Za cigarete dnevno tri miliona evra

Started by AquArius, 29-01-2007, 10:08:48

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

AquArius

Za dva dana obele¾ava se Svetski dan borbe protiv pu¹enja
Za cigarete dnevno tri miliona evra

Procenjuje se da pu¹aèi u Srbiji svakog dana popu¹e blizu 73 miliona cigareta. Za to dnevno izdvajaju tri miliona i sto hiljada evra, a za godinu dana vi¹e od milijardu i sto miliona evra. U dimu cigarete nije pronaðena nijedna korisna materija, a potvrðeno je prisustvo èak 4.000 ¹tetnih i 43 kancerogene materije.

Broj pu¹aèa u Srbiji za poslednjih ¹est godina smanjen je za pet procenata. Godine 2000. pu¹io je svaki drugi mu¹karac, danas to èini 39,7 odsto. ©to se tièe ¾ena, procenat ¾ena pu¹aèa u odnosu na 2000. smanjen je sa 33,7 na 30,5. Podaci takoðe pokazuju da je u zemljama gde je smanjen broj pu¹aèa umanjena i pojava pu¹aèkog raka pluæa, hroniène opstruktivne bolesti pluæa, kao i srèanih udara.

Ovogodi¹nji slogan Svetskog dana borbe protiv pu¹enja, koji se svake godine obele¾ava 31. januara, glasi: „Jedan pu¹aè, mnogo ¾rtava“. Time zdravstveni zvaniènici ¾ele da skrenu pa¾nju pu¹aèima kako bi prestali da ugro¾avaju one koji nemaju ovu ru¾nu naviku.

- U na¹oj zemlji svake godine registrujemo 4.300 novoobolelih od pu¹aèkog raka pluæa. ®ene koje pu¹e u trudnoæi 300 odsto èe¹æe raðaju decu sa rascepom gornje usne, nepca, nosa, ali i sa uroðenim srèanim manama. Od 100 mali¹ana koji do 15. godine ¾ivota dobiju leukemiju, smatra se da su za 50 odsto krive mamine cigarete u trudnoæi. Od sto mali¹ana koji do 15. godine ¾ivota dobiju rak vilice, Hoèkinsovu bolest ili tumor mozga, smatra se da su za 52 odsto krive cigarete - ka¾e dr Petar Borojeviæ iz Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Najnovija istra¾ivanja pokazuju znaèajan napredak kada je reè o svesti pu¹aèa o ovoj opasnoj navici. Naime, sada je svaki drugi odrasli stanovnik svestan ¹tetnih posledica duvanskog dima, dok je 2000. godine na taj naèin razmi¹ljalo samo 34,6 odsto stanovni¹tva. Izlo¾enost duvanskom dimu na radnom mestu smanjena je za pet odsto. U populaciji omladine, uzrasta od 15 do 19 godina, takoðe se uoèava pad upotrebe duvana. Danas pu¹i svaki sedmi omladinac, dok je 2000. godine pu¹io svaki peti.

Dr Borojeviæ ka¾e da duvanske industrije, kako bi zadr¾ale pu¹aèe, u duvan ubacuju dodatnih 600 hemikalija. To su kao prvo sumpor (ubacuje se kako bi duvan po¾uteo i u toku fermentacije dobio zlatno¾utu boju), zatim preparat na bazi olova da bi se korigovao ukus duvana (zato pu¹aèi ujutru imaju metalni ukus), antifriz radi nivelisanja vlage u duvanu, otrovni titan-dioksid radi postizanja bele boje kod pepela cigareta, azbestna vlaga da se pepeo ne bi krunio.

- Radi poveæavanja prinosa na poljima duvana i pobolj¹anja ukusa duvana dodaje se i radioaktivni polonijum 210, pa su pu¹aèi praktièno i ozraèeni - zakljuèuje dr Borojeviæ.

