslove koje je potrebno definisati za kvantitativnu
spektrofotometrijsku analizu lekova
51. Objasniti primenu UV spektrofotometrije u identifikaciji acetilsalicilne
kiseline i njenog degradacionog proizvoda salicilne kiseline u
farmaceutskim preparatima
52. Objasniti primenu VIS spektrofotometrije u identifikaciji acetilsalicilne
kiseline i njenog degradacionog proizvoda salicilne kiseline u
farmaceutskim preparatima
53. Kako se fenacetin mo¾e odrediti spektrofotometrijski
54. Kako se antipirin mo¾e odrediti spektrofotometrijski
55. Kako se aminopirin mo¾e odrediti spektrofotometrijski
56. Kako se penicilini mogu odrediti spektrofotometrijski
57. Kako se streptomicin mo¾e odrediti spektrofotometrijski
58. U kojoj spektrofotometrijskoj oblasti se analiziraju sulfonamidi i kako
IR SPEKTROFOTOMETRIJA
1. Koja spektralna oblast je znaèajna za kvalitativnu IR analizu farmaceutskih
supstanci
2. Objasniti broj apsorpcionih maksimuma u IR spektru na primeru nelinearne
molekule – vode
3. Kako se izra¾ava vibraciona frekvenca u IR spektrofotometriji
4. ©ta je talasni broj objasniti znaèaj u IR spektru
5. Navesti dva osnovna tipa molekulskih vibracija u IR spektrofotometriji
6. Navesti dve vrste valencionih vibracija
7. Navesti èetiri vrste deformacionih vibracija
8. Koji je broj osnovnih frekvenci za linearne i nelinearne molekule u IR spektru
9. Navesti dva uslova za apsorpciju molekula u IR oblasti
10. Navesti tri funkcionalne grupe koje imaju najizra¾eniju apsorpciju u IR oblasti
11. Navesti tri nepolarna rastvaraèa koji utièu na vibracionu strukturu molekula
12. Navesti tri oblika u kojima se mo¾e naæi uzorak za IR spektroskopsku analizu
13. Navesti vrste materijala od kojih su napravljene kivete za UV, VIS i IR
spektroskopske analize kao i razloge za svaku vrstu
14. Navesti najva¾nije primene IR spektara u farmecutskoj analizi
15. Objasniti primenu IR spektara u rutinskoj farmaceutskoj analizi
16. Objasniti pripremu uzorka za snimanje IR spektra neke farmaceutske
supstance u èvrstom stanju
17. Navesti najmanje èetiri razloga zbog kojih broj osnovnih frekvenci kod
linearnih i nelinearnih molekula se razlikuje od broja maksimuma u IR spektru
neke farmaceutske supstance
18. Nacrtati i objasniti pik koji je karakteristièan za apsorpciju –OH grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
19. Nacrtati i objasniti pik koji je karakteristièan za apsorpciju –NH2 grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
20. Nacrtati i objasniti pik koji je karakteristièan za apsorpciju –CO grupe u IR
spektru neke farmaceutske supstance
21. ©ta utièe na polo¾aj maksimuma pika u IR spektra utièu
22. Navesti tri rastvaraèa koji se koriste u IR spektrofotometrijskoj analizi
farmaceutskih supstanci
23. Objasniti primenu IR spektrofotometrije u kvantitativnoj analizi (nacrtati
grafik i napisati odgovarajuæi obrazac)
POLARIMETRIJA I HIRALNE SEPARACIJE
1. ©ta je polarimetrija i na èemu se zasniva
2. Navesti dva kvalitativna ispitivanja gde se koristi polarimetrija u kvalitativnoj
farmaceutskoj analizi
3. Navesti i objasniti primenu polarimetrije u kvantitativnoj analizi
farmaceutskih supstanci
4. ©ta je specifièna optièka rotacija prema farmakopeji
5. Navesti konstantne uslove pri kojima se meri ugao rotacije
6. Napisati izraz za specifiènu optièku rotaciju
7. Napisati èetiri parametra od kojih zavisi specifièna optièka rotacija
8. Navesti tri naèina za razdvajanje optièki aktivnih farmaceutskih supstanci
9. Na kojoj osobini enentiomera se zasniva separacija optièki aktivnih
farmaceutskih supstanci.
