Писмо из кампа...

[nasty girl]

Драги мама и тата,

Дивно се проводимо на првом камповању. Чика Тома нас тера да пишемо родитељима за случај да сте видели поплаву на телевизији.

Ми смо добро. Само један шатор и две вреће за спавање је однела вода. Сва срећа нико се није удавио јер смо сви били у планини тражећи Перицу. О, да, реците Перициним родитељима да је Перица добро. Само, не може да пише сам због прелома.

Иначе, ја сам се возио у једном од спасилачких џипова. Баш је било лепо. Перицу никада не бисмо нашли у мраку да није било муња. Чика Тома је викао на Перицу зато што је отишао да се шета сам а није никоме рекао. Перица каже да му је рекао за време пожара. Вероватно га чика Тома није чуо јер је био пијан.

Јесте ли знали да када се плин стави у ватру он експлодира? А чак и после тога влажно дрво неће да гори, али је зато изгорео један шатор. И моје панталоне, али имам бермуде. А Дуле је сада баш смешан без косе.

Ми ћемо доћи кући у недељу, ако чика Тома поправи кола до тада. Није била његова грешка када смо слетели са пута, каже да су кочнице радиле када смо кренули. Чика Тома каже да су кола толико стара, да и није чудо што се стално кваре. Нама је забавно да се возимо у њима мада нам мало што су прљава и то што је гужва када нас је 10 у колима.

Лепо је што нас чика Тома пушта да држимо волан повремено да би он могао да одмори очи. Пошто је Никола најстарији, чика Тома га учи да вози, али само на планинским путевима, јер тамо има мало саобраћаја. Једино шта смо видели на тим путевима су камиони, кола нема.

Јутрос су сви ишли на купање у језеро, али чика Тома није хтео мене да пусти јер не знам да пливам, па сам ишао са њим чамцем преко језера. Баш је било лепо. Још увек се види дрвеће под водом због поплаве. Чика Тома је баш супер, никада не виче на нас. Није се чак ни наљутио када смо скинули појасеве за спасавање.

Пошто мора да поправи кола, ми се трудимо да му не правимо проблеме и кријемо се по цео дан. Чика Тома никада не зна где смо. У почетку му је то сметало, а сада се навикао.

Чика Тома каже да смо сви прошли основну школу прве помоћи када се Јована давила и када је Иван секао дрва па одсекао себи прст. Ја и Ђоле смо повраћали, али чика Тома каже да зна зашто, па је у реду. Ја мислим да је то од пилетине коју смо понели од куће, а заборавили да поједемо одмах. Сетили смо се тек када су је пронашле животиње. Морам сада да идем, идемо до села да купимо маркице. Ниста не брините, ја сам добро.