Sonja Todoroviæ

Blic Online (http://www.blic.co.yu/)

AquArius

Otrov iz cigarete izaziva glavobolju i muèninu
Trovanje nikotinom prati nagli pad temperature

Hronièno trovanje povlaèi poveæanu razdra¾ljivost, slabljenje pamæenja, glavobolju i poremeæaj sna, zatim se javlja gubitak apetita, neurogene smetnje u predelu srca, smetnje u vidu, poremeæaj u hodu

U poljoprivredi i ¹umarstvu kao insekticidi najèe¹æe se primenjuje nikotin-sulfat, koji je veoma toksièan. Nikotin se u organizam mo¾e uneti udisanjem finih kapljica pra¹ine ili preko probavnog trakta, a mo¾e i kroz povreðenu ko¾u. Iz organizma nikotin se uglavnom elimini¹e putem mokraæe, a u manjoj meri preko znoja i pljuvaèke. Maksimalno dozvoljena koncentracija nikotina je 5 mg/m3. Poznato je da je nikotin otrov nervnog sistema, te u poèetku ima nadra¾ajno dejsto, a kasnije deluje paralitièno. Zna se, takoðe, da nikotin ima blago iritativno dejstvo na sluzoko¾e.

Trovanje nikotinom mo¾e biti akutno i hronièno.


Simptomi akutnog trovanja su glavobolja, vrtoglavica, muènina, jaki prolivi ili povraæanje, pojaèano luèenje pljuvaèke, javlja se ubrzan ili usporen rad srca, pacijenta probija hladan znoj, telesna temperatura se naglo smanjuje. U te¾im sluèajevima akutnog trovanja nikotinom dolazi do gubitka svesti i smrt nastupa usled paralize srca i centra za dizanje.
Znaci hroniènog trovanja nikotinom praæeni su poveæanom razdra¾ljivo¹æu, slabljenjem pamæenja, glavoboljom i poremeæajem sna. Posle ovih simptoma, javlja se gubitak apetita, neurogene smetnje u predelu srca, smetnje u vidu, poremeæaj u hodu, a usled iritativnog delovanja na sluzoko¾e javlja se upala gornjih disajnih puteva, hronièni bronhitis i konjunktivitis.


Dr Radomir S. Blagojeviæ,specijalista medicine rada i profesionalnih bolesti

Glas Javnosti (http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/SV07012803.shtml)

hulio_salinas

QuoteU dimu cigarete nije pronaðena nijedna korisna materija, a potvrðeno je prisustvo èak 4.000 ¹tetnih i 43 kancerogene materije.

Da li ce nekad neko cuti ove reci?!

pop

Mislim da je dobar potez stavljanje onih nalepnica na kutije tipa 'zelite li bebu?'. Samo da zbog toga neki ne shvate cigarete kao kontraceptivna sredstva  :) . Shalu na stranu, treba zgaditi tu ruznu naviku, gadjati pravo u centar bez uvijanja i cenzure.

AquArius

#4
Pu¹enje ili zdravlje - Zar jo¹ niste prestali     

Pu¹enje se s pravom smatra jednim od najèe¹æih i najopasnijih faktora rizika za mnoga oboljenja, ali mnogi zatvaraju oèi pred tom èinjenicom i prestanak pu¹enja odla¾u za neke druge dane. Da ne biste i vi upali u tu zamku, razmislite za¹to vam je toliko stalo do cigareta i shvatiæete da posezanje za njima u trenucima nervoze, dosade ili uz kafu ne mo¾e da se meri sa rizicima i ¹tetnim posledicama koje nikotin i njegovi derivati ostavljaju na na¹ organizam. Da ne govorimo o neprijatnom dahu, po¾utelim prstima i tragovima koji se neizbrisivo urezuju na va¹em licu.

Jedan razlog za poèetak, hiljadu za prestanak

Na osnovu nedavne ankete, koja je sprovedena u SAD, utvrdjeno je da su 28 odsto pu¹aèa tu naviku (porok) stekli zbog "èulnog zadovoljstva" koje im pru¾a pu¹enje, 35 odsto iz ¾elje da imitiraju uzore u porodici ili van nje. Zanimljiv je podatak da su petina iz ovog poslednjeg 35 odsto, skoro svi pedesetogodi¹njaci, naveli da im je uzor bio americki glumac Hemfri Bogart, "grub-mu¾evan-privlaèan", èije su èak i gestove poku¹ala da opona¹aju. U stvari, ovi rezultati se vi¹e-manje sla¾u sa znaèajem koji psiholozi i sociolozi daju inputima, to jest, podsticajima ili motivacijama koji oko treæinu èoveèanstva navode na pu¹enje izmisliv¹i potrebu koja nije fiziolo¹ka veæ je glupa a, povrh svega, ¹tetna. Ti inputi, koji èesto deluju jedan na drugi, prete¾no su psihogenetski i socijalni. Nije sluèajno najopasniji adolescentni period kada se pojedinac odvaja od detinjstva i kreæe u susret sticanju vlastitog identiteta. To je, u stvari, isto ono ¹to se sreæe i u pristupanju drugim tipovima narkomanije.

