Seksualno prenosive bolesti – SPB

Bred · 26-02-2007, 13:43:20

©ta su to seksualno prenosive bolesti (SPB)?

Nazivaju se jo¹ i seksualno prenosive infekcije (STI), a takoðe i veneriène bolesti (VB) po boginji ljubavi Veneri. SPB su zarazne. Najèe¹æe se prenose polnim odnosom ili neposrednim kontaktom zdrave sa zara¾enom osobom. Èesto i lako mijenjanje seksualnog partnera, alkoholizam, narkomanija, nepoznavanje za¹tite i posljedica polnih infekcija, kao i druge pojave, uslovile su posljednjih deset godina postepeni i neprekidan porast oboljenja od SPB.

Mnogi oboljeli od SPB, sa ¾eljom da njihova bolest ostane u tajnosti, kriju izvor zaraze ili se lijeèe kod nestruènih osoba, izla¾uæi se na taj naèin opasnosti da ne budu potpuno izlijeèeni ili da se njihova bolest nepotrebno komplikuje. I najzad, ¹to nije bez znaèaja, omoguæuju dalje ¹irenje zaraze.

Nije pravilo da treba imati vi¹e seksualnih partnera da bi dobili neku od seksualno prenosivih bolesti. Svako ko upra¾njava seks, bilo da je mu¹ko ili ¾ensko, bilo da je stupio u seksualne odnose sa osobama suprotnog pola ili istog pola, ili i sa jednima i sa drugima - mo¾e biti zara¾en!

Kako da znam da sam zara¾en/ a?

U malom broju sluèajeva postojanje infekcije je oèigledno. Kod pojedinih infekcija simptomi se èak uop¹te ne manifestuju, nijesu vidljivi, makar ne brzo. Manifestacija simptoma je èak kod ¾ena manje uobièajena nego kod mu¹karaca.

Najèe¹æi znaci bolesti, koji se pojavljuju i kod ¾ena i kod mu¹karaca, su:

* Ispu¹tanje neuobièajene kolièine genitalne teènosti- koja mo¾e biti ljepljiva, vodnjikava, bijele ili ¾ute boje; mo¾e biti neprijatnog mirisa.
* Bol ili peckanje prilikom mokrenja - uriniranja.
* Urinirati vi¹e nego obièno.
* Svrab, osip, plihovi, i slièno, na ili oko polnih organa.
* Bol u polnim organima - genitalijama.
* Bol prilikom seksualnog odnosa.
* Za ¾ene krvarenje izmeðu ciklusa ili poslije seksa mo¾e takoðe biti znak.

Poslije kog vremena se simptomi manifestuju?

Simptomi se najèe¹æe pojavljuju u roku od 2 do 14 dana, meðutim taj period mo¾e trajati i do 4 nedjelje (ponekad i du¾e). Kada je, recimo, u pitanju infekcija HIV- om, postoji moguænost da se simptomi uop¹te ne javljaju nekoliko godina.

Neke uobièajene SPB- i kao npr. klamidija, èesto nemaju nikakvih simptoma (pogotovo kod ¾ena). To znaèi da mo¾ete da budete zara¾eni i da zarazite, a da ne znate!

Kako se zaraziti?

Najuobièajniji naèin je putem seksa - Sperma, vaginalni sekret i krv nose zarazu. Mu¹karac, na primjer, ne mora da ejakulira da bi zarazio partnerku. Mala kolièina teènosti se mo¾e ispustiti prije ili bez ejekulacije, ¹to mo¾e biti dovoljno da se partnerka zarazi. Takoðe, ne morate imati seks do kraja - neke SPB mogu da budu prene¹ene neposrednim kontaktom polnih organa, ali i upra¾njavanjem oralnog seksa (npr. herpes). Kada su u pitanju genitalne va¹i dovoljan je samo kontakt ko¾om.

PRIKAZ NAJÈE©ÆIH SEKSUALNO PRENOSIVIH BOLESTI

Postoji vi¹e od 25 vrsta polno prenosivih bolesti. Ovdje su date najznaèajnije informacije u vezi sa najèe¹æim seksualno prenosivim oboljenjima- tu si podaci o naèinu prenosa, simptomima, odreðivanju dijagnoze i tretmanu, odnosno lijeèenju pomenutih oboljenja.

