Sud: Srbija nije kriva za genocid

[Roben]

RS neæe prihvatiti presudu protiv SCG
(http://nono9.us)
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik najavio je u nedelju da Srpska neæe prihvatiti presudu koju æe uskoro doneti Medjunarodni sud pravde u Hagu protiv Srbije i Crne Gore, jer je nelegitimna tu¾ba BiH prema kojoj se spor vodi.

Dodik je ocenio da je tu¾ba koju je BiH 1993. godine podnela protiv tada¹nje SR Jugoslavije za genocid "od poèetka nelegitimna" i jo¹ "jedna manifestacija lo¹e politike medjunarodnih faktora prema Srbima u celini".

"Presudu, kakva god bila, RS neæe prihvatiti i neæe uæi u njenu implementaciju, makar to znaèilo i novi medjunarodni spor", naglasio je Dodik, koji je i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata na stranaèkoj konferenciji za novinare u Banjaluci.

Medjunarodni sud pravde u Hagu saop¹tiæe 26. februara presudu po tu¾bi BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid, nakon ¹to je poèetkom pro¹le godine saslu¹ao argumente dve strane po tu¾bi koju je 1993. godine podnela BiH protiv tada¹nje SR Jugoslavije.

BiH u tu¾bi tereti tada¹nji re¾im u Beogradu za ubistva, silovanja, muèenja, otmice, ilegalno pritvaranje i uni¹tenje muslimanskog stanovni¹tva.

Zastupnici BiH su zatra¾ili od suda da te zloèine poèinjene tokom rata od 1992. do 1995. godine proglasi "medjunarodnim genocidom" u kome je Beograd imao aktivnu ulogu. Oni su u ime BiH zatra¾ili od¹tetu, ali nisu naveli iznos.

Srbija je odbacila zahteve BiH, uz obrazlo¾enje da Medjunarodni sud pravde u Hagu nema jurisdikciju u ovom sluèaju, jer zemlja nije bila èlanica UN u vreme rata u ovoj biv¹oj jugoslovenskoj republici.

Glavni zastupnik SCG pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanoviæ izjavio je ranije Srni da oèekuje "dobar rezultat" u ovom sporu za ¹ta, kako ka¾e, ima i argumente.

Veèernji: Liènost godine Milorad Dodik

Prema izboru èitalaca "Veèernjeg lista BiH" premijer Republike Srpske Milorad Dodik je za liènost 2006. godine u BiH.

Dodik, kojem je na manifestaciji u Mostaru uruèena nagrada ''Veèernjakov peèat'', ocenio je da je ovo priznanje potvrda da se ljudi u BiH sve vi¹e okreæu jedni drugima i istakao da mu je drago ¹to je pobedio u jakoj konkurenciji.

''Drago mi je ¹to sam pobedio Kristijana ©varc-©ilinga'', dodao je Dodik.

Na pitanje novinara da li smatara da je nagradu èitalaca "Veèernjeg lista" osvojio zbog njegovih izjava o treæem entitetu, Dodik je rekao da je ''i to, izmedju ostalog, bio jedan od razloga''.
''Verujem da je nagrada do¹la i zbog drugih kvaliteta. Stojim iza svojih politièkih stavova. Ova nagrada nosi niz neubièajenosti i jedva sam poverovao u to da su me izabrali èitaoci lista koji se èita uglavnom u Hercegovini'', naveo je Dodik.

''Veèernjakov peèat'' za uspeh u evropskim integracijama dobio je makedonski predsednik Branko Crvenkovski, a za doprinos u Evropskoj uniji italijanski politièar i potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini, kome je nagrada uruèena ranije.

''Veèernjakov peèat'' za uspeh godine pripao je filmu "Grbavica" Jasmile ®baniæ, dok je za kulturni dogadjaj godine nagradjen Ivo Gregureviæ za Dane hrvatskog filma u Ora¹ju.

Peèat za estradni dogadjaj dobio je Zdravko Èoliæ za pro¹logodi¹nji mostarski koncert i novi album, a zvezda godine je Hari Vare¹anoviæ, predstavnik BiH na pro¹logodi¹njem Evrosongu.
Sportista godine je mladi teniser iz Medjugorja Marin Èiliæ, koji je bio jedini hrvatski teniser koji je osvojio juniorski Grend Slem.

