Da li ¾ivimo u Velikom Bratu?(Imamo li pravo na privatnost?)

[Darker]

21. Век
Нигде да се сакријеш
Навикавање на Великог брата

Када је у септембру 1999. први пут приказан у Холандији, телевизијски „Велики брат” је од свог праузора, Орвеловог диктатора „Океаније”, позајмио не само име, него и основни принцип: да је живот под апсолутном контролом свевидећих камера и осетљивих микрофона. Ремек-дело литературе 20. века, „Хиљаду деветсто осамдесет четврта” била је фикција заснована на тоталитаристичким реалностима прве половине 20. века, али и далековидим погледом у будућност, док је „ријалити” ТВ представа, упркос свој својој бизарности – или баш због ње – пре свега масовна воајеристичка забава (приказује се у 70 земаља), од које се највише овајдио њен изумитељ, Холанђанин Џон де Мол.

Али док су предмет пажње ТВ „Великог брата” добровољци, почетак 21. века донео је нове доказе да је Орвел био пророк – да нарочита комбинација технологије, економије и друштвених околности у модерним друштвима ствара ситуацију у којој су грађани, против своје воље, предмет готово тоталног надзора. Не додуше од једног јединог „Великог брата” – овде није реч о тоталитаризму из „Океаније” – већ од пуно малих, из различитих разлога, на много начина, многоструким поводима…

Просечан грађанин Лондона сваког дана буде снимљен са око 300 камера инсталираних на улицама, у средствима јавног превоза, у институцијама, и ти снимци се чувају по месец дана. Британија, која је по много чему највише одмакла у „великобратовском” надзору, прва је увела систем надзора кретања свих возила на њеним друмовима (специјалне камере на стратешким местима евидентирају регистарске бројеве) и ти подаци се чувају три године.

Европска унија је почетком ове године припремила директиву која чланицама налаже да њихове телекомуникационе компаније и интернет провајдери на прописано време, од неколико месеци до неколико година, чувају евиденцију о целокупном саобраћају. То подразумева да се из тих података може утврдити идентитет, извор, одредиште, датум и време, место, средство за комуникацију (фиксни или мобилни телефон, компјутер), прималац и пошиљалац…

САД, са кључним савезницима, дуго већ одржавају глобални сателитски систем познат под називом „ешалон”, који „усисава” глобални електронски саобраћај (телефонски, факс, компјутерски), из уз помоћ моћних компјутерских система који раде на принципу „кључних речи” из тога настоје да издвоје вредне обавештајне податке. Просечан Американац је профилисан у најмање 50 база података, не рачунајући ту владине институције… „Патриотски закон” који је донет после 11. септембра 2001, драматично је проширио овлашћења државе да надзире и прислушкује…

Најпознатији светски систем за претраживање интернета, „Гугл”, чува резултате свих претраживања и сву електронску пошту свог система „џи-мејл”, без обзира да ли је ви бришете или не. Други велики интернет играч, АОЛ, недавно је грешком омогућио увид у интернет претраге 600.000 својих корисника, што је неким специјализованим новинарима било довољно да на основу тих података дођу до конкретних имена…

Излазак на светску мрежу није, наиме, ни издалека безазлен како се чини. Оно што тамо читате, сајтови које посећујете, могу много да открију о вашим размишљањима, интересовањима, навикама и животном стилу.

Није само интернет средство „великог брата”, односно много „мале браће”. Информационе технологије, које су до садашњег ступња свестраности и свеприсутности стигле да би нам служиле и без којих је незамислива светска економија, имају и колатералан учинак: кад год их користимо – кад излазимо он лајн, кад користимо платну картицу, телефонирамо, шаљемо и-мејл или СМС, кад прелазимо границу, плаћамо паркинг – остављају негде понеки податак о нама. Сама чињеница да са собом носимо мобилни телефон, омогућава да у свако доба будемо лоцирани, али и да се наше кретање реконструише накнадно. „Нигде да се сакријеш”, дефинише суштину нове реалности у наслову своје књиге о растућим орвеловским реалностима новинар „Вашингтон поста” Роберт о Хароу.

Многе од описаних мера надгледања оправдавају се неопходношћу одговора на растућу глобалну претњу тероризма и борбом против криминала. Али, засад нема правог одговора на суштинску дилему: где престају разумне мере предострожности у име безбедности, а где почиње социјална контрола.

Срж проблема притом није само постојање огромне количине података о сваком од нас, већ њихова (зло)употреба. Напредак технологије ће у догледно време створити услове за повезивање у једну од разноврсних база података које сада на много места држе информације о нашим животима, што ће драматично ставити на дневни ред редефинисање граница приватности и индивидуалних права.
„Не постоји готово ништа што не можете да нађете о некоме, ако сте спремни да прекршите закон и имате довољно новца”, сумирао је ову ситуацију у британској штампи један приватни детектив. Несумњиво је да је количина података у различитим базама несразмерно већа од броја и квалитета прописа који регулишу њихово коришћење. Информација је моћ. Приватност је, као људско право, давно изборена, али, по свему судећи, није више загарантована.
Милан Мишић
[објављено: 09.12.2006.]Politika

[dyki]

Jao sto ja to ne volim... Samo cekam da naprave automobile koji "sami voze" i da nas chipuju umesto licne karte... Ima da skupljam ljude za pokret otpora! Ko je za? Uf... Mora da i ovo citaju, tako da ako se vise ne vidimo... 

[stef]

 Forumski pokret otpora

[willie the scot]

po delu jednog od najvecih knjizevnika,od autora zivotinjske farme,delo o kontroli uma,narocito aktuelno u nasem vremenu,u izvedbi:................................samo na b92!!!
clanak je

[AquArius]

I tako...
treba izmisliti nacin da postavis neko magnetno polje oko sebe.
Da bacis mobilni, ne koristis fixni, ne gledas komp ili TV i opet bi bilo nedovoljno... Sve znaju, sve vide.

A "uzimanje" DNK je tek IV dimenzija (a nije daleka buducnost).
Tad ce zaista svako od nas imati registraciju "na celu".