Infekcija

[Bred]

BIOLO©KI ETIOLO©KI FAKTORI


Terminologija koja se koristi

   Domaæin: bilo koji organizam koji mo¾e da obezbedi nutricione i druge zahteve neophodne za rast drugog organizma
   Infekcija (kolonizacija): prisustvo i razmno¾avanje jednog ¾ivog organizma na ili u organizmu drugog (domaæina)
   Mikroflora: bakterije koje naseljavaju eksponirane povr¹ine organizma
   Komensalizam: interakcija u kojoj kolonizujuæa bakterija obezbedjuje nutricione potrebe i zaklon, pri èemu  organizam domaæina nije pogodjen
   Simbioza (engl. mutualism): infekcija u kojoj i mikroorganizam i domaæin imaju korist
   Parazitski odnos: infekcija u kojoj samo infektivni agens ima korist


Infekcija

   Inficio (lat.umetnuti otrov, otrovati)
   Prodor, naseljavanje i razmno¾avanje patogenih mikroorganizama u tkivu nekog vi¹eg organizma (èovek, ¾ivotinje, biljke)
   Pojam infekcija ¹iri od pojma zarazna ili infektivna  bolest
   Zarazna ili infektivna bolest (infekcija pri kojoj je poremeæena ili ugro¾ena funkcija napadnutog organizma)
   Slo¾en proces u kojem sa svojim osobinama uèestvuju mikroorganizam, domaæin i spolja¹nji uslovi koji na njih utièu

Infektivni agensi
   Prioni, virusi, bakterije, rikecije, hlamidije, gljivice, paraziti

Prioni

   Prioni (engl. proteinaceous infectious particle) su male infektivne èestice koje sadr¾e samo proteine, kodirane genima domaæina
   Prionski proteini se mogu naæi u dva oblika PrPc (engl. prion protein cellular) i PrPsc (engl. prion protein scrapie).
   Normalna funkcija prionskih proteina nije utvrdjena
   Poznato je da se nalaze na povr¹ini brojnih, izmedju ostalih i nervnih æelija (i smatra se da bi mogli imati ulogu u prenosu nervnih impulsa u CNS-u.
   Patogeneza bolesti u koje su ukljuèeni prioni nije pouzdano utvrdjena.
   Smatra se da
–   abnormalni geni za prionske proteine (na hromozomu 20) mogu prouzrokovati sintezu abnormalnih proteina (buduæi da se bolesti izazvane prionima mogu preneti sa roditelja na potomke) ili
–   Prionski protein mo¾e usled posttranslacijskih modifikacija postati rezistentan na dejstvo proteolitièkih enzima (usled èega se talo¾e u fibrilarnoj formi u nervnim æelijama).
   Talo¾enje izmenjenih prionskih proteina u neuronima izaziva vakuolizaciju ovih æelija, a spajanje manjih vakuola uzrokuje formiranje cistiènih formacija i izumiranje æelija (koje zamenjuje vezivno tkivo, bez nastanka manifestne zapaljenjske reakcije).

Za prione se vezuju neka veoma te¹ka oboljenja nervnog sistema, koja se ubrajaju u grupu prenosnih neurodegenerativnih bolesti (engl. transmissible neurodegenerative diseases, TNDs), kao ¹to su:
   Creutzfeld-Jakob-ova bolest (CJD),
   Gerstmann-Straussler-ov sindrom (GSS),
    fatalna familijarna insomnija (FFI) i kuru


Virusi

   Najmanji patogeni
   Nemaju organizovanu æelijsku strukturu
   Sastoje se od proteinskog omotaèa koji obuhvata jedarno acidno sredi¹te koje èini DNK ili RNK
   Nesposobni za replikaciju izvan ¾ive æelije

Mikroorganizmi

   Prokariotske (bakterije)
–   Jedro nije izdvojeno
   Eukariotski (gljivice)
–   Sadr¾e membranom obavijeno jedro