''Peèat'' za poduhvat godine dobio je kardiohirurg u zagrebaèkom Klinièko-bolnièkom centru ''Rebro'' dr Vedran Æoriæ, porijeklom iz Ljubu¹kog, zbog operacije koju je krajem pro¹le godine izveo prvi put u Hrvatskoj i tako iz klinièke smrti vratio jednu pacijentkinju.

Nagrada za ¾ivotno delo pripala je profesorici Zlati Bartl, koja je izumila "Vegetu" koja je proslavila i nju i Podravku. Nagrade ''Veèernjakov peèat'' dodeljene su po ¹esti put.

(MONDO/agencije)

[cvjetic]

   ja odavde...

[Roben]

што нама није неки политичар као што је Додик свака част мајсторе 

[Bred]

to sto oni pricaju nema nikakve veze jer pricati moze svako i to sta god hoce. problem je zasto oni nisu iznutra pokrenuli povlacenje te optuzbe kad se zna da se skoro sve odluke u organima vlasti BiH donose koncezusom !

[Roben]

to sto oni pricaju nema nikakve veze jer pricati moze svako i to sta god hoce. problem je zasto oni nisu iznutra pokrenuli povlacenje te optuzbe kad se zna da se skoro sve odluke u organima vlasti BiH donose koncezusom !

Србе нико није питао кад је поднешена тужба то су Муслимани на своју руку поднели у томе је и проблем

[Bred]

Da, ali ko placa advokata BiH? Verovatno BiH. Kad bi se to sprecilo, ne bi imao ko da zastupa tuzbu i eto npr jednog nacina na koji se moze spreciti ovaj tuzba.

[Roben]

Da, ali ko placa advokata BiH? Verovatno BiH. Kad bi se to sprecilo, ne bi imao ko da zastupa tuzbu i eto npr jednog nacina na koji se moze spreciti ovaj tuzba.

па није то баш тако ако се одлуке доносе као сто рече концезусом Муслимани и Хрвати неће да гласју за то
тужба је подигнута противуставно јер Срби нису гласали а сад не могу да повуку тужбу јер не дају Муслимани и Хрвати о томе се ради
не можеш да кривиш Србе кад они нису гласали за тужбу а сами не могу да је повуку

[Bred]

Kako æe Srbija proæi pred sudom
Izvor: B92, Beta
Beograd, Podgorica -- Zastupnik SCG u procesu BiH protiv SCG za genocid ka¾e da je Srbija pred sudom iznela jake argumente u svoju odbranu.

Glavni pravni zastupnik odbrane Srbije i Crne Gore po tu¾bi Bosne i hercegovine za genocid pred Meðunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanoviæ ocenio je u emisiji Poligraf na TV B92 da su pred tim sudom izneti jaki argumenti da Srbija nije izvr¹ila genocid.

"Pokazali smo da ogroman broj navoda iz tu¾be BiH nije taèan i zato smatramo da sud ne mo¾e na osnovu njih da donese presudu kojom bi oglasio Srbiju odgovornom za poèinjeni genocid u BiH", kazao je Stojanoviæ.

"Mislim da smo uspe¹no pokazali da njihova tu¾ba predstavlja akt koji u najveæoj meri lièi na ratnu propagandu, a da malo ima stvarno zasnovanih èinjenica na osnovu kojih bi sud mogao da donese presudu koja bi se mogla smatrati pravednom", ka¾e on.

Stojanoviæ ka¾e i da je pozicija Srbije mogla biti jo¹ bolja da je pronaðen i Ha¹kom tribunalu izruèen Ratko Mladiæ. "Bosanska strana ostala bi i bez argumenta da Srbija i danas pru¾a utoèi¹te najodgovornijem za zloèin u Srebrenici", smatra Stojanoviæ.