10. Navesti tri pristupa za primenu hiralne teène hromatografije u separaciji
hiralnih farmaceutskih supstanci
11. ©ta je enantioselektivnost
12. Navesti èetri primera hiralnih stacionarnih faza
13. ©ta je hiralno prepoznavanje supstanci u hiralnoj teènoj hromatografiji
14. Navesti pet interakcija koje su zastupljene kod hiralnog prepoznavanja
15. ©ta su proteinske stacionarne faze
16. Koje su prednosti upotrebe proteinskih stacionarnih faza
17. Navesti primere farmaceutskih supstanci koje se razdvajaju na proteinskim
stacionarnim fazama
18. ©ta su polisaharidne hiralne stacionarne faze. Koje su njihove prednosti i
primena u analizi farmaceutskih supstanci.
19. Objasniti donor-akceptorske hiralne stacionarne faze
20. Objasniti ciklodekstrinske stacionarne faze u hiralnoj hromatografiji
REFRAKTOMETRIJA
1. Objasniti primenu indeksa refrakcije u kvantitativnoj analizi etarskih ulja
(nacrtati odgovarajuæu kalibracionu krivu)
2. Napisati izraz za specifièni indeks refrakcije
3. Napisati izraz za molarnu refrakciju
4. Navesti èetiri primera teènih supstanci sa karakteristiènim indeksom refrakcije
HROMATOGRAFSKE METODE
TLC
1. Navesti adsorbens i rastvaraèe i objasniti TLC sistem normalnih faza
2. Navesti adsorbens i rastvaraèe i objasniti TLC sistem reverznih faza
3. Nacrtati i objasniti izraèunavanje retencionih vrednosti kod TLC metode
4. Navesti tri primera modifikacije silikagela kod TLC metode
5. Navesti dva naèina razdvajanja supstanci kod TLC metode
6. Navesti tri naèina detekcije mrlja (zona) kod TLC metode
7. Navesti tri naèina izvoñenja kvantitativne TLC metode
8. Napisati izraz za distribucioni koeficijent kod adsorpcione hromatografije
9. Objasniti naèin identifikacije primenom TLC metode
10. Navesti tri adsorbensa za izvoñenje TLC metode
11. Navesti adsorbens za razdvajanje supstanci sa UV hromofornim grupama TLC
metodom
12. Navesti dva adsorbensa za reverzno – faznu TLC metodu
13. Navesti tri naèina otkrivanja mrlja (zona) kod TLC metode
14. Navesti dva sprej reagensa za otkrivanje mrlja (zona) kod TLC metode
15. Napisati izraze za izraèunavanje Rf i RRf vrednosti
16. Objasniti ulogu kiselina, baza i pufera kod razdvajanja kiselina i baza TLC
metodom
17. Objasniti kvantitativnu denzitometrijsku TLC analizu
18. Objasniti kvantitativnu TLC metodu kalibracione krive
19. Objasniti HPTLC metodu i navesti tri prednosti u odnosu na TLC metodu
20. Nacrtati ¹eme za adsorpcioni i podeoni tip hromatografije
LC
21. Nacrtati i objasniti eluacioni hromatogram supstanci A i B i obele¾iti pikove
22. Napisati izraze za izraèunavanje broja teoretskih platoa (N) i HETP za
efikasnost kolone
23. Napisati izraz za rezoluciju i separacioni faktor kod LC metode
24. Navesti dve hromatografske tehnike koje se baziraju na adsorpcionom tipu
hromatografije
25. Navesti dve hromatografske tehnike koje se baziraju na podeonom tipu
hromatografije
26. Objasniti fenomen gel filtracije kod ekskluzione hromatografije.
27. Objasniti princip jonoizmenjivaèke hromatografije i navesti primere za
kationske i anionske izmenjivaèe.
