Besplatne studije samo za najbolje

[Bred]

 Izvor: B92
Beograd -- Na beogradskim fakultetima narednih godina æe se zbog poo¹travanja re¾ima studiranja osetno smanjiti broj studenata.

Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, a u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, pravo da se ¹koluju o tro¹ku dr¾ave imaæe samo najbolji studenti. Takoðe, studenti vi¹e neæe "juriti" uslov za upis u narednu godinu, a ispit æe moæi da pola¾u najvi¹e tri puta.

Na Fakultetu organizacionih nauka u proseku se studira ¹est godina, ali za oko 800 redovnih studenata to nije bilo dovoljno da dobiju i diplomu. Na nivou Beogradskog univerziteta, taj prosek je èak veæi od osam godina. Kako bi se smanjio broj "veèitih studenata", prema novom zakonskom re¹enju, studenti æe morati ubrzano da polo¾e zaostale ispite.

"Svi oni kojima je istekao apsolventski sta¾ su u obavezi da do 30. septembra zavr¹e fakultet ili æe morati da preðu na nov nastavni plan i program. To znaèi da æe dobiti od 4 do 7 novih predmeta", reka o je za B92 Milan Martiæ, prodekan FON-a

Profesor Sima Avramoviæ, koji je uèestvovao u pripremi zakona, ka¾e da je problem veèitih studenata konstantan problem i da nikome zakonom ne mo¾ete zabraniti da studira. Ipak, on navodi da od sada studenti vi¹e neæe moæi da prenose ispite u narednu godinu.

"Verovatno æe doði do neke prirodne selekcije onih koji neæe moæi da izdr¾e taj tempo, trèi se sada jedna mnogo te¾a trka nego ¹to je to bio sluèaj, i ohrabrujuæe je ¹to je to dosta studenata shvatilo. Veæ posle januarskog roka, mo¾emo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata koji su napravili sjajan rezultat", ka¾e Avramoviæ.

Studentske organizacije napominju da zakon ne bi bio problem da se reforma na fakultetima sprovela do kraja. Umesto smanjenja obima gradiva, fakulteti su samo podelili velike ispite.

"Da li je realno da jedan student zavr¹i za godinu dana obim gradiva za koji je ranije proseèno bilo potrebno 2 i po do 3 godine? Studenti koji su sada prva godina uglavnom su uslovljeni da oèiste godinu. To znaèi da æe jako malo studenata upisati godinu - oni koji su natproseèni, a ostali padaju na samofinansiranje", ka¾e Nemanja Stamenèiæ iz Studentske unije Srbije.

Na FON-u oèekuju da æe se, za dve godine, prosek studiranja smanjiti sa ¹est na èetiri do pet godina.

[Bred]

Mnogi æe studenti morati da se samofinansiraju
Studiranje o tro¹ku dr¾ave samo za najvrednije


Studenti koji misle da im dr¾ava i dalje plaæa studije, moraju dobro zagrejati stolicu. Bolonjski proces predviða da samo oni koji ispune sve obaveze i osvoje najmanje 60 ESPB (evropski sistem prenosa bodova) mogu sledeæu godinu upisati o tro¹ku dr¾ave. Ostali æe morati da sami finansiraju svoje studije.

Studenti koji su studije upisali na teret bud¾eta, u toku godine moraju se opredeliti za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB. Evropski sistem prenosa bodova predstavlja jedinstven sistem vrednovanja studentskog znanja, sposobnosti i ve¹tina predviðenih studijskim programom. Ovi bodovi su priznati u evropskom sistemu visokog obrazovanja. Ukoliko student koji se ¹koluje o teretu bud¾eta u toku ¹kolske godine prikupi najmanje 60 ESPB, on zadr¾ava svoj status za narednu ¹kolsku godinu. Ako ne uspe da prikupi 60 bodova, narednu godinu upisuje sa statusom samofinansirajuæeg studenta.

Prema novom Zakonu o visokom obrazovanju, student ima pravo da pola¾e ispit najvi¹e tri puta, a ako ni tada ne uspe da ga polo¾i, moraæe ponovo da pohaða taj predmet i ponovi sve predispitne obaveze. Na èuveno „hvatanje uslova“ i preno¹enje ispita studenti æe veæ od ove godine morati da zaborave.

Meðutim, studentske organizacije, ali i pojedini profesori zameraju da se fakulteti sporo reformi¹u, da obim gradiva nije smanjen i da na¹e visoko obrazovanje jo¹ nije spremno na standarde koje propisuje Bolonja. Ima i skeptika koji tvrde da æe nas ove godine u oktobru saèekati suoèavanje sa velikim brojem studenata koji neæe moæi da upi¹u narednu godinu, ¹to bi moglo da znaèi i nove proteste.

