Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije

[Harry]

1. Istorija farmacije: definicija, zadatak, radna podrucja za obradu.

Def. Istorija farmacije je primenjena istorija zdavstvene kulture, pa prema tome ona predstavlja deo opste istorije ~ove~anstva. je primenjena nauka koja se bavi istra`ivanjem i izu~avanjem celokupne farmacije, farmaceutske struke i svih njenih aspekata od najranijih tragova do danas, od za~etaka do savramene farmaceutske struke.
Zadatak. Na nau~noj osnovi istra`i nastanak i razvoj farmacije sa stru~nog, nau~nog, tehni~kog, pravnog, dru{tvenog i deontolo{kog aspekta.
Oblasti izu~avanja:
1.   istorijski razvoj farmaceutske struke
-nastanak I razvoj farmaceutske profesije
-nastanak I razvoj farmaceutske deontologije
-podru~ja rada farmaceuta kroz vekove
-eti~ki principi I eti~ki kodeksi farmaceuta
-uloga farmaceuta u zdravstvenoj za{titi
-razvoj stru~nih farmaceutskih asocijacija
-odnos farmaceuta prema drugim zdravstvenim slu`bama
-organizacija farmaceutske slu`be kroz vekove
-nastanak I razvoj Ph I takse za lekove
-razvoj farmaceutskog pribora I utenzilija

2.   istorija i razvoj apoteke
-osnivanje i razvoj apoteka kroz vekove
-vrste apoteka (gradske, manastirske, bolni~ke, privatne, dr`avne, vojne)
-oprema i unutra{nji ure|aji apoteka
-pribor i aparatura
-apotekarske mere, tegovi i vage
-tehnol. Farmaceutskog rada
-farmaceutski I pomo}ni kadrovi koji rade u apotekama
-zakonski propisi o apotekama, radu apoteka I du`nostima farmaceuta u toku rada
-stru~na kontrola apoteka
-osnivanje, opremanje i razvoj galenskih laboratorija i ostalih delova apoteka
-na~ini snabdevanja lekovima i parafarmaceutskim sredstvima
-promet i trgovina lekovima

3.   istorija lekova (MATERIA MEDICA):
-nastanak i istorijski razvoj od najjednostavnijih do savremenih L
-nastanak I istorijski razvoj pojedinih farmakolo{kih gr. L
-izrada u apotekama kroz vekove
-razvoj i upotreba razli~itih lekovitih oblika kroz istoriju
-razli~ita shvatanja I hipoteze o razvoju L
-lekovito bilje: organizacija prikupljanja, izu~avanja I prerada
-botani~ki vrtovi
-organoterapijski lekovi
-hemoterapeutski lekovi
-opsolentni lekovi
-kozmeti~ka, dijetetska I higijenska sredstva
-standardizacija lekova

4.   istorija farmaceutske {tampe i literature
-stru~na far {tampa
-stru~ni I nau~ni far radovi I monografije
-far priru~nici I u|`benici
-far enciklopedije I leksikoni
-far bibliografije

5.   razvoj farmaceutskog obrazovanja i visoko{kolske ustanove kroz istoriju
-na~in obrazovanja farmaceuta
-nastanak I razvoj visoko{kolskog sistema I institucija za {kolovanje farmaceutskih kadrova
-nastanak I razvoj pojedinih farmaceutskih disciplina
-nastanak I razvoj zavoda na fakultetima
-istorija nastave I nastavnih programa
-nau~no istra`iva~ki rad
-{kolovanje srednjih I pomo}nih stru~nih kadrova za rad u apotekama I ostalim farmaceutskim istitucijama

6.   istorija famaceutske ind
-nastanak i razvoj
-istrazivanje i ind proizvodnja pojedinih vrsta L
-organizacija informisanja o L, marketing I reklamiranje
-snabdevanje ind lekovima; veletrgovine I veledrogerije
-fabrike lekova
-uloga farmaceuta u nastanku I razvoju farm ind

7.   etnofarmacija (nauka koja se bvi izu~avanjem obi~aja)
-narodni lekovi kroz vekove u za{titi zdravlja ljudi
-narodni lekovi koji su prihva}eni u {kolskoj farmaciji
-analiziranje i verifikacija delotvornih sup u narod L
-lekaru{e i dr. pisana dela iz etnofarmacije
8.   farmacija u ratovima i elementarnim katastrofama
-farmaceuti i apoteke u ratovima kroz istoriju
-organizacija farmaceutske slu`be u ratovima
-izrada i proizvodnja L i sanitetskog mat u ratovima
-org far delatnosti u elementarnim nepogodama i katastrofama

9.   biografije farmaceuta
-istaknutih nau~nika i pronalaza~a lekova, hem. elemenata, analiti~kih I sintetskih postupaka
-zaslu`nih za unapre|enje i razvoj farmaceutske struke
-istaknutih u stru~noj nastavi i obrazovanju
-kulturnih radnika i prosvetitelja; javnih I politi~kih radnika; umetnika, slikara, vajara, pesnika i pisaca

10.   uloga farmacije u op{toj kulturi i umetnosti:
-uloga farmaceuta i apoteka u kulturnom i dru{tvenom `ivotu
-odraz farmacije na knji`evnost, likovnu i muzi~ku umetnost
-odraz umetnosti na arhitekturu, izgled I ure|enje enterijera apoteke
-odraz umetnosti na apot pribor I posu|e
-odraz religije na farmaciju
-farnaceuti I farmaceutski motivi kao objekti literarnih I umetni~kih dela
11.   nastanak I razvoj farmaceutske deontologije (u~enje o lekarskoj etici, eti~kom pona{anju lekara u svim odnosima I oblicima lekarske delatnosti)
12.   doprinos farmacije razvoju nauka

2. Zna~aj izu~avanja istorije farmacije. Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog zna~aja za izu~avanje istorije farmacije.

Zna~aj izu~avanja:
•   za{tita zdravlja I prevencija bolesti
•   kolevka primenjene hemije ( stru~no obrazovanje u oblsti hemije (stru~no obrazovanje u oblasti hemije, univerzitetske literatura, univer. Laboratorije, farmac. Hem.)
•   doprinos farmaceuta botanici I farmakognoziji
•   doprinos hemiji `ivotnih namirnica(bromatologiji), biohemiji, toksikologiji..
•   doprinos osnivanju farmac. ind
•   doprinos gra|anskoj kulturi I op{tem razvoju dru{tva

Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog zna~aja za istoriju farmacije:
*Prirodne nauke
*Klasi~ni jezici (gr~ki, latinski, sirijski I arapski)
*Paleografija (poznavanje starih pisama tj. ve{tina ~itanja starih rukopisa)
*Etnografija (nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja)
*Op{ta I nacionalna istorija
*Arheologija
*Metrologija (nauka o merama)
*Numizmatika (nauka koja se bavi prou~avanjem starinskog novca I starih medalja)
*Etimologija (nauka izu~avanja porekla I zna~enja re~i)
*Heraldika (nauka o grbovima)
*Istorija umetnosti
*Muzeologija
*Bibliografija (pomo}n nauka koja se bavi {to potpunijim sakupljanjem I opisivanjem {tampanih dela jedne nau~ne oblasti)
*Arhivistika

3. Istorija zdravstvene kulture. Zna~aj izu~avanja. Izvori za prou~avanje. Periodizacija farmacije. Uloga farmacije u dru{tvu.