HPLC
28. Nacrtati HPLC hromatogram supstanci A i B i napisati izraze za faktor
kapaciteta, rezoluciju i separacioni faktor
29. Napisati osnovni fragment silikonskog nosaèa i navesti èetiri radikala za
pakovane kolone kod HPLC metode
30. Objasniti i nacrtati kalibracionu krivu i napisati izraz za izraèunavanje kod
HPLC kvantitativne analize – metoda eksternog standarda
31. Objasniti i nacrtati kalibracionu krivu i napisati izraz za izraèunavanje kod
HPLC kvantitativne analize – metoda internog standarda
32. Objasniti naèin identifikacije primenom HPLC metode
33. Koji parametri se koriste u kvalitativnoj HPLC analizi – napisati izraze
34. ©ta podrazumeva validacija HPLC metode
35. Koja su dva naèina razdvajanja enantiomera hiralnom HPLC metodom
36. Navesti dva primera pakovanih kolona kod HPLC normalnih faza
37. Navesti dva primera pakovanih kolona kod HPLC reverznih faza
38. Navesti tri polarna rastvaraèa za mobilnu fazu kod HPLC reverznih faza
39. Navesti tri nepolarna rastvaraèa za mobilnu fazu kod HPLC normalnih faza
40. Navesti tri detektora koji se koriste u HPLC metodi
TEMPERATURA TOPLJENJA
1. Objasniti mehanizam odreñivanja taèke topljenja direktnom metodom
trenutnog topljenja
2. Objasniti mehanizam odreñivanja taèke topljenja indirektnom metodom
trenutnog topljenja
3. ©ta je eutektièna sme¹a i navesti formule test supstanci koje se koriste
4. Objasniti metodu zatvorene kapilare – balon i digitalni aparat
5. Objasniti metodu otvorene kapilare
6. Navesti razloge za primenu eutektiène sme¹e
7. Navesti dve primene taèke topljenja u analitici lekova
8. ©ta je taèka topljenja prema farmakopeji
9. Navesti tri oficinalne metode za odreñivanje taèke topljenja
10. Napisati izraz za faktor korekcije kod kalibracije termometra
EKSTRAKCIJE U FARMACEUTSKOJ ANALIZI
1. Opisati primenu, mehanizam i izraz za podeoni koeficijent kod teèno – teène
ekstrakcije
2. Napisati mehanizam, koeficijente raspodele i separacioni faktor kod teèno –
teène ekstrakcije dve lekovite supstance
3. Objasniti uticaj pH na teèno – teènu ekstrakciju prema hemijskoj prirodi
lekovite supstance
4. Objasniti i shematski prikazati uticaj pH kod ekstakcije baznih lekovitih
supstanci u sistemu normalnih faza
5. Objasniti i shematski prikazati uticaj pH kod ekstakcije kiselih lekovitih
supstanci u sistemu normalnih faza
6. Objasniti i shematski prikazati mehanizam ekstakcije lekovitih supstanci u
sistemu reverznih faza
7. Napisati i objasniti uticaj jonske jaèine na ekstrakciju lekovite supstance
8. Objasniti ekstrakcije sistemom normalnih faza kod slabih organskih kiselina i
njihovih soli
9. Objasniti ekstrakcije sistemom normalnih faza kod slabih organskih baza i
njihovih soli
10. Navesti pet faktora koji utièu na teèno – èvrstu ekstrakciju
11. Napisati i objasniti mehanizam raspodele dve lekovite supstance teèno-teènom
ekstrakciom
12. Navesti tri faktora koji utièu na teèno – teènu ekstrakciju
13. Navesti tri nepolarna nedisosujuæa ekstraktanta kod teèno – teène ekstrakcije
14. Napisati izraz za sistem normalnih faza kod teèno – teène ekstrakcije
15. Napisati izraz za sistem reverznih faza kod teèno – teène ekstrakcije
16. Objasniti ekstrakciju pomoæu patrona
17. Navesti tri vrste ekstrakcije na èvrstoj podlozi
18. Navesti po dve vrste patrona prema punjenju i vrsti ekstrakcije
TITRACIJE I KOMPLEKSI
1. Objasniti princip kiselo – bazne titracije u nevodenoj sredini kada je rastvaraè
siræetna kiselina
2. Objasniti princip kiselo – bazne titracije u nevodenoj sredini kada je rastvaraè
dimetilformamid
3. Navesti tri indikatora koji se koriste za titraciju u nevodenoj sredini
KOMPLEKSI
1. Objasniti kvalitativnu i kvantitativnu analizu lekova u obliku kompleksa
