Deda Mraz (Ne)postoji

[nasty girl]

In¾enjerski pogled na Deda Mraza. Ako i vi verujete u Deda Mraza, sledeæi tekst æe vas oko toga definitivno razuveriti...

Na svetu postoji otprilike 2 milijarde dece (osoba ispod 18 godina). Ipak, po¹to Deda Mraz ne poseæuje Muslimane, Hinduse, ®idove i Budiste, kolièina posla za Novu godinu se smanjuje na 15%, odnosno sveukupno 378 miliona dece (prema Saveznom zavodu za statistiku). Prema proseku od 3,5 dece po kuæi, Deda Mraz mora posetiti 108 miliona domova, ako pretpostavimo da u svakoj datoj kuæi postoji barem jedno dobro dete.

Deda Mraz ima oko 31 sat Nove godine za rad, zahvaljujuæi razlièitim vremenskim zonama i Zemljinoj rotaciji, i ako pretpostavimo da putuje sa istoka na zapad (¹to se èini logiènim). Tako dobijamo da Deda Mraz poseti 967,7 kuæa u sekundi. Prema tome, za svaki dobar hri¹æanski dom sa dobrim detetom, Deda Mraz ima oko hiljaditinu (1/1.000) sekunde da zaustavi sanke, iskoèi, uzme poklone, uskoèi u dimnjak, napuni èarape, naðe jelku, ostavi ostatak poklona pod jelkom, popne se natrag kroz dimnjak, uskoèi u sanke i doðe do sledeæe kuæe.

Pretpostavljajuæi da je svih 108 miliona stajali¹ta jednako rasporeðeno po Zemlji (samo u svrhe na¹eg proraèuna), govorimo o 1,24 kilometra razmaka od jedne do druge kuæe, iz èega proizlazi ukupan put od 120,8 miliona kilometara, ne ukljuèujuæi Deda Mrazove odlaske na WC ili pauze za jelo/piæe. Iz navedenog proizlazi da je brzina Deda Mrazovih sanki oko 1.080 kilometara u sekundi (3.200 puta veæa od brzine zvuka!). Za poreðenje, najbr¾e ikad stvoreno vozilo, svemirska sonda Odisej, ide svega 45 kilometara u sekundi (162.000 km/h), a normalan jelen najvi¹e 24 km na sat odnosno 0,0066 kilometara u sekundi.

Teret na sankama je takoðe jedan vrlo interesantan element. Pretpostavimo da svako dete ne dobije ni¹ta vi¹e nego jednu jedinu kutiju Lego kockica srednje velièine (oko 860 grama). Tada je ukupna masa tereta na Deda Mrazovim sankama ne¹to veæa od 500 hiljada tona. Na tlu, normalan jelen ne mo¾e vuæi vi¹e od oko 138 kg. Ako uzmemo da Deda Mrazov leteæi jelen mo¾e vuæi 10 puta vi¹e, Deda Mrazu bi trebalo oko 360 hiljada leteæih jelena da povuku sanke. Masa tolikog broja jelena poveæava sveukupnu masu sanki za oko 54 hiljade tona, odnosno za oko 7 puta mase Kraljice Elizabete (broda, ne vladarke).

Oko 600 hiljada tona putujuæi brzinom od 1.080 km/h stvara nezamisliv otpor vazduha - takav otpor kakav bi zagrejao jelene toliko jako koliko se zagreje svemirski brod koji ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu. Prednji par jelena apsorbirao bi oko 14,3 kvintilijarde d¾ula energije u sekundi. Ukratko, taj par bi se, èim krene, pretvorio u nimalo lep prizor ¾ivih baklji, izla¾uæi jelene iza njih, i dovodeæi do lanèane reakcije u kojoj bi svih 360-ak hiljada jelena izgorelo za oko 4,26 hiljaditina sekunde, odnosno taèno na vreme da Deda Mraz doðe do pete kuæe na svom putu.

Deda Mraz bi, kao rezultat akceleracije (ubrzanja) sa 0 km/h na 1.080 km/h u hiljaditini sekunde, bio izlo¾en akceleracijskoj sili 17,5 hiljada puta veæoj od one malog g, tj. 175.000 m/s². Deda Mraz mase 115 kg (¹to je vrlo malo za Deda Mraza) bio bi prikovan za kraj svojih saonica sa 1.984.906,9 kilograma sile, ¹to bi mu trenutno smrvilo kosti i organe pretvarajuæi ga u ka¹astu ljubièasto-crvenkastu teènost.