Istorija zdravstvene kulture: razvojni put ve{tine le~enja I pripreme lekova
*nagonska potreba, spoznaja
*empirijska - `ene imale saznanja o dejstvu bilja     a)--- #
*demonisti~ko-magijska neke bolesti koje ~ovek nije mogao da le~i    b)---# pripisuje demonima I takve bolesti le~e odabrani (sve{tenik, vra~)
*religijska (TEURGI^NA) medicina i farmacija- bolest shvatana kao kazna od boga
*eksperimentalna medicina I farmacija
*nau~na ({kolska) farmacija i nau~na {kolska medicina- razdvajanje medivine I farmacije u 13. veku. Medicinom I farmacijom se bave {kolovani ljudi, tada je utvr|eno da }e se dobiti lek ako se eksperiment ponovi na ta~no utvr|en na~in.
#- etnomedicina i etnofarmacija—u nerazvijenim zemljama jo{ uvek zastupljen stari na~in le~enja

Izvori za prou~avanje istorije:
Verodostojne istorijske ~injenice na osnovu kojih se sti~u odre|ena saznanja, celovita ili parcijalna, ~ijom se uporednom analizom dolazi do nau~no proverene istine. Postoji vi{e vrsta izvora ~ija va`nost nema istu istorijsku te`inu I na~aj:
Izvori prvog reda- apsolutna autenti~nost
Izvori drugog reda- dokazuju sa velikom sigurno{}u
Izvori tre}eg reda- nedovoljna pouzdanost
Eskulap- gr~ki bog zdravlja, pa su njegove statue bile na ulasku u hramove I zdravstvene ustanove; (ima zmiju oko {tapa, u Gr~koj su le~ili zmijama)

Izvori za izu~avanje farmacije mogu se podeliti u 5:
1)   originalni predmeti- lekovi, apotekarski pribor, posu|e apoteke, o~uvane arheolo{ke iskopine, nadgrobni spomenici, grobnice iz rimskog perioda, piramide, ostaci gr~kih hramova
2)   pismeni izvori- arhivska gra|a I zvani~na dokumenta: ra~uni lekova, u|`benici I ~asopisi, zapisi pojedinaca u vidu biografija ili dnevnika, zapisana predanja..
3)   usmeni izvori- biografije mogu da usmere
4)   razno: muzejske zbirke, mape, planovi, skice, umetni~ke fotogafije, slike, ikone, freske..
5)   etnografija: nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja

Periodizacija istorije farmacije:

1.   le~enje u praistoriji
bavile su se `ene, matrijarhat, empirijska i nagonska medicina i farmacija, demonsko-magijsko shvatanje bolesti; `ivotinjski i biljni lekovi

2.   za~eci farmacije u STAROM VEKU (farmacija potamskih kultura I anti~ka far)
-farmacija starih isto~nih kultura
religijsko shvatanje bolesti, teurgi~na mediko-farmac.
-anti~ka farmacija
filozofsko shvatanje bolesti

3.   srednjovekovna farmacija
-Vizantijska, Arapska i Zapadnoevropska farmac. (religijsko shvatanje le~enja, hri{}anstvo, islam)
-eksperimentalna epoha feudalnog doba (Alhemija 8-16. vek)
-osamostaljenje medicine od farmacije u 13. veku Fridrihovim ediktom

4.   eksperimentalna i nau~na od 15. do 17. veka
-pehemijatrija (15-16)
-ijatrohemija (16-17)
-mineralo-fizi~ka i bilolo{ka istra`ivanja
-sinteze u oblasti organke hem.

5.   zlatno doba 18-19. veka
-otkri}a lekova imunostimulatora, vakcine, antitoksini, antiinfektivi lekovi (21. vek)
-kvalitativna istra`ivanja u oblasti fitohemije- izolovanje akt principa
-lekovi biolo{kog porekla i seroterapija

6.   moderna farmacija 20-21. veka  (industrijalizacija lekova i sinteza)
-industrijalizacija farmac. hem. i nova otkri}a L
-sinteza lekova (anksiolitici, analgetici, antihipertenzivi, antiaritmici, imunomodulatori..)
-u starim kulturama za~eci Mesopotamije i Egipta, pa u Evropi u Gr~koj i Rimu, a Arapi kasnije osvajaju pola Evrope i sa~uvali tekovine Gr~ke i Rimske medicine i farmacije (i tako objedinjuju saznanja Evrope I dalekog I bliskog istoka).

Uloga farmacije u dru{tvu. 

ZA^ECI I RAZVOJ FARMACIJE U STAROM VEKU
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment

4. Za~eci i razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Kini. Periodizacija istorije farmacije. Dijagnoza i le~enje.

RELIGIJSKO shvatanje bolesti, teurgina medicina I farmacija. Kod naroda dalekog I bliskog istoka I sredozemlja, u dolini reka, se razvijaju POTAMSKE kulture u dolinama plodnih reka. Kineska, Indijska I Mesopotamijska medicina I farmacija. Starojevrejska med I farmac, zdravstvena kultura stare Persije I Egipta.
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment (kasnije koriste Grci I Rimljani)
eksperiment → Grci, Rimljani
prete~a recepta → Egipat
apoteke u jednoj ulici → Mesopotamija
bolnice → Indija
najranija knjiga o lekovima → Kinezi

Kina   5.000       (7.000 stara civilizacija)

potamska kultura → sliv `ute reke
pronalasci:
-papirus, {tamparija, svila, porcelan, barut, kompas
-le~enje I izradu lekova smatraju bo`anskim delom
-imperatori su prvi le~itelji (lekaro-apotekari)
Dela ostala pod imenom jednog ~oveka-imperatora- su dela vi{e ljudi (autora)

Fu-Shi   Huang-Ti Nei-ching   Shen-Nung
2 principa u ~itavoj prirodi
YIN    →   YANG
voda       vatra   “U~enje Huang-Tia o internoj medicini”
akupunktura-senzibilizacija ta~aka, danas priznata   “volovsko srce”  70droga/dan, bog zdravlja



Dijagnoza I le~enje:
Dg/ promena pulsa
pregled urina- organolepti~ki: boja, miris, ukus (sladak kod dijabetesa), talog↓

Le~enje/
Zaustavljanje krvarenja- upotreba `elatine
U{ivanje rana- uhvati se tvrdokrilac, stavi na ranu, otkine mu se glava, pusti kop~e i u{ije
Variolizacija
Akupunktura-senzibilizacija odre|enih ta~aka
Narkoza- pomo}u: Aconitum (jedi}a), Datura, Hyoscyamus

5. Starokineska farmakoTh. Lekoviti oblici. Apotekarski pribor. Konfu~ije.

Biljne droge koje je Kina dala ~ove~anstvu (farmakoTh):
Rheum officinale
Camphora
Thea chinesis
Cortex Punicae Granati
Papaver Somniferum= OPIUM uzgajenje u V veku, zloupotreba u XVII veku (`vakanje i pu{enje)

Lekoviti oblici: 1.PRA[KOVI, 2.MASTI (spolja)   1.PILULE, 2.SOKOVI, 3.LEKOVITA VINA
-INFUZI, DEKOKTI, EKSTRAKTI
+ MED! U 50% lekovitih preparata

Apotekarski pribor:
1.   posu|e i prese za ekstrakiju
2.   sita
3.   destilacioni aparat
4.   razno lab posu|e

Konfu~ije. (551-479p.n.e)
Nije lekaro-apotekar ve} mislilac i filozof.
Osniva~ religije koja se smatra prete~om Budizma.
DELA=> isticao MORALNE VREDNOSTI lekaro-apotekara starokineske kulture.
-ceniti ljudski `ivot
-SVI pacijenti podjednako pravo le~enja
-po{tovati druge ljude, uvek imati na umu patnju pacijenta a ne MATERIJALNU dobit.

