Sta je Linux?

Started by Korisnicko Ime, 24-12-2006, 16:13:25

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Korisnicko Ime

Linux kao operativni sistem

Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu izmedju hardvera u potpunom smislu te reci i korisnika ili korisnickog softvera. Diskutabilno je u principu, da li rec Linux podrazumeva iskljucivo srz operativnog sistema sa kojime obicni korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopste ne mora da zna da izmedju njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler salje procesoru i onda te signale salje grafickom drajveru koji ih salje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama citljivom obliku) ili Linux podrazumeva samu srz operativnog sistema i sav ostali korisnicki softver koji uz to dolazi. Ja, licno, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srz - kernel sistema (sto se podrazumeva u daljem delu teksta).

Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa pocetkom devedesetih godina proslog veka dok je jos uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadasnjih operativnih sistema na postojecem hardveru odn. da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windo*sa i licencama vezanim za tadasnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previse korisna, cak naprotiv, bila je iskljucivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono sto je tada Linus odlucio pokazalo se kao najbitnije u dosadasnjoj istoriji Linux-a pa mozda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inzenjeri iz celog sveta mogli da se pridruze razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono sto je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupacna je svim profilima korisnika od najobicnije kucne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivackih centara. Sve to zahvaljujuci volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi sirom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvecih problema Linuxa bila je reputacija postojecih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su vazili za negostoljubive, komplikovane, teske za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sisitem mora da zadovolji tako da se onda moze govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Medjutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je zeleo mogao je da doda deo softvera koji mu fali) danas sadrze softverske pakete za svaki ukus i namenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisnickog grafickog okruzenja i propratnih paketa (razni office, graficki, browser, mail paketi itd.) koji omogucavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost.

Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell, SCO itd. koje su do skora promovisale iskljucivo svoje operativne sisteme (IBM-AIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude sirok spektar proizvoda sa podrskom bas za Linux. Takodje zadivljujuci je procenat servera na Internetu koji su "powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primena Linuxa u tzv. embedded okruzenjima tj. okruzenjima u kojima su zahtevi i ogranicenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gde korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Primeri ovakvih sistema su mobilni telefoni, igracke konzole, elektronski sistemi automobila, licni organajzeri, risiveri, pa cak i mikrotalasne, frizideri itd.

Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.

Linux i Open Source pokret

Kao sto je pomenuto, najvazniji korak u razvoju Linuxa bio je otvaranje sors koda, odn. izvornog oblika na Internetu. Ovo je sigurno dovelo Linux na poziciju na kojoj je danas, ali sto je jos bitnije, lansiralo je jedno potpuno novo razmisljanje o razvoju softvera i uopste o dotadasnjem biznis modelu.

Naime, do trenutka kada su svi morali da priznaju Linux kao jedan uspesan projekat vladalo je misljenje da ni jedan iole ozbiljan projekat nije moguce razviti u tako haoticnom okruzenju kao sto je Internet. Postoje razni modeli po kojima se modelira tzv. zivotni ciklus pisanja nekog programskog paketa, a svi zahtevaju striktnu organizaciju, vise nego detaljnu dokumentaciju, jako izrazenu hijerarhiju odlucivanja, jednom reciju garantuju tromost i rezultuju u 60% neuspeha. Redovno se desava da od trenutka skupljanja zahteva narucioca softvera pa do trenutka kada je taj softver spreman za rad prodje po nekoliko godina i zahtevi sredine se u potpunosti promene tako da je proizvedeni paket totalno neupotrebljiv. Razlog ovome je upravo rigidnost same strukture procesa izrade. Uzmimo za ocigledan primer set MS proizvoda na celu sa Windo*s-om! Koliko je dugo potrebno da se neki zahtev siroke grupe korisnika implementira ili da se odredjeni bug-ovi otklone? Godine!