Riketsije, Klamidije, Koksiela
Organizmi koji izazivaju infektivnu bolest posedujuæi karakteristike i virusa i bakterija

*  Obligatno intracelularni patogeni kao virusi
      *  Razmno¾avaju se aseksualno, æelijskom deobom   
      *  Sadr¾e RNK i DNK slièno kao bakterije

Paraziti
   Tipovi
–   Protozoe, helminti, atropode

Klasifikacija infektivnih bolesti
• Incidenca            • Tok bolesti 
• Mesto ulaska      • Mesto infekcije
• Izvor                    •  Faktori virulence
• Simptomi



Epidemiologija (Terminologija)

   Epidemiologija: ispitivanje faktora, dogadjaja, okolnosti koje utièu na transmisiju infektivnih bolesti u humanoj populaciji
   Incidenca: broj novih sluèajeva obolelih od jedne infektivne bolesti u okviru jedne jasno definisane populacije
   Prevalenca: Broj aktivnih sluèajeva u jednom odredjenom trenutku
   Endemske bolesti: bolesti koje se javljaju u odredjenom geografskom regionu
–   Incidenca i prevalenca ovih bolesti je predvidiva i relativno stabilna
   Epidemija: Naglo i neoèekivano poveæanje incidence bolesti iznad endemskog nivoa
   Pandemija: ©irenje bolesti izvan kontinentalnih granica

Izvori infektivnih bolesti
Lokacija na kojoj je do¹lo do infekcije

   Nozokomijalne: razvijaju se u hospitalizovanih bolesnika
   Vanhospitalne (engl.Community acquired): nastale van bolnièkih uslova

Put ulaska
   Penetracija, direktan kontakt, ingestija, inhalacija

Simptomatologija

   Specifièna: reflektuje mesto infekcije (npr., dijarea, ra¹ (osip), konvulzije, hemoragija, pneumonija)
   Nespecifiène: mo¾e ih izazvati veæi broj infektivnih agenasa (npr. simptomi kao ¹to su groznica, mijalgija, glavobolja)
   Vidljiva: oèekivani (npr., osip u malih boginja)
   Latentna: zahtevaju laboratorijska ispitivanja (npr., poveæan broj leukocita)

Stadijumi u razvoju infektivnih bolesti
• Inkubacija, prodromalni stadijum, akutni stadijum, konvalescentni stadijum, stadijum rezolucije

Faktori koji uticu na razvoj infekcije
   Tip patogena, mesto ulaska, kompetentnost imunog sistema domacina

Patogeni mikroorganizmi
Svojstva kojim uzrokuju bolest:
   Invazivnost, patogenost, toksicnost


INVAZIVNOST
   je sposobnost prodora infektivnih uzroènika u organizam èoveka, kao i njihovo ¹irenje i razmno¾avanje u tkivima domaæina.
(neki mikroorganizmi, npr uzroènici tetanusa ili difterije, uop¹te ne prodiru u tkiva, veæ ostaju na ulaznom mestu i luèe toksine koji mogu delovati lokalno ili se prenose krvlju, limfom ili nervnim vlaknima do svojih “ciljnih organa”).
   Sposobnost prodiranja povezana je u nekih mikroorganizama sa specifiènim svojstvima koje oni imaju
   Neki stvaraju enzime koji omoguæavaju njihovo ¹irenje
   Neki imaju takvu gradju koja ih ¹titi od fagocitoze i uni¹tenja

PATOGENOST
   je sposobnost mikroorganizma da poremeti fiziolo¹ke procese, odnosno da izazove patolo¹ki proces i pojavu bolesti (egzotoksinima, endotoksinima, ugradnjom u DNK ili na drugi naèin).
   (nije absolutno postojano svojstvo veæ proistièe iz uzajamnog delovanja mikroorganizma i napadnutog makroorganizma)

