Трговина женама преко интернета

[Darker]

Замка за радознале
Више од пола милиона жена годишње се прода у западноевропским земљама, упозорава Међународна организација за миграције

Посао манекенке често мамац за врбовање
Фото www.skins. be

Сумирајући контрадикторне и испреплетане, званичне и незваничне податке којима оперишу владине и невладине организације широм планете, Међународна организација за миграције недавно је изнела податак да се више од пола милиона жена годишње прода у западноевропским земљама и да су жртве ове трговине најчешће девојчице и девојке које су тек закорачиле у пунолетство. Иако највећи број жртава трговине женским душама припада старосној групи од 16. до 22. године и живи с оне стране социјалних маргина, портпарол „Астре”, невладине организације за борбу против трговине људима, Александра Јовановић истиче да не постоји униформна скица за портрет жртве трговине људима:

„Ако нас нечему учи искуство – то је да се свако може ’упецати’. А ’удице’ се налазе свуда око нас – некада имају обличје малих огласа у којима се девојкама нуди посао конобарица, бебиситерки, манекенки, па чак и индекси у имагинарним летњим школама страних језика, а некада имају и лик омиљеног рођака који ’зна човека’ који звецка кључевима боље будућности...”

Врбовање преко Интернета

„Живи доказ тезе да не постоји униформни ’рам за слику’ жртве јесте девојка која је била у озбиљној емотивној вези и коју је буквално киднаповао управо њен дечко. Њена прича има срећан крај, али свакако није типична епизода у историји отмице и трговине женским душама. А замке у које све чешће упадају девојчице и тинејџерке јесу виртуелне причаонице – чет румови”, упозорава Александра Јовановић.

Иако статистика говори да свега пет одсто нашег становништва има компјутер, истраживање које је на узорку од 1205 средњошколаца из шест градова Србије спровела невладина организација „Астра” показало је да две трећине школараца користи Интернет и да половина њих свакодневно четује са својим виртуелним познаницима. Међутим, оно што посебно забрињава јесте чињеница да чак 37 одсто младих доживљава велике непријатности док су „на вези”, односно да их њихови онлајн познаници сексуално узнемиравају, вређају, псују, малтретирају или им прете.

„Сваки други тинејџер нам је рекао да добија различите понуде од својих виртуелних познаника – почев од понуда за посао, преко оних за заједничко путовање, забављање, ступање у интимне односе па све до – проституције. Девојчице су, наравно, те које много чешће добијају непристојне понуде, а најалармантнији од свих података које смо добили у овом истраживању гласи да се 38 одсто тинејџера лично упознало са особом са којом четује. Ако се зна да је жртва трговине људима најчешће средњошколка која у мрежу трговаца људима упада преко Интернета, онда ћете разумети сву величину наше забринутости”, истиче Александра Јовановић.

Наша саговорница додаје да су истраживачи „Астре”, за потребе овог истраживања, креирали петнаестогодишњу „виртуелну девојчицу” која је 50 сати провела у разним интернет причаоницама. За то време она је примила 457 позива, од којих је 125 могло да се подведе под сексуално узнемиравање, два пута јој је нуђен новац за сексуалне услуге, а добила је и две понуде за „остваривање бољег живота”, које би могле да буду протумачене као регрутовање за трговину људима. Контакт су у 88 одсто случајева иницирали мушкарци, прецизирала је Александра Јовановић.

Непристојне понуде

Педофили у оделу трговаца дечјим судбинама полако и систематски стичу поверење „морнара” који крстаре неистраженим морем Интернета, упознају њихове навике, „пецају” их на радозналост својствену тинејџ годинама и у једном тренутку – баце мрежу. Ако се има на уму да је овај вид криминала на трећем месту по висини прихода који се остварују у илегалном бизнису широм планете, одмах после трговине дрогом и оружјем, онда постаје јасније да се ту ништа не препушта случају и импровизацији, а ни аматерском деловању. Трговина људима је увек вид (интер)континентално организованог криминала, у коме нема ни верских, ни расних, ни националних нетрпељивости, јер трговце везује заједнички интерес – новац!

Од марта 2002. године до данас забележене су 233 жртве трговине људима у нашој земљи, а девет особа је у мрежу ових трговаца „упало” управо преко Интернета, пецајући се на њихове „удице” у виду огласа за посао у иностранству. СОС телефон ове невладине организације све чешће окрећу средњошколке које су заинтересоване да ли агенције које нуде послове манекена, фотомодела и медицинских сестара у иностранству заиста постоје, али се „Астри” истовремено јављају и избезумљени родитељи који постављају исто питање: „Како да је уразумим?”.
„Оно што говоримо и родитељима и девојкама јесте да се никада не јављају на огласе који су ’потписани’ само мобилним телефоном, да никада не иду саме у агенцију, да никада не потписују никакве уговоре са људима из агенције, да никада не носе пасош са собом када иду на разговор са потенцијалним послодавцем и да никада не остављају адресу и телефон”, каже на крају Александра Јовановић.
Катарина Ђорђевић
[објављено: 04.01.2007.]Politika

[Bred]

Ovo je stavrno ozbiljan problem i kazu da je lavni nacin vrbovanja upravo preko neta ali uveren sam da moras biti jako lakoveran i naivan da nasednes na tu pricu. u svakom slucaju, pazite sta radite i s kim pricate prkeo neta

[Darker]

Pa postoje vrlo naivne i lakoverne ¾ene... Nadam se da ste gledali Kozjak-porniæ? Prvo sam se smejao, a onda mi vi¹e nije bilo toliko sme¹no... Mislim, jeste i dalje, ali ono...:-)