Na svakoj kutiji cigareta trebalo bi da stoji i ovo:

   1. Pu¹enje izaziva oboljenja koja se zavr¹avaju smræu.
   2. Pu¹enje mo¾e da ubije.
   3. Trudnice: pu¹enje ¹kodi zdravlju va¹eg deteta.
   4. Za¹titite decu: nemojte ih terati da udi¹u dim iz va¹ih cigareta.
   5. Dim ¹kodi osobama koje su u va¹oj blizini.
   6. Prestankom pu¹enja smanjujete rizik da obolite od te¹kih oboljenja.
   7. Pu¹enje izaziva rak, hronièni bronhitis i ostale pluæne bolesti.
   8. Preko (…) osoba svake godine umiru od raka pluæa.
   9. Svake godine hiljade osoba umiru od saobraæajnih udesa, a vi¹e umiru zbog ¹tetnog dejstva duvana.
  10. Pu¹enje skraæuje ¾ivot.
  11. Ako ¾elite da ostanete zdravi, nemojte pu¹iti.
  12. Ako prestanete da pu¹ite, postiæi æete znatnu u¹tedu.


Verovatno da i vi imate neke zablude o delovanju nikotina na zdravlje i pu¹enje smatrate samo navikom koja mo¾da nije za pohvalu, ali se nikako ne mo¾e meriti sa drugim oblicima zavisnosti. Da li je tako?

Najèe¹æa pitanja o pu¹enju

Da li je taèno da se, posle prestanka pu¹enja, javlja sklonost ka gojenju?


Ne postoji nikakva automatska veza izmedju prestanka pu¹enja i poveæanja te¾ine. Sklonost ka gojenju javlja se samo ako se oralnim zadovoljstvima nastoji zameniti ono koje pru¾a pu¹enje, na primer: nono3njem karamela, èokoladnih bombona, le¹nika, uglavnom slatki¹a. Osim toga, postoji opasnost da se pu¹aè koji se "pokajao" te¹i time ¹to vi¹e jede. Ako se poveæa obrok kalorija, neizbe¾no je da se pomeri i kazaljka na vagi.

Da li je taèno da ¾ene pu¹aèi koje koriste tablete za kontracepciju imaju vi¹e izgleda da obole?

Za poèetak moramo reæi da je kontraceptivna pilula ozbiljna stvar koja slu¾i da se izbegnu ne¾eljene trudnoæe, dok cigareta to nije. Prema tome, ako treba birati izmedju to dvoje, jasno je koje æemo odbaciti. Ali moramo dodati da dana¹nje kontraceptivne pilule, za razliku od onih u pro¹losti, na izla¾u ¾enu sliènim rizicima. Stoga otpada bojazan da ¾ene pu¹aèi koriste pilulu. Ali ipak ostaje da ¾ena koja ¾eli da postane majka samo onda kada se na to odluèi, treba odmah da se odrekne pu¹enja kako bi se pripremila da na najbolji moguæi nacin prihvati dete koje jednog dana ¾eli da rodi.

Da li je taèno da cigarete sa filterom znatno smanjuju ¹tetno dejstvo duvana?

Cigarete sa filterom su se vrlo brzo odomaæile po¹to je pedesetih godina ukazano na vezu izmedju duvana i tumora i trenutno one predstavljaju 87,9 odsto svih cigareta koje se nalaze u prodaji. Medjutim, filteri zadr¾avaju samo jedan deo supstanci u suspenziji, kao nikotin i katran, dok su skoro neefikasni prema gasovitim supstancama kao ¹to su ugljen-monoksid i nitrosamin. U krajnjoj liniji, mo¾e se govoriti o smanjenju rizika za oko 15 do 20 odsto zato ¹to ostaju efekti "pasivnog pu¹enja".