VIRULENCA
   Virulencija (virulentnost) je mera kojom se izra¾ava stepen patogenosti odredjenog infektivnog uzroènika.
   Prikazuje se kao: letalna (LD50) doza (tj. doza kojom se izaziva smrt 50% inficiranih laboratorijskih ¾ivotinja) ili infektivna (ID50) doza (tj. doza kojom se mo¾e izazvati bolest u 50% inficiranih laboratorijskih ¾ivotinja, odredjenog stepena te¾ine i za taèno definisano vreme).
   Virulentni sojevi (koji izazivaju klinièki te¾e klinièke forme infekcije) u epidemiji nastaju usled mutacije ili brze pasa¾e mikroorganizma sa jednog osetljivog organizma na drugi.
   Poveæanje virulentnosti infektivnog uzroènika naziva se egzaltacija, a smanjenje (ili gubitak) patogenosti atenuacija.

FAKTORI VIRULENCIJE
   su produkti infektivnih mikroorganizama koji poveæavaju njihovu sposobnost izazivanja bolesti.
   Prema mehanizmu dejstva, dele na:
   faktore atherencije,
   faktore invazivnosti i
   toksine.

Faktori adherencije
   Za nastanak bilo koje infekcije neophodan je kontakt patogenog uzroènika sa æelijama domaæina.
   Faktori atherecije omouæavaju kontakt patogenog uzroènika sa æelijama domaæina
   Za adherenciju je potrebna interakcija receptora (na æelijama domaæina) i liganda (molekula koji se nalazi na povr¹ini infektivnog uzroènika).
   Faktori atherecije mogu biti specifièni za mesto (povr¹inu ko¾e ili mukozne membrane), specifièni za æelije (orofaringealni epitel i B limfociti za Epstein-Barr-ov virus, EBV) ili nespecifièni (vezuju se za veæi broj æelija).

Faktori invazivnosti
   Su produkti infektivnih uzroènika koji omoguæavaju njihovo ¹irenje u organizmu domaæina.
    Najefikasniji invazivni faktori su enzimi koji (oslobodjeni iz uzroènika) otvaraju put uzrocniku infekcije u dublja tkiva.
   Drugi invazivni faktori slabe odbrambene sposobnosti organizma i na taj naèin omoguæavaju ¹irenje uzroènika:
–   pasivno (onemoguæavajuèi fagocitozu) ili
–   aktivno (svojim dejstvom o¹teæujuæi æelije nespecifiène ili specifiène za¹tite).
Toksiènost
   je svojstvo mikroorganizma da luèi egzotoksine ili endotoksine
   Toksini su supstance bakterijskog porekla koje uzrokuju poremeæaje funkcija æelija domaæina

TOKSINI
   Egzotoksini su proteini koje mogu luèiti Gram pozitivne i Gram negativne bakterije. (Dejstvom fizièkih ili hemijskih faktora mo¾e se neutralisati njihovo dejstvo uz zadr¾avanje njihovih antigenskih karakteristika, ¹to se koristi pri dobijanju toksoida ili anatoksina za pripremu vakcina).

   Endotoksini  èineu sastavni deo æelijskog zida Gram negativnih bakterija, ne luèe se, veæ se osloba|aju pri deobi ili lizi bakterija.
   Po hemijskoj gradji, endotoksini su lipopolisaharidi, slabi su imunogeni (buduæi da su polisaharidi i lipidi mnogo slabiji imunogeni od proteina) i ne mogu se koristiti za dobijanje anatoksina (niti vakcina).


