Misterija - Saint Germain – Besmrtni Grof

hulio_salinas · 13-02-2007, 08:08:05

Saint Germain – Besmrtni Grof

Bio je neverovatan alhemièar za kojeg se ka¾e da je uspeo da pronikne u tajnu veènog ¾ivota. U¾ivao je dru¹tvo bogatih i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je jo¹ uvek ¾iv. Iako je bio dobro poznat na veæini dvorova tada¹nje Evrope, veoma malo se znalo o njegovom ¾ivotu. Nije nam poznato ni mesto ni vreme njegovog roðenja, a i okolnosti pod kojima je zvanièno i umro najverovatnije su u potpunosti isfabrikovane. Njegovo poreklo ostaje misterija, kao i izvor njegovog neverovatnog iskustva i obrazovanja. Pa ko je onda bio (ili jo¹ uvek jeste) Grof de Saint Germain?

Bio je neverovatan alhemièar za kojeg se ka¾e da je uspeo
da pronikne u tajnu veènog ¾ivota. U¾ivao je dru¹tvo bogatih
i slavnih stotinama godina...i neki veruju da je jo¹ uvek ¾iv.

Da li je moguæe da èovek mo¾e da dostigne besmrtnost i da ¾ivi veèno? To je ¹okantna tvrdnja istorijske figure poznate pod imenom Comte de Saint-Germain [Grof Sen-®ermen]. Prema postojeæim podacima rodio se negde potkraj 17.og veka iako neki veruju da je ¾iveo jo¹ u vreme Hrista. Pojavljivao se mnogo puta kroz istoriju - èak i ne tako davnih 70-ih godina dvadesetog veka i uvek je izgledao kao da mu je 45 godina. Poznavao je mno¹tvo najpoznatijih liènosti u evropskoj istoriji kao ¹to su naprimer Casanova, Madame de Pompadour, Voltaire, Kralj Louis XV, Katarina Velika, Anton Mesmer, a ruski pisac Aleksandar Sergejeviè Pu¹kin pominje ga u svojoj kratkoj prièi «Pikova dama». Ko je ustvari bio ovaj misteriozni èovek? Da li su prièe o njegovoj besmrtnosti obiène legende i folklor? Ili je moguæe da je stvarno uspeo da pronikne u tajnu ¾ivota i pobedio smrt?

Poreklo

Kada je èovek koji je kasnije postao poznat pod imenom Saint-Germain ustvari roðen danas ne mo¾emo sa sigurno¹æu da utvrdimo iako mnogi pokazatelji navode da je roðen oko 1690. godine. Najra¹irenije verovanje kazuje da je roðen kao sin udovice Èarlsa II od ©panije i grofa Adanera. Ova ©panska kraljica bila je lièno Maria Anna of Pfalz-Neuburg koju je Viktor Hugo uèinio junakinjom svoje najbolje drame Ruy Blas, napisane 1838. godine za samo mesec dana. Oni koji grofa nisu preterano voleli govorili su da je sin Portugalskog jevrejina po imenu Aymar, a oni koji su ga mrzeli, poku¹avajuæi da ga potpuno diskredituju tvrdili su da je on ni¹ta vi¹e nego sin Alza¹kog Jevrejina po imenu Wolff. Postoje jo¹ i tvrdnje da je ustvari bio sin sakupljaèa poreza iz mesta Rotondo u Italiji ili èak sin Kralja Portugala. Sam grof nikada nije na¹ao za shodno da rasvetli enigmu njegovog pravog porekla.

Geneaolo¹ko stablo koje je, zajedno sa grupom teozofa, kao ko-autor za knjigu The Comte De St.Germain: The Secret of Kings (Grof St.Germain:Tajna Kraljeva) saèinila Annie Besant [Eni Besan] navodi da mu je otac bio Franz-Leopold Rakoczy (negde jo¹ i Ragoczy ili Racoczi) II (1676-1735), Princ Transilvanije i da je roðen 1690. godine. Njegova deca odrastala su pod patronatom Austrijskog Cara, ali je jedan od njegovih sinova pod misterioznim okolnostima izgubio za¹titu Austrijskog dvora. Prièalo se tada da je jedan od grofovih sinova umro, ali je on ustvari bio predat poslednjem potomku èuvene familije Medièi i da je odrastao u Italiji. Navodno je ime Saint-Germain uzeo po imenu malenog gradiæa San Germano gde je proveo nekoliko godina u ¹koli i gde je njegov otac posedovao imanja.
Isabel Cooper-Oakley, uz pomoæ Madamme D'Adhémar, saèinila je listu razlièitih imena pod kojima je grof bio poznat izmeðu 1710. i 1822. godine; Marquis de Montferrat, Comte Bellamarre, Chevalier Schoening, Chevalier Weldon, Comte Soltikoff, Graf Tzarogy, Prinz Ragoczy i konaèno Saint-Germain.

