®argon opasan po ¾ivot (medicinski izrazi)

[AquArius]

®argon po ¾ivot opasan

Razumevanje medicinskih izraza i ¾argona mo¾e da vam pomogne u hitnim sluèajima poremeæaja zdravlja da zatra¾ite na najbr¾i naèin i bez zabune pomoæ, ili da shvatite ¹ta vam lekari govore

Novije istra¾ivanja pokazuju da tek svaki èetvrti èovek mo¾e precizno da defini¹e reè „nesvest“, a to je stanje koje maltene svi poznaju i mo¾e da ima i te kako ozbiljne posledice. Zbrka koja nastaje zbog pogre¹ne upotrebe medicinskih termina mo¾e da dovede do toga da vam ne pru¾e hitnu pomoæ kada bi trebalo, a s druge strane, ne mo¾emo svi da studiramo medicinu da bismo znali takvu terminologiju.
Medicinski ¾argon upravo je svojevrsni oblik „stenografije“ koja zdravstvenom osoblju omoguæava br¾u i preciziju komunikaciju, a vreme je èesto, ako ne i uvek, presudni faktor u hitnim stanjima. Da sve bude jo¹ ozbiljnije pojavila se i “telemedicina”, dijagnostikovanje bolesti putem telefona (njene zaèetke primeæujemo i kod nas, veæ pri pozivanju broja 94) ¹to nas dtera da poznajemo taèno znaèenje izraza va¾nih za na¹e zdravlje. Ovaj kratak reènik mo¾e vam u tome pomoæi...

•     Anafilaktièki ¹ok - po ¾ivot opasna alergijska reakcija koja mo¾e da bude izazvana nekom hranljivom namirnicom (jagode, jaja, riba, orasi, kikiriki...), lekovima poput penicilina, ubodom insekta, ili kontrastnim sredstvom pri rendgenskim pregledima. Simptomi ukljuèuju osip po ko¾i, ote¾ano disanje, oticanje jezika i grla, nagli pad krvnog pritiska... Hitno je potrebna injekcija adrenalina, davanje antihistaminika, a ponekad i kortikosteroida.
•     Biopsija - pregled kojim se uzima uzorak tkiva za laboratorijsku analizu, najèe¹æe mikroskopiranjem, da bi se dijagnostikovala bolest. Mo¾e da se sprovede u lokalnoj, ili op¹toj anesteziji, u zavisnosti od mesta uzimanja tkiva. Metode koje se pri tom koriste ukljuèuju uvodjenje deblje igle u tkivo, dok se iz nekih organa uzorak mo¾e dobiti samo endoskopijom, ili malim hirur¹kim zahvatom.
•     Kontuzija – ili potres mozga je udarac (obièno u glavu, ili vrat) koji za posledicu ima gubitak svesti razlièitog trajanja (od par sekundi do 24 sata). Po vraæanju svesti javljaju se vrtoglavica, zbunjenost, kratkotrajne i èesto privremene amnezije, zamagljenje vida i muènina praæenja povraæanjem. Najèe¹æe ne ostaju dugotrajne posledice, ali se preporuèuje konsultacija sa lekarom.
•     Konvulzije – trzanje, ili grèenje udova praæeno gubitkom svesti koje je kod dece mlaðe od pet godina najèe¹æe uzrokovano naglim porastom telesne temperature (iznad 40°C ). Kad konvulzije kod dece nisu vezane za visoku temperaturu, a ponavljaju se, uzrok mo¾e da bude epilepsija.
•     Povi¹ena temperatura - normalna telesna temperatura je 36 – 37°C i svaka veæa od te smatra se povi¹enom. Èesto je praæena drhatnjem, ili znojenjem, odnosno. groznicom. Osim vruæe ko¾e, simptomi su crveno lice, glavobolja i ubrzano disanje. Veæina povi¹enih temperatura javlja se kao reakcija na virusnu, ili bakterijsku infekciju. To je naèin na koji se telo bori protiv parazita, jer povi¹enje telesne temperature spreèava rast bakterija i podstièe stvaranje antitela kojima se telo bori protiv infekcije.
•     Edem - otok koji je posledica nakupljanja teènosti u tkivu. Mo¾e da ima razne uzroke, ukljuèujuæi redukciju funkcije, pa èak i otkazivanje jetre, bubrega i srca.
•     Boèni polo¾aj - ako je neko do¾iveo nesreæu i bez svesti je, ili ote¾ano di¹e mora da se postavi u boèni polo¾aj, dok ne stigne hitna pomoæ. Da biste to uèinili, prvo se pobrinite da bolesnik le¾i na leðima, a zatim sledite ovih 5 koraka:
1.     Okrenite bolesnikovu glavu prema sebi, zabacujuæi je unazad da oslobodite disajne puteve
2.     Polo¾ite vama bli¾u ruku uz bok bolesnika i podvucite mu je ispod zadnjice
3.     Drugu ruku polo¾ite preko prstiju i udaljeniju nogu prebacite preko bli¾e noge u visini gle¾nja
4.     Uhvatite odeæu na boku jednom rukom, dok drugom podupirete bolesnikovu glavu, pa povucite ga prema sebi da ga oslonte na svoja kolena
5.     Savite bolesnikovu gornju ruku i gornju nogu, kako se ne bi okrenuo na lice dok ga spu¹tate sa svojih kolena na sto

