Rano dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti - uèestvovali i na¹i profesori

Started by Darker, 08-12-2006, 14:41:53

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Darker

Pamæenje umire
sa æelijama
Ljiljana Matejiæ-Vuèkoviæ, 2. decembar 2006

Petoro pametnih, obrazovanih i mlaðih nauènika iz Srbije, iz oblasti farmakologije, biohemije, neurologije i molekularne genetike i genetièkog in¾enjerstva, nedavno su zadivili sam vrh svetskih struènjaka psihijatrijske genetike. Svojim radom, za sada samo teorijski, potvrdili su moguænost sigurnog ranog dijagnostikovanja Alchajmerove bolesti.
- Naime, amerièki nauènici su pre dve godine, u meðunarodnom struènom èasopisu "Eksperimentalna gerontologija" objavili zajednièki rad nas petoro, o preliminarnim rezultatima do kojih smo do¹li, baveæi se istra¾ivanjima Alchajmerove bolesti - obja¹njavaju dr Biljana Spremo-Potpareviæ i dr Vladan Bajiæ, dvoje od petoro iz tima nauènika-istra¾ivaèa. - Izdavaèi jedne od najznaèajnijih struènih edicija "NOVA biomedikal" pozvali su nas da o na¹im istra¾ivanjima napi¹emo poglavlje u struènoj knjizi "Novi horizonti u istra¾ivanju Alchajmerove bolesti".
Uz skromnu finansijsku pomoæ na¹eg Ministarstva za nauku i za¹titu èovekove sredine, i veliku pomoæ prijatelja iz inostranstva, koji su im donosili ili slali neophodne "hemikalije i reagense", ova mala, ali hvale vredna grupa nauènika, bavila se citogenetskim istra¾ivanjem neurona cerebralnog korteksa. Narodski reèeno, ispitivala je neurone, osnovne æelije nervnog sistema, sme¹tene u èeonom delu mozga, jer je nauèno potvrðeno da je progresivni gubitak pamæenja, kao jedan od simptoma Alchajmerove bolesti, posledica propadanja nervnih æelija upravo u tom delu mozga.
- U svetu je jo¹ rasprostranjena dogma da ljudske neuronske æelije ne mogu da se dele - obja¹ljavaju na¹i sagovornici. - Najnovija svetska istra¾ivanja, meðutim, dokazuju da one mogu da se dele, a to smo dokazali i mi, na¹im radom. Osim toga, ustanovili smo, posebnom molekularnom citogenetièkom metodom, da kod obolelih od Alchajmera, neuroni, iz faze mirovanja (kada se ne dele), prelazeæi u aktivnu fazu,
uveæavaju svoj DNK, pripremajuæi se na deobu, ali do deobe, na¾alost, ne dolazi, veæ te nervne æelije umiru. Smatra se, da kada bi one uspele da se podele, ne bi do¹lo do Alchajmerove bolesti.
Na¹i nauènici su, osim ovoga, otkrili i taèno vreme i mesto kada dolazi do "destabilizacije hromozomskog materijala na nivou centromera" tojest kada osnovne æelije nervnog sistema obolelih od Alchajmera, umesto da se podele, umiru.
Sva ranija istra¾ivanja, petoro nauènika je radilo na eksperimentalnom modelu, na æelijama koje ¾ive van tela ljudi. Za sada su ovi srpski nauènici, jedini koji se genetièkim istra¾ivanjem æelijskog ciklusa neurona obolelih od Alchajmerove bolesti, bave u zemljama Jugoistoènog regiona Evrope. Svojim teorijskim znanjem, oni bi mogli da daju doprinos razvoju ranog dijagnostikovanja ovog oboljenja, ali, nedostaje im kvalitetnija, savremenija oprema na kojoj bi radili.
Kolege iz SAD, zemlje koja najvi¹e novca u svetu izdvaja upravo za istra¾ivanje ovog oboljenja, veoma su zainteresovani za rad na¹ih nauènika. Verujemo da æe na¹a dr¾ava pronaæi naèin i novac da grupu ovakvih "mozgova" zadr¾i u zemlji.