Meðutim, svi se gotovo jednoglasno sla¾u sa podacima koji
govore da se Grof St.Germain uputio u tajne alhemije,
misteriozne «nauke» koja za cilj ima kontrolu elemenata.
Krajnji cilj alhemijskih istra¾ivanja bilo bi otkriæe
«filozofskog kamena», supstance koja bi, dodata nekom
od osnovnih metala, od njih stvarala èisto srebro ili zlato.
©tavi¹e, ovakva magièna supstanca mogla bi se koristiti u
napitku koji bi leèio sve bolesti, ¹titio od svih bolesti
ubuduæe i omoguæio veèni ¾ivot onome ko ga ispije.
Veruje se da je Grof St.Germain uspeo da pronikne u tajne alhemije.

U aristokratskom dru¹tvu

Da bi bolje razumeli njegov ¾ivot i legende koje ga prate, moramo barem malo da poznajemo vreme i okru¾enje kroz koje se kretao, a Grof Saint-Germain je stupio na meðunarodnu scenu u vreme koje je bilo puno kontradiktornosti.

Racionalizam doba Prosvetljenja, predstavljen umovima kao ¹to su Voltaire, Goethe, Rousseau, John Locke, Charles de Montesquieu i drugi, bio je suprotstavljen sentimentalnim i romantiènim, pa èak i reakcionarnim tendencijama. Grof Alessandro Cagliostro (1743-1795), slavna figura na dvorovima Evrope, bio je ¹arlatan koliko i njegovi protivnici. Cagliostro, èije pravo ime je bilo Giuseppe Balsamo, verovatno se sreo sa St.Germainom na Siciliji. Emanuel Swedenborg (1688-1772) impresionirao je Kraljicu Louisu Ulriku, sestru Frederika Velikog donoseæi joj poruku od njenog mrtvog brata. François, Vojvoda od Lorene o¾enio je Mariju Tereziju Austrijsku i bio prvi evropski princ koji je javno objavio svoje masonske afinitete. Koje je uostalom gajio i Grof St.Germain. U Nemaèkoj, figura èuvenog Barona Minhauzena bila je povod mnogim prièama. A publika je uvek volela fantastiène i neobiène prièe.

Grof de Saint-Germain po prvi put se uspeo u aristokratsko dru¹tvo tada¹nje Evrope 1742. godine kada se vratio sa petogodi¹njeg odsustva koje je, navodno, proveo na dvoru persijskog ©aha gde je izuèavao juvelirski zanat. Privukao je silnu pa¾nju na sebe pojaviv¹i se obuèen u crno. Moda tog vremena nalagala je no¹enje ¾ivih boja, satena i èipke, raznih ornamenata i raznolikog dizajna, a grof se udostojio obuæi crno odelo i crni ¹e¹ir, cipele na kopèu i ukrasiti prste gomilom sjajnih dijamanata. Tako je privukao pa¾nju pomodnih grofova Zabor i Lobkowitz koji su ga predstavili Francuzu po imenu Marshal de Belle Isle. Marshal de Belle Isle bio je navodno veoma bolestan èovek kojeg je novi prijatelj Saint-Germain izleèio i zauzvrat, u znak zahvalnosti, dobio apartman i laboratoriju u Parizu. Drugi izvor navodi da je apartman u Chateau du Chambord u Parizu dobio lièno od Luja XV.

Grofova pojava zabavljala je tada¹nje aristokrate svojim
poznavanjem nauke i istorije, muzièkim talentima, svojim
¹armom, vispreno¹æu i retorikom. Teèno je govorio mnogo
jezika, ukljuèujuæi francuski, nemaèki, holandski, ¹panski,
portugalski, ruski i engleski, a poznavao je i kineski,
latinski, arapski pa èak i stari grèki, aramejski i sanskrt.

