Za fakultete se ne daje dovoljno novca

[Bred]

Branko Kovaèeviæ, novi rektor Beogradskog univerziteta, tek je treæi profesor sa tehnièkih nauka koji se od Drugog svetskog rata na¹ao na ovom mestu. Njegovi prethodnici i on bili su izabrani ba¹ u vreme studentskih protesta, ¹to, ka¾e u ¹ali profesor Kovaèeviæ, nije nimalo lak posao. Novi rektor obeæava da æe na kraju njegovog mandata Beogradski univerzitet biti u dru¹tvu evropskih kolega.
©ta prvo planirate da uradite kao rektor Beogradskog univerziteta?

- Moramo da zavr¹imo reformu nastave tako da nam studije budu korisne sa stanovi¹ta ponuda koje postoje na tr¾i¹tu. Studentima ¹kolovanje mora da obezbedi bolji i kvalitetniji ¾ivot i dobro plaæen posao jer samo tako ima smisla. Drugo, moramo trajno re¹iti problem finansiranja dr¾avnih univerziteta jer smo do sada imali samo privremena re¹enja. Samo smo gasili po¾ar tra¾eæi naèin da pre¾ivimo bez ulaganja u studentski standard, kvalitet nastave, opremu i nauènoistra¾ivaèki rad. Univerzitet mora da bude aktivniji i da sam predlo¾i Vladi naèine za re¹enje tog problema kao potpuno ravnopravan partner.
Jo¹ nije jasno kako æe se re¹iti jedan od najaktuelnijih studentskih zahteva, odnosno da li æe i kako biti izjednaèena zvanja diplomirani i master?

- Problem je re¹en Zakonom o visokom obrazovanju i odlukama Konferencije univerziteta Srbije. Zakon ka¾e da su master diplomske studije i da one pripadaju starom VII2 stepenu - magistarskim studijama. U starom zakonu diplomske studije su pripadale VII1 stepenu. Meðutim, kako su po novom zakonu diplomske studije izjednaèene sa zvanjem master, to znaèi da svi koji su diplomirali pre dono¹enja ovog zakona, a njihove studije su trajale najmanje èetiri godine, u pravima su izjednaèeni sa novim masterima. U praksi to znaèi da oni mogu da konkuri¹u za iste poslove kao i masteri, ali ako ¾ele da uzmu diplome mastera moraju da odu na matièni fakultet gde æe da vrate staru i dobiju dve nove diplome - jedna je diploma beèelora, a druga je mastera. Taj postupak nije automatski i svaki fakultet to mora da uradi u skladu sa svojim statutima i normativnim aktima. Mislim da je cela ta zavrzlama oko zvanja nastala zbog nerazumevanja i straha i da studenti nemaju razloga za paniku.
Studenti Beogradskog univerziteta tra¾e smanjenje ¹kolarine.

- Taj zahtev treba dobro odmeriti jer ¹kolovanje ko¹ta. Realno je ¹to studenti tra¾e da dobiju specifikaciju tro¹kova i da znaju gde je ulo¾en novac koji izdvajaju za ¹kolarinu. Uskoro planiramo sastanak sa dekanima i njihovim prodekanima za finansije, pa æemo videti ¹ta je zaista realno da se uradi po pitanju smanjenja ¹kolarina i podneæemo izve¹taj studentima. Neki fakulteti imaju sopstveni izvor prihoda, neki nemaju dodatne prihode i sav teret je prebaèen na studente. Podneæemo raèun dr¾avi i predoèiæemo realne tro¹kove, a tra¾iæemo i hitan sastanak sa ministrom Parivodiæem koji je sada zadu¾en za finansije. I sam Beogradski univerzitet mora napraviti unutra¹nju reorganizaciju.
Pomenuli ste te¾ak materijalni polo¾aj u kojem se nalazi Beogradski univerzitet? Kako da se on popravi?

- Najveæi problem jeste to ¹to dr¾ava ne izdvaja dovoljno sredstava za elementarne tro¹kove na fakultetima (za struju, vodu, telefon, grejanje), a o investicionom odr¾avanju da ne govorimo. Najte¾e je prirodnim naukama jer nemaju sopstvene prihode i finansiraju se samo iz bud¾eta i od ¹kolarina. Oèekujem da i Skup¹tina grada izdvoji odreðena sredstva jer studenti koji studiraju na Beogradskom univerzitetu u velikom broju ostaju u Beogradu.
Sve visoko¹kolske ustanove oèekuje akreditacija. Kako æe se pojedini fakulteti u Beogradu akreditovati ako se zna da ne ispunjavaju predviðene standarde?

- Moramo naæi najbolja re¹enja kako bi svi uspe¹no okonèali akreditaciju. U problem mora da se ukljuèi dr¾ava kao osnivaè, ali i gradska vlast. Ministarstvo prosvete je veæ poèelo da radi na re¹avanju ovog problema. Snimljena je situacija u beogradskim osnovnim i srednjim ¹kolama i do¹lo se do poraznih podataka. ©kole su poluprazne, po jedno dete sedi u klupi, a u odeljenjima ima najvi¹e 20 ðaka. Re¹enje je da se taj prostor prenamenuje i iskoristi za visoko obrazovanje. Meðunarodna zajednica èesto proverava procedure i postupke koje je definisala Komisija za akreditaciju. Pre dve godine gore od nas bile su samo Bosna i Albanija. Ohrabruje podatak da smo se ove godine na¹li u gornjoj polovini liste zemalja Evropske unije.
Kakvi su uslovi za nauènoistra¾ivaèki rad na Beogradskom univerzitetu?

- Moramo uraditi ozbiljnu reformu nauènoistra¾ivaèkog rada i organizovati doktorske studije po principu koji propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Ugled visoko¹kolskih ustanova bilo gde u svetu zasniva se na kvalitetu doktorskih studija i, onog trenutka kada neko iz inostranstva doðe ovde da uradi doktorat, znaæemo da smo uspeli. Na¾alost, ni na¹i najbolji studenti ne ¾ele da doktoriraju na svojim fakultetima veæ odlaze u inostranstvo.
Kada æe Beogradski univerzitet zaista biti meðu evropskim kolegama?

- Optimista sam i nadam se da æe to biti na kraju mog mandata, ¹to znaèi za tri godine. Da u to zaista ne verujem, ne bih ni prihvatio ovaj posao. Vidim Beogradski univerzitet kao ravnopravnog èlana u zajednici evropskih univerziteta, a do tada nam predstoji da zavr¹imo zapoèetu reformu nauke i nastave u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.

V. Nedeljkoviæ

    Diplomirani i master isto

    Na osnovu tra¾enja Konferencije univerziteta, Zakonodavni odbor Skup¹tine Srbije je kao zvanièno telo, juèe dao tumaèenje èlana 127. o visokom obrazovanju. Prema izjavi za „Blic“ Milo¹a Aligrudiæa predsednika odbora „tumaèili smo zakon prema naèelu za¹tite pravne sigurnosti, pa oni koji su diplome stekli po starom re¾imu obrazovanja,ne mogu se degradirati i ukoliko ¾ele preimenovanje diploma u master, nema nikakvih zapreka da im se to omoguæi“, rekao je Aligrudiæ.


BLIC