Linux, sa druge strane, prmovise dijametralno suprotan nacin organizacije zivotnog ciklusa projekta koji glasi: "razvoj u sto manjim koracima, cesto izdavanje novih verzija i redovno prikupljanje reakcija korisnika", i jos dalje od toga, svako kome nesto smeta ili fali, a ume da programira moze i sam da se ukljuci u razvojni ciklus i doprinese nekoj od novih verzija. Rezultat ovoga je da se nove verzije Linux-a pojavljuju svakih nekoliko dana, sa izuzetno malim promenama i dopunama kako bi se videla reakcija korisnika. Samim tim, svaka od ovih novih verzija sadrzi neku funkcionalnost za kojom se osetila potreba (novi drajver, itd.) a vreme od samog zahteva do kompletne implementacije je svedeno na minimum. Naravno, nekim korisnicima uopste nije bitno da imaju novu verziju svakog dana jer ona sadrzi neki novi drajver ili slicno, a u krajnjem slucaju nemaju vremena da toliko cesto reinstaliraju kernel. Zbog toga postoje distribucije koje se menjaju jednom ili dva puta godisnje iskljucivo kada dodje do velikih promena. Ali bitno je da oni kojima je to potrebno mogu svake nedelje da imaju poboljsanu verziju. Ovaj nacin razvoja zove se Open Source razvoj i sve je zastupljeniji u svetu, zahvaljujuci onome sto je Linux pokazao.

Naredna velika implikacija i pometnja koju je Linux doneo na trziste je cena softvera. Linux, jedan ozbiljan operativni sistem, je besplatan! Do sada, ukoliko ste zeleli da instalirate veliki server 90% troskova islo je na softver. Sada, morate da platite samo onih 10%? Pretpostavimo da se otvara veliki provajder koji npr. treba da ima kapacitete za 10 000 korisnika istovremeno. Cena ovakvog biznisa se meri u milionima dolara i kada od toga oduzmete 80% ili 90% troskova. Niska cena je direktna posledica Open Source nacina razvoja jer ako je projekat otvoren to znaci da svako moze da mu pristupi, da ga skine, kopira i koristi i da ga menja, potpuno slobodno! Jos jedna posledica je kvalitetniji softver! Sto je vise ociju to je manje bugova!

Ali, kako onda zaraditi? Kako bi MS odrzao svoje profite? Zasto je IBM odlucio da prihvati ovaj nacin poslovanja? Tajna je u tome da ono na cemu se zaradjuje ne treba da bude softver direktno vec indirektni proizvodi ili usluge. Na primer, RedHat, veoma uspesna i profitabilna firma koja zaradjuje na pruzanju strucne podrske, stampanju publikacija i prodaji hardvera sa preinstaliranim Linux-om. Ali sta nekoga sprecava da uzme Linux distribuciju, koja je besplatna, i da je instalira u svojoj firmi i da je sam odrzava? Racun je jednostavan, pretpostavimo da firma ima 1000 racunara, da bi se ti racunari odrzavali interno potreban je poseban informaticki odsek, zaposljavanje i obuka ljudi koji bi radili u ovakvom odseku kosta puno vise nego sto kosta placanje odrzavanja! Da ne pominjem cenu razvoja softvera! Zasto bi neka npr. banka zaposljavala svoje programere koji ce da razvijaju Linux i placala im basnoslovne sume kada moze da plati desetinu te sume i kupi novu verziju koju je neko drugi napisao?

Sve ovo vodi ka otvorenom trzistu! Niko ne moze spreciti vas koji citate ovaj tekst da skinete kompletnu distribuciju i otvorite firmu koja ce da prodaje usluge odrzavanja. Da li ce ta firma uspeti je stvar vaseg licnog umeca i sposobnosti. Zdrava konkurencija! Na otvorenom trzistu nema kompanija kao sto je MS koje diktiraju trendove i peljese musterije za nekvalitetan softver i usluge. Cim se pojavi dobar proizvod svi ce pokusati da naprave nesto novo i jos bolje, i tako u krug. Prednost za kupce, ocigledna, neogranicena mogucnost izbora!

Tacno je da je ovaj nacin razmisljanja jos pomalo futuristicki ali ne i previse, tu je, na dohvat ruke, neki ga vec uspesno i primenjuju i definitivno ce preovladati. Da li je sada pravo vreme ukrcati se na ovaj brod, procenite sami.

Boris Dragovic

Izvor: linux.org.yu