Moguæe je da je njegova neverovatna ve¹tina brzog uèenja navodila ljude iz njegovog okru¾enja da uvide da je grof èovek izuzetnih osobina, ali je anegdota iz 1760. godine zaèela ideju da bi on mogao da bude besmrtan. U Parizu je te godine Grofica von Gergy èula da je Grof Saint-Germain do¹ao na prijem kod Madame de Pompadour, ljubavnice francuskog Kralja Luja XV. Postarija grofica zainteresovala se za tu posetu jer je poznavala Grofa jo¹ od njihovog susreta, pedeset godina ranije, u Veneciji 1710. godine, pod imenom Marquis de Montferrat. Kada ga je ponovo susrela, zapanjila se èinjenicom da Grof Saint-Germain nije nimalo ostareo, te ga je pitala nije li èovek kojeg je upoznala u Veneciji bio njegov otac. Grof joj je odgovorio da je on lièno ¾iveo u Veneciji na prelasku vekova i da je tada po prvi put imao èast da se naðe u njenom dru¹tvu. Iznenaðena grofica izjavila je da je to nemoguæe jer bi u tom sluèaju Grof St.Germain morao imati barem stotinu godina jer je u vreme kada se prvi put susrela sa njim on izgledao upravo kao i sada, kao da ima 45. Grof je sa tajnovitim sme¹kom izjavio da to nije nemoguæe i da je ustvari veoma star, a zatim nastavio da je ubeðuje da je on stvarno osoba koju je ona srela u Veneciji 50 godina ranije. Ona mu je tada poverovala i na sav glas, pred mno¹tvom ljudi izjavila da je on vrlo neobièan èovek, ako ne i sam ðavo! Na pomen ðavola grof se stra¹no uvredio i demonstrativno napustio primanje.

Bio je to veoma dramatièan ulazak u parisko dru¹tvo toga vremena i ostaje misterija da li je to stvarno bio Grof Saint-Germain ili veoma ve¹t prevarant koji je namerno uzeo ime nekoga ko je veoma star ili veæ odavno mrtav i o kome podosta zna, te odluèio da zapoène novi ¾ivot pod tuðim imenom koristeæi la¾i i prevare. U svakom sluèaju, ovaj susret je poèetak legende, a mnoge druge prièe poput ove ¹irile su se kao po¾ar po Evropi toga vremena.

Oko 1760. godine, Engleski list po imenu „The London Mercury“ objavio je prilièno ozbiljnu prièu koja ka¾e: „Grof Saint-Germain je jednoj svojoj prijateljici, koja je bila zabrinuta vlastitim starenjem, poklonio fla¹icu svog èuvenog eliksira koji je omoguæavao dug ¾ivot. Ona je taj eliksir spremila u fioku. Jedna od njenih slu¹kinja, sredoveèna dama, misleæi da fla¹ica sadr¾i bezopasan laksativ ispila je eliksir. Kada je gospoða sutradan sazvala sve svoje sluge i slu¹kinje, pred njom se, umesto sredoveène dame pojavila mlada devojka, gotovo dete. Bio je to efekat eliksira. Uop¹te ne sumnjam da je kojim sluèajem popila samo nekoliko kapi vi¹e, slu¹kinja bi se na poziv odazvala deèijim plaèem.“

Navodi da je lièno poznavao «Svetu Familiju» i da je bio pozvan na svadbu u Kani gde je mladi Hrist pretvorio vodu u vino, ili da je on lièno predlo¾io kanonizaciju na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine nisu potekli direktno od Grofa, veæ od Lorda Gower-a koji je bio ¹aljivd¾ija i èesto umeo dobro da imitira poznate ljude svoga vremena pa je tako jednom prilikom Lord Gower imitirao imaginarni razgovor Grofa St.Germaine-a i Isusa Hrista.

Grof St.Germain nikada nije poricao ovakve tvrdnje jer su mu sigurno pribavljale veliku pa¾nju. No, u sluèaju Grofa St.Germaine-a nalazimo na problem: koje od silnih prièa koje su o njemu kru¾ile istina i koje su od tih prièa stvarno o njemu?

Bertold Volz se, dvadesetih godina pro¹log veka, posvetio istra¾ivanju na ovu temu. Otkrio je da je Duc de Choiseul (1719-1785), klerik i njegov stari neprijatelj koji je bio neverovatno ljubomoran na grofa, unajmio èoveka koji je lièio na grofa St.Germaine-a sa zadatkom da putuje unaokolo, preteruje u svemu ¹to radi i izigrava budalu ne bi li pomraèio ugled koji je grof u¾ivao gde god se kretao.

Ili je i ovo jedna od njegovih prièa dizajnirana da potpomogne legendu?