Prema tome, ako je Deda Mraz ikada i postojao, sada je sigurno mrtav.

[stef]

 , pa sto Nasty?

[Smrda]

bas surova racionalizacija...

[nasty girl]

, pa sto Nasty?

Stef nemoj da places ti i dalje mozes da verujes da on postoji sa nekog drugog aspekta.... :luda :luda :luda :luda :luda :luda

[hulio_salinas]

Ne mogu da verujem da se neko zaludjivao ovime... Kakvi besposlicari...

I sta su dokazali? 

[cvjetic]

pa ko mi onda ostavlja poklone ispod jelke svake godine?

[Darker]

Pre æu da verujem u deda Mraza nego ute gluposti ¹to ovde pi¹u:-)

[hulio_salinas]

D
ovo si dobro rekao!   

Pa pre cu da verujem u Deda Mraza, nego u "Evropsku Srbiju"!      

[Maslacak]

Ajoj...ovaj text se vrti po radio stanicama, forumima isl, poslednjih 5 godina...
Ej ljudi...
a postoji i objasnjenje sa stanovista kvantne fizike po kom bi Dekica ipak mogao da postoji
Mozda ga i nadjem negde...

EDIT: nasla! Koga ne mrzi, neka procita (bar prvi deo), cool je...

Kvantnomehanièki pristup

Procena broja dece, broja kuæa, srednjeg rastojanja izmeðu njih i ukupnog vremena koje Deda Mraz ima na raspolaganju se ovde ne razlikuju od klasiènog pristupa, i rezultati su isti. Meðutim, vreme po jednoj kuæi, srednja brzina sanki, kao i ukupna zapremina i masa vreæe sa poklonima se u kvantnom sluèaju drastièno razlikuju od klasiènih rezultata. Razmotrimo ovo detaljnije.

Osnovno polazi¹te kvantnog opisa fizièkog sistema sastoji se u osobinama stanja u kome sistem mo¾e da se naðe. Jedna od tih osobina je tzv. princip superpozicije stanja koji ka¾e da ako sistem mo¾e da se naðe u stanju A i stanju B, onda mo¾e da se naðe i u superpoziciji (zbiru) tih stanja, A+B. Preciznije, zbir dva stanja je takoðe stanje. Na primer, ova osobina se koristi kada ¾elimo da opi¹emo fenomen prolaska jedne èestice istovremeno kroz dva otvora na zaklonu – ako stanje “èestica prolazi kroz gornji otvor” obele¾imo sa A, a stanje “èestica prolazi kroz donji otvor” sa B, onda kvantna mehanika tvrdi da je A+B, tj. situacija “èestica prolazi i kroz gornji i kroz donji otvor” takoðe stanje u kome èestica mo¾e da se naðe (uzgred, ovo nije samo teorija, postoje i eksperimenti koji potvrðuju da se ovakve stvari zaista i dogaðaju). Precizno reèeno, ka¾emo da se èestica nalazi u stanju koherentne superpozicije. Princip superpozicije stanja je fundamentalna osobina prirode, i veoma je va¾an.

Druga paradigma kvantnog opisa fizièkog sistema je uticaj merenja na sistem. U klasiènoj fizici se podrazumevalo da mo¾emo da merimo (odnosno posmatramo) neku osobinu nekog fizièkog sistema, a da se fizièki sistem ne promeni. U kvantnoj fizici to nije moguæe, i svako merenje (posmatranje) sistema obavezno ima uticaj na sistem, ¹to po pravilu (mada ne uvek) menja stanje u kome se sistem nalazi. Taj fenomen se struèno zove kolaps talasne funkcije, i lepo mo¾e da se ilustruje na primeru èestice koja prolazi kroz dva otvora. Naime, ako se na¹a èestica nalazi u stanju A+B (prolazak kroz oba otvora), mi kao eksperimentatori imamo tri moguænosti:

1. da izmerimo da li je èestica pro¹la kroz gornji otvor,
2. da izmerimo da li je èestica pro¹la kroz donji otvor, ili
3. da ne merimo putanju èestice.