Studentske organizacije zbog toga tra¾e uvoðenje kategorije sufinansirajuæih studenata i pitaju: „Koliko mladih ljudi u Srbiji mogu da plate ¹kolarine koje na pojedinim fakultetima iznose vi¹e od 200.000 dinara godi¹nje?“ Najvi¹a godi¹nja ¹kolarina je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i iznosi 240.000, dok je meðu najni¾im na Rudarsko-geolo¹kom, gde samofinansirajuæi studenti za godinu dana moraju izdvojiti 30.000 dinara.

- Veæ decenijama se suoèavamo sa problemom nespremnosti na¹ih studenata da prihvate odgovornost u studiranju kakva postoji na evropskim univerzitetima. I ranije su studenti ¹trajkovima zahtevali naknadne ispitne rokove i kr¹enje zakona. Za to nije kriv novi zakon, ni Bolonja, veæ opu¹tenost na¹ih studenata i spremnost dr¾ave da podle¾e pritiscima iz politièkih razloga. Prednost Bolonje je kontinuiran rad tokom cele godine na ¹ta na¹i studenti nisu navikli, ali èim odu u inostranstvo, takav sistem bespogovorno prihvataju i u njega se odmah uklapaju - ka¾e za „Blic“ dr Sima Avramoviæ, redovni profesor na Pravnom fakultetu, koji je uèestvovao u izradi novog Zakona o visokom obrazovanju.

Na¹ sagovornik istièe da je taèno da se nisu svi fakulteti u Srbiji podjednako uklopili u nov sistem studiranja, ali da je veæina fakulteta Beogradskog univerziteta veoma ozbiljno pristupila bolonjskom procesu.

- Vrednuju se predispitne obaveze pa student mo¾e polo¾iti ispit tokom ¹kolske godine. Radi se na smanjivanju obima gradiva i ud¾benika tako da sada na Pravnom fakultetu nijedan ud¾benik ne sme biti obimniji od 600 strana, i to za najznaèajnije predmete. Veæ posle januarskog roka, mo¾emo videti veliki broj izuzetno vrednih studenata koji su napravili sjajan rezultat - ka¾e profesor Avramoviæ.

Meðutim, studenti uglavnom ne veruju u ove prièe i poruèuju: „Vidimo se u oktobru“.

- Malo studenata æe uspeti da upi¹e godinu, jedino oni koji su natproseèni, a ostali padaju na samofinansiranje - ka¾u studenti.

V. Nedeljkoviæ
Ako se „poprave“, prelaze

na bud¾et Samofinansirajuæi student opredeljuje se za predmete koji u zbiru imaju najmanje 37 ESPB, pri èemu gornja granica nije odreðena. Postoji moguænost da ukoliko student koji sam finansira studije prikupi najmanje 60 bodova tokom jedne ¹kolske godine, narednu godinu studira na teret bud¾eta.
Bolonjska deklaracija

Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. a potpisalo ju je nekoliko evropskih ministara zadu¾enih za visoko obrazovanje. Do danas je Bolonjsku deklaraciju potpisalo 45 zemalja Evrope, meðu kojima je i na¹a. Bolonjski proces ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istra¾ivanja do 2010.
Osnovne karakteristike ESPB

- Student u proseku radi 40 sati nedeljno

- Ukupno optereæenje studenta sastoji se od pohaðanja predavanja, ve¾bi, konsultacija, priprema za nastavu, seminarskih radova, projekata, diplomskog - master rada...

- Uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru optereæenja proseènog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru

- Jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta

- Studentu se bodovi za pojedini ispit dodeljuju tek nakon ¹to je polo¾io ispit

blic

[Darker]

©to je odlièno a u skladu sa ranije èutim obja¹njenjem, da ko nema pare za studiranje, nema pravo na lenjost;-)

[mikele]

Ја се слажем са тиме да само најбољи требају да имају бесплатно школовање.Тако је свуда у свету,па не видим зашто не би било тако и код нас.
А што се тиче овога око ''вечитих студената'' то ми је мало дискутабилно.Слажем се ја да треба смањити број година студирања,али бојим се да то није могуће са постојећим планом и програмом већине факултета.Они сада ударају нама неке границе и рокове до када бисмо морали да завршимо,а градиво остаје малтене исто као и раније.То није фер
Нека смање градиво као што је свуда у свету,па онда могу и неке друге ствари да буду као свуда у свету

[Roben]

Ја сам чуо да на ФОН-у бираш које ћеш испите да полажеш по болоњи а које по старом систему мени је то најбољи модел.
Слажем се с микелеом да претерују са градивом ако хоће да смање време студирања требају да смање градиво и да уведу много више праксе као што је свуда у свету.
Сви моји другари који су отишли у иностранство да студирају завршили су за 4 год. и нису имали неких великих проблема.
Један колега је отишо после треће године у Беч да настави студије скоро смо се видели и каже да је тамо све подређено студенту бираш кад шта и како полажеш.

[Darker]

Dobro, dobro, ne cvetaju ni njima ba¹ ru¾e, ali da je bolje-jeste...