Zbog toga je bilo nastojanja da se u prodaju puste takozvane "lake" cigarete, promenom gajenja duvana i postupka su¹enja li¹æa, s namerom da se smanji sadr¾ina nikotina i duvanu zatim dodaju aditivi, kao askorbinska kiselina i natrijum askobat, koji su u stanju da ogranièe obrazovanje azot-bioksida i nitrosamina. Medjutim, utvrdjeno je da srednji i jaki pu¹aèi, kada se opredele za "lake" cigarete, dublje uvlaèe dim i to rade ubrzanijim ritmom, kao i da vi¹e pu¹e takvih cigareta. Prema tome, sa filterima i "lakim" cigaretama rizici se mogu samo smanjiti, ali nikako i otkloniti.

Ovo smanjenje se, pre svega, odnosi na aktivnog, a nikako na pasivnog pu¹aèa. Vrlo je taèna izreka da: "Jedina cigareta koja nije ¹tetna je ona koja nije popu¹ena".

Da li je taèno da sagorevanje cigareta doprinosi toksiènosti dima ta da je stoga pu¹enje cigara i lule manje ¹tetno?

Iako se sagorevanjem celuloze zaista razvijaju kancerogeni ugljovodonici, kolièina hartije u jednoj cigareti je toliko mala (pet miligrama na jedan gram) da je njen toksièni doprinos zaista zanemarljiv. Ali mora se dodati da, ako je kori¹æena hartija jako porozna, ona poveæava ventilaciju i, prema tome, smanjuje temperaturu u cigareti, usled èega se smanjuje kolièina kako katrana, tako i gasovitih sastojaka duvana dima.

Manje ¹tetnosti od pu¹enja cigara i lule (manji broj raka pluæa i manji broj sluèajeva emfizema, usne ¹upljine i jednjaka) pre je posledica èinjenice da ti pu¹aèi uglavnom ne uvlaèe dim. Izvr¹ena istra¾ivanja pokazala su da je procent rizika kod pu¹aèa cigara i lule otprilike isto kao i kod pu¹aèa cigareta koji pu¹e ne uvlaèeæi dim.

Da li je taèno da pu¹enje utièe na pona¹anje vozaèa?


Pu¹enjem za vreme vo¾nje, naroèito na du¾im putovanjima, vozaè automobila tra¾i stimulirajuæe dejstvo nikotina radi bolje koncentracije, ali i smanjivanja dosade. Ali, jedna studija je dokazala da procent ugljen-monoksida u hemoglobinu ¹est do osam odsto, kolika je otprilike doza pu¹aèa koji popu¹e 40 cigareta dnevno, mo¾e da izazove smanjenje sposobnosti procene vremena i odstojanja slièno onome koje izaziva ogranièena kolièina alkohola. Zbog toga je u Norve¹koj i Poljskoj zabranjeno pu¹enje za vreme vo¾nje dok u SAD neke Osiguravajuæe kompanije daju popust pri osiguranju nepu¹aèa. Prirodno je da se pu¹enjem i uzimanjem alkohola znatno poveæavaju rizici od negativnog uticaja na vo¾nju.

Da li je taèno da su osobe koje èesto konzumiraju alkohol u isto vreme i pu¹aèi?

Na osnovu istra¾ivanja Amerièkog instituta za prouèavanje upotreba droge ispostavilo se da osobe koje sistematski u¾ivaju alkohol pu¹e vi¹e od onih koji ne piju. To se mo¾e objasniti na dva naèina. Prvo: kako alkohol prete¾no deluje deprimirajuæe uticaj, dok nikotin deluje stimulirajuæe, te dve supstance sa kompenzuju. Vla¾an ukus alkoholnog piæa cini prijatnijim suvi ukus dima. Ako je kombinacija alkohol-pu¹enje kompenzirajuæa, ona postaje posebno ozbiljna s obzirom na ¹tetnost po organizam.

Da li je taèno da osobe koje pu¹e pet cigareta dnevno ne treba da strahuju od njihovog ¹tetnog dejstva?

Svaka popu¹ena cigareta donosi sa sobom odredjeni procent ¹tetnosti koja je sama po sebi minimalna. Jasno je da za pu¹aèa koji dnevno pu¹i samo pet cigareta najveæa opasnost da kasnije predje na ¹est, sedam, deset i tako dalje. Statistike tvrde da se to dogadja u 84 odsto sluèajeva.

Da li je taèno da dugogodi¹nji pu¹aè, onaj za koga ka¾emo da je okoreo, prestankom ne dobija ni¹ta jer ono ¹to je uèinjeno ne da se vi¹e popraviti?