Recimo, ako izaberemo prvu opciju i kao rezultat izmerimo da èestica jeste pro¹la kroz gornji otvor, onda znamo da èestica nije pro¹la kroz donji otvor. Stanje sistema se promenilo zato ¹to smo vr¹ili merenje, sistem koji je pre merenja bio u stanju A+B nakon merenja je u stanju A i nije u stanju B, talasna funkcija sistema je “kolapsirala” iz A+B u A. Ukoliko bismo kao rezultat istog merenja dobili rezultat da èestica nije pro¹la kroz gornji otvor, onda bismo znali da jeste pro¹la kroz donji, tj. talasna funkcija kolapsira iz A+B u B. Slièno se dogaða i ako umesto gornjeg proveravamo donji otvor.

Ali, mo¾emo odabrati i treæu opciju, da ne vr¹imo merenje, i tada sistem ostaje u stanju A+B, nema kolapsa talasne funkcije i zakljuèujemo da je èestica pro¹la kroz oba otvora.

Proces kolapsa talasne funkcije se drugim imenom jo¹ zove dekoherencija, jer sistem iz stanja koherentne superpozicije prelazi u stanje koje nije u koherentnoj superpoziciji, tj. dolazi do dekoherencije.

Sada kada smo izuèili dve osnovne osobine kvantne mehanike, mo¾emo da se vratimo Deda Mrazu i da poku¹amo da ga opi¹emo sa kvantnog stanovi¹ta. Tu nas èeka veliko iznenaðenje.

Zamislimo Deda Mraza u kvantnom stanju A(k) gde ostavlja poklone u k-tu kuæu (broj k prebrojava sve kuæe koje Deda Mraz treba da poseti, od 1 do 750 miliona). Neka sa sobom nosi u vreæi svega dva poklona, koja æe ostaviti u kuæi. Saberimo zatim sva stanja A(k) za sve moguæe vrednosti k. Dobijeni zbir je, po zakonima kvantne mehanike, takoðe moguæe stanje u kome Deda Mraz mo¾e da se naðe, tj. koherentna superpozicija svih pojedinaènih stanja. Ako se Deda Mraz naðe u takvom stanju, onda on zapravo ostavlja poklone u svim kuæama istovremeno. To onda znaèi da on ima punih deset sati vremena da se sankama doveze do kuæe sa svega par poklona u vreæi, saèeka u prikrajku, kada ga niko ne vidi ostavi poklone ispod jelke i odveze se kuæi. Nema velike brzine sanki, nema 300 hiljada tona poklona, nema samo 0.048 milisekundi vremena za svaku kuæu!

I to nije sve, kvantna mehanika elegantno obja¹njava i za¹to nijedno dete nikada nije videlo Deda Mraza! Prosto, ako bi ga neko dete videlo, njegov polo¾aj bi bio izmeren, do¹lo bi do kolapsa Deda Mrazove talasne funkcije i ispostavilo bi se da je on bio ba¹ u toj kuæi i da nije bio u drugim kuæama, ¹to nije taèno, jer sva dobra deca pronalaze njegove poklone ispod jelke. Zato, kada vas va¹e dete bude jednom pitalo “A za¹to ja nikad ne vidim Deda Mraza?”, ispravan odgovor je: “Zato da bi i druga dobra deca mogla da dobiju poklone”.

Kao ¹to vidimo, kvantna mehanika daje sasvim realan i zadovoljavajuæi opis Deda Mraza, a sem toga pru¾a i nova predviðanja, tj. daje odgovore na pitanja na koja klasièna mehanika nije imala odgovor. Kao ¹to èestica mo¾e da proðe kroz dva otvora istovremeno, tako i Deda Mraz mo¾e da ostavi poklone u svih 750 miliona kuæa istovremeno.©tavi¹e, da ne bi do¹lo do dekoherencije Deda Mrazovog kvantnog stanja, nijedno dete ne sme da ga vidi kako ostavlja poklon, ¹to se zapravo i dogaða. Zakljuèujemo, kao ¹to smo prethodno obeæali da kvantna mehanika sasvim uspe¹no opisuje fenomen Deda Mraza, èime se pokazuje da Deda Mraz mo¾e da postoji, a da jedino klasièna mehanika ne ume da ga opi¹e.