MEHANIZMI INFEKCIJE
Virusne infekcije
   Da bi izazvao infekciju virus mora stiæi do æelija koje su za virus prijemèive
   Prijemèivost poèiva na ekspresiji receptora za viruse na povr¹ini æelija
   U æeliju prodiru na razlièite naèine, zavisno od gradje
–   Jednostavno gradjeni uvlaèe se u æeliju viropeksijom (slièno endocitozi)
–   Virusi koji imaju spolja¹nji omotaè, u æeliju ulaze stapanjem tog omotaèa sa æelijskom membranom
   Neki se virusi pri infekciji koriste svojim enzimima
–   Virus influence pomoæu enzima neuraminidaze smanjuje viskoznost sluzi na povr¹ini sluznice du¹nika, usled èega  receptori na povr¹ini epitelnih æelija sluznice postaju dostupni virusu da se svojim hemaglutininima ve¾e za njih i prodre u æeliju (osim toga, sluz postaje redja pa virus lak¹e prodire u donje partije disajnih puteva)
HIV
   Prilikom ulaska u æeliju, delovanjem enzima reverzne transkriptaze prepisuje jedan deo svoje jednolanèane RNK u dvolanèanu DNK
   Novonastala DNK  je prelazni oblik ili provirus koji se, pomoæu enzima endonuklaze (integraze) ugradjuje u DNK æelije
Nakon ulaska u æeliju domaæina virus od nje:
   Uzima sve ¹to mu je potrebno za sintezu novih virusnih èestica, èime ometa metabolizam æelije i mo¾e da je uni¹ti – CITOCIDNI VIRUSI
   Umno¾ava se, uzrokujuæi poremeæaj ili prestanak  biosinteze æelijskih makromolekula – CITOCIDNI VIRUSI
   Stvaranje virusnih inkluzija (nakupine virusa) takodje mo¾e razoriti æelijske funkcije preko potrebne za ostvarivanje vitalnih æelijskih funkcija – CITOCIDNI VIRUSI
   Neki virusi ne uni¹tavaju æelije, ali se æelijski metabolizam menja, æelija sinteti¹e virusne proteine i nukleinske kiseline, stièe nove osobine ( posebno ako se deo virusnog genoma ugradi u æelijski genom) – na ovaj naèin onkogeni virusi indukuju malignu transformaciju æelije
Virusne infekcije mogu:
   da se zavr¹e, aktiviranjem celularnih odbrambenih mehanizama domaæina eliminacijom virusa i ozdravljenjem, ili da
   predju u perzistentne infekcije  (obièno infekcije virusima koji imaju bla¾e citocidno dejstvo ili izbegavaju celularni odgovor domaæina) koje mogu:biti bez klinièkih simptoma (zato ¹to virusi miruju) ili simptomi mogu biti slabo izra¾eni. (Nekad u toku asimptomatskih infekcija, usled slabljenja odbrambenih snaga organizma i reaktivacije virusa, mogu nastati prolazne manifestne faze bolesti).
   (Neki virusi (kao ¹to su virusi hepatitisa B i C) izazivaju nastanak imunskog odgovora koji je usmeren prema sopstvenim æelijama (u kojima se nalaze virusi), tako da efektorski imunski mehanizmi uzrokuju postepeno o¹teæenje tkiva.)

Bakterijske infekcije
Za nastanak infekcije najva¾nije su karakteristike bakterija koje odredjuju njihovu virulentnost (faktori virulencije bakterija):
–   faktori atherencije,
–   faktori invazivnosti i
–   toksini.

Faktori virulencije omoguæavaju prianjanje bakterija za æelije domaæina, ¹irenje u organizmu i
   nastanak o¹teæenja æelija domaæina.
   Patogene bakterije prianjaju (atheriraju) za æelije domaæina posredstvom povr¹inskih molekula (iz bakterijskog zida ili membrane) koji se kao ligandi vezuju za specifiène æelijske receptore ili preko posebnih struktura koje omoguæavaju atherenciju bakterija za ciljne æelije.
   Prema hemijskom sastavu receptori su najèe¹æe ugljeni hidrati (tj. ugljenohidratni ostaci glikoproteina), a athezivni molekuli bakterija (athezini) najèe¹æe su proteini
Specijalizovane bakterijske strukture koje omoguæavaju atheziju bakterija su:
   fimbrije (Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija) koje se vezuju za receptore na epitelnim æelijama (koji u sebi sadr¾e ¹eæer manozu),
   flagele (vibriona kolere),
   polisaharidni glikokaliks, tj. kapsula i sluzavi omotaè (streptokoka i stafilokoka) koji se vezuju za epitelne æelije i sintetske implantate,
   lipoteihoinska kiselina (koagulaza negativnog stafilokoka i piogenog streptokoka) koja se vezuje za fibronektin kojim su oblo¾ene epitelne æelije i
   povr¹inski proteini (IgA proteaze) koji razgradjuju imunoglobuline klase A (IgA) i poma¾u prianjanje bakterija (Neisseria, Haemophilus i Streptococcus pneumoniae) za sluzoko¾u.