5.Za~eci I razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak irazvoj farmacije u Indiji u ”veda“ periodu. Lekoviti oblici I staroindijska materia medica.

Doline reka Inda I Ganga 4.000 p.n.e
SANSKRIT= pisani izvori prvog reda (zapisi stari 6.000 god)
TEURGI^NA (religijska) far I med
a)   bolest kazna poslata od boga
b)   le~itelji= Bramanski sve{tenici; uglavnom mada ima I LAIKA
c)   hramovi su bolnice
d)   ru~ne apoteke lekaro-apotekara
e)   higijenski ( voda je sveta, razne Th/ vodom) i dijetski (razli~ite dijete = ~ista i ne~ista hrana) propisi na verskom nivou
Svi su morali da se kupaju u Indiji.
Periodizacija.
1.   veda         (2.000-1.000 p.n.e)
2.   predbudisti~ki period       (1.000-600 p.n.e)
3.   budisti~ki period        (od 600 p.n.e)

vede= svete indijske knjige  (veda=znanje). Sa~uvane su neke vede od kojih su bitne:
RIGveda- najstarija sveta knjiga (2.000 p.n.e)

-opisuje neke lekovite preparate = mali br. i lekove
-tarionik sa pistilom, apotekarske utenzilije- pribor za merenje

ATHARVAveda

-opisi bolesti, biljnih I `ivotinjskih droga, higijenskih propisa, razli~itih lekova I teh izrade, moralne osobine-date za one koje le~e, osim {to je to HUMAN, PLEMENIT to je I ODGOVORAN posao.

Staroidijska materia medica.

Izvorna riznica lekova:
Rauwolfia serpentina, Allium sativum, Zingiber officinalis, Cinnamomum, Gossypium (filtriranje, ce|enje), Indigo, Saccharum officinarum, CurCUMA longa (indijski {afran, bojenje), TamarINDUS indica
+`ivotinjsko mleko, krv..

SHARkara- na sanskritu zna~I istisnut a zatim ukuvan sok {e}erne trske
Saccharum= lek I pomo}na mat, korigens, konstituens, konzervans, confectiones=>dobija se kuvanjem sve`eg soka ili spra{ene biljne droge sa {e}erom; pravljene su I sa medom).
[e}er je u{ao u far tek kad je po~eo da se gaji u Evropi.
Do tad su koristili smrdljivu smolu (ASA FOETIDA) persijskog porekla.
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pulverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje

Lekoviti oblici. Iz predbudisti~kog perioda
Klistri, supozitorije, inhalacije, sve`i sokovi (succi liquidi), pilule, pra{kovi, infuzi, dekokti, ektrakti

7.Razvoj far u Indiji u predbudisti~kom i budisti~kom periodu. Lekoviti oblici I staroindijska materia medica. Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Istoka.

Predbudisti~ki period. (1.000-600 p.n.e)

CHAraka. (`iveo je izma|u 1.000 i 800 p.n.e)
-najve}i me|u {kolovanim lekaro-apotekarima
-lekoviti oblici- klistiri, supozitorije, inhalacije, sve`I sokovi, pilule, pra{kovi, infuzi, dekokti, ekstrakti
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pulverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje

CHAraka SamHITA “^arakino znanje”
-Vi{e se bavio lekovima.
-Oko 2.000 droga (te{ko identifikovane botani~ke vrste)= nekoliko naziva za istu drogu, zna~I manje droga.
-ZAKLETVA: opisao je me|usobni odnos le~itelja, lekaro-apotekara prema bolesnom ~oveku, princip humanosti u zdravstvu, diskriminaciju paijenta..
Izvod: le~itelj treba da `ivi u slozi sa kolegama, sa njima bi trebao da se konsultuje..

SUSHruta SamHITA (1.000-800)
-lekaro-apotekar vi{e okrenut hirurgiji
opis lekova
posu|a, pribora za izradu L
postupci izrade
Doza lekova odre|uju se prema: starosti bolesnika, vitalnosti, toleranciji (3.000 p.n.e)

Budisti~ki period. (od 600 p.n.e)

Bower-ov rukopis (400-200 p.n.e)
-napisali Budisti~ki sve{tenici na brezinoj kori u stihovima
-opis hem postupaka za dobijanje lekova MNERALNOG porekla: sublimacijom, `arenjem, kalcinacijom iz ruda Au, Ag..
a) crni Hg-sulfid (sifilis) + boraks + so + kre~njak
b) pepeo Hg jed + pupoljak jasmina => le~enje tuberkuloze
c) pepeo Hg jed + sve` sok oleandra => le~enje astme
Pravili su kombinacije mineralno-biljnog porekla za per os upotrebu.
•   Rimljani su se ovo koristili SAMO spolja na ko`u.
•   Arapi uvode promene: smatraju da je samo mineralni deo zaslu`an za Th ef.

Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Istoka.

332-306. p.n.e ratovi Aleksandra Makedonskog, i pohod na Indiju
Arapi su zna~ajni za prenos znanja, o ~emu svedo~e Arapski nazivi:
Biolo{ki izvor: Papaver Somniferum      droga: opium
Kineski: Fu-Yung               Arapski: Afyum

8. Nastanak I razvoj farmacije I medicine u Egiptu. Periodizacija istorije farmacije. Izvori za prou~avanje farmacije.

Kralj Mena 4400 p.n.e je osnovao dr`avu, mo}no carstvo sa mnogo dinastija
-veruju u zagrobni `ivot zbog ~ega podi`u piramide (grobnice faraona, sa~uvane mumije)


Faraoni su bili obrazovani, podsticali su razvoj nauke, otkrivanje lekova i usavr{avanje le~enja:
* Kraljica MariSANEH (oko 3600 p.n.e)
- je progla{ena za vrhovnu sve{tenicu boga Tota

*kraljica HATshePSUT (1504-1483 p.n.e) je slala nau~ne ekspedicije do Crvenog mora da ispitaju nove biljne droge
* Faraon Tutmozis III imao je botani~ki vrt u Karnaku

-Egip}ani su bili pismen narod: hijeroglife, papirusi-umotani u rolne, znali da proizvode mastilo + ovladali su izradom stakla, e-majla, boja. Faraoni jesu bili pismeni ali su diktirali pisarima.
-Usavr{ili su KOZMETIKU (senduci u piramidama-grobnicama, jer su zajedno sa faraonima sahranjivali I njihove `ene koje su imale puno kozmetike)

Piramide su zna~ajni izvori informacija:
-Keopsova piramida (na sl. sve{tenik u jednoj prostoriji le~i `enu..)
-grobnica kraljice METuLOTER: originalni pribor, ku}na apoteka: 2 dozir ka{ika od ALABASTERA (vrste gipsa), stojnice za ~uvanje preparata kod ku}e (glina, staklo, alabaster ~ak I drveta)