Uvek prisutan, nikada star

Grof Saint-Germain sledeæih je 40 godina proveo putujuæi kroz Evropu i za svo to vreme uop¹te nije stario. Oni koji su ga sretali na njegovim putovanjima bivali su impresionirani njegovim brojnim ve¹tinama i neobiènostima:

# Bio je virtuoz na violini i mnogi koji su ga èuli kako svira govorili su kako je ravan ili èak i bolji od najveæih majstora na violini toga doba. Navodi se da je uspeo da na delu poka¾e i doka¾e svoju izjavu da je dosegao apsolutni vrhunac koji se mo¾e postiæi u muzici
# Bio je ve¹t sa obe ruke i mogao je obema rukama da pi¹e istovremeno. Franc Gräffer bio je prisutan kada je Grof de Saint-Germain prilièno napisao dva ista pisma istovremeno, obema rukama, na dva razlièita lista papira. Kada su potom dva pisma uporeðena, jedno preko drugog, na prozorskom staklu, jasno se videlo da su potpuno identièna, kao da su otisnuta u ¹tampariji.
# Èak i kada se obraæao najvi¹im dr¾avnim zvaniènicima, carevima i kraljevima, govorio je bez uvijanja i ceremonijalnih pravila i bio je veoma svestan svoje superiornosti
# Mogao je ve¹to da slika i bio priznat i po¹tovan slikar. Isticao se po ve¹tini realistiènog oslikavanja stenja i kamenja na slikarskom platnu. Iako se prièalo da je umeo da ume¹a sedef u slikarsku boju, grof nikada nije otkrio svoju tajnu i njegove boje nikada posle niko nije uspeo da proizvede.
# Gde god da je putovao, postavljao bi svoju laboratoriju, verovatno za svoje alhemièarske eksperimente
# Izgledalo je da je posedovao izuzetno bogatstvo ali nije bilo poznato da je igde imao bankovni raèun (ako je i bio u moguænosti da pretvara metal u zlato nikada to nije nikome pokazao). Jednom je prilikom uzeo srebrni novèiæ iz d¾epa Casanove i pretvorio ga u èisto zlato za manje od dva minuta. Kada je Casanova potom izrazio sumnju u ono ¹to je malopre video, Grof da Saint-Germain je odgovorio: „Ljudi koji pola¾u sumnje u moju umetnost nisu vredni moje pa¾nje“ i nikada posle toga nije susreo Casanovu. Casanova je dva meseca kasnije dao novèiæ mar¹alu Keith-u u Berlinu.
# Èesto je prisustvovao veèerama sa svojim prijateljima i u¾ivao u njihovom dru¹tvu, ali nikada nije viðen da jede. Prièalo se da se pridr¾ava stroge dijete koja se sastojala od zobene ka¹e.
# Prepisivao je recepte za uklanjanje bora sa lica i za bojenje kose.
# Obo¾avao je drago kamenje, i veliki deo njegove odeæe, ukljuèujuæi i cipele, bio je naèièkan draguljima. Jednom je priznao da je umeo da gaji bisere ve¹taèkim putem, a jednom je uklonio nepravilnost iz jednog od veæih dijamanata u posedu kralja Luja XV.
# Usavr¹io je tehniku bojenja dragog kamenja
# U d¾epovima je nosio pregr¹t dijamanata koje je koristio umesto novca, njegov lièni nakit bio je od neverovatne vrednosti, a samo nakit na njegovim cipelama vredeo je u to doba preko 200 hiljada franaka. Cak i pozivnice za èeste bankete koje je organizovao bile su pro¾ete dragim kamenjem. Imao je otvoren kredit u svakoj banci, ali nikada nikome nije bio du¾an niti je iko uspeo da otkrije poreklo njegovog bogatstva.
# Tvrdio je da je u stanju da spoji nekoliko manjih dijamanata u jedan veæi
# Imao je veze sa nekoliko najveæih tajnih udru¾enja kao ¹to su Rozenkrojceri, Masoni, Vitezovi Svetla, Iluminati i Red Vitezova Templara
# Kroz ceo XVIII vek Grof Saint-Germain nastavlja da koristi svoje neogranièeno znanje u svetu politike i socijalnih intriga evropske elite:
# 1740. godine postaje poverljivi diplomata na dvoru Francuskog Kralja Luja XV i za njega obavlja tajne misije po Engleskoj gde biva otkriven, i odakle, pod pretnjom da bude uhap¹en mora da pobegne, prvo u Holandiju, a zatim u Rusiju.
# 1760. godine kralj Luj XV ¹alje ga u Hag kao liènog izaslanika da ugovori pozajmicu od Austrije koja je trebalo da financira Sedmogodi¹nji rat protiv Engleske. Tamo susreæe èuvenog ljubavnika po imenu Giacomo Girolamo Casanova koji je takoðer bio na diplomatskoj funkciji. Kazanova je tada, bez uspeha, poku¹ao da ga javno diskredituje. Kasnije, uveren u ono ¹to govori, izjavio da je St.Germain èovek koji ima 300 godina, koji poznaje tajne Univerzalne Medicine, da poseduje kontrolu nad prirodom i da mo¾e da topi dijamante i da je sve to grofu uop¹te mnogo ne znaèi.
# 1762. godine putuje u Rusiju gde navodno uzima uèe¹æe u zaveri koja postavlja Katarinu Veliku na presto. Kasnije je slu¾io kao savetnik komandantu ruske imperijalne vojske Grofu Alekseju Orlovu u ratu protiv Turske iz kojeg su Rusi iza¹li kao pobednici.
# 1774. godine vraæa se u Francusku kada su Louis XVI i Marie Antoinette [Marija Antoaneta] okupirali presto. Navodno ih je upozorio na revoluciju koja æe da se desi kojih petnaestak godina kasnije (1789.godine), dogaðaj koji je ona dokumentovala u svom dnevniku navodeæi kako ¾ali ¹to ga nije poslu¹ala kada joj je prièao o revoluciji.
# 1779. godine odlazi u Hamburg u Nemaèkoj gde postaje prijatelj jo¹ jednom princu. Prince Charles of Hesse-Cassel prima ga kao gosta u svoj zamak u Schleswig-u gde pod njegovim patronatom ostaje punih pet godina.