"Ka¾em da je to na¹a slaba strana i bojim se da æe to biti navedeno u presudi kao odgovornost Srbije, ali u tom bi sluèaju smatrao, sasvim otvoreno ka¾em, da smo dobili spor, jer nam je bio cilj da se ne donese odluka kojom se Srbija èini odgovornom za uèinjeni genocid, a ne ka¾njavanje, to je post factum dogaðanje. Znaèi, Srbija nije uèinila genocid, ali je kriva, recimo, ¹to nije sudila onima koji su optu¾eni da su èinili", ka¾e on.

Presuda po tu¾bi BiH protiv SRJ, odnosno SCG, za genocid u ratu u Bosni pred Meðunarodnim sudom pravde treba da bude izreèena 26. februara.

Crna Gora: Strepnja zbog presude

Predsednik crnogorske skup¹tine Ranko Krivokapiæ izjavio je da sa strepnjom oèekuje presudu. Krivokapiæ je Televiziji Crne Gore je kazao da je Crna Gora "propustila priliku i napravila grse¹ku" ¹to u timu koji je zastupao interese dr¾avne zajednice pred sudom u Hagu nije imala "zastupnika svojih interesa".

"Strepim zbog pravnih neaktivnosti, a ne zbog su¹tinskog polo¾aja Crne Gore, jer se spor mo¾e izgubiti kad ste pravi, a niste dobro branili svoje interese. Nadam se da æe su¹tina nadvladati formu pasivne legitimacije Crne Gore", kazao je Krivokapiæ.

Predsednik crnogorske skup¹tine se zalo¾io da se sa Vladom Hrvatske potpi¹e memorandum kojim bi Crna Gora nadoknadila ¹tetu prièinjenu na dubrovaèkom podruèju tokom rata. Krivokapiæ je kazao da nije reè o ratnoj od¹teti, veæ o nadoknadi za "moralnu i politièku odgovornost, a ne za ratno dejstvo".

On je ocenio da bi se tim sporazumom o nadoknadi zatvorila "tamna" stranica u odnosima Hrvatske i Crne Gore i ukazao da je hrvatska strana za takvo re¹enje pokazala "dobru volju". "Ti zahtevi nisu veliki, oni su vi¹e u sveri simbolike nego objektivnih materijalnih ¹teta", zakljuèio je Krivokapiæ.

Crna Gora je 2005. godine platila hrvatskoj 375.000 evra za stoèni fond uni¹ten tokom rata u Konavlima.

Hrvatski ambasador u Crnoj Gori Petar Turèinoviæ je nedavno izjavio da je ostatak nadoknade stvar dogovora i da isplata ne mora biti iskljuèivo u novcu, veæ u akcijama u dr¾avnim preduzeæima i u drugim oblicima kompenzacije.

[Roben]

Kraj procesa "BiH protiv SCG"
Izvor: Beta, Blic 
Hag -- Sudije Meðunarodnog suda pravde danas odluèuju po tu¾bi za genocid koju je BiH podnela protiv SCG. Blic: Odluka povoljna za Srbiju.

Konaènu odluku 16 sudija saop¹tiæe 26. februara predsednica najvi¹eg suda Ujedinjenih nacija Rosalin Higins iz Velike Britanije. Meðutim, beogradski dnevnik Blic saznaje u izvorima bliskim Sudu da sudije Meðunarodnog suda pravde u Hagu neæe proglasiti Srbiju krivom za genocid u BiH.

U odluci Meðunarodnog suda pravde u Hagu pisaæe, kako saznaje list, da je ratne zloèine nad bo¹njaèkim i hrvatskim stanovni¹tvom nesumnjivo poèinila srpska strana, ali i da se tu¾ba BiH protiv SCG odbacuje usled nedostatka dokaza da je genocid poèinjen na nivou dr¾ave.

Podsetimo, BiH je 1993. godine Meðunarodnom sudu pravde tu¾ila tada¹nju SR Jugoslaviju za genocid koji su, prema tu¾bi, nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni poèinili Srbi, po planu vlasti u Beogradu. Glavna rasprava po tu¾bi odr¾ana je od februara do maja pro¹le godine.

Pravni tim SCG, predvoðen Radoslavom Stojanoviæem, negirao je tokom dokaznog postupka da je tokom rata u BiH poèinjen genocid, kao i da je zvanièni Beograd bio odgovoran za poèinjene zloèine.