Izvori za prou~avanje:
-   sa~uvani kameni crte`I koji prikazuju le~enje i izradu lekova
-   originalni pribor za izradu lekova, posude za ~uvanje L, doziranje lekova u hramovima, piramidama, palatama
-   papirusi sa medicinskim sadr`ajem (svitci tj. Rolne pisne hijeroglifskim pismom oko 30cm {iroke, razli~ite du`ine)
-   mumije


9.Medicinski papirusi kao pokazatelji zdravstvene kulture u doba faraona:

1.   zbirke Rp za pojedine bolesti
2.   stru~ne knjige iz odre|ene med oblasti
Na osnovu analize dva najva`nija papirusa za farmaciju su Ebersov I Londonski, znamo da su lekove propisivali u formi sli~noj dana{njem Rp.
Papirus Ebers. Georg Ebers (1875) oko 1550 p.n.e, rolna 20,23m x 30cm
Delo je kolegijuma sve{tenika u Tebama. Knjiga po~inje re~ima: “Ovde po~inje knjiga o izradi lekova za sve delove ~ove~ijeg tela.” Sadr`i 108 gusto ispisanih poglavlja, 829 Rp za pripremanje i upotrebu lekova.
Ginekologija- Papirus Karsl-berg.
Utvr|ivanje trudno}e I uputstvo za odre|ivanje pola deteta: ”mora{ p{enicu I je~am staviti u platnenu vre}icu, `ena mora po vre}ici svakodnevno da pu{ta vodu. Ako I jedno I drugo seme proklija- rodi}e. Ako proklija samo p{enica rodi}e de~aka, ako proklija samo je~am-devoj~icu. Ako zrna ne proklijaju- ne}e roditi.“ (Kasnije je potvr|ena ta~nost metode???)

NAZIV   LOKACIJA DANAS   SADR@AJ
Hearst   Kalifornija (Berkli univerzitet)   Lekovi za crevne parazite, le~enje sr~anih oboljenja I ujeda divljih `ivotinja
London   London (Britanski muzej)   Lekovi I teh izrade lekovitih oblika
Chester-Beatty   London (Britanski muzej)   Crevne bolesti I oboljenja anusa
Kahun   London (Britanski muzej)   ginekologija
Ebers   Lajpcig   Zbirka recepata lekova I metode le~enja
Berlin   Berlin (Egipatski muzej)   Lekovi za le~enje bolesti krvnih sudova


10.Pribor za izradu lekova. Posude za ~uvanje i doziranje lekova iz staroegipatske civilizacije.

Pribor za izradu lekova. tarionik i pistil, sita, ru~ni mlinovi, lon~i}I za `arenje, dvokraka vaga (od 1400 p.n.e)=> preuzeli iz Indije.
Posude za ~uvanje i doziranje.
Ungventariji= ~uvani parfemi i masna ulja, te~ne masne sup, najvi{e su se koristili
Balsamariji= ~uvali se balsami, na|eni u hramu
Posude za pomasti* od alabastera, stakla, gline (fajans) *preparati polu~ konzistencije
-vrlo lepo dekorisane, neke i trajno signirane
-cilindri~na posuda za pomasti od alabastera koja nosi ime kraljice HATshePSUT (oko 1480 p.n.e). Najbogatije su dekorisane one posude koje su sadr`ale lekove koji su najvi{e cenili, signatura: ime vlasnika, imena droge..
Raznobojni stakleni sudovi iz Egipta i sa bliskog istoka koji su se koristili za kozmeti~ke preparate. Interesantnih dekoracija, proizvodnja stakla je dostigla svoj vrhunac u Egiptu oko 1400 p.n.e.
Cevasti balsamaniji sa glavenim delom u obliku {ake, za make-up o~iju (kohl), amfora za ~uvanje parfema.
Sve posude su bile jako malih dimenzija. Poznate su i kutije od drveta u kojima su sme{tene kerami~ke posude za ~uvanje masti (1500-1400 p.n.e).
Posude za ~uvanje MLEKA, o~uvane, iz Tebe (oko 1400 p.n.e), smatrali su da se mleko `ene koja je rodila zdravo mu{ko dete mo`e koristiti u Th de~ijih bolesti.
Posude za ~uvanje oftamolo{kih preparata: podeljene na 5 cilindri~nih udubljenja I u svakom delu je bio razli~it preparat i svaki je na posudi iamo signaturu, nano{eni su bronzanim ili drvenim {patulama.

11.Prevencija I le~enje u Egiptu. Mumificiranje. Mumija kao lek.

Lekoviti oblici. Pra{kovi, pilule, dekokti, infuzi, kataplazme, hasteri=emplasta, sapuni, globule, supozitorije, klistiri (enema) => za pra`njenje rektuma, te~ni preparati; kapi i masti za o~I, sredstva za ka|enje
FarmakoTh. Opium, koren mandragore, Stryhni semen, Juniperi fructus, Coriandri fructus (miro|ija I lek-stomahik- mada su smatrali da {titi od demona), Granati cortex, Sinapis semen, Aloe, Ricini semen et oleum, Sennae folium, Rhei rhizoma et radix
Papaver somniferum var. album- gajena, koristile su se ~aure
Opium= analgetik, mnogo pre opiuma, mak se koristi zbog makovih ~aura, spre~avali su decu da jako vi~u (kuvali su makove ~aure i davali deci- uspvljivali su decu)
Allium cepa et Allium sativum= naro~ito u za{titi od bolesti (beli luk davali graditeljima piramide, pa je na piramidi zapisano koliko je belog luka pojedeno dok je gra|ena)
Beli luk- kao ce|eni sok succi liquidi (gnje~ena glavica), sir}etni rastvor aceta (zgnje~ena glavica u rastvor jednake koli~ine sir}eta i vode), uljani ekstrak olea cocta (zgnje~ena glavica sa maslinovim uljem). Kori{}eni su za ko`ne bolesti, kao melemi i per os naj~e{}e kod plu}nih bolesti (tuberkuloza).
Organoterapija=”ne~ista apoteka“ nema~ki termin- kori{}eni ekskreti i sekreti `ivotinja i biljaka: mokra}a, mleko, `u~, izmet, stavljali u lekove u `elji da isteraju demone, kao uzro~nike bolesti. U Ebersovom papirusu spominje se ~ak 55 lekova za unutra{nju I spolja{nju primenu koji sadr`e urin I feces, uz nagla{eno poreklo: da li je od `ivotinje I koje, da li je od mu{karca ili `ene..  samo u krajnjoj nu`di, zadr`ana ~ak do 20. veka u zvani~nim farmakopejama.
Sredstva za ka|enje u obliku pilula- KIFHI
Hijeroglifima se bolest ozna~avala crvom jer u tada{njem Egiptu ljudi su umirali kad dobiju gliste.
Smatrali su da je za prevenciju bolesti va`no odr`avanje higijene.
U grobnice su ostavljali vence belog luka i plodove koriandera ({titli od demona), verovatno zbog neprijatnog mirisa (nezreli plodovi koriandra)
Prevencija I le~enje. Zbog klimatskih uslova u kojima su `iveli=> odr`avanje higijene; razlikovali su ~ist I zaga|en vazduh, u Ebersovom papirusu se navodi “pneuma `ivota” i “pneuma smrti” i to je prvi pisani dokument o teoriji pneume. Popravljali su vazduh raznim kadovima I inhalacijama- kyphi (sredstvo za ka|enje u obliku pilule). Hjeroglif koji zna~I bolest predstavljan u obliku crva.
Terapija.
1.   redovno klistiranje (faraoni su imali posebne lekare koji su bili zadu`eni za klistiranje; posmatrali Nil I uvideli da kad kanali nisu ~isti do|e do poplave, zato su ~istili svoje kanale=creva, da ne bi do{lo do zastoja hrane, telesnih te~nosti i krvi)
2.   pu{tanje krvi- pijavicama i pomo}u o{trih predmeta i spec instrumentima opisanim u Ebersonovom papirusu
3.   gnojne i inficirane rane le~ili oblogama i kauterizacijom ?
4.   ko`ne bolseti uspe{no su le~ili plesnivim hlebom
5.   bili su dobri okulisti: trahom= tzv. egipatska bolest
6.   uspe{no le~ili mnoge ginekolo{ke bolesti