Grof je u to doba potro¹io svoje bogatstvo, rasprodao svoje brojne neprocenjive dijamante, a ostao mu je samo reumatizam. Prema crkvenom registru Eckernföde-a tu i umire 27. Februara 1784. godine, premda niko nakon toga nije video njegovo telo
Bio je poznat pod imenom Comte de St Germain i Weldon, Welldown, Wethlone, Welldone ili Woeldone. Na njegovom nadgrobnom spomeniku u Eckenförde-u nalazi se tekst:

«Onaj koji je sebe nazivao Comte de St Germain i Welldone, o kome nema drugih informacija, sahranjen je u ovoj crkvi»

Povratak iz mrtvih

Za obiènog smrtnika ovo bi bio kraj prièe. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek!

# 1785. godine viðen je u Nemaèkoj sa Anton Mesmer-om, koji se pogre¹no smatra ocem hipnoze (okriæe hipnotièkog transa pripada ustvari jednom od Mesmerovih uèenika po imenu Marquis de Puysgur)
# Prema zvaniènoj istoriji reda slobodnih zidara, Saint-Germain je pozvan i prisustvovao je Masonskom Kongresu u Parizu 1785. godine. Dru¹tvo su mu na kongresu pravili i Saint-Martin, Antoan Mesmer i Cagliostro, a isto ovo dru¹tvo bilo je prisutni i na ranijem kongresu masona u Wilhelmsbadu 16. Jula 1782. godine
# Nakon preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica d'Adhémar izjavljuje da je imala podu¾i razgovor sa grofom. Saint-Germain joj je navodno prièao o njenoj buduænosti na naèin koji je pokazivao da on taèno zna ¹ta æe da se desi. Ona ga je viðala nekoliko puta tokom svog ¾ivota i svaki put je izgledao kao da ima èetrdesetak godina.

Nakon 1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U svojim memoarima Albert Vandam pi¹e o susretu sa èovekom koji je, ne samo svojim izgledom, neverovatno podseæao na grofa, ali se ovaj put zvao Major Fraser. Albert Vandam pi¹e:

«Nazivao se Major Fraser, ¾iveo je sam i nikada nije pominjao svoju familiju. Bio je vi¹e nego bogat iako je izvor njegovog bogatstva za svakoga ostajao misterija. Posedovao je neverovatno znanje o svakoj zemlji Evrope i svakom istorijskom momentu u istoriji evropskih dr¾ava.Njegova memorija bila je apsolutno fantastièna, i ¹to je veoma neobièno, èesto je onima koji su ga slu¹ali davao do znanja da svoje znanje i mudrost nije stekao iz knjiga. Mnogo puta mi je, sa èudnim osmehom na licu, kazivao da je poznavao Nerona i razgovarao sa Danteom i tako dalje.»

Major Fraser nestao je bez traga.

Izmeðu 1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od osnivaèa Teozofskog Dru¹tva, zajedno sa jo¹ nekoliko èlanova tog udru¾enja tvrdi da je Grof Saint-Germain jo¹ uvek ¾iv i da radi na «duhovnom razvoju Zapada» i da je postao jedan od «skrivenih majstora» kao ¹to su Hrist, Buddha, Appollonius iz Tyane, Christian Rosencreutz, Francis Bacon i drugi.

Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain.
A 1897. godine, èuvena francuska pevaèica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u.