ZAPAMTITE! Ako sumnjate da je povreðenom o¹teæena karlica, nemojte ga uop¹te pomerati.

•     Tahikardija - ubrzani srèani rad iznad 100 otkucaja u minuti kod odraslih (normalan je 72-78 ) koje se de¹ava i u normalnim situacijama, kad se, na primer, bavimo nekom fizièkom aktivno¹æu, ili smo uzbuðeni. Kada se, ipak, javi u potpunom mirovanju mo¾e da bude znak neke srèane anomalije, ili kardiovaskularne bolesti.
•     Nesvestica - potpuni gubitak svesti o sebi i okolini, zbog smanjene mo¾dane aktivnosti, najèe¹æe posle povrede glave, ili gubitka krvi (ishemije). Onaj koji je u nesvesti di¹e i dalje, ali ne èuje i ne vidi potpuno, ni jednim svojim èulom ne opa¾a i¹ta, niti kasnije mo¾e da se seti de¹avanja. Zastra¹ujuæe je ¹to oèi onesve¹æenog mogu da ostanu otvorene i ¹to pritom ne mo¾emo lako da je probudimo.
•     Kolposkopija - pregled grliæa materice kojim se tra¾e eventualne promene koje izaziva rak, ili prekancerozno tkivo. Sprovodi se aparatom sa uvelièavajuæim soèivom i to je rutinski sledeæi korak koji se radi ako nalaz brisa grliæa materice (Papa test) nije uredan.
•     Hipoglikemija - nizak nivo ¹eæera u krvi, èest kod dijabetièara kad preskoèe obrok, ili su naporno telesno radili, ili posle ubrizgavanja previ¹e insulina. Kad se hipoglikemija javi, oboleli mora odmah da pojede malo ¹eæera, ili èokolade, jer u protivnom mo¾e da doðe do gubitka svesti.Hipoglikemija je slabija prolazna tegoba i kod zdravih koji se neredovno hrane, ili posle te¹kog fizièkog rada i lako se iz nje izlazi èa¹om soka, na primer.
•    Hipotenzija- krvni pritisak koji je manji od normalnog, a on se javlja u rasponu 95-135/65-85 mmHg. Praæena je vrtoglavicom, ili èak i nesvesticom, naroèito ako se naglo ustane iz le¾eæeg, ili sedeæeg polo¾aja.
•     Hipotermija – stanje koje nastupa kada telesna temperatura padne ispod 34° C /u smrzavanju/. Mo¾e da dovede do letalnog ishoda.
•     Hiperglikemija - stanje koje nastaje kad je nivo ¹eæera u krvi veæi od normalnog /po pravilu kod dijabetièara/, uz simptome kao ¹to su preterana ¾eð i uèestalo mokrenje, pospanost i op¹ti oseæaj slabosti. Razlog mo¾e da bude propu¹tena injekcija insulina, ali mo¾e da se javi i kod onih kojima bolest jo¹ nije dijagnostikovana. Najte¾i oblik je hiperglikemijska koma, koja je po ¾ivot ozbiljno stanje.
•     Hipertenzija - krvni pritisak koji je iznad normalnog (iznad 149/90 mmHg). Èesto nema nikakvih simptoma ni tegoba, ali ako se pritisak dodatno poveæa, mogu da se jave glavobolja, zadihanost i poremeæaj vida. Poveæava i rizik od srèane bolesti, infarkta srca i mo¾danog udara.
•     Hipertermija - izuzetno visoka telesna temperatura, oko 41°C .

Tekst preuzet sa Bilje i Zdravlje (http://www.biljeizdravlje.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=156)