Jo¹ o SPAM-u

[Korisnicko Ime]

Za godinu dana, spam u formi fotografije je poveæan za 421% i trenutno predstavlja èitavih 25% svih spam poruka. Istra¾ivanje je naruèeno od strane proizvoðaèa anti-spam software-a IronPort-a. Naravno kad god se tako neka studija naruèi od kompanija koje “Imaju re¹enje” zadnje namere mo¾e da pretpostavimo. Ali i ako ostavimo sa strane tu “marketin¹ku kampanju straha“, pitanje foto-spama nam realno ostaje.

Klasièna anti-spam re¹enja se uglavnom oslanjaju na takozvane “crne liste” (koje i pored redovnog up-date nikada neæe biti sigurne) i Bayes filtera (po matematièaru Thomas Bayes) koji koristi statistièku estimaciju koja se vremenom sve vi¹e rafinira i “uèi sama”. Na ¾alost ni ta tehnika se nije pokazala sjajna. Èesto se de¹ava da nam “pravi Email” zaluta u spam korpu, kao i da spamer “zavara trag” i njegova poruka zavr¹i u na¹em sanduèetu.

Na ¾alost neko stabilno re¹enje jo¹ uvek nije na vidiku. Zamislite za koju godinu kada pored latiniènog pisma budemo zasuti i sa arapskim, kineskim, japanskim i ostalim pismima !! U jednom dokumentu 15 novembra, komisija evropske unije za istra¾ivanje ¹tete od spama, je objavila zastra¹ujuæe podatke. ©teta koju spam nanosi na svetskom nivou, ko¹ta oko 39 milijardi evra. U Evropi najveæi tro¹kovi pogaðaju Nemaèku sa 3,5 milijarde, Veliku Britaniju 1,9 milijarde i u Francuskoj su tro¹kovi oko 1,4 milijarde evra. Najgore je ¹to se i pored tolikog novca potro¹enog na za¹titu, stanje svakodnevno pogor¹ava. Ukoliko se tendencija rasta spama nastavi, 2010 se predviða da æe samo u Evropi dnevno biti slano 38 milijardi spam poruka, naspram 16 milijardi koje imamo danas.

Izgleda da danas imamo jedno pravo zanimanje Spamer, koje se radi u punom radnom vremenu i ne poznaje ekonomsku krizu. Koliko god para dali na za¹titu ne verujem u neke rezultate. Sve dok se na meðu dr¾avnim nivoima ne poène sa razgovorima o re¹avanju problema i doðe do zakljuèka da je spam kriminalno delo i kao takvo mora da biti ka¾njeno bez obzira u kojoj zemlji se spamer nalazi. A to æe biti tek kada gore pomenuti tro¹kovi ne preðu neku odreðenu ekonomsku granicu podno¹ljivosti za dr¾ave. Ba¹ me interesuje kolika je ta granica… u evrima

B92