Podaci do kojih se do¹lo istra¾ivanjima pokazuju da, odmah po prestanku ¹tetnog dejstva pu¹enja, organizam poèinje da obnavlja svoje o¹teæene æelije i tkiva, èak one koje se nalaze u pretkanceroznom stanju. Ali èak i kada je veæ do¹lo do oboljenja, pu¹aè koji prestane da pu¹i mo¾e da raèuna na èitav niz pozitivnih reakcija: bolje di¹e, lak¹e se kreæe, bolje se oseæa.


EliksirInfo

____________________

Ja bih jos dodala na kutiju:
Postajete ruzniji svakim dimom koji udahnete

(mozda lepsim recima... ali samo mozda)

Bred

#5
Sve manje mladih pu¹i
Danas obele¾avamo Nacionalni dan borbe protiv pu¹enja. Ministarstvo zdravlja i veliki broj zdravstvenih institucija organizuje konferencije, okrugle stolove, ali i besplatnu proveru zdravlja i kapaciteta pluæa.

OHRABRUJUÆE - Sve manje mladih pu¹i. Danas redovno cigaretu zapali 15 odsto deèaka i 17 odsto devojèica u Srbiji, dok se 2000. godine taj broj kretao oko 23 odsto, podaci su kojima raspola¾e Institut za javno zdravlje „Batut". Duvanskom dimu u sopstvenoj kuæi danas je izlo¾eno 14 odsto manje dece nego pre ¹est godina, ali je taj procenat i dalje zabrinjavajuæi i iznosi 71 odsto.

Ni procenat odraslih nepu¹aèa koji su izlo¾eni duvanskom dimu nije mnogo manji i iznosi 50 odsto. Zbog toga je ovogodi¹nja proslava Nacionalnog dana bez duvanskog dima posveæena nepu¹aèima i njihovom ohrabrivanju da se bore za pravo da ¾ive u sredini bez duvanskog dima.

- Pasivno pu¹enje je znaèajan faktor rizika za pojavu kardiovaskularnih i malignih oboljenja, ali i opstruktivnih bolesti pluæa. Svakog dana umre jedna osoba od posledica aktivnog ili pasivnog pu¹enja - istièe dr Sne¾ana Simiæ, pomoænik ministra zdravlja.

Ipak, kada se uporede podaci iz 2006. sa 2000. godinom, ispostavlja se da je i u na¹oj zemlji do¹lo do pomaka. Broj odraslih pu¹aèa u Srbiji „pao" je za pet odsto, a za isti procenat smanjen je i broj onih koji su na poslu svakodnevno izlo¾eni dimu cigarete.

Tradicionalno, Beograðani æe danas u podne u centru grada moæi da zamene cigarete za voæe i da uèestvuju u nizu uliènih performansa. Lekari Studentske poliklinike danas æe svima zainteresovanima besplatno proveriti rad pluæa, a u DZ „Dr Simo Milo¹eviæ" biæe odr¾an okrugli sto na kom æe grupa biv¹ih pu¹aèa, koja je pro¹la kroz program odvikavanja u okviru Savetovali¹ta za odvikavanje DZ, govoriti o svojim iskustvima. Inaèe, ovo savetovali¹te je postiglo odliène rezultate. Èak 75 odsto njihovih pacijenata koji su pu¹ili vi¹e od dve pakle cigareta dnevno, uspe¹no je ostavilo duvan.

Finska za primer


ZAKON Pre 50 godina u Finskoj je pu¹ilo 76 odsto odraslih mu¹karaca. Zakonskim merama broj pu¹aèa smanjen je na 26 odsto. Uèestalost pojave pu¹aèkog raka pluæa „pao" je za èak 63 odsto, a srèanih udara za neverovatnih 70 odsto. Istovremeno, pao je i broj obolelih od raka grla, usana, sinusa, oka, mozga, jednjaka, pankreasa, be¹ike, grliæa materice. Finci su uspeli da produ¾e ¾ivotni vek, smanje mortalitet i u¹tede ogroman novac svom zdravstvu.

J. Subotiæ


24casa

AquArius

Nacionalni dan bez duvanskog dima Srbija obele¾ava kao neslavni rekorder
Pu¹e stari, mladi, pa i deca
Svaki treæi stanovnik Srbije - aktivan pu¹aè, a dim koji udi¹u nepu¹aèi opasniji od onog koji udi¹u pu¹aèi

BEOGRAD - Svaki treæi graðanin u Srbiji je aktivan pu¹aè, a Nacionalni dan bez duvanskog dima, koji se obele¾ava danas, Srbija doèekuje kao jedan od najveæih potro¹aèa cigareta u Evropi.