Faktori invazivnosti
   enzimi (koji omoguæavaju njihovo ¹irenje u okolno tkivo) i antifagocitni faktori (koji spreèavaju fagocitozu).
   Enzimi bakterijskog porekla omoguæavaju prodor patogenog uzroènika u okolno tkivo (i ¹irenje infekcije), a mehanizmi njihovog dejstva veoma su raznovrsni:
   Streptokinaza  rastvara fibrinske niti koaguluma i omoguæava ¹irenje streptokoka u okolno tkivo,
   Hijaluronidaza  razgradjuje medjuæelijsku supstancu vezivnog tkiva i omoguæava ¹irenje streptokokne ili pneumokokne infekcije,
   Kolagenaza  razgradnjom kolagena omoguæava prodor infektivnog uzroènika (klostridija) u tetive, hrskavièavo i ko¹tano tkivo,
   Koagulaza  uzrokuje stvaranje fibrinskog sloja koaguluma, koji ne dozvoljava prodor odbrambenim molekulima i æelijama do stafilokoka koji je uzroènik infekcije,
   Egzotoksini
–   Su proteini koji se sekretuju iz ¾ivih bakterijskih uzroènika,
–   Specifièno se vezuju za odredjena tkiva I
–    Izazivaju specifiène simptome bolesti (koji zavise od tropizma toksina, odnosno od æelija za koje se toksini vezuju).
–   Uglavnom se sastoje iz dveju subjedinica, od kojih je jedna (subjedinica B) odgovorna za vezivanje toksina za specifiène receptore (engl. binding, ¹to znaèi vezujuæi), a druga (subjedinica A) za toksièno dejstvo enzima (engl. active, ¹to znaèi aktivan)
Bakterijski egzotoksini mogu delovati na nekoliko naèina:
   izazivajuæi o¹teæenja æelijske membrane i lizu æelije, inhibi¹uæi sintezu proteina, poveæavajuæi
koncentraciju cikliènog AMP (cAMP) u æelijama, blokirajuæi oslobadjanje neurotransmitera i
aktivi¹uæi æelije imunskog sistema.
   Izvesni egzotoksini o¹teæenjem æelijske membrane izazivaju lizu ciljnih æelija (usled poveæanja propustljivosti membrane voda ulazi u æeliju, æelija bubri i njena membrana prska).
–   O¹teæenja æelijske membrane mogu prouzrokovati enzimi (lipaze) ili proteini koji se ugradjuju u æelijsku membranu, formirajuæi u njoj otvore (pore).
   Neki toksini (kao toksin Corynebacterium-a diphteriae i Pseudomonas-a aeruganosae) inhibi¹u sintezu proteina u ciljnim æelijama (inaktivacijom faktora elongacije koji je neophodan za sintezu polipeptidnog lanca).   
–   Prestanak sinteze proteina uzrokuje smrt ciljnih æelija.