Najskorije pojavljivanje èoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je 1972. godine u Parizu kada je èovek po imenu Richard Chanfray izjavio da je on lièno legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i kako bi potvrdio svoje izjave, koristeæi plinski re¹o pred kamerama, navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine poèinio samoubistvo.

Skeptici

Pa ko je onda bio Grof Saint-Germain? Da li je stvarno bio uspe¹an alhemièar koji je prona¹ao tajnu veènog ¾ivota? Da li on mo¾da bio putnik kroz vreme? Ili je samo bio visoko inteligentna osoba èija je reputacija prerasla u fantastiènu legendu?

Napoleon III oformio je komisiju sa ciljem da istra¾i ¾ivot i aktivnosti Grofa Saint-Germain-a, ali su svi rezultati istra¾ivanja izgoreli u po¾aru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo sluèajno.

Francois Marie Arouet Voltaire (1694-1778), èuveni francuski pisac i filozof autor je reèenice koja se èesto koristi van konteksta u kojem je napisana. «Grof Saint-Germain je èovek koji nikada ne umire i koji sve zna.» Ovu èuvenu izjavu Voltaire je napisao 1758. godine u svom ironiènom pismu Frederiku od Prusije i ona nije izjava vere u besmrtnost Grofa St.Germaine-a. Voltaire ka¾e da mu nisu otkrivene nikakve tajne i da se reèenica odnosi na ulogu koju Grof St.Germain èesto igra u svojim ve¹tim politièkim manevrima. «Grof Saint-Germain je èovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji æe verovatno imati èast da se susretne i sa Va¹im Velièanstvom u sleæih pedesetak godina.»

U kratkoj prièi pod naslovom «Pikova Dama» koju je Aleksandar Pu¹kin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragiène smrti, mlada aristokratkinja, Grofica Ana Fedorovna tra¾i pomoæ Grofa St.Germaine-a nakon ¹to je izgubila mnogo novca za karta¹kim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj poma¾e da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona èuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi èovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraæa kao duh i dobije svoju osvetu – mladiæ izgubi razum. Pu¹kin nikada nije sreo enigmatiènog grofa ali je veoma dobro poznavao legende o njemu te je i sam pridodao jo¹ malo navodeæi nas na pomisao da Grof Saint-Germain mo¾e da predvidi buduænost.

Grof Saint-Germain izuzetno je dobro poznavao dijamanate, drago kamenje i hemiju, a njegovo umeæe bojanja bilo je uveliko poznato. Grof Karl Cobenzl pi¹e u pismu 1763. godine kako je video da Grof St.Germain izvodi neke eksperimente od kojih je najva¾niji transmutacija gvo¾ða u metal koji je nalik zlatu. Bez ikakve sumnje, fizièki ciljevi alhemije – Eliksir Veènog ®ivota i Filozofov Kamen Mudrosti duboko su fascinirali Grofa. ©vajcarski psihijatar Carl Jung pisao je da alhemija mo¾e da se gleda kao psihologija. Ono ¹to su alhemièari nazivali «Materija» ustvari je bilo «nesvesno Ja». Namerna mistifikacija tako, po Jungu, mo¾e da bude blef kako bi se iskoristila tuða lakovernost ali i projekcija nere¹enih unutra¹njih tenzija. St.Germain je bio tajnovit kada je u pitanju bila njegova pro¹lost, imao je nekoliko identiteta i mo¾da je u svojim okultnim istra¾ivanjima tra¾io istinu o sebi.

Epilog

Veæina dana¹njih istorièara smatra da Grof nije bio ni¹ta vi¹e nego slatkoreèivi ¹arlatan. Ali, ipak iza njega ostaje toliko pitanja bez odgovora. Na koji je naèin stekao neverovatno bogatstvo - ostaje misterija. Kako da objasnimo njegov neobièno dug ¾ivotni vek? I odakle se upo¹te pojavio? Ako je i bio ¹arlatan i tvrdio da je neko drugi – kako to da ga niko nikada nije prepoznao ili raskrinkao?
Jedini saèuvan grofov rukopis pod nazivom: ”La Tres Sainte Trinosophie” nalazi se u biblioteci grada Troyes u Francuskoj, i do dana¹njeg dana nije u potpunosti de¹ifrovan i razja¹njen. Jedan deo njegovog rukopisa navodi:

“Kretali smo se kroz prostor
brzinom koja ne mo¾e da se poredi
ni sa èim do samom brzinom. U deliæu
sekunde ravnice ispod nas nestale su iz
vidokruga i Zemlja je postala jedva vidljiva maglina.”