SCG je osporavala i nadle¾nost Meðunarodnog suda pravde, navodeæi da u trenutku kada je tu¾ba podnesena SCG nije bila èlanica Ujedinjenih nacija, ¹to je nu¾an uslov za nadle¾nost Suda.

Zastupnici BiH, na èelu sa Sakibom Softiæem, dokazivali su, nasuprot tome, da su vlasti SCG organizovale i sprovele genocid nad hrvatskim i muslimanskim stanovni¹tvom u Bosni.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
много ми је жао што су га испуш**и 

[vladimir]

Hahhahahahaha, a tek meni!!!

[Bred]

ne radujte se unapred.

[Roben]

Sutra presuda o tu¾bi BiH protiv SCG  
(http://nono9.us)
U ha¹koj Palati mira u ponedeljak æe biti saop¹tena presuda Medjunarodnog suda pravde (MSP) po tu¾bi kojom Bosna i Hercegovina tereti Srbiju i Crnu Goru za genocid poèinjen u ratu od 1992. do 1995. godine.

Zasedanje sudskog veæa poèinje u 10 sati, a predsednica veæa, Rozalin Higins iz Velike Britanije proèitaæe odluke suda i izvode iz obrazlo¾enja po sedam taèaka optu¾nice.

Time æe, posle usmene rasprave u sudu koja je poèela 27. februara a zakljuèena 9. maja 2006. godine, biti okonèan spor koji je pre 14 godina pokrenulo ratno predsedni¹tvo u BiH sa liderom muslimana Alijom Izetbegoviæem na èelu.

Ovo je prvi put da je jedna dr¾ava optu¾ena za najte¾i zloèin, po¹to je vodjama nacistièke Nemaèke posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu sudjeno za individualnu krivicu, pa se 16-èlano veæe Medjunarpdni sud pravde nalazi pred dosad najte¾om odlukom, koja æe bez obzira na ishod ostati zapisana kao istorijska.

U sluèaju da Srbija i Crna Gora budu osudjene za najte¾i zloèin, odluka o visini od¹tete bila bi doneta u posebnom sporu, o èemu bi trebalo da se sa BiH dogovore u roku od godinu dana. U suprotnom, o tome bi odluèio Medjunarodni sud pravde.

Interesovanje pravnih struènjaka i svetske javnosti za finale ovog procesa je veliko, tako da su mesta u velikoj sudnici Palate mira sa oko stotinu mesta bila rezervisana dve nedelje unapred, a specijalni izve¹taèi s raznih strana sveta stigli su nekoliko dana pre zasedanja Suda, koje æe putem satelita prenositi i RTS i TV B92.

Uliène blic-ankete pokazale su da gradjani kao i zvaniènici BiH oèekuju da imaju tretman ¾rtve, a u Srbiji da njihova dr¾ava neæe biti osuðena, jer nije odgovorna za maskar u Srebrenici, niti izbijanje rata u BiH.

U isèekivanju presude mediji su se bavili nagadjanjima o moguæoj odluci pri èemu su preovladavale teze da bi u nedostatku dokaza za zloèina genocida Srbija i Crna Gora mogle biti osudjene za prikrivanje i neka¾njavanje zloèina po¹to ha¹kom sudu mije izruèen biv¹i komandant VRS Ratka Mladiæa.

Glavni zatupnik odbarne, prof. dr Radoslav Stojanoviæ izjavio je Tanjugu da veruje da je Srbija i Crna Gora iznela sna¾nu argumentaciju kojom je pobila sve optu¾be istakav¹i da oèekuje presudu "koja æe doneti mirno re¹enje spora" i omoguæiti nastavak saradnje izmeðu Srbije i BiH.

Ministar pravde Zoran Stojkoviæ je, takodje, izrazio nadu da presuda neæe biti te¹ka za Srbiju i da ona neæe biti dovedena u vezu sa genocidom.