Mumije kao pokazatelj zdravstvene kulture faraona.
Prou~avanjem mumija otkriveni su mnogobrojni uro|eni i ste~eni poreme}aji, a zahvaljuju}i patolo{kim promenama na mumijama danas znamo o bolestima iz doba faraona, kao {to su: giht, skleroza, tubrkuloza, reumatizam..
Na mumijama su prona|ene zubne proteze, mostovi od bronze, navlake na zubima.
Na`alost mnoge mumije su o{te}ene, hramovi su obijani da bi se do{lo do mumija, verovalo se da poma`u izle~enju. Npr. Ako je tada{nji ~ovek imao problema sa o~ima, uzimao bi oko mumije.
Mumificiranje faraona vr{eno je u blizini reka, na velikim stolovima. Bilo je tajna, danas nije potpuno razja{njen. Dug proces= 70 dana.
Neka vrsta dehidratacije i va|enja mekih organa (kamope- spec ukra{ene posude za ~uvanje mekih organa pokojnika). Nayon (natron)- prirodna so, potapali telo, sirovina koja postoji u Egiptu, izra|ena od Na2CO3 i NaHCO3 sa primesama NaSO4 i NaCl. Premazivanje sme{om za balsamovanje. Uvijanje u lanene krpe i glinu i zatim bi predavali porodici drveni sanduk, ukra{eni- sarkofag.
Mumija kao lek.
Mummeta- persijski naziv za smolastu mat iz regiona Mrtvog mora (verovatno sirova nafta). Bila je skupa i mogli su je koristiti samo bogati, zato je smi{ljena zamena za pravu mumiju, a to je bila egipatska sme{a za balsamovanje: natron + bitumen + biljne smole + biljna ulja. => nepoznata ta~na formula.
Egipatska mumija je bila lek u obliku pra{ka za le~enje ko`nih bolesti, a u srednjem veku se koristila u preparatima za per-os primenu u obliku tinktura eliksira, balsama ili terijaka za le~enje stoma~nih problema, oboljenja jetre, epilepsije, pa ~ak I kuge.
MUMIA VERA (AEGYPTICA)-   lek oficinalan u Ph
MUMIA MINERALIS- falsifikat, pra{ak asfalta
Egip}ani nisu balsamovana tela nazivali mumije, ve} se taj naziv kasnije javio. Mumija kao lek, postala ime za balsamovano telo. Mumija (danas) preparat u Rusiji- smola retkog ~etinara iz Sibira

323. p.n.e Aleksandar Mak. Stigao do Egipta I osnovao Aleksandriju
30. p.n.e Rimljani od Egipta napravili svoju provinciju
624. god. Arapi pokorili Egipat I Aleksandriju. Tu je bila ogromna medicinska {kola iz gr~kog perioda sa ogromnom bibliotekom, sa preko 700.000 knjiga, papirusa I manuskripta (smatralo se da su je Arapi zapalili, ali izgorela je pre njihovog dolaska).

12. Uticaj faraona i religije na razvoj farmacije u Egiptu. Prete~e Rp. Medicinske {kole i {kolovani lekaro-apotekari.

Uticaj religije. Vrhovni bog zdravlja je Thot (Tot) ili Duhit ili Ph-ar-maki= davatelj sigurnosti (oko 3.000 p.n.e)
?Imhoter (oko 2900 p.n.e) filozof, matemati~ar, pisar I le~itelj na dvoru kralja Zosera, progla{sen za boga zdravlja (humanizovani bog zdravlja)
Le~enjem se bave sve{tenici u hramovima uz molitve, a u posebim prostorijama u hramu se izra|uju lekovi koji su bili poznati kao ASI-T (prete~a bolni~ke apoteke). U {kolama gde su se {kolovali sve{tenici, postojala je hijerarhija: ni`i, vi{i i vrhovni sve{tenici. Lekaro-apotekari u Egiptu: {kolovani lekaro-apotekari:
•   lekari-internisti
•   okulisti
•   zubari
Osnivanje med. {kola u blizini hramova u gradovima: Memfis, Sais i Teba. @ene mogu da se {koluju i da se bave le~enjem. Sve{tenstvo kontroli{e rad lekaro-apotekara.

Prete~a recepta.

-svi sastojci koji ulaze i koli~ine
-na~in izrade lekova, oblik koji treba izraditi i na~in upotrebe (recepti sadr`e temperaturu primene, doziranje i dejstvo leka)
-recepti po~inju sli~no kao dana{nji “neka se uzme” tj. Rp/
-ima dosta skra}enica, koje su tada{njem stru~njaku bile poznate
-navodi se sastav 1:2:4:8:16 (taj odnos je kasnije prihva}en u sistemu apotekarskih mera iz Salerna). Odnos sastojaka u receptima bio je dat samo za vrlo efikasne I jako deluju}e droge i nije bio dat u svim receptima.
-osnovna jedinica je KITA koja je iznosila ≈9g.
- biljne droge tj. ”hermeti~ka“ imena droga (prema delovima tela `ivotinja, ne zna se za{to su tako imenovani kad nema nikakve sli~nosti sa biljkama)- su problem u tuma~enju recepta, tako da nisu svi Rp protuma~eni. Ovakva imena i skra}enice su kori{}ene da bi se lekaro-apotekari za{titili od laika i samomedikacije (oni nisu sami pisali Rp, to su radili pisari). npr.Altheae radix-mi{ji rep.

13. Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Mesopotamiji. Izvori za prou~avanje. Periodizacija istorije farmacije. Zmija kao simbol medicine i farmacije.