KLAMIDIJA

Klamidija je veoma uobièajena infekcija koju uzrokuje bakterija. Podaci govore da skoro polovina seksualno aktivnih ¾ena prele¾i klamidiju prije svoje 30 godine. Statistika iz SAD govori da je 1999. godine zabilje¾eno 650 000 sluèajeva oboljelih od ove bolesti, a kako ona èesto i nema simptoma procjena je da ih je bilo 4 puta vi¹e, dakle 2 600 000 ljudi. Simptomi, ukoliko ne izostanu javljaju se 7 – 21 dan nakon odnosa.

Simptomi kod ¾ena:

* gnoj iz vagine,
* krvarenje iz vagine izmeðu ciklusa,
* peckanje ili bol za vrijeme uriniranja,
* bol u stomaku,
* ponekad temperatura i/ ili muènina.

Simptomi kod mu¹karca:

* vodnjikavo bijelo curenje iz penisa,
* peckajuæi bol tokom uriniranja.

Dijagnoza:

Uzima se bris iz grliæa materice ¾ene (test Papa Nikolau – Papa test) i mokraæne cijevi mu¹karca. Zatim se odnese u laboratoriju na specifièan pregled. Terapija:

* antibioticima, koji se uzimaju oralno.

Ako lijeèenje izostane:

* mo¾e¹ da prenese¹ infekciju partneru,
* mo¾e da vodi ka te¾oj infekciji – npr . zapaljenje materice,
* i ¾ena i mu¹karac mogu postati sterilni,
* majka mo¾e da prenese na bebu prilikom poroðaja.

HERPES

Herpes je izazvan virusom. Herpes ¾ivi u nervnim zavr¹ecima i jednom inficirana osoba je inficirana èitavog ¾ivota. Posle infekcije slijedi napad koji je najbolniji. Mali plihovi se pojavljuju oko usana ili genitalija poslije dva do dvadeset dana od dana infekcije. Plihovi mogu biti praæeni jakom groznicom, osipom, bolom kao i oteèenim ¾lijezdama. Ne treba ljubiti u usta ili genitalije osobu koja ima suve ranice. Nema lijeka za herpes, plihove treba ispirati toplom slanom vodom, a bolove ubla¾avati tabletama.

U SAD (bila nam je dostupna samo njihova statistika) svaka èetvrta ¾ena i svaki peti mu¹karac ima genitalni herpes, u poslednjih 20 godina do¹lo je do porasta oboljelih za 30 %.

Simptomi

Isti su i kod ¾ena i kod mu¹karaca. Mogu biti bla¾i i ozbiljniji:

* oseæaj gripoznosti, nateèeni limfni èvorovi na preponama,
* svrab ili peèenje prije pojave plihova,
* mali, bolni plihovi na polnim organima ili ustima,
* plihovi ostaju u prosjeku 10 dana i nestanu, ali virus ostaje u tijelu.

Dijagnoza:

Genitalni herpes se obièno primjeti za vrijeme napada.

Terapija:

Ne postoji pravi naèin lijeèenja kojim bi se iz tijela odstranio herpes, ali bolest mo¾e da se kontroli¹e, a seks treba izbjegavati za vrijeme "razbuktavanja".

Ako lijeèenje izostane:

* infekcija se mo¾e prenijeti na partnera,
* majka mo¾e prenijeti na bebu prilikom poroðaja.

GENITALNE BRADAVICE

Genitalne bradavice mogu da se pojave na ili oko polnih organa. Izazvane su od strane virusa (papiloma virusa) i veoma se lako prenose u toku seksualnog odnosa. Lako su vidljive ukoliko se pojave na povr¹ini tijela, ali ih je jako te¹ko otkriti ukoliko se nalaze u unutra¹njosti, npr. ¾enskog polnog organa. Po statistici iz SAD- a, 50- 70% ljudi biva zara¾eno ovom bole¹æu tokom svog ¾ivotnog vijeka.

Simptomi:

Pojavljuju se 3 nedjelje do 8 mjeseci poslije odnosa, èak i kasnije. Mali èvorovi se pojavljuju u grozdovima, slièno kao i bradavice na prstima, samo manje. Mo¾da æe nestati sami od sebe, ali mogu lako da se prenesu na druge. Boje su ko¾e ¹to ih èini neprimijetnim na prvi pogled, bezbolne su, osim kada rastu.