2. Napisati konstante disocijacije EDTA, konstante stabilnosti i uslovnu
konstantu stabilnosti EDTA
3. Napisati reakcije kompleksiranja EDTA sa indikatorom i navesti primer sa
eriohromcrnim T
4. ©ta je koordinacioni broj kod kompleksa i od èega zavisi
5. Navesti vrste veza izmeñu liganda i metalnog jona
6. Navesti dve vrste liganada koje se koriste u kompleksometrijskoj titraciji
7. Napisati konstantu stabilnosti kompleksa
8. Navesti tri indikatora koji se koriste u kompleksometrijskoj titraciji
9. Napisati izraz i oznaèiti rastvaranja slabih kiselina u amfiprotonskom
rastvaraèu
10. Napisati izraz i oznaèiti rastvaranja slabih baza u amfiprotonskom rastvaraèu
11. Napisati primer za jedan amfiprotonski, protogeni i protofilni disosujuæi
rastvaraè
12. Navesti tri konstante kod amfiprotonskih rastvarèa
13. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe baze u protofilnom
rastvaraèu
14. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe kiseline u protogenom
rastvaraèu
15. Navesti tri indikatora koja se koriste za titraciju u nevodenoj sredini i objasniti
njihove osobine
16. Napisati izraz za konstantu autoprotolize (KS) amfiprotonskog rastvaraèa
17. Napisati tri grupe nedisosujuæih rastvaraèa za nevodenu sredinu
18. Napisati rastvaranje lekovite supstance osobina slabe baze u siræetnoj kiselini
19. Napisati rastvaranje lekovite supstance osobina slabe kiseline u siræetnoj
kiselini
PENICILINI
1. Napisati op¹tu formulu penicilina i objasniti hemijske osobine
2. Napisati reakciju penicilina u baznoj sredini
3. Napisati reakciju penicilina sa ¾iva(II)-hloridom
4. Napisati i objasniti odreñivanje penicilina potenciometrijskom titracijom
5. Napisati i objasniti jodometrijsko odreñivanje penicilina
6. Napisati reakciju penicilina sa hidroksilaminom i objasniti kvantitativnu
analizu
7. Napisati degradacione proizvode penicilina u kiseloj sredini
8. Napisati dokazne reakcije na penicilamin
9. Napisati dokazne reakcije na penicilaldehid
10. Napisati dokazne reakcije oksidacije i redukcije penicilina
11. Navesti tri naèina za kvalitativnu analizu penicilina
12. Navesti dva naèina odreñivanja penicilina
HLORAMFENIKOL
1. Napisati i objasniti reakciju grañenja diazonijum soli i kuplovanja kod
hloramfenikola
2. Napisati formulu hloramfenikola i oznaèiti grupu koja je najoodgovornija za
apsorpciju u IR
3. Napisati i objasniti reakciju grañenja hidroksamskih kiselina i njihovih
kompleksa sa Fe(III)-jonima kod hloramfenikola
4. Napisati i objasniti reakciju nastajanja soli pseudonitro kiselina kod
hloramfenikola
5. Napisati i objasniti reakciju oksidativnog cepanja hloramfenikola u kiseloj
sredini
6. Napisati i objasniti reakciju grañenja kompleksa hloramfenikola sa
gvo¾ñe(III)-jonima
7. Napisati tri moguæe reakcije grañenja kompleksa hloramfenikola sa bakar(II)-
jonima
8. Navesti tri kvalitativne reakcije hloramfenikola
9. Napisati tri naèina identifikacije hloramfenikola prema Ph. Eur.
10. Navesti oficinalne oblike hloramfenikola (soli, estre).
11. Navesti kvantitativne reakcije hloramfenikola
12. Da li se u kvantitativnu analizu hloramfenikola mo¾e primeniti polarimetrija i
kako
SULFONAMIDI
1. Objasniti hemijske osobine sulfonamida i napisati odgovarajuæe rezonantne
strukture
2. Napisati op¹tu formulu sulfonamida i objasniti spektralne osobine
3.Napisati i objasniti dokaznu reakciju nastajanja diazonijum soli i kuplovanja kod
sulfonamida
4. Napisati dokaznu reakciju oksidativnog kuplovanja sulfonamida
5. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kondenzacije sulfonamida sa
ksanthidrolom
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja ©ifovih baza kod sulfonamida
