Koronarografija

[AquArius]

Koronarografija

Bolest koronarnih (srèanih) arterija je obièno izazvana aterosklerozom, èiji je uzrok talo¾enje masnih supstanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutra¹njoj povr¹ini zida koronarnih arterija. Talo¾enje masnih supstanci dovodi do su¾avanja ovih arterija, koje nazivamo stenozom, koje opet dovodi do smanjenja snabdevanja srèanog mi¹iæa krvlju i kiseonikom. Nedostatak krvi i kiseonika mo¾e da oslabi srce, naroèito prilikom fizièkog napora.

©ta je to koronarna bolest?

Bolest koronarnih (srèanih) arterija je obièno izazvana aterosklerozom, èiji je uzrok talo¾enje masnih substanci i nastajanje plaka (naslaga) na unutra¹njoj povr¹ini zida koronarnih arterija.
Koronarna bolest mo¾e da izazove blage ili srednje jake bolove u grudnom ko¹u. Bolovi se mogu ¹iriti u vilicu i ruke - ovo su simptomi angine pektoris. Ako se koronarna arterija potpuno zatvori dolazi do infarkta srca. Ponekad su tegobe atipiène i ispoljavaju se gu¹enjem ili oseæajem preskakanja u radu srca ili samo malaksalo¹æu, hladnim preznojavanjem i muèninom.

Znaèaj koronarne bolesti

Ovo obolenje remeti normalnu funkciju srca i opasno je zbog moguæeg razvoja veæeg ili manjeg o¹teæenja srèanog mi¹iæa, tj. razvoja infarkta miokarda kao i zbog nastanka malignih poremeæaja srèanog ritma koji mogu dovesti do srèanog zastoja i naprasne smrti. Kardiovaskularne bolesti u èijoj osnovi le¾i ateroskleroza, su danas jedan od tri vodeæa uzroka smrti pored malignih obolenja i saobraæajnih nesreæa.
   
Ko je pod rizikom?

Osobe sa povi¹enim nivoom holesterola u krvi, osobe sa dijabetesom, povi¹enim pritiskom, pu¹aèi, osobe koje u porodici imaju sluèajeve koronarne bolesti imaju povi¹en rizik za pojavu ateroskleroze. Svako ko primeti simptome angine pektoris treba odmah da se javi lekaru.   

Dijagnoza

Osnova pregleda je anamneza koja se odnosi na tegobe koje bolesnik oseæa, zatim fizikalni pregled, laboratorijske analize i EKG. Ponekad su potrebna dodatna ispitivanja- ultrazvuk srca, test optereæenja. Kada postoje znaci smanjene prokrvljenosti srca (ishemije) na ovim ispitivanjima, radi postavljanja taène dijagnoze va¹ kardiolog æe vam preporuèiti koronarnu angiografiju (koronarografiju), tj. snimanje krvnih sudova srca.

©ta je koronarografija?

Snimanje krvnih sudova srca se izvodi u bolnièkim uslovima. Bolesnik je svestan svo vreme pregleda, dobija lokalnu anesteziju u preponu ili ruku u zavisnosti od mesta, tj. krvnog suda preko koga se ulazi u arterijski sistem.

Pregled je bezbolan ili bolesnik oseti sasvim mali bol slièan onom kada se dobija injekecija. Vr¹i se punkcija arterije iglom preko koje se navlaèi fina ¾ièica vodiè koja ulazi u krvni sud. Nakon izvlaèenja igle na ovu ¾ièicu se navlaèi plastièna ko¹uljica, a zatim fina tanka plastièna cevèica debljine 1.5 - 2 mm - kateter za koronarografiju.

On se pod neprekidnom rentgenskom kontrolom dovede do u¹æa koronarnih arterija, kroz njega se ubrizga kontrast i nalaz se snimi na film ili kompakt disk. Na ovaj naèin se dobija precizna slika srèanih krvnih sudova sa njihovim eventualnim su¾enjima. Nakon zavr¹etka procedure koja obièno ne traje vi¹e od 15 min., vadi se kateter, a zatim i ko¹uljica, a na mesto uboda se vr¹i kompresija (pritiska se) oko 10 min. da bi se zaustavilo krvarenje. Danas postoje i specijalne naprave pomoæu kojih je moguæe odmah zaustaviti krvarenje tako da bolesnik istog dana mo¾e napustiti bolnicu.
   
©ta posle koronarografije?

U zavisnosti od nalaza koronarografije, preporuèuje se jedan od tri naèina leèenja: medikamentozna terapija, balon dilatacija koronarne arterije sa ili bez ugradnje stenta i hirur¹ko leèenje aortokoronarnim bajpasom.
Medikamentozna terapija dovodi do poveæanja protoka krvi kroz koronarne arterije.
Kod balon dilatacije koronarne arterije su¾eno mesto se ¹iri balonom sa utiskivanjem plaka u zid krvnog suda.
Hirur¹ki aortokoronarni bajpas se zasniva na stvaranju premo¹æenja pomoæu kojih se zaobilaze su¾enja i zapu¹enja krvnih sudova srca.

Komplikacije koronarografije?

Komplikacije koronarografije postoje i nekada su veoma opasne, ali su one veoma retke i efikasno se zbrinjavaju, posebno kada je reè o velikim tercijarnim centrima gde se radi veliki broj ovakvih procedura i gde je èitavo osoblje koje uèestvuje u ovoj proceduri veoma iskusno.

Na primer, na Institutu Dedinje u Beogradu se godi¹nje uradi preko 4000 koronarografija, a od osnivanja je uraðeno preko 70000 razlièitih kateterskih procedura na srcu. Komplikacije se javljaju u manje od 1% svih sluèajeva i ukljuèuju anginozni bol, srèani zastoj, infarkt miokarda, ¹log, krvarenje iz mesta punkcije, razlièite vrste alergijskih reakcija na kontrast i dr.

Smrtnost je izuzetno retka i kreæe se ispod jednog promila. Rizik od nedijagnostikovane, pa samim tim i neodgovarajuæi leèene koronarne bolesti daleko prevazilazi rizik od komplikacija od koronarografije, balon dilatacije ili aortokoronarnog bajpasa, pa je kod pravilno upuæenih pacijenata rizik od komplikacija ovih procedura veoma mali.

Dr Mirko Èoliæ
spec. kardiolog    


Izvor : Moj Doktor (http://www.stars-cakes.co.yu/prvi_broj/koronarografija/koronarografija.html)