- Vi¹e od polovine dece do 15 godina bar jednom je probalo cigarete, a oko 15 odsto mladih svakodnevno pu¹i. Studija koju je Ministarstvo zdravlja uradilo 2003. godine, pokazala je da je duvan zaslu¾an za kraæi ¾ivot 13,7 odsto mu¹karaca i 18 odsto kod ¾ena. Duvanski dim je najveæi uzroènik pojave raka pluæa, ishemiène bolesti srca, srèanog udara, hroniène bolesti pluæa - ka¾u u Ministarstvu zdravlja.
Dim koji udi¹e nepu¹aè sadr¾i vi¹e od èetiri hiljade ¹tetnih materija i smatra se ¹tetnijim od "glavnog dima", jer ne prolazi kroz filter cigarete - saop¹tio je beogradski Zavod za javno zdravlje.   

- Amerièka Agencija za za¹titu ¾ivotne sredine proglasila je duvanski dim za najveæeg zagaðivaèa vazduha u zatvorenom prostoru i svrstala ga u A klasu kancerogenih materija za ljude. On, naime, sadr¾i otrovne materije poput benzena, benzopirena, ugljen-monoksida, amonijaka i mnogih drugih. Smatra se da je 50 odsto sve dece u svetu izlo¾eno duvanskom dimu, zbog roditelja pu¹aèa i bliskih odraslih osoba iz okru¾enja, a ugro¾ena su i pre roðenja, ako je majka pu¹aè - navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Ohrabruje èinjenica da se od 2000. godine broj pu¹aèa u Srbiji smanjio za pet odsto. Prema nedavno obavljenim istra¾ivanjima, utvrðeno je da je izlo¾enost nepu¹aèa duvanskom dimu na radnom mestu smanjena za 5,3 odsto, a izlo¾enost dece dimu za 14 odsto. Od 2000. godine za sedam odsto je smanjen broj svakodnevnih i povremenih pu¹aèa meðu decom i omladinom. Izlo¾enost duvanskom dimu na radnom mestu manja je za 5,3 odsto, a u kuæi dece i mladih èak 14 odsto. Meðutim, iako je zabranjeno pu¹enje u zatvorenim prostorijama, pu¹aèi ne po¹tuju svoju okolinu.

- Pre nekoliko dana, dva lekara Klinièkog centra Srbije i Instituta za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici platili su kazne od po 5.000 dinara jer su pu¹ili na radnom mestu. U ovim ustanovama, izuzev psihijatrijskih i onkolo¹kih, nema moguænosti da se odredi posebna prostorija za pu¹aèe - navela je Jelena Raduloviæ, inspektor u Republièkoj zdravstvenoj inspekciji Srbije.

SVAKIH OSAM SEKUNDI UMRE JEDAN PU©AÈ

®ENEVA - Svakih osam sekundi u svetu umre jedna osoba od posledica pu¹enja duvana i udisanja duvanskog dima - izraèunali su nauènici. Pu¹enje æe ubiti milijardu ljudi tokom 21. veka, ukoliko se nastavi sada¹nja tendencija pu¹enja, a pro¹li vek je imao vi¹e od sto miliona smrtnih sluèajeva zbog duvanskog dima, podaci su Svetske zdravstvene organizacije, prenela je Srna.

Ako se konzumiranje cigareta smanji za pola, smrt æe izbeæi najmanje 300 miliona pu¹aèa u iduæih 50 godina, tvrdi Amerièko dru¹tvo za borbu protiv raka. Istièu da je duvan jedini proizvod koji ubija vi¹e od polovine svojih potro¹aèa.
Pu¹aèi koji ¾ele da smanje rizik od rane smrti zbog bolesti povezanih sa pu¹enjem moraju potpuno prestati da pu¹e, a ne samo da smanje pu¹enje, istièu nauènici.