Pre Mesopotamije Indija- koja je zbog najezde Arapa propala, ali su Arapi preneli Indijsku farmakoTh u Evropu i dali nazive medicinskih pojmova i droga na sanskritu; upore|ivanjem snskripta i arapskog vidimo sli~nost.
sanskrit              arapski                 latinski
Sharkara             Sukkar                 Saccharum
Karpura              Kafur                   Camphora
Mesopotamija- u prevodu, zemlja izme|u 2 reke, Eufrata i Tigra. 3 epohe:
* sumerska (4.800-2.400 p.n.e)
* vavilonska (2.400-1.000 p.n.e)
* asirska epoha (1.000-540 p.n.e)
Izvori za prou~avanje. (Puno je izvora za prou~avanje iz Mesop. Ali oni nisu ostali tamo gde su prona|eni ve} su svuda po svetu, najvi{e ih ima u Londonu i Luvru u Parizu)
1.   ostatci gradova sa hramovima (asirski grad Niniva)
2.   glinene plo~ica sa zapisima klinastim pismom, idiogrami su de{ifrovani
3.   medicinske glinene plo~ice (najvi{e sa~uvanih u Britanskom muzeju u Londonu, oko 660; dok je glina vla`na ukle{e se znak koji su tuma~i znali) opis bolesti, sastav leka, na~in primene lekova, uz elemente magije (uputstva I molitve za uklanjanje demona).
Glinene plo~ice sa medicinskim sadr`ajem.
Plo~ice iz Ninive (VII vek p.n.e) biblioteka poslednjeg asirskog kralja Asurbanipala, prona|ena pod ru{evinama starog grada Ninive na obali Eufrata (u Britanskom muzeju u Londonu preko 30.000 od ~ega 660 plo~ica sa medicinskim sadr`ajem)
Na lokalitetu nekada{njeg grada URUKA prona|eno je 30 plo~ica sa Rp i opisima bolesti
NIPURSKA glinena plo~ica predstavlja jednu od najstarijih recepturnih knjiga na svetu (stara skoro 5.000 god) Prona|ena nedaleko od Nipura u dana{njem Iraku, a danas se ~uva u Muzeju Univerziteta u Pensilvaniji u Filadelfiji. Nema elemenata magije I religije.
Sadr`I 12 Rp za masti i neke lekove za unutra{nju primenu, u kojima se pominje preko 250 biljnih vrsta, kao i droge `ivotinjskog porekla.
Biljnog porekla (3 najva`nije):
•   mak (Papaver somniferum) mesopotamijskog je poreka, uzgajao se zbog masnog ulja, a kasnije zbog dobijanja opiuma (analgetik), ozna~en sa 2 idiograma na glinenim plo~icama: radost+sre}a= biljka sre}e
•   tatula (Datura stramonium) gajena biljka, med se koristio za proizvodnju piva (kao vehikulum) i u flasterima i zavojima za le~enje ko`nih bolesti i ~ireva. Pivo su pili cev~icama {to od njih preuzimaju Egip}ani.
•   Mandragora (Mandragora officinarum) imala je magijsko i simboli~ko zna~enje zbog “~ovekolikog” izgleda korena i alkaloidnog sastava, sli~an sa polnim organima          -medicinska vina-kao afrodizijak i opijaju}e sredstvo
-amuleti (amajlije) za za{titu od bolesti, demona, nosili oko vrata; a i za le~enje neplodnosti `ena.
Velebilje (Atropa belladonna)
•   Maj~ina du{ica (Thymus serpilum)
•   Sena (Cassia spp.)
•   Vrba (Salix alba)
•   {afran (Crocus sativus)
•   Nar (Punica granatum)
•   Kim (Carum carvi)
•   Cimet (Cinnamomum celyanicum)
•   Smokva (Ficus carica)
•   Beli luk (Allium stivum)
`ivotinjskog porekla:
*mleko, zmijska ko`a (njihov bog zdravlja sa zmijom oko {tapa), kornja~in oklop, rog od nosoroga=> afrodizijak

Zmija kao simbol medicine i farmacije.
Eksperimenti su vr{eni na robovima, tako su sticana znanja o lekovima i otrovima.
Sumersko-vavilonski bog zdravlja NINgizida prikazan sa zmijom oko {tapa ili sa 2 zmije oko {tapa
Ningizida=Nin-azu tj. ”gospodar le~itelja”- legenda o Gilgame{u i besmrtnoj zmiji od koje je nau~io ve{tinu le~enja i podmla|ivanja, video je kako menja ko{uljicu- podmla|uje se!
Farmaceuti (danas) →   zmija oko ~a{e
Lekovi              →   zmija oko {tapa

14.Lekoviti oblici asirsko-vavilonske farmakoTh. OrganoTh.

-pra{kovi za spolja{nju i unutra{nju primenu
-pra{kovi za inhalaciju
-sapuni (kuvanjem `ivotinjske masti sa alkalijama), oni su prvi po~eli, prihvatili Rimljani
-flasteri (smole i masne podloge, sa pulverizovanim drogama ili sokovima)
-obloge (melemi)
-supozitorije, klistiri
-masti I kremovi (KOZMETI^KI KREMOVI) na bazi susamovog ulja, maslinovog, ricinusovog ili `ivotinjske masti (svinjska mast, gove|I loj)
-losioni
-te~ni preparati za o~i
-pilule, (bra{no-ekscipijens; med-vezivno sred; ukuvani smokvin sok-sred za oblaganje)
-elektuarijumi- preparati za per os, ka{asti, na bazi meda sa spra{enom biljnom komponentom, dozirani na ka{ike
-rastvori za per os primenu na bazi piva, lekovita vina
Organoterapija. (vidi 11pit.)

15.Medicinske {kole u Mesopotamiji. [kolovani le~itelji. Apoteka. Sistem mera i tegova. Kazne za nesavestan rad.

Medicinska {kola u Uruku.
Asipu=internista;   Asu=hirurg;   Pasisu=apotekar

[kolovani lekari su po zvr{etku obrazovanja dobijali pe~atni valjak sa uklesanim imenom (iz sumerske epohe). U Mesopotamiji se prvi put u istoriji farmac javlja:
”apoteka“ –magaza, skladi{te
Ulice sa apotekama u Vavilonu, pa su ih pacijenti mogli lak{e prona}I; lak{a razmena iskustva i znanja me|u lekarima I farmaceutima.
Sistem te`inskih mera.
TALENT (É 30kg)    MINA (É500g)        [EKEL(É8,333g)
Tegovi su bili u obliku `ivotinja (patke, guske) verovali su da }e ovako izmereni lekovi biti efikasniji (ne zna se za{to ba{ te `ivotinje).
Dvokraka vaga. Njihov sistem izrade koristili su drugi narodi npr Rimljani.

Hamurabijev zakonik. (1792-1750 p.n.e)
Prvi zakonik o robovlasni~kom dru{tvu.
On je izvor prvog reda koji dokazuje da su imali {kolovane stru~njake za lekove i le~enje. (nije jedini zapis ali je prvi) Kazne I nagrade u zavisnosti od dru{tvenog statusa pacijenta. “Ako je bolesnik umro krivicom lekaro-apotekara ili izgubio oko, treba lekaro-apotekaru odrezati obe ruke. Ako je bolesnik bio rob, lekaro-apotekar mora da ga nadoknadi drugim robom.”

16. Starogr~ka medicina i farmacija pre Hipokrata: po~eci i razvoj zdravstvene kulture, izvori za prou~avanje med i far, periodizacija istorije far. Kritska med i far.

