PAPA test

[AquArius]

PAPA test

PAPA test je test (screening test) èiji cilj je ¹to ranije otkrivanje prekanceroznih i zloæudnih stanja grliæa materice. U tu svrhu uzima se bris  dela grliæa materice, i kanala grliæa materice, napravi se citolo¹ki razmaz u kojem se pod mikroskopom tra¾e znakovi upale, uzroènici infekcije, abnormalnosti æelija i zloæudne promene. Postupak je u klinièku praksu uveo George Papanicolau 1953., pa se po njemu zove PAPA test.

Ko se i kada treba podrvgnuti PAPA testu
Test se preporuèuje ¾enama koje su seksualno aktivne ili su napunile 18 godina ¾ivota jednom godi¹nje (radi lak¹e evidencije samoj ¾eni, preporuèuje se oko njenog roðendana), a po potrebi i èe¹æe. Smatra se da se redovnom godi¹njom PAPA kontrolom smanjuje rizik umiranja od raka grliæa materice za 90%!
Najbolje vrijeme za uzimanje uzorka je sredina ciklusa tj. 10-20 dana nakon prvog dana zadnje menstruacije.

Va¾no: 2 dana pre odlaska ginekologu ¾ena treba izbegavati tu¹iranje vagine ili umetanje vaginalnih lekova, spermacidnih pena, krema ili ¾elea (osim po preporuci lekara) buduæi da navedeni postupci mogu isprati ili sakriti promenjene æelij.

Interpretacija nalaza PAPA testa
Nalaz mo¾e
a) biti uredan,
b) pokazivati upalne promene i eventualno uzroke upale, ali bez promena u epitelnim æelijama, i
c) biti abnormalan u smislu promenjenih epitelnih æelija.

Abnormalan nalaz ne znaèi da ¾ena obavezno ima karcinom, kao ni da takvo stanje bezuslovno prelazi u karcinom, premda neke od tako promenjenih, tzv. displastiènih æelija imaju veæu verovatnoæu da postanu zloæudne.

Displazija je stanje u kojem se epitelne æelije grliæa materice svojom velièinom i izgledom, te sazrevanjem razlikuju od normalnih epitelnih æelija tog podruèja, ali jo¹ uvijek nisu karcinomske. Meðutim, u sebi sadr¾e papa testpotencijal da to postanu (tzv. prekancerozno stanje). Displazije se nalaze u oko 2-5% ¾ena, a rizik prelaza u karcinom iznosi 10-15% odnosno 30-50% ako se radi o CIS. Naime, displastiène æelije mogu biti vi¹e ili manje promenjene, pa se tako razlikuju tri nivoa displazije:blaga, umerena i te¹ka. Èesto se kao sinonimi koriste i termin CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija), pri èemu u zavisnosti o debljini zahvaæenog epitela postoji CIN I (blaga displazija), CIN II (umerena displazija) i CIN III (te¹ka displazija odnosno CIS tj. carcinoma in situ). CIS, za razliku od invazivnog karcinoma, nije probio bazalnu membranu (koja razdvaja epitel od vezivnog tkiva s krvnim i limfnim ¾ilama koje se nalazi ispod epitela), pa je jo¹ uvijek ogranièen samo na epitel.
U nalazu PAPA testa moguæe je naiæi i na termin SIL (skvamozna intraepitelna lezija), koji se takoðe odnosi na displastiène æelije grliæa materice, pri èemu SIL niskog nivoa(LGSIL od eng. low grade) odgovara CIN-u 1, a SIL visokog nivoa(HGSIL od eng. high grade) ukljuèuje CIN II i CIN III.

Postoji i nalaz atipiènih skvamoznih, odnosno glandularnih (¾lezdanih) æelija neodreðenoga znaèenja (ASCUS odnosno AGCUS) u stanjima kada abnormalnosti ne ispunjavaju kriterijume za CIN, SIL ili displaziju. Kod proseèno 5-10% pacijentkinja s ovakvim nalazom se nakon daljnjih pretraga otkriva SIL visokog nivoa ili, retko, invazivni karcinom.

Karcinom grliæa materice (cervikalni karcinom; invazivni cervikalni karcinom) nastaje kada tumorske æelije probiju bazalnu membranu i pro¹ire se dublje u maternièno tkivo ili u druga tkiva i organe.

Papanicolau klasifikacija je uvedena 1954. i godinama se koristila u interpretaciji nalaza.
Papa I - uredan nalaz
Papa II - netipiène upalne promene
Papa III - displazija: blaga, srednje te¹ka ili te¹ka
Papa IV - carcinoma in situ
Papa V - sumnja na invazivni karcinom.

Kasnije zamenjena je klasifikacijom koja veæu pa¾nju pridaje histolo¹kim kriterijima u dijagnostici, te na temelju nje razlikujemo:

Displazija lakog nivoa (CIN I, LGSIL): promene slabo izra¾ene i to u povr¹inskim æelijama, èije su citoplazme uredne, jezgre blago poveæane, nepravilnog oblika, jaèe obojene. Jezgra zauzima vi¹e od treæine povr¹ine æelije. Kod blage displazije mo¾e se, prema iskustvu, oèekivati spontanu povlaèenje u oko 50-80% sluèajeva unutar 1 godine, èak i uz pozitivan nalaz visokoriziènog HPV.

Displazija srednje te¹koga nivoa (CIN II, HGSIL): promene povr¹inskih i dubokih æelija do 2/3 debljine epitela, pri èemu je sloj bazalnih æelija jasno pro¹iren s veæim brojem mitoza (umno¾avanje æelija), kao i veæim brojem æelija s netipiènim jezgrama, odnosno netipiènog izgleda. Jezgra zauzima polovinu povr¹ine æelije.

Displazija te¹koga nivoa (CIN III,CIS, HGSIL): vi¹e od 2/3 debljine epitela je zahvaæeno displastiènim promenama, promenjena jezgra nalaze se u svim slojevima æelija. Kod karcinoma 'in situ' (CIS) znakovi normalne graðe epitela i sazrevanja æelija u potpunosti nedostaju.

Preuzeto sa: Zdravi i lepi (http://www.zdravlje.hr/clanak.php?id=13028&)