Kakav odnos imate sa roditeljima?

makky · 15-12-2006, 22:57:48

Ili tacnije: Kako se roditelji ponasaju prema vama?

Ja recimo zivim sa roditeljima i sve teze ih podnosim!
Stvarno smatram da se treba osamostaliti od 20-te. Naravno, kada bi to bilo moguce.
Kapiram ja-zensko sam, pa brinu...ali to ne znaci treba da se ponasaju prema meni kao da sam dete.
Smatram sebe dovoljno ozbiljnom (dovoljno =). Odgovorna sam, cak nisam ni finansijski potpuno zavisna od njih.
Kada ce prestati da me gledaju samo kao dete? Kada ce da razgovaraju sa mnom zaista kao sa odraslom osobom?
Ne razumemem- oni su umojim godinama vec bili roditelji, brinuli o svojoj deci. A ja sad ne mogu da brinem o sebi?
Nekako kao da u njihovim glavama stoji nesto kao-kad se udam, kad pocnem da radim=>bicu ozbiljna, kad budem cuvala decu... Ma daj, ne znam vise stvarno...
Znam samo da mi to uzasno smeta

johny cage · 15-12-2006, 23:05:03

pod staklenim zvonom tesko se dise.

Morpheus · 15-12-2006, 23:19:58

Kako kad-dok sam u Beogradu, preko telefona je sve manje-vise idealno ali, kad odem kuci situacija se znatno komplikuje.

Smrda · 16-12-2006, 10:56:16

@makky...na zalost stvarnost je takva da.nikad,ali citaj NIKAD za roditelje neces biti odrasla..
ti si uvek njihovo dete i kao takvu cete gledati..
a sa druge strane ima ono vecito..."dok si pod njihovim krovom...."..i tako zaista jeste...
a mislim da ces se razumeti sa njima tek kad se potpuno osamostalis....druga dimenzija je tad.

Dukica · 16-12-2006, 14:42:03

Trenutno katastrofalan sa oboje,a inace je samo sa caletom uzas,a sa kevom ok!

stef · 16-12-2006, 14:46:51

Ja sam dosta tolerantan prema roditeljima, tako da nemam velikih problema...Dogovor kucu gradi.Ne pecam se na njihove provoikacije, vrlo sam stalozen kada sam kuci.

Korisnicko Ime · 16-12-2006, 14:51:27

Sve vise osecam da mi je potreban moj prostor. Pod tim podrazumevam apsolutnu samostalnost - finansijsku, stambenu itd. Nesporazuma je bilo ranije, dok sam isao u srednju skolu, a sada (posebno od kada radim) odnos je manje vise ok. Nedostatak privatnosti i zivot po tudjim pravilima donosi tu veliku zelju za samostalnoscu.

cvjetic · 16-12-2006, 15:36:36

kod mene u kuci je sve po dogovoru!svako ispostuje svoje i to je to!mogla bih cak reci da sam u extra poziciji.moji roditelji nikada nisu imali problem samnom,uvijek sam bila poslusna!a obecali su mi kola kad zavrsim faks,i posto sam dala jedan preko uslova za petu,dobila sam ih malo ranije!tako da mogu samo da se zahvalim njima!u principu,imamo jako posten odnos,a to je najbolje!

Smrda · 16-12-2006, 17:42:58

pa da...na kraju ispade da tek da dodjes do svoje samostalnosti,onda gradis odnos sa njima kako tebi odgovara,tj malo si blizi poziciji egal-egal...