* predhipokratsko doba (2.000-460 p.n.e)
* hipokratska med i far (460-375 p.n.e) => zlatno doba Gr~ke po~inje sa Perikleovim periodom I traje do smrti Aleksandra Velikog, poklapa se sa dobom Hipokrata, Aristotela
* posthipokratska mad i far (375-143 p.n.e)
Helenska (Jelinska) kultura. Nastala oko 2.000 p.n.e kada su se Gr~ka plemena Dorci, Jonjani i Ahajci doselili I me{ali sa starosedeocima. Kad su ova plemena stigla ve} su zatekli minojsku (Kritsku) kulturu- ciji je centar na ostrvu Krit- na njemu je Knossos- gde su na|ene iskopine stare 8.000god. Krit je imao veze, razmenu kulture i robe, istoka i zapada, naro~ito sa Egiptom i Mesopotamijom, bio poznat po lekovitim biljkama=> odatle ih Ahajci prenose na Peloponez,kopneni deo Gr~ke, i na ostale delove Gr~ke.) Prodor Feni~ana sa Egejskog mora.=>
Prihvatili su vavilonske jedinice mera.  Alfabet stvoren po uzoru na feni~anski alfabet, okrugla slova. Prihvatili pergament za pisanje. Postavljeni temelji celokupne ljudske umetnosti i nauke (filozofija, matematiika, fizika, istorija, arhitek.).
Gr~ka je prva kultura u sredozemlju koja je medicinu i farmaciju oslobodila praznoverja i mistike, odbacili su do tada izra`eni religiozni dogmatizam i na taj na~in omogu}ili razvoj nau~ne misli u ovoj oblasti!!!
Faktori bitni za procvat Gr~ke med i far
-geografski polo`aj (bujna vegetacija, trgovina, kopno i razu|ena obala, uticaj Feni~ana i Egip}ana)
-nasle|e minojske civilizacije- dobro poznavanje biljaka
-sloboda mi{ljenja, izra`avanja, istra`ivanja koja nije bila sputana autoritetima dr`ave i religije (nema apsolutne monarhije, svaki grad je dr`ava i nema zatvorenih sve{teni~kih kasti).
-kriti~ki na~in mi{ljenja je negovan u Gr~koj i skolnost ka posmatranju ~oveka i prirode

Izvori za prou~avanje.
•   pisani izvori (Homerovi epovi Ilijada i Odiseja IX-VIII vek p.n.e; sa~uvani radovi iz oblasti medicine, farmacije, botanike, toksikologije, filozofije)
•   arheolo{ki predmeti (posude za lekove npr. posude za ~uvanje ulja I te~nih preparata stari oko 500g. p.n.e; ostatci hramova, kamene stele, votivni darovi, satue gr~kih i minojskih bogova i boginja zdravlja: Asklepija i njegova }erka Higija, Velike Minojske boginje lekova i le~enja=> uvek prikazana sa uzdignutim rukama i sa ~aurama maka na obodu kape na glavi (glinena statua)). Askepius- vrhovni Gr~ki bog zdravlja, sa {tapom oko koga je obmotana zmija; asklepijev {tap=> jeste simbol medicine. Higija sa zmijom oko ~a{e, ona cedi zmijski otrov u ~a{u=> ona je simbol farmacije.
•   
Homerovi epovi Ilijada i Odiseja.
Opisao je pohod na Troju I Asklepija, njegove }erke i sinove. Homer je ve{tinu le~enja smatrao plemenitom umetno{}u. Daje veran opis velikog broja rana i bolesti. Spomenuo je 63 biljne vrste od toga najve}I broj lekovitog bilja (neke su sa Krita). Neke biljke nose imena po junacima epa. (npr Inula Helenium-oman- po lepoj Jeleni, `eni spartanskog kralja Menelaja, Achillea millefolium-hajdu~ka trava- po Ahajskom junaku Ahilu). Smatrao je da `ene poseduju znanja o le~enju biljkama. Tako|e smatra da i le~itelji trebaju da idu u boj, i da su oni junaci. Bogovi su slali bolest za grehove. Artemis- {alje smrt gre{nicama na poro|aju. Inpotep je humanizovan bog u Egiptu. Asklepije je bio tesalski knez i u~estvovao je u pohodu na Troju.          Gr~ki bogovi zdravlja: Apolon-vrhovni u~itelj, Artemis-njegova sestra, boginja poro|aja (gre{nim `enama je slala smrt) Asklepije-glavni bog zdravlja (humanizovan bog) Higija-boginja zdravlja Asklepije-tesalski knez u~estvovao u Trojanskom ratu gde ga je Homer  opisao kao hrabrog i dobrog lekara. Lat. Eskulap-zvali su ga I “bo`anski le~itelj”-Homer    (1143-1190 p.n.e=> na zna se ta~no god, ali se pretpostavlja da je tad morao `iveti)    + sinovi: Mahaon- hirurg    Podealirije- internista    Higija- izra|ivala lekove (~a{a sa zmijom) Panakeja- uspe{na u pravljenju lekova→kome da lek on ozdravi (svele~iteljka).

17. Eskulap, simboli med i far, kult zmije, le~enje u asklepionima u predhipokratopvo doba, asklepijadi.

*Verovalo se da se zmija podmla|uje time {to odbacuje ko{uljicu, a da njome odbacuje i bolest.
O simbolu asklepijevog {tapa postoje razli~ita tuma~enja koja se baziraju na istorijskim ~injenicama , verovanjima i mitologiji.
Mit. Asklepije stajao naslonjen na {tap i gledao prijatelja na samrti, do{la je zmija koju je on ubio, a zatim je do{la i druga koja je nosila travku u ustima i o`ivela zmiju. Onda on uzima tu travku i njome o`ivljava prijatelja. Bogovi se zbog toga naljute na njega pa ga ubiju, ali se pokaju pa ga o`ive i on je od tad sin Apolona.
Novija su tuma~enja o falusu = mu{ki polni organ. Stvarno zna~enje zmije oko {tapa- zmijski otrov- najbolje definicija leka
Predhipokratsko doba
Asklepije je najstariji lekaro-apotekar u Gr~koj. Asklepijevi hramovi=ASKLEPIONI- nazvani tako u ~ast Asklepiju/ oko 300 asklepiona/ svetili{ta i le~ili{ta u Epidaurusu i Korintu (su najpoznatiji hramovi, smatralo se da je tamo le~io sam Asklepije). U osnovi je bila teurgi~ko-empirijska med i far.
Poznati asklepioni: Epidaurus, Korint, Rodos, Knidos, Ju`na Italija, Kos, Kaftat u Hrvatskoj. Okolina asklepiona na ostrvu Kos u periodu antike je pod sumnjom. Ina~e asklepioni su bili pored mora, gde je ~ist vazduh i prijatna klima.
Aristofanov opis le~nja iz IV veka p.n.e
Le~enje je kombinacija molitve, zavetnih darova, verskih obreda, sugestija, dijete, kupnja I upotrebe lekova (ex-tempore pripremljenih).
Votivni (=zavetni) darovi, `rtveni, posvetni, zavetni darovi→donose ih oni koji su izle~eni, predmeti su pravljeni u obliku delova tela koji je izle~en, u pririodnoj veli~ini, patolo{ki izmenjeni ({ake, stopala, `enske grudi, jetra..), pravljeni od terakote.
Stele=plo~e na ulazu u hramove=> medicinska dokumentacija na kamenim stelama (na dorskom jeziku u Epidaurusu), sadr`e imena pacijenata sa istorijom bolesti-po{to je postojala konkurencija me|u Asklepionima, zapisivali su se uspe{no izla~eni; po hramovima su crte`i koji prikazuju uspe{no izle~ene koji donose darove Asklepiju iz zahvalnosti.
lekitos= posuda za ~uvanje ulja i te~nih preparata
Asklepijadi.
Ovako su se nazivali sledbenici Asklepija ({kolovani ljudi). Sve{tenici koji su dobri le~itelji, pripremali su lekove (kasnije su bili laici koji bi se javili da ih obu~e, nisu bili sve{tena lica). Morali su biti dobri psiholozi => radi vrlo ~este sugestivne Th. * Uzgajali su zmije (NE otrovne) u prostoriji povezanoj sa prostorijom za pacijente. Zapaljenom krpom bi isterali zmije u prostoriju gde je pacijent, oni kojima se jo{ mo`e pomo}I bi poiskakali iz prostorije. (kod du{evnih bolesnika primenjivano, tzv ”{ok Th“)=> u Cavtatu I Kartagini (u severnoj Africi, na teritoriji dana{njeg Tunisa) obja{njenje: pravi pacijenti bi ostajali a umi{ljeni be`ali.
[kole= asklepioni su blizu hramova.