Dijagnoza:

Virus se kod ¾ena otkriva pomoæu testa Papa Nikolau, koji slu¾i za odreðivanje raka grliæa materice. Ove bradavice mogu da prouzrokuju promjene na grliæu materice, a povezane su sa rakom grliæa materice, kasnije u ¾ivotu.

Terapija:

Odstranjivanje smrzavanjem, laserom ili hiru¹kim zahvatom. Bradavice mogu da se povrate poslije lijeèenja.

Ako lijeèenje izostane:

* ra¹iriæe se vrlo brzo,
* mogu se prenijeti na partnera,
* majka mo¾e da prenese na bebu tokom poroðaja.

HEPATITIS B i C

Hepatitis B i C su izazvani virusom. Narodno ime za hepatitis je ¾utica. Standardna ¾utica, ili "oboljenje prljavih ruku", ne spada u grupu seksualno prenosivih oboljenja i ovaj oblik ima medicinsko ime - hepatitis A. Virusi iz ove grupe primarno izazivaju upalni proces na jetri (hepatitis) i njeno o¹teæenje u manjem ili veæem obliku.

HEPATITIS B

Hepetitis B se mo¾e prenijeti preko direktnog kontakta sa krvlju ili tjelesnom teèno¹æu oboljelog. Kao i kod HIV- a, bolest se mo¾e prenijeti seksualnim odnosom, kori¹æenjem istog pribora kod intravenskog kori¹èenja droga ili sa majke na dijete, pri trudnoæi (2 - 5%) i pri poroðaju (preko 90% sluèajeva). Iz pomenutog razloga svaka trudnica se testira na hepatitis B kako bi se plodu odmah po roðenju dala za¹titna vakcina ukoliko je majka zara¾ena. Po na¹em Zakonu o za¹titi od zaraznih bolesti svi intravenski korisnici narkotika se obavezno vakcini¹u protiv B hepatitisa. Hepatitis B se ne mo¾e prenijeti preko vode, hrane ili odjeæe. Sam virus je dosta otporan. Vakcina protiv hepatitisa B je dostupna u Institutu za zdravlje Crne Gore u Podgorici, a u planu je da se uvede redovno vakcinisanje djece po roðenju.

Njime je u svijetu zara¾eno 400 000 000 ljudi. U na¹oj zemlji 2- 7 % cjelokupne populacije ima ovaj virus u sebi. Riziène grupe su intravenski narkomani i seksualno promiskuitetne osobe, kao i medicinski radnici.

Simptomi:

Akutna faza:

* ¾utilo,
* muènina,
* povraæanje,
* gubitak apetita,
* bol u stomaku i kasnije, ispod lijevog rebarnog luka (tu je jetra),
* svijetla stolica i tamna mokraæa,
* ponekad i povi¹ena temperatura.

Hronièna faza:

I pri lijeèenju akutne faze, kod 5-10% pacijenata dolazi do hroniène faze. Usljed o¹teæenja jetre mo¾e doæi do ciroze i karcinoma jetre.

Terapija:

Terapija je vitaminska, podrazumijeva vitamine sa higijensko - vitaminskim re¾imom. Preporuèuje se lagana hrana, koja potpoma¾e br¾i oporavak jetre.

Kod hroniène bolesti, terapija je specifièna, 50 % izgubi virus, a 25 % ne reaguje na terapiju.

Napominjemo da ne postoje ljekovi kojima se mo¾e pacijent izlijeèiti ukoliko odbrambeni sistem pacijenta nije sam u stanju da elimini¹e virus iz organizma. Davanje interferona mo¾e pomoæi jednom broju pacijenata dovodeæi ih do du¾ih ili kraæih perioda pobolj¹anja stanja.

HEPATITIS C

©to se tièe hepatitisa - C, za njega ne postoji vakcina i mnogo je èe¹æi u akutnoj fazi bez simptoma. Najèe¹æe se otkriva na testu za transfuziju krvi, u hroniènoj fazi, kada terapija nema efekta. Samim tim, br¾e progresira u cirozu i karcinom jetre.

KAPAVAC (GONOREJA, TRIPER)

Simptomi gonoreje pojavljuju se u roku od 2 do 7 dana (u prosjeku 3) nakon infekcije. Zaraza se prenosi neposrednim polnim sno¹ajem, kao i