katarina · 16-12-2006, 19:16:29

Sa mamom se kapiram, manje-vise...nekada se zakacimo, ali je to zato sto sam ja tvrdoglava....brzo nas prodje! Obe shvatimo gde ko gresi i glasno kazemo svoje misljenje... Dok...tata je malo teziii...dosta tezi! Mislim da se taj covek nikada nece naviknuti na moje momke...Mada otkrila sam fazon! Prvo mu "serviram" najgoru varijantu, pa mu svaki posle njega bude super:) salim se ja malo...a malo i ne... Takav je valjda zato sto sam ja uvek bila najmladja, miljenica...ali ne i puno razmazena...Sto se tice svakodnevnice, ona je koliko koliko toliko "mirna"...Ma danas se jako brzo zivi, pa nemamo ni vremena da budemo jedni sa drugima vise od 2 sata dnevno... Cale me ponekad stvarno ne razume! Ali se ja onda trudim da sednem sa njim oci u oci i da mu kazem sta mi smeta. Imam utisak da su se u poslednjih par godina strasno promenili:( a onda sam shvatila da je to KLIMAX!!!
Ali zahvalna sam im sto NIKADA ali nikada nisu bili u fazonu: "Ako uradis ovo...., onda mozes/dobices ovo...!"

hulio_salinas · 16-12-2006, 19:40:16

Nikad nisam imao problema sa roditeljima. Naucili su me da je normalno da oni zive u svom svetu, a ja u svom. Naucili su me da se nikad nece razumeti dve generacije koje su toliko godina odvojene. Dobro su me vaspitali. Kada pogledam danasnji mladi svet, zgrozim se. Ne mogu roditeljima da zahvalim na tome sto su me stvorili i vaspitali u normalnog coveka. Sve sto mi urade (i nazao), znam da su uradili iz najvece ljubavi. Zato se trudim da me uopste ne ljute i ne nerviraju njihove izjave, zelje, kritike...
Sve u svemu: mi smo jedna srecna porodica... tata, mama, bata i seka...

leila_bgd · 16-12-2006, 20:30:49

Super se slazem i sa mamom i sa tatom!
Mada moram da priznam da me mama ipak bolje kapira....
Umeju jos uvek malo da me cimaju za ucenje, ali to im je valjda u opisu radnog mesta

, u ostale stvari gotovo da se vise i ne mesaju...

The_Layla · 16-12-2006, 23:29:45

Super, a od kad ne zivim sa njima, jos je bolje (kao da me vise vole kada ne moruja da me gledaju svakog dana)!

crazy ball · 17-12-2006, 00:08:44

ma ok...
u principu,u nekim stvarima nam se nikada nece podudariti stavovi a svi smo pomalo svojeglavi tako da ponekad bude varnica, a vatre retko..provalila sam ima foru-za ono sto su zacrtali u svoje glave ja samo klimam glavom i govorim ok,nabacim svoje misljenje kroz salu i tako...posle par dana oni onda dodju sa svojom idejom,koja je zapravo moja ideja i tako...u principu svaciji glas se cuje,ali se ipak zna hijerarhija

makky · 17-12-2006, 00:32:16

Quote from: smrda on 16-12-2006, 10:56:16
...na zalost stvarnost je takva da.nikad,ali citaj NIKAD za roditelje neces biti odrasla..
ti si uvek njihovo dete i kao takvu cete gledati..
a sa druge strane ima ono vecito..."dok si pod njihovim krovom...."..i tako zaista jeste...
a mislim da ces se razumeti sa njima tek kad se potpuno osamostalis....druga dimenzija je tad.

Kapiram ja tebe, upravu si. Kapiram ja i njih, da ja za njih nikada necu biti dovoljno odrasla, i da ce uvek oni znati bolje od mene. Ok ajde...
Ali to je jedno, a imati, sto rece Korisnicko Ime, svoju privatnost to je drugo. Morali bi i pre potpunog osamostaljivanja da mi daju neku samostalnost. Da postuju moja misljenja i stavove.
Nije toliko problem svakodnevica, mada me sve vise mrzi da trpim, kao cooliram, ispunim ono sto ocekuju-samo da ne zvocaju. A kako su u klimaxu=> uvek imaju nesto da prizvocaju.
...Osecam da nemam svoju slobodu... i sta mi preostaje-da jedva cekam da se odvojim od njih i nastojim da to sto pre postignem.