18.Hipokrat: ”Corpus Hipocraticum“. Teorija kraza i u~enje o bolestima. Podela lekova i blici doziranja. Sledbenici Hipokratovog u~enja.

Hippocrates (460-375 p.n.e) prelaz V u IV vek p.n.e
Rodio se na Kosu (gradi} Kos), i `iveo 85 god. [kolovao se u asklepionu u Kosu- Koi~ka medicinska {kola, u kojoj je njegov otac Herakleid bio nastavnik.
Upoznao se sa znanjima i ve{tinama drugih medicinskih {kola po sredozemlju i dalekom Istoku
Sakupljao medicinska znanja i proveravao ih. Samo ona znanja za koja je proverio da su dobra, prenosio je na svoje u~enike I sledbenike. Primenjivao je ALOPATSKI na~in u~enja. CONTRARIA CONTRARIIS CURANTUR (ko ima povii{enu tem treba mu je skidati).
CORPUS HIPOCRATICUM (59-spisa,10-su njegovi, 2 su posebno interesantna, ostali )
”~ovek je sam sebi najbolji le~itelj“ => ovo zna~i da uvek prvo treba krenuti od dijete, sve`eg vazduha, kupki, pa ako ni{ta ne pomogne, onda primeniti lek. 2- metodi u le~enju I lekovi u 2 spisa. Kadovi su ~inili aromaTh ali su davali i mistiku le~enju.
Prevencija bolesti. Lepo je da se le~itelj brine da bolestan ozdravi, ali je jo{ bolje da se pobrine da se zdrav ne razboli! Hrana kao lek. Va`na je pravilna ishrana; posmatrao je uticaj hrane na zdravog i bolesnog ~oveka. Dg bolesti (sli~na kao kod Kineza). Na osnovu pregleda urina (boja, miris, talog, ukus). Zdravom ~oveku bar jednom godi{nje treba ispustiti krv i dati klistir. Zdrav vazduh je va`an za izle~enje.
Zakletva za asklepijada
Le~enje je smatrao svetom du`nosti lekro-apotekara/besplatno le~enje (smatrao je da airoma{ne treba le~iti besplatno, a i bogate ako nemaju odmah da plate). Pisao je o lekarskim du`nostima, a zapisao je zakletvu asklepijada, koju je i sam polagao. Ona je udarila osnove anti~ke etike-kao prvo NE[KODLJIVOST, HUMANOST i DOBRO^INSTVO.
*Smatra se da su Pitagorejci napisali zakletvu (Hipokratovu) a da je Hipokrat zapisao zakletvu asklepijada. Svi oni koji su dolazili da budu obu~avani u asklepione, morali su da pola`u ovu zakletvu: II pasus- po{ten odnos prema svojim u~iteljima jer oni nisu imali penziju, u~enici su brinuli o u~iteljima, zatvoren krug onih koji su obu~avani.  III- “naneti nepravdu” {titi}u ga od svega {to mu mo`e {koditi- kao prvo, va`no je da ne nanese{ {tetu
IV- ne prihvatanje entanazije, abortusa, kontraceptiva.
V- treba se baviti samo onim za sta je stru~an- odnosi se samo na hirurge
VII ”nehoti~no o{te}enje“ ne{kodljivost; izjedna~ava polove I robove I slobodne ljude, kad je lek I le~enje u pitanju => za~eci pravi~nosti i nediskriminacije
VIII- obaveza ~uvanja tajne (profesionalna tajna)

Humoralna medicina-teorija kraza. (KRAZA=`ivotni sokovi)
Ova teorija je bila va`e}a jo{ 1.000 god posle Hipokrata, Hipokrat je uzeo ideju od filozofa Empedokla, izgleda da je dopunio..
Krv, sluz, crna `u~, `uta `u~, ovi `ivotni sokovi moraju biti u odre|enom odnosu, ravnote`I (EU.KRAZIJA- ravnote`a, zdravlje; DIS.KRAZIJA- nerav, bolest) da bi bili zdravi. Na ovu ravnote`u uti~e fizis- `ivotna sila. Lekovi su tu da se pokrene fizis.
Podela lekova. lekovi koji hlade (laneno seme, kiselo vino)
lekovi koji greju (beli luk, sla~ica)
lekovi koji su{e, zasu{uju (med, masti)
lekovi koji vla`e (maj~ina du{ica)→ kao ekspektorans.

Tekst Hipokratove zakletve.


19.Gr~ki filozofi i njihova uloga u razvoju med misli u anti~koj Gr~koj.  (VII-V vek p.n.e)

Miletska {kola. -Tales,
-Anaksimander,
-Anaksimen,
-Leukip
Pitagorina {kola. -Pitagora,
-Alkemeon
Herakleid iz Efesa, Demokrit iz Abdena (Tasos).
Anaksimander. Postavio je materijalisit~ku teoriju o neuni{tivosti materije. Pneuma- osnova `ivota! (pneuma se prvi put javlja oko 1.000 god ranije u Ebersovom papirusu-Egipat (~ist i prljav vazduh)).
Pitagorina {kola u Ju`noj Italiji, filozof, zalagao se za prevenciju i dijetetiku.
Empedoklo. Filozof I lekaro-apotekar koji se smatra tvorcem teorije o 4 elementa: voda, vazduh, zemlja, vatra
Demokrit. Sve se sastoji iz pra~estica- atoma koji su u odre|enom polo`aju. [ta }e biti materija zavisi od odnosa ~estica u slobodnom prostoru. Ovo su prihvatili Arapi, na ~emu se i zasniva alhemija=> otkriti silu koja utie na raspored ~estica I koja }e drvo da pretvori u zlato.

[yeca]

auuuuuuu èoveèe al' si ti dokon 
svaka ti èast

[max]

 

[zooca]

ovo je super!ima li jos?

[MiKy]

ovo je stvarno fino..trebali smo da se organizujemo svako odgovori na par pitanja,otkuca i eto extra skripte bez puno muke...sad je malo kasno jer je ispit za 10 dana...

[suncica]

cekaj ima 67 pitanja a ovde je samo 19

[Harry]

Pa nisu sva odgovorena.

[igrackica]

Ma, ljudi, sedite i naucite iz necijih predavanja, pitanja su ok formulisana osim 2-3 koja su problematicna, koliko se ja secam to su oni "statuti gradova" koji se uce iz knjige i onaj "zdravstveni etos", ostalo sve ima u predavanjima. Ako imate problem sa nekim pitanjem kukajte pa cu vam reci sta da pisete.

[MiKy]

pa lepo pise `odgovori na neka pitanja`.......

[sokobiv]

Da li neko moze da postavi slajdove sa predavanja i ispitna pitanj?Unapred hvala.

[Vanja9]

Da li neko zna koje kombinacije pitanja vrti profesorka Dusica Parojcic posto sam tako cula i kako su pitanja podeljena po oblastima??? Hvala