   Koncentracija sekundarnog glasnika cAMP mo¾e se poveæati na nekoliko naèina:
direktnim oslobadjanjem cAMP od strane patogenih bakterija,  oslobadjanjem enzima adenilat
ciklaze (koji u ciljnoj æeliji dovodi do stvaranja cAMP) ili stimulacijom aktivnosti adenilat ciklaze u ciljnoj æeliji.
Egzotoksini (oslobodjeni od strane Esherichia coli i Vibrio cholerae) stimuli¹u sintezu cAMP u       
      enterocitrima i uzrokuju luèenje velike kolièine teènosti i elektrolita (i nastanak proliva).

   Toksini klostridija, koji blokiraju oslobadjanje neurotransmitera, mogu izazvati mlitavu ili spastiènu paralizu mi¹iæa.
   Toksin Clostridium-a botulinum onemoguæava oslobadjanje acetilholina u neuromi¹iænim spojnicama i uzrokuje nastanak mlitave paralize mi¹iæa, dok toksin Clostridium-a tetani spreèava oslobadjanje inhibi¹uæih neurotransmitera i izaziva spastiènu mi¹iænu paralizu.

   Neki egzotoksini kao superantigeni, aktivacijom velikog broja T limfocita uzrokuju oslobadjanje citokina IL-1 i TNF-ά i nastanak sistemskih promena.
   Egzotoksin Staphylococcus-a aureus-a izaziva trovanje hranom ili sindrom toksiènog ¹oka, a egzotoksin Streptococcus-a pyogenes (grupe A) nastanak ¹arlaha.
• Endotoksini
  -  su lipopolisaharidi, saèinjeni od lipidnog (lipida A ) i polisaharidnog dela (O antigena).
  -  Znatno su slabiji toksini od egzotoksina (za njihovu toksiènost odgovorna je lipidna
komponenta).
-   Lokalizovani su u æelijskom zidu Gram negativnih bakterija i oslobadjaju se tokom deobe ili razgradnje tih bakterija.
-  Imaju sna¾no pirogeno i proinflamatorno dejstvo:
   indukuju nastanak groznice, podstièu sintezu citokina (IL-1 i TNF-) i
aktivi¹u sistem komplementa alternativnim putem
-  Njihovo prisustvo u cirkulaciji (u maloj kolièini) mo¾e da izazove oslobadjanje vazoaktivnih peptida i nastanak vazodilatacije i hipotenzije (tj. endotoksiènog ili septiènog ¹oka).
-  Izazivaju poliklonsku aktivaciju B limfocita i

-  Aktivi¹u XII faktor koagulacije (Hageman-ov faktor) sa inicijacijom diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK-a), sindroma koji karakteri¹e:
–    razvoj diseminovane tromboze, potro¹nja faktora koagulacije i nastanak potro¹ne koagulopatije
(sa pojavom petehijalnih krvarenja).


REAKCIJA DOMAÆINA NA INFEKCIJU

Klinièke manifestacije, simptomi, znaci i ishod infektivnih bolesti odredjeni su:
   direktnim i indirektnim efektima inflamacijske reakcije, imunskih reakcija, mehanizmima delovanja                samih mikroorganizama
Klinièki, infektivne bolesti se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
   Prvu, èine one u kojima pre svega dolaze do izra¾aja efekti mikroorganizama i inflamacijska reakcija, a specifièni imunski odgovor doprinosi fazi prirodnog izleèenja i smirivanja simptoma (ove bolesti imaju akutni ili subakutni tok: perakutni toksièni sindrom, specifièni toksièni sindrom, akutne infektivne bolesti, SIRS, sepsa, ¹ok, MODS).
   Drugu, èine one u kojima, pre svega, dolaze do izra¾aja efekti trajne aktivacije i odr¾avanja imunskog odgovora, te promena reaktivnosti imunskog sistema (hroniène infektivne bolesti, autoimunost, imunodeficijencije, virusna onkogeneza).
Uzroènici infekcije pokreæu u organizmu niz zbivanja od kojih su mnoga deo tzv. odgovora akutne faze.