sa furfuralom
7. Napisati i objasniti reakciju identifikacije sulfonamida sa formaldehidom
8. Napisati i objasniti reakciju identifikacije sulfonamida sa p – dimetilamino
benzaldehidom
9. Napisati i objasniti kvantitativnu reakciju sulfonamida sa srebro-nitratom
10. Napisati i objasniti reakciju oksidacije sulfonamidske grupe u identifikaciji
sulfonamida
11. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja kompleksa sulfonamida
12. Napisati reakcije i objasniti nitritometrijsko odreñivanje sulfonamida
13. Objasniti odreñivanje sulfonamida titracijom u nevodenoj sredini
14. Napisati èetiri metode za kvantitativnu analizu sulfonamida prema Ph. Eur.
15. Opisati postupak za odreñivanje taèke topljenja kod sulfonamida po Ph. Eur.
16. Koja dva farmaceutska preparata sulfonamida se nalaze u terapiji i u kojem
hemijskom obliku
17. Èiji hemijski derivati su sulfonamidi
18. Navesti tri dokazne reakcije na amino grupu sulfonamida
19. Navesti tri dokazne reakcije na sulfonamidsku grupu
20. Navesti tri oficinalna sulfonamida u obliku tableta
21. Navesti tri oficinalne metode za identifikaciju sulfonamida
TETRACIKLINI
1. Objasniti hemijske osobine tetraciklina na primeru tetraciklin-hlorida
2. Objasniti reakciju tetraciklina u kiseloj sredini i njenu primenu u analitici
tetraciklina
3. Objasniti reakciju tetraciklina u baznoj sredini i njenu primenu u analitici
tetraciklina
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju grañenja kompleksa tetraciklina pri
razlièitim pH vrednostima
5. Navesti tri vrste farmaceutskih preparata tetraciklina
6. Navesti tri kvalitativna ispitivanja tetraciklina prema Ph. Eur.
STREPTOMICIN
1. Napisati formulu streptomicina i oznaèiti funkcionalne grupe na kojima se
zasnivaju dokazne reakcije
2. Napisati reakcije postepenog cepanja streptomicina u kiseloj sredini
3. Napisati i objasniti dokazne reakcije streptomicina na aldehidnu grupu
streptoze
4. Napisati i objasniti tri reakcije identifikacije na gvanidino grupu streptomicina
5. Napisati i objasniti maltol reakciju za dokazivanje streptomicina
6. Napisati i objasniti reakciju grañenja diazonijum soli kod streptomicina
7. Navesti tri reakcije za identifikaciju streptomicina prema Ph. Eur.
KORTIKOSTEROIDI
1. Napisati i objasniti dokaznu reakciju hidrokortizona sa 2, 4–dinitrofenil
hidrazinom u kiseloj sredini
2. Napisati i objasniti dokaznu reakciju hidrokortizona sa 2, 4–dinitrofenil
hidrazinom u baznoj sredini
3. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortizona sa semikarbazidom
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortizona sa tiosemikarbazidom
5. Napisati i objasniti reakciju prednizolona sa izonikotinhidrazidom
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju oksidacije kortikosteroida do 17–keto
steroida
7. Napisati i objasniti dokaznu reakciju 3- i 17– keto steroida u kiseloj i baznoj
sredini
8. Napisati i objasniti reakciju oksidacije 17α-hidroksikortikosteroida
(hidrokortizona)
9. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa
benzensulfonhidroksamskom kiselinom
10. Napisati i objasniti Porter – Silber-ovu reakciju kod kortikosteroida

[Bred]

11. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa tetrazolijum solima
12. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kortikosteroida sa bakar(II)–acetatom i
nastajanje hinoksalin derivata
13. Napisati tri oficinalna kvalitativna ispitivanja kortikosteroida
KARDIOTONICI
1. Napisati i objasniti kvantitativnu reakciju digitoksina u baznoj sredini
2. Navesti metodu i napisati i objasniti reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje
kardiotoniènih heterozida
3. Napisati i objasniti Kedde-ovu dokaznu reakciju kod kardiotoniènih heterozida
4. Napisati i objasniti dokaznu reakciju za Legal-ov test kod kardiotoniènih
heterozida
5. Napisati dokaznu reakciju kardiotoniènih heterozida sa hidroksilaminom
6. Napisati dokaznu reakciju na digitoksozu sa Bial-ovim reagensom kod
kardiotoniènih heterozida
7. Napisati Liberman-ovu kolor dokaznu reakciju kod bufadienolida
8. Navesti tri naèina za identifikaciju kardenolida prema Ph. Eur.
ANDROGENI I ESTROGENI
1. Napisati i objasniti dve dokazne reakcije na etinil grupu kod etisterona
2. Napisati dokaznu reakciju kod androgenih hormona sa hidroksilaminom
3. Navesti tri naèina identifikacije androgenih hormona po Ph. Eur.
4. Napisati i objasniti hemijsku reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje
etisterona potenciometrijskom titracijom
5. Napisati dokaznu reakciju etinilestradiola sa benzalkonijum-hloridom
6. Napisati dokaznu reakciju etinilestradiola sa gvo¾ñe(III)-jonom
7. Napisati dokaznu reakciju estradiola sa diazonijum solima
8. Navesti tri naèina za identifikaciju estradiolbenzoata prema Ph. Eur. V
LIPOSOLUBILNI VITAMINI
1. Napisati reakciju i objasniti naèin identifikacije vitamina A sa ptoluensulfonskom
kiselinom
2. Napisati i objasniti Carr - Price–ovu reakciju za identifikaciju vitamina A
3. U kojim fizièko-hemijskim metodama koristimo Carr – Price reakciju u
kvalitativno-kvantitativnoj analizi vitamina A i na koji naèin.