POTVRDA
Od Alchajmera u svetu boluje 18 miliona ljudi, ¹to predstavlja jedan odsto svih stanovnika planete, starijih od 65 godina. Znatno je veæi postotak bolesnih, ¹est do osam, je meðu ljudima starijih od 85 godina. Od ukupnog broja obolelih, kod samo pet odsto je Alchajmer naslednog karaktera.
Ovo oboljenje predstavlja najèe¹æi oblik demencije u celom svetu. Zanimljivo je da se posle 65. godine ¾ivota, broj bolesnika svake godine udvostruèava. Dijagnoza se u 85 posto sluèajeva uspostavlja psihijatrijskim i neurolo¹kim ispitivanjima, meðutim, konaèna potvrda da je neko bolovao od Alchajmera, jedino je moguæa posle smrti obolelog, analizom æelija njegovog mozga.


EKIPA

U maloj, sposobnoj i pametnoj grupi na¹ih nauènika-istra¾ivaèa su: dr Vladan Bajiæ, nauèni saradnik Centra za biohemijsko istra¾ivanje "Galenika" AD, docent dr Biljana Spremo-Potpareviæ i asistent mr Lada ®ivkoviæ, sa Farmaceutskog fakulteta, Danijela Drakuliæ, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetièko in¾enjerstvo i dr Ninoslav Ðeliæ, profesor na Veterinarskom fakultetu, svi iz Beograda.

APATIJA

Alchajmerova bolest se prepoznaje, pre svega, po progresivnom gubitku memorije, usled odumiranja nervnih
æelija u èeonom delu mozga. razvija se u fazama. Prva je faza zaboravljanja, kada se oboleli bolje seæaju dogaðaja iz dalje pro¹losti iz mladosti. Druga faza je progresivno zaboravljanje, praæeno apatijom, depresijom, agresivno¹æu, nesnala¾enjem u prostoru...
Bolest se zavr¹ava smræu u roku od sedam do deset godina.
Inaèe, otkrio ju je i prvi opisao 1907. godine nemaèki neuropsihijatar Alojz Alchajmer.

www.novosti.co.yu

stef

 Teska bolest. Veliko otkrice.Ne samo zbog alchajmera, vec zbog deobe neurona.Treba otkriti koje supstance pospesuju deljenje, a koje inhibiraju.I u svakodnevnom zivotu, i lekovi.

tarantulica



Oboleli od Alchajmera mogu da vrate pamæenje?

Mentalne stimulacije i odgovarajuæi lekovi mogu da pomognu obolelima od Alchajmera da vrate pamæenje, pokazalo je jedno istra¾ivanje.

Nauènici su koristili dva matoda u poku¹aju da osve¾e memoriju mi¹evima koji su bili u sliènom stanju kao oboleli od Alchajmera. Stavili su ih u prostor poput Diznilenda za glodare da bi stimulisali njihov mozak, a davali su im i lekove koji obnavljaju izumrle mo¾dane æelije.

Tim struènjaka sa Univerziteta u Masaèusetsu uspeo je tako da pobolj¹a stanje memorije kod mi¹eva, a tvrde da bi isto moglo da se postigne i sa ljudima koji pate od demencije.

“Pokazali smo na primeru mi¹eva da mozak koji je pretrpeo ozbiljne poremeèaje koji utièu na gubitak pamæenja i ote¾ano uèenje, nije potpuno uni¹ten. I za takve osobe postoji nada da se povrate”, rekao je Li Hju Caj, vodja istra¾ivaèkog tima koji je rezultate eksperimenta objavio u èasopisu “Nejèr” (Nature)

On je dodao da istra¾ivanje pokazuje da se pamæenje ne mo¾e potpuno izbrisati, veæ samo ljudski mozak u jednom trenutku ne mo¾e da prepozna i defini¹e odredjene sadr¾aje iz memorije.

Ranija istra¾ivanja su pokazala da èitanje, uèenje stranih jezika, sviranje nekog muzièkog instrumenta samnjuju rizik od oboljevanja od Alchajmera.

I promena srdine mnogo poma¾e. Tako su mi¹evi izvadjeni iz kaveza i stavljeni u prostor koji lièi na igrali¹te sa puno raznobojnih igraèaka i kolutom za mi¹eve.

Zatim su ih tretirali slabim elektro¹okovima po stopalima. Mi¹evi sa o¹teæenjem na mozgu, koji su bili u kobajagi Diznilendu, uspeli su da se sete ¹okova bolje od mi¹eva koji su ostali u kavezima.

(MONDO)