Nedostaci kvantnomehanièkog pristupa

Svako ko hoæe da se ozbiljno bavi naukom (pre svega fizikom) mora kritièki da posmatra bilo kakav model ili teoriju, bez obzira koliko se ona èini uspe¹na. Kritika je uslov bez koga nema napretka u nauci, jer u tom sluèaju nema novih pitanja na koja bi trebalo odgovoriti, a koja bi se kroz kritiku prirodno javila.

Pa dakle, koji problemi postoje u na¹em kvantnom modelu Deda Mraza?

1. Po¹to je Deda Mraz u stanju koherentne superpozicije kada ostavlja poklone deci, i ti pokloni su u stanju iste takve koherentne superpozicije. Zapravo, to je jedan poklon koji se, poput Deda Mraza, nalazi ispod svih jelki istovremeno. Kako to da, kada dete ujutru naðe poklon i otvori ga, ne doðe do dekoherencije poklona i on nestane ispod svih jelki osim ispod one kod koje ga je “izmerilo” prvo dete?

2. Kako to da samo Deda Mraz, i niko drugi, mo¾e da se naðe u superponiranom stanju, tj. na vi¹e mesta istovremeno? Za¹to to ne mo¾emo i mi ostali da izvedemo?

Ova pitanja su ozbiljna, i pretenduju da ugroze na¹ model ako se na njih ne odgovori na zadovoljavajuæi naèin. Odgovori, dakako, postoje, a treba naknadno proceniti da li su zadovoljavajuæi,. Idemo redom.

Najpre, ako konzistentno primenjujemo zakone kvantne mehanike, taèno je da æe prvo dete koje otvori poklon tim èinom izvr¹iti “merenje” nad njim, pa æe talasna funkcija poklona kolapsirati i kao rezultat poklon æe se naæi kod tog deteta, a kod druge dece neæe. To je upravo i bio razlog zbog koga nijedno dete nije moglo da vidi Deda Mraza. Za ovu kritiku ne postoji dobar odgovor, i problem mo¾e da se re¹i jedino ako smislimo bolji model Deda Mraza. Takav model se, svakako, mo¾e konstruisati.

Na primer, mo¾emo da pretpostavimo da Deda Mraz negde na Severnom Polu ima veliki hangar sa milijardu i po poklona. Zatim, kada odluèi da krene na put, Deda Mraz se naðe u stanju koherentne superpozicije novih stanja, A(k,j), gde svako stanje A(k,j) opisuje Deda Mraza kako u k-toj kuæi ostavlja j-ti poklon! Zapravo, Deda Mraz se nalazi u superpoziciji stanja u kojoj u svaku kuæu donosi drugi, razlièit poklon. Kada dete sutra ujutru izmeri svoj poklon, doæi æe do kolapsa talasne funkcije poklona, ali ovaj put on neæe nestati ispod ostalih jelki, nego iz hangara. Tako æe svako dete dobiti svoj poklon, i problem se ne javlja. Inaèe, ovakav scenario je moguæ, i javlja se na primer u fenomenu koji se zove “kvantna teleportacija” i koji je predmet veoma intenzivnih prouèavanja u dana¹nje vreme.

Poku¹ajmo da se opravdamo i od druge kritike, koja postavlja pitanje za¹to se zakoni kvantne mehanike ne vide svuda oko nas, nego samo kad je u pitanju Deda Mraz. Najpre, pojava da neki fizièki sistem velikih, svakodnevnih dimenzija ispoljava kvantne osobine, kao u ovom sluèaju Deda Mraz, zove se “makroskopski kvantni fenomen” (pogledajte naslov ovog teksta). Zatim, nije taèno da je Deda Mraz jedini fenomen te vrste. Postoji ih nekoliko, a ovde æemo navesti tri – pojava “superprovodljivosti”, koja opisuje provoðenje elektriène struje bez otpora kroz neke materijale, pojava “superfludnosti”, koja opisuje proticanje izvesnih teènosti (teènog helijuma, na primer) bez trenja i viskoznosti, i pojava “feromagnetizma”, tj. postojanje stalnih magneta napravljenih (najèe¹æe) od gvo¾ða (ako niste znali, magneti sa kojima smo se svi igrali i verovatno ih imamo u kuæi ne mogu nikako da se opi¹u klasiènom, veæ samo kvantnom mehanikom!).