4. Da li se vitamin A mo¾e analizirati primenom UV spektrofotometrije i kako.
5. Navesti tri moguæe savremene fizièko-hemijske i instrumentalne metode koje
se mogu primeniti u kvalitativno – kvantitativnoj analizi vitamina A.
6. Navesti tri naèina za identifikaciju vitamina A
7. Navesti dva naèina odreñivanja vitamina A prema Ph. Eur.
8. Navesti tri oficinalna oblika vitamina A
9. Napisati reakciju identifikacije vitamina D koja slu¾i za odreñivanje taèke
topljenja
10. Napisati i objasniti Carr – Price-ovu identifikacionu reakciju kod vitamina D
11. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina D sa sumpornom kiselinom
12. Navesti tri oficinalna kvalitativna ispitivanja vitamina D
13. Navesti dve funkcionalne grupe vitamina D koje su znaèajne u njegovoj
analitici
14. Za¹to vitamin D ima karakteristièan IR spektar
15. Koji je oficinalan naèin odreñivanaja vitamina D
16. Na koju supstancu se izvodi test èistoæe u preparatima vitamina D. Napisati i
objasniti odgovarajuæu reakciju.
17. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina E sa azotnom kiselinom i
fenilendiaminom
18. Napisati i objasniti reakciju identifikacije vitamina E sa gvo¾ñe(III)-hloridom
u kiseloj sredini
19. Navesti tri metode za kvalitativno ispitivanje vitamina E prema Ph. Eur.
20. Navesti dve oficinalne metode za odreñivanje vitamina E
21. Navesti reagense za ispitivanje vitamina E TLC metodom i napisati
odgovarajuæu reakciju.
HIDROSOLUBILNI VITAMINI
1. Napisati i objasniti dokaznu reakciju vitamina C sa Tilmans-ovim reagensom
2. Napisati i objasniti reakciju Turnbul-ov plavo za identifikaciju vitamina C
3. Napisati dokazne reakcije vitamina C sa bakar(II)-sulfatom i gvo¾ñe(II)-
sulfatom
4. Napisati dokaznu reakciju vitamina C sa metilensko-plavim
5. Napisati dokaznu reakciju vitamina C sa srebro-nitratom
6. Napisati i objasniti Felling-ovu reakciju za dokazivanje vitamina C
7. Napisati reakciju dehidroaskorbinske kiseline sa 2, 4–dinitrofenilhidrazinom
8. Napisati i objasniti reakciju za odreñivanje vitamina C sa cerijum(IV)-
sulfatom
9. Napisati i objasniti Tiohrom reakciju u prisustvu natrijum-hidrogensulfita za
identifikaciju vitamina B1
10. Napisati i objasniti reakciju nastajanja lumiflavina i lumihroma u identifikaciji
vitamina B2
11. Navesti tri naèina identifikacije vitamina B2 prema Ph. Eur.
12. Napisati reakciju identifikacije vitamina B6 sa 2, 6 - dihlorhinonhlorimid
(Gibbs-ov reagens) i objasniti specifiènost reakcije
13. Napisati dokaznu reakciju kuplovanja vitamina B6 sa diazonijum solima
14. Napisati i objasniti dokaznu reakciju vitamina B6 sa pdimetilaminobenzaldehidom
15. Napisati i objasniti identifikaciju folne kiseline sa bakar(II)-jonom
16. Napisati reakciju za identifikaciju folne kiseline sa cinkom u kiseloj sredini i
odgovarajuæu reakciju diazotacije
17. Navesti èetiri naèina identifikacije vitamina C prema Ph. Eur.
18. Navesti tri reakcije vitamina C za kvantitativnu analizu
19. Navesti dve vrste titracija za kvantitativnu analizu vitamina B1
20. Navesti oficinalnu metodu za kvantitativnu analizu vitamina B2 prema Ph.
Eur.
21. Navesti tri oficinalna naèina za identifikaciju vitamina B6 prema Ph. Eur.
22. Navesti tri naèina identifikacije folne kiseline prema Ph. Eur.
23. Navesti dva naèina kvantitativne analize folne kiseline
ALKALOIDI
1. Navesti op¹te reakcije za identifikaciju alkaloida
2. Navesti i objasniti poluspecifiène reakcije alkaloida
3. Da li se temperatura topljenja mo¾e koristiti u identifikaciji alkaloida. Navesti
razloge nepouzdanosti.