Predsednik crnogorske skup¹tine Ranko Krivokapiæ je u izjavi nacionalnoj televiziji izjavio da sa strepnjom oèekuje presudu jer je Crna Gora "propustila priliku i napravila gre¹ku" ¹to u timu koji je zastupao interese biv¹e dr¾avne zajednice pred sudom u Hagu nije imala "zastupnika svojih interesa".

Glavni zastupnik tima BiH Sakib Softiæ je u izjavama domaæim i stranim medijima izneo uverenje da æe Srbija i Crna Gora biti osudjene jer je njegov tim dokazao da su tokom rata bosanski Srbi poèinili genocid nad muslimanima i Hrvatima po nalogu biv¹e vlasti u Beogradu, ¹to navodno potvrðuju i presude Ha¹kog tribunala.

Softiæ je priznao da æe pozitivne presude u korist BiH "pokositi sve gradjane Srbije", ali tvrdi da bi i¹le "u prilog svih gradjana BiH, bez obzira na nacionalnu pripadnost".

S takvim stavom nisu saglasni èelnici RS koji tu¾bu smatraju nelegalnom jer je podneta na neustavan naèin i nije je verifikovao nijedan zvanièni organ BiH.

Ombudsman BiH Vitomir Popoviæ koji je na sudjenju bio svedok odbrane, smatra da bi takva presuda vodila novim nesporazumima i novim sukobima u BiH, pa i "raspadu ove biv¹e jugoslovenske republike", a premijer Milorad Dodik je veæ najavio da takvu presudu RS ne bi priznala.

Pravni struènjaci u Srbiji nisu hteli da se bave nagadjanjima, a u izjavi Tanjugu prof. dr Milan ©kuljiæ objasnio je da presude ha¹kog "ad hok" suda, koji nije nastao meðunarodnim ugovorom, ne mogu proizvesti poseban pravni ili èinjenièni efekat pred drugim sudovima, ali nije iskljuèeno da mogu uticati na stav pojedinih sudija.

Èak i kada bi se prihvatilo da je ha¹kim presudama utvrdjeno postojanje genocida, Srbija i Crna Gora ne mogu biti osudjene, osim da se doka¾e da su veze njenih organa i Vojske sa RS bile takve da su planirale, pomagale i uèestvovale u genocidu, za ¹ta nema oèiglednih dokaza, naveo je on.

©kuljiæ je ocenio da je jo¹ manje verovatno da æe MSP prihvatiti naknadni zahtev BiH da se Srbija proglasi odgovornom, ako ne za genocid, ono za pomaganje i uce¹æe u genocidu i prikrivanje njegovih poèinilaca.

"Pomoæ i podr¹ka Srbima u BiH da opstanu ne znaèi da je dr¾ava stajala iza zloèina i da ga je odobravala, a da ga nije prikrivala najbolje potvrdjuje èinjenica da je otvorila sve arhive i postarala se da se gotovo svi optu¾eni nadju u ha¹kom zatvoru, osim generala Ratka Mladiæa za koga se jo¹ na zna gde se skriva", objasnio je on.

Profesor Smilja Avramov, struènjak za ovu oblast, objasnila je da se prema konvenciji genocidom smatra svesno isplaniran i organizovan zloèin koji se sistematski vr¹i protiv nenaoru¾anog i obespravljenog naroda.

Prema njenim reèima, bitan elemenat genocida je motiv, a da bi se ostvario cilj - istrebljenje jedne grupe, neophodna je ideolo¹ka baza i plan, i potom organizacija - od propagandne pripreme u kojoj se protivnik dehumanizuje, preko zakonodavstva kojim se taj zloèin legalizuje do stavljanja svih slu¾bi i sredstava u funkciju tog cilja.

"Nijedan od tih elemenata genocida ne postoji u sluèaju Srebrenice", smatra Avramov. "Zloèin u Srebrenici bi se eventualno mogao kvalifikovati kao masakr", rekla je ona, obja¹njavajuæi da je "masakr spontani akt protiv naoru¾ane grupe, ¹to je u pravnom smislu velika razlika".

(Tanjug)

[Darker]

Od 10 do 13h je izricanje presude, direkt na izdajnièkoj televiziji:-)

[Roben]

која ће навијати да нас осуде 

[Darker]

e... I to me zabole:-)