ODGOVOR AKUTNE FAZE
Ukljuèuje:
  Niz promena metabolièkih, endokrinih, imunskih i nervnih funkcija, groznicu, negativan azotni      bilans,  sinteze proteina akutne faze, a  sinteze albumina, leukocitozu udru¾enu s  broja nezrelih leukocita u krvi,  conc Fe i Zn, a  conc Cu.
  Veæina promena nastaje u toku nekoliko sati ili dana od poèetka infekcije ili zapaljenja, mada neke ostaju i u toku trajne infekcije. U nastanku veæine od tih promena uèestvuju isti medijatori koje sinteti¹u aktivisane makrofage (IL-1, IL-6, TNF-). Generalno, delovanje ovih medijatora je sinergistièko, mada ne podjednako na sve promene koje ukljluèuje odgovor akutne faze.

  Promene u krvi
       Promene u krvnoj plazmi
   Proteini plazme
   Sedimentacija eritrocita

Proteini plazme
U toku akutne infekcije  sinteze albumina u jetri praæeno je  1 i  2 globulina (zbog sinteze proteina akutne faze) i  globulina - fibrinogena ( takodje proteina akutne faze, ¹to se obièno ne vidi jer se elektroforeza proteina standardno odredjuje u serumu), dok globulinska frakcija mo¾e biti i zbog sinteze transferina u jetri u njegovog prelaska u medjuæelijski prostor.
      Proteini akutne faze (kao pozitivni i negativni markeri zapaljenja) sinteti¹u se u jetri pod dejstvom IL-1, IL-6 i TNF-i imaju ulogu u nespecifiènoj za¹titi organizma.
U toku hroniène infekcije najveæe poveæanje je koncentracije globilina (kojima pripadaju imunoglobulini, tj. specifièna antitela sintetisana u  humoralnoj odbrani organizma).

Sedimentacija ER  (SE, nespecifièna laboratoriska analiza kojom se odredjuje brzina talo¾enja eritrocita i drugih æelija iz stajaæe krvi), javlja se redovno u generalizovanim bakt. Infekcijama.
U akutnoj infekciji nastaje zbog  koncentracije proteina akutne faze i imunoglobulina, a u hroniènoj zbog koncentracije globulina, ali èesto i zbog anemije.

PROMENE BROJA LEUKOCITA
   Promene u broju leukocita mogu da budu: apsolutno poveæanje (ili smanjenje) broja leukocita  (koje mo¾e biti praæeno promenom relativnog odnosa leukocitnih subpopulacija).
   Promene odnosa leukocitnih subpopulacija korisne su u diferencijalnoj dijagnozi infekcije prema uzroèniku: bakterijske su najèe¹æe praæene poveæanjem broja neutrofilnih leukocita, virusne poveæanjem broja limfocita a parazitske infekcije poveæanjem broja eozinofilnih leukocita u perifernoj krvi.
   U toku bakterijskih infekcija u inflamatornom ¾ari¹tu dolazi do sinteze brojnih citokina, a neki od njih poma¾u sazrevanje neutrofilnih leukocita u kostnoj sr¾i i njihovo oslobadjanje iz rezervnog prostora zrelih æelija (granulocitne rezerve kostne sr¾i).
   Limfocitoza u toku virusnih infekcija najèe¹æe je posledica dejstva oslobodjenih citokina koji utièu na aktivaciju i proliferaciju limfocita (kao ¹to je sluèaj sa proliferacijom CD8+ T limfocita, koji se nazivaju „virociti“, u toku infekcije sa EBV), a jednim delom i prelaska neutrofilnih leukocita iz krvi u tkiva.
    broja eozinofilnih leukocita u krvi, koje prati infekcije multicelularnim parazitima, nastaje usled dejstva T limfokina na sazrevanje eozinofilnih leukocita u kostnoj sr¾i.
   Interesantno je da se smanjenje broja eozinofilnih leukocita sreæe na poèetku razlièitih infekcija, dok pri kraju infekcije nastaje poveæanje broja eozinofilnih leukocita, ¹to se naziva zora zdravlja i predstavlja dobar prognostièki znak.