Kako da protumaèimo ovaj njegov zapis? Da li je moguæe da je Grof St.Germaine bio putnik kroz vreme i prostor? Odbegli otpadnik iz buduænosti koji je voleo da se poigrava sa pro¹lo¹æu…
Mo¾da je, onda, stvarno razgovarao sa Hristom i kraljevima starih, zaboravljenih vremena…

izvor: misterije.com

Al-Jasmina · 18-02-2007, 12:21:36

Izuzetno interesantna tema, i Grof

Mislim da je nekome eventualno besmrtnom lakse da nestane u nase doba nego nekada,
sada je zasticen brojnoscu ljudi, raznolikoscu sveta i sve dubljim zaboravom

Inace sasvim slicajno sam, na svoje golemo iznenadjenje,
otkrila da izvesni komad nakita koji je kupljen u Njujorku
sadrzi masonska obelezja...

hulio_salinas · 18-02-2007, 13:10:00

Zanimljivo, zanimljivo, nego sta?

Nego, mislis li da je ovo istina? Mislis li da je sve to jedan covek?

Al-Jasmina · 18-02-2007, 14:30:56

Iskreno, ja znam da je sve moguce...

Da li je i ovo moguce?
Pa postoje dve mogucnosti- zaista je besmrtan
ili je bio obdaren potomcima sa izuzetnom slicnoscu
koji su pak bili naoruzavani znanjem i dovoljno detaljnim intimnim dnevnicima pretka....

Smrda · 19-02-2007, 18:18:38

jao...ja ipak zelim verovati da je besmrtan...
mada u neku ruku mi je to tuzno...
pitanje je...ko dozivljava Dorijana kao junaka,a ko kao tuznog coveka...
ja posmatram na ovaj drugi nacin...
fascinantno mi je to sve,ali mi je nekako tuzno da hodas svetom beskonacno dugo,ispracasa voljene...i uvek bivas ostavljen...
mozda pobedis vreme,ali...gubis na dusevnoj hrani,zar ne?

jao...sad sam ubila svu zanimljivost...

Al-Jasmina · 19-02-2007, 23:22:19

Nisi,
prodrla si u srz problema

Jer ko kaze da je covek koji dozivljava toliku smenu vekova podlozan "romantici" rastanaka koju osecamo mi, smrtni, kojima je svaki trenutak vecnost i neponovljiv?
Onaj ko je tu duugooo,
sigurno ne stvara veze na nacin na koji to mi radimo-
fatalisticki privrzeno do kraja ...

I verovatno je da je seta ali i analitican um
ono sto mu cini trajno drustvo..pomislite samo na otkrica i procese koje takav covek otkriva putujuci kroz vreme kao sto to mi radimo kroz prostor!

Smrda · 19-02-2007, 23:59:39

"Prva pretpostavka besmrtnosti
je smrt"
-Stanisalav Jezi Lec..
I sad bih ja drage volje citirala jedan deo iz Dorijana Greja,ali ne mogu da ga nadjem a ni da se setim...
no,poenta je da covek u svom medjuodnosu sa ljudima oko sebe,dajuci njima paznju i vreme,lepu,pa cak i ruznu rec...daje svoju dusu..a prima deo tudje...
I ne znam sad zasto sam se toga setila...ali mi pade na pamet...koliko bih duse "prodala" da sam besmrtna,koliko bih ljudi imala...i oni mene...
koliko bih ostala sama...
Da li bih stvarala veze,fatalisticki,kako kazes...mozda i bih,jer u biti je ljudskoj da se bori i da zeli nemoguce...mozda bi me to navelo da jos vise pokusavam da se vezem,krace,ali jace...if me razumes...
A da li bi se navikla na gubitk....uf...bolan je to zacarani krug...samo ispracati...

Al-Jasmina · 20-02-2007, 00:08:42

Zaboravljas da je tu izostavljeno konacno STOP
vec je film beskonacan, a nakon tolikih ponavljanja
sve poprima neku ljupku patinu i izmaglicu...
Dakle, nema konacne samoce jer iznova i iznova
novi dolaze na mesto onih koji odu...

Nismo ni svesni koliko tezimo zivotnim sablonima....

Smrda · 20-02-2007, 00:13:32

Mislis?
Ne znam...ima smisla...
mada ja mislim da je ipak bolje biti sam,nego sam u gomili...tada se usamljenost najvise oseti...zar nije samoca kad si iznova i iznova ostavljan...sve(t) prolazi,a ti stojis?!?!?!

Al-Jasmina · 20-02-2007, 00:19:52

Ne stojis, sem ako nisi budala
quote: Mudar covek oblikuje sebe (menja)
samo budala zivi da bi umrla!