Dakle, makroskopski kvantni fenomeni su obièno retki, ali postoje, pa za¹to ne bi i Deda Mraz postojao?

Zakljuèak

Da rezimiramo: zakljuèili smo (eksplicitnom konstrukcijom modela) da se fenomen Deda Mraza ne mo¾e opisati klasiènom mehanikom, ali da se mo¾e (istina, uz malo muke) uspe¹no opisati kvantnom mehanikom. Dakle, ako hoæete za novogodi¹nju noæ koja uskoro nailazi da dobijete poklon od Deda Mraza, budite dobri, okitite jelku i uèite kvantnu mehaniku.

Ostalo je samo jedno pitanje na koje nismo dali odgovor, o njemu èak nismo ni diskutovali: kako to da Deda Mrazove sanke mogu da lete? Ako hoæete da jednog dana postanete uspe¹ni fizièari, poku¹ajte da napravite model Deda Mraza koji æe ovo lepo da objasni. U meðuvremenu, èovek mora ponekad pomalo i da sanja, zar ne?

[Darker]

alal vera, alal vera!!!

[Masha]

Perica ipak veruje u Deda Mraza .
          
Dragi Deda Mraze,

Mora da si iznenaðen ¹to ti pi¹em danas, posle praznika, ali hteo bih da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to ba¹ od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim novogodi¹njim ¾eljama. Pisao sam Ti da ¾elim bicikl, rolere, Meèboks pistu s autiæima i Soni Plejstej¹n.
Rasturao sam se od uèenja cele godine, nijednom nisam zakasnio a èak sam dolazio i ranije u ¹kolu da bih pomagao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji uèenik u razredu a osvojio sam i prvo mesto na republièkom takmièenju mladih matematièara. U celom naselju ama ba¹ niko se pristojnije nije pona¹ao od mene, ni moj stariji brat Steva, ni mama ni tata, kom¹ije da ne pominjem. I¹ao sam u crkvu svake nedelje u jedanaest sati, popa samo ¹to nije udarila kap kada bi me ugledao ali sam i to pre¾iveo. Èak sam i bakama i dedama pomagao da preðu preko ulice i dobio znaèku "Najbolji mali policajac".
Po¹to iz navedenog i najveæa budala mo¾e da zakljuèi da sam tokom cele pro¹le godine bio deèak za primer, sada bih ¾eleo da tebi, dragi Deda Mraze, postavim nekoliko pitanja:
Kako si uop¹te imao muda da mi posle svega ispod jelke ostavi¹ usrani jojo, jebale te èarape sa znakom Matriks-a i one Lego kocke. Ima¹ li ti uop¹te mozga u toj debeloj glavi? Zar misli¹ da sam se ja cele jebene godine muèio i trudio niza¹ta, jebali te pokloni. Mene si zajebao kao da sam ti najgori neprijatelj, pièka ti lepa materina a onom pederu Jovi od prekoputa, ostavio si najnoviji bicikl iako ih veæ ima 3, keva mu se kara sa ¹efom pa zaradila, jebi ga...
Nemoj sluèajno da se zajebe¹ pa da naredne godine proba¹ da se ufulja¹ kroz dimnjak u moju kuæu. Sjebaæu te kao mladog majmuna, kretenu jedan bradati. A od onog tvog jelena æu kobasice da napravim, pa æe¹ morati pe¹ke do jebenog Severnog Pola, isto kao ¹to sad i ja pe¹acim jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u nono1 Deda Mraze, i samo da zna¹ da ja sve pamtim a sledeæe godine æu ti se slatko najebati majke, pederu jedan debeli.

S ljubavlju,
Tvoj Perica

[stef]

 Hahaha

[cvjetic]

extra fora! :luda :luda :luda

[Mishica]

HAHAHAHAHA!!!!EXTRA JE! :luda :luda :luda
Moja mama i ja smo se nasmejale do suza!