PU©AÈI I NJIHOVE ®RTVE

Pod sloganom "Jedan pu¹aè - mnogo ¾rtava" u Beogradu se danas odr¾avaju mnoge manifestacije kojima se obele¾ava Nacionalni dan bez duvanskog dima. U Knez Mihailovoj ulici kod "Beoizloga" i na Trgu republike od 12 do 14 sati odvijaæe se ulièni performans, dok æe u holu Doma zdravlja "Savski venac" od 10 do 12 sati biæe postavljena izlo¾ba. U ovoj zdravstvenoj ustanovi patrona¾ne sestre æe demonstrirati delovanje dima na posteljicu trudnice i plod, na disajne puteve i pluæa, a takoðe æe deliti odgovarajuæi zdravstveno-vaspitni materijal i savetovati kako prestati sa pu¹enjem. Obiæi æe i klubove penzionera i mesne zajednice i deliti odgovarajuæe bro¹ure.

E. G.

GlasJavnosti

Wolf

dim koji udi¹u nepu¹aèi opasniji od onog koji udi¹u pu¹aèi

E, pa pocnite da pusite :djavo

lycos


Masha

Ja se pripremam polako da ih ostavim - nemojte mi i vi reci, kao sto mi rece sestra strastveni antipusac, da je to najveca pusacka laz. Ja sam pocela da pusim na fakultetu, dakle bez cigareta sam provela najkriticnije godine kada svi masovno krecu da puse i onda na faksu eto i mene medju pusacima. Ni sad ne znam odgovor na pitanje sta mi bi da pocnem i sve cesce u poslednje vreme se to pitam, tako da ima nade za mene. Inace, ja ove nalepnice zovem umrlice   i pitam se da li i vas podsecaju na isto  :hmm.

hulio_salinas

Masho, ako zelis da prestanes sa pusenjem - to ucini OVOG TRENUTKA. Nema onoga "Ja se pripremam polako da ih ostavim". Ili Jesi Ili Nisi - LAV.

Cuo sam da od odlaganja nema nista. Ili ostavljas ili ne ostavljas. Najgora je situacija kada neko smanji sa dve pakle na jednu, pa tako dalje. Velike odluke se brzo donose i odmah preduzimaju!

AquArius

Masho,
kontam, za ostavljanje pusenja, bilo koje strasti,
onog sto te stalno vuce sebi - najvaznija je volja.

Ne znam nacin na koji ces ostavljati/ostaviti pusenje,
nikad nisam imala taj izazov red sobom, ali
mogu ti reci kako sam ja ostavila cokoladu :)
An' I was an addict. Praaavo preterivanje.
A primer se bas ne moze primeniti na sve ljude, al' kad sam vec pocela...

Meni je u glavi kvrcnulo - jednostavno kao neka vaga, koja je vagala, valjala,
preracunala da mi je dosta cokolade za, ne jedan - vec tri zivota.
I tad je bilo - dosta!

I kao da je "deo mozga cokoladom otrovan" bio izvadjen.
Sad je povremeno gricnem.

Naravno sa cigarom ne bi se smelo to - povremeno...

Zato kazem - volja. Resenost da nesto privedes definitivnom kraju.

hulio_salinas

Aj kad je OFF, nek je OFF.

U pravu je Aqua totalno!
Ja sam imao iskustva sa ostavljanjem gaziranih pica.
A pre svega - Coca Cole.

Samo snaga volje. I cim ti "kvrcne" u glavi, ostavljaj to. Ne odlazi!

Smrda

Ok,ja sam pusac,pa nism htela da postujem u ovim temama.....da me ne bi nagrdili...hehe
Ali,salu na stranu,
slazem se sa onim da ako trujem,treba da trujem sebe,a ne druge....
Zato,gasim cigaretu,ako me neko zamoli,
ili ne pusim kod nekog ko ne pusi,ako mu smeta...
I mislim da je jedino resenje udarati po dzepu..i to bas radilkalnim cenama i kaznama...
Ne kazem da ce biti 100% delotvorno,
jer znam da bar mene nece spreciti da zapalim cigaretu...
ali samo na mestima gde je dozvoljeno....
ali ce me bar prostorno ogarniciti....hehe...i to je nesto..

lycos

Quote from: hulio_salinas on 01-02-2007, 10:44:45
Aj kad je OFF, nek je OFF.
Ja sam imao iskustva sa ostavljanjem gaziranih pica.
A pre svega - Coca Cole.

Samo snaga volje. I cim ti "kvrcne" u glavi, ostavljaj to. Ne odlazi!
ja sam imao frke sa guaranom,letos sam pio po 8-9 dnevno..sada jedna nedeljno.