Kreces se sa dinamikom sveta oko sebe...
bas kao sto se citavo covechanstvo talasa u gigantskom valceru..
plesu oblici i forme...

Ako si besmrtan,
imaces svoje kompenzacije za bol
ali ce one biti od malog znacaja za vecinu smrtnika...

Smrda · 20-02-2007, 00:26:05

Da,slazem se...
ali koliko moras biti mudar da bi se menjao i pretekao vreme?!?!?
i da li je to moguce??
A da malo sad racionalizujem celu stvar,covecansto se menja zajedno,generacijski...
A on?Sta kad voli?Koliko ima vremena da voli?10?20?30?godina?
Dok ona ne postane senka necega sto je bila,,a on ostaje isti...zar to nije oziljak na njegovoj dusi..ukoliko je ima?
Nekako ga zamisljam kao nekog bezosecajnog,hladnog hedonistu,sposobnog smao za opipljiva iskustva...A sta je sa toplinom duse,ako me razumes?
Nikad ne isprobati istrjnost necega,nekog osecaja...deliti sa nekim...
to je ono sto se meni ne svidja...
kad bi ih bar bilo dvoje,vecnih besmrtnih ljubavnika...

Al-Jasmina · 20-02-2007, 00:31:15

Pitanje je da li covek od 45-50 god
kako je on ovde predstavljen sebe i dozivljava uz neke mlade ljubavnice

Ta vremena u kojima je on najintenzivnije pominjan
su bila vremena nesputanog nabijalog otkrivanja i istrazivanja sveta
i drustvenih pojava...

Coveku dovoljno britkog intelekta tesko da bi sentimentalnost predugo zagorcavala zivot inace bi bilo isuvise ludih staraca koji bi kidisali na mladost u napadu suste zavisti!

Par?
Onda se postavlja pitanje naslednika?
Da li bi ih bilo?

Smrda · 20-02-2007, 01:08:32

Naslednik...pa verovatno ne..inace bismo zavrsili sa citavim malom gardom besmrtnih..a to vec ne valja...

DA,mozda bi kidisali...eliksir mladoti je boljka za svaciju dusu...
Ali,upravo je to ono to mene brine...DUSA?!?!?
Ima li je tu negde?
ili se naviknes na tudju prolaznost,pogotovu ako se uzme u obzir razdoblje o kom se pise,
doba otkrivanja?
navodi me na pomisao koliko ljudski um moze podneti,sto zaista otkrica,sto novih,svezih emocija...
Ne znam...ideja...zvuci jako,jako privlacno...
Ali,da li umor predvlada,nekada?

Jeste besmrtan,ali nije neumoran...To je ono sto mene intrigira...
Otupelost duse..

Al-Jasmina · 20-02-2007, 01:31:12

Umor duse mozda ne
ali cula?

Mislim da je mozak rad da zivi i cveta pod stimulacijom novih nadrazaja...to su dokazali naucnici...Tu bi se negde i umor savladjivavo...nadam se

Da li bi takvo besmrtno bice moglo da uvidi kuda ide ljudska evolucija?
Da li je u pitanju put tela ili put uma?

zasigurno je da bi grad besmrtnika stradao...od smrtnika ili besmrtnika..ishod je isti...

Smrda · 20-02-2007, 01:46:54

E upravo si postavila kljucno pitanje..
Put tela?
Put uma?
Put duse?
Telo-ostaje nepromenjeno,putuje,oseca,uziva..
da li pati?ne verujem...
Um-hmmm...ima prednost iskustva,stecenog znanja,i neogranicenog vremena...
da li pati?mislim da DA,jer treba se iznova boriti sa istima,sa novim ciklusom zivota ljudi koje upoznaje.
Da li ostaje nezavisan?
Ili se iznova prilagodjava sebe ?
Ili prilagodjava svet sebi?
E na to vec ne znam odgovor...Zakon jaceg...
Dusa-...e znam da sam se uhvatila za tu dusu,kao za slamku,ali tuzno mi je pomisliti da se necija dusa krnji beskonacnim uzivanjem,i ustvari prolaznoscu osecanja...trajnost necega,ljubavi,prijateljstva,savrsenih momenata,tuznih trentaka je ono sto nas obogacuje..ulaganje u druge..ljude,osecaje..
E sad,da li bi on bio bogatiji ili siromasniji nakon tolikog "lutanja"?

Zar beskraj nije tuzan,a jos vise ako si sam u njemu?
Jer ipak,setanjem od osobe do osobe,iz godine u godinu...
ostavljajuci drugima da prate njegov trag,ali niko da ga sustigne...
Podseca me na besciljnu setnju u potrazi za srecom...