PROMENE U BROJU TROMBOCITA
   Tokom infekcije mo¾e nastati  broja trombocita u perifernoj krvi (trombocitopenije) usled athezije trombocita za zid krvnih sudova, agregacije trombocita, stvaranja antitrombocitnih antitela i o¹teæenja kostne sr¾i (sa  broja prekursorskih æelija trombocitne loze).
   Neke hroniène infekcije mogu da budu praæene  broja trombocita (trombocitozom).
   Neke hroniène infekcije mogu da budu praæene  broja trombocita (trombocitozom).

PROMENE KOAGULACIJE KRVI
   Promene u koagulabilnosti krvi (u pravcu pojaèane sklonosti ka stvaranju tromba) nastaju usled:
–    aktivacije unutra¹njeg puta koagulacije krvi (produktima mikroorganizama ili nekim imunskim mehanizmima koji aktivi¹u XII faktor) ili
–   o¹teæenja zidova krvnih sudova, sa osloba|anjem tkivnog tromboplastina (koji pokreæe spolja¹nji put koagulacije).
    U najte¾im poremeæajima formiraju se brojni trombi u cirkulaciji ¹to se naziva diseminovana intravaskularna koagulacija ( DIK), a usled potro¹nje faktora koagulacije ovo stanje mo¾e da se komplikuje krvarenjima.

POREMEÆAJI BROJA ERITROCITA
   Anemija mo¾e da nastane u akutnoj infekciji (obièno hemolizna, usled delovanja bakterijskih toksina ili imunskog odgovora pokrenutog infekcijom, mada mo¾e biti uzrokovana i supresijom kosne sr¾i)
   Anemija (normnohromna ili hipohromna) se èesto javlja i ako infekcija traje du¾e od nedelju dana (anemija hroniène infekcije) - normnohromna ili hipohromna

METABOLIÈKI POREMEÆAJI
   Kod svih infekcija vidja se  katabolizam belanèevina, koji nastaje usled dejstva hormona nadbubre¾nih ¾lezda (u okviru OAS) ili citokina (IL-1 i TNF-) oslobodjenih tokom infekcije.
   U te¹kim infekcijama mo¾e da se  nivo lipida u serumu.
   U nekim infekcijama mogu da nastanu znaèajniji poremeæaji koncentracije elektrolita, sa gubitkom ili zadr¾avanjem vode.

Dijagnoza infektivne bolesti
   Dokaz prisustva patogena na mestu infekcije obolelog
   Postojanje klinièkih znakova i simptoma (simptomatologija) koji su kompatibilni sa odredjenim infektivnim procesom
Tehnike za laboratorijsku dijagnostiku
   Kultura
   Serolologija ili detekcija karakteristiènih antigena
   Gensko sekvencioniranje ili metabolièki produkti patogena

Tipovi Antimikrobnih agensa
   Antibakterijski, antivirusni, antifungni, antiparazitski agensi

Klasifikacija antibakteriskih agensa prema mestu delovanja
                                                 
Penicilni: æelijski zid           Tetraciklini: ribozomi                          Hinoloni: DNK sinteza
Cefalosporini: æelijski zid    Makrolidi: ribozomi                         
Monobaktami: æelijski zid   Sulfonamidi: sinteza folne kiseline
Aminoglikozidi: ribozomi   Glikopeptidi: ribozomi

Orudja bioterorizma

   Kategorija A
–   Kuga
–   Tularemija
–   Velike boginje
–   Virusi hemoragijskih groznica

   Kategorija B
–   Uzroènici alimentarnih i vodom uzrokovanih infekcija
–   Uzroènici zoonoza
–   Virusni encefalitidi

   Category C agents
–   Micobacterium tuberculosis
–   Nipah virus i hantavirus
–   Vurus ¾ute groznice
–   Criptosporidium parvum