4. Navesti tri zajednièke osobine svih alkaloida znaèajne za njihovu analitiku
5. Obasniti ekstrakciju alkaloida pomoæu rastvaraèa
6. Navesti tri znaèajne osobine atropina koje se koriste u analitici
7. Napisati i objasniti Vitalijevu reakciju za identifikaciju atropina
8. Da li je Vitalijeva reakcija specifièna za atropin
9. ©ta je uslov u strukturi atropina da bi Vitalijeva reakcija bila pozitivna
10. Napisati proizvod atropina koji nastaje u jaèe kiseloj sredini
11. Da li se IR spektri mogu koristiti u identifikaciji atropina i navesti
karakteristiènu grupu koja æe imati intenzivnu IR apsorpciju
12. Napisati i objasniti dokaznu reakciju atropina koja se zasniva na hidrolitièkom
cepanju estra i oksidaciji
13. Napisati i objasniti dokaznu reakciju atropina sa pdimetilaminobenzaldehidom
14. Napisati i objasniti odreñivanje sadr¾aja atropina u farmaceutskim preparatima
15. Navesti tri naèina za kvalitativnu analizu kokaina
16. Napisati reakciju identifikacije kokaina zasnovanu na degradaciji estra
17. Napisati reakciju identifikacije kokaina sa kalijum permanganatom
18. Da li kokain ima apsorpcione osobine i navesti spektrofotometrijske oblasti u
kojima ima karakteristiène maksimume.
19. Napisati i objasniti reakciju Talejohinske probe za identifikaciju hinina i
hinidina
20. Navesti uslov za pozitivnu Talejohinsku probu kod hinina.
21. Napisati i objasniti mehanizam titracije u nevodenoj sredini na primeru hinin
hlorida
22. Navesti dve oficinalne reakcije identifikacije hinina i hinidina
23. Navesti dva naèina razlikovanja hinina i hinidina
24. Napisati i objasniti dokaznu reakciju morfina u kojoj nastaje apomorfin
25. Napisati i objasniti dokaznu reakciju kuplovanja morfina sa diazonijum solima
26. Napisati i objasniti dokaznu reakciju morfina sa kalijumheksacianoferatom(
III) i gvo¾ñe(III)-hloridom
27. Napisati i objasniti dokazne reakcije morfina sa koncentrovanom azotnom
kiselinom i reakciju kondenzacije sa formaldehidom
28. Napisati i objasniti reakciju odreñivanja morfin-hlorida titracijom u nevodenoj
sredini
29. Navesti tri rastvaraèa u kojima morfin ima karakteristiènu apsorpciju kao i
oblast apsorpcije
30. Napisati i objasniti Coralyn reakciju za identifikaciju papaverina
31. Napisati i objasniti reakciju sulfonovanja i nitrovanja za identifikaciju
papaverina
32. Koje tri fizièko-hemijske metode mo¾emo upotrebiti u identifikaciji
papaverina
33. Napisati i objasniti dokaznu reakciju efedrina sa bakar(II)-jonom u baznoj
sredini (Chen – Kao reakcija)
34. Koja su dva naèina razlikovanja (-) enantiomera efedrina od racemata
35. Kako se mogu meñusobno razlikovati racemski parovi ertro- i treo efedrina
36. Navesti i objasniti dokaznu reakciju efedrina sa kalijum-permanganatom i
napisati odgovarajuæu reakciju ©ifovih baza
37. Koji reagens koristimo u detekciji mrlje efedrina kod TLC identifikacije
38. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpina sa vodonik-peroksidom i
kalijum-dihromatom
39. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpona sa ¾iva(II)-hloridom
40. Napisati i objasniti dokaznu reakciju pilokarpina sa hidroksilaminom
41. Navesti naèin razlikovanja pilokarpina i izopilokarpina
42. Navesti dva oficinalna naèina odreñivanja sadr¾aja pilokarpina
43. Navesti èetiri reakcije za identifikaciju morfina
44. Navesti tri reakcije za identifikaciju papaverina
45. Navesti tri reakcije za identifikaciju efedrina
46. Navesti tri reakcije za identifikaciju efedrina prema Ph. Eur.
47. Navesti tri reakcije za dokazivanje pilokarpina
48. Navesti tri oficinalna ispitivanja za identifikaciju pilokarpina prema Ph. Eur.
NEORGANSKI DEO
1. Kakav terapijski efekat imaju jedinjenja aluminijuma
2. Kako se odreñuje aluminijum u Liquor Burowi
3. Navesti tri oficinalna jedinjenja aluminijuma koja deluju kao adstrigensi
(antiseptici)
4. Navesti tri oficinalna jedinjenja aluminijuma koja deluju kao antacidi
(adsorbensi)
5. Kako se odreñuje aluminijum u aluminijum(III)-sulfatu i za¹to
6. Napisati i objasniti dokaznu reakciju aluminijuma sa slabom i jakom bazom
7. Napisati dve dokazne reakcije acetata u Liquor Burowi
8. Napisati dokazne reakcije za aluminijum(III)-hlorid
9. Napisati kompleks aluminijuma sa EDTA i oznaèiti hemijske veze
10. Napisati i objasniti identifikacione reakcije aluminijum(III)-sulfata
11. Napisati i objasniti dve dokazne reakcije za kalijum u aluminijum-kalijumsulfat
12. Napisati i objasniti reakcije Tenard-ove probe
13. Objasniti ispitivanje aluminijum(III)-hlorida na kvalitet antacida
14. Napisati i objasniti dokaznu reakciju alkalnog topljenja na primeru kaolina
15. Napisati dokazne reakcije na aluminijum(III)-fosfat
16. Navesti dva oficinalna jedinjenja bora i njihovo delovanje
17. Navesti dva naèina identifikacije borne kiseline
18. Napisati i objasniti dokaznu reakciju borne kiseline sa etanolom
19. Objasniti odreñivanje borne kiseline i napisati odgovarajuæu reakciju
20. Kako deluju u terapiji rastvorna, a kako nerastvorna jedinjenja magnezijuma
21. Navesti tri oficinalna jedinjenja magnezijuma koja deluju kao antacidi
22. Navesti dva oficinalna jedinjenja magnezijuma koja deluju kao laksansi
23. Napisati i objasniti tri dokazne reakcije za magnezijum(II)-hlorid
24. Napisati i objasniti odreñivanje magnezijum(II)-jona u magnezijum(II)-hloridu
25. Napisati i objasniti reakcije identifikacije za magnezijum(II)-sulfat
26. Napisati i objasniti dokaznu reakciju za perokside u magnezijum-peroksidu
27. Napisati reakciju i objasniti naèin odreñivanja magnezijum(II)-peroksida
28. Napisati i objasniti reakciju identifikacije talka
29. Navesti pet oficinalnih jedinjenja kalcijuma i njihovu upotrebu u terapiji
30. Kako se odreñuje kalcijum-pantotenat
31. Kako se odreñuje kalcijum-glukonat
32. Napisati reakcije i objasniti identifikaciju kalcijum(II)-bromida
33. Napisati reakcije i objasniti identifikaciju kalcijum(II)-hlorida
34. Napisati i objasniti reakcije identifikacije kalcijum(II)-fosfata
35. Napisati i objasniti reakcije identifikacije za kalcijum(II)-glukonat
36. Napisati i objasniti reakciju za identifikaciju barijum(II)-sulfata
37. Napisati tri oficinalna jedinjenja bizmuta i objasniti njihovu ulogu u terapiji
38. Napisati i objasniti tri eakcije identifikacije za bizmut-subnitrat
39. Napisati i objasniti tri reakcije identifikacije za bizmut-subkarbonat
40. Navesti tri naèina za ispitivanje prisustva vode u farmaceutskim sirovinama i
preparatima
41. Navesti tri naèina za odreñivanje sadr¾aja vode u farmaceutskim sirovinama i
preparatima
42. Navesti dva oficinalna oblika vode
43. Objasniti prolaznu tvrdoæu vode i naèin njenog uklanjanja i odreñivanja
44. Objasniti stalnu tvrdoæu vode i naèin njenog uklanjanja i odreñivanja
45. Napisati i objasniti naèin odreñivanja sadr¾aja vode u farmaceutskim
preparatima Carl – Fisher-ovom metodom
46. Napisati dva naèina identifikacije vodonik-peroksida
47. Napisati reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje vodonik-peroksida
48. Navesti èetiri oficinalna preparata joda
49. Navesti tri naèina identifikacije joda
50. Napsati reakciju na kojoj se zasniva odreñivanje joda u farmaceutskim
preparatima
51. Napisati sve reakcije identifikacije koje daje tinktura joda
52. Navesti dva oficinalna jedinjenja cinka i njihovu upotrebu u terapiji
53. Napisati i objasniti identifikaciju cinka u cink-oksidu
54. Navesti tri oficinalna jedinjenja ¾ive i njihovu upotrebu u terapiji
55. Napisati i objasniti dva naèina identifikacije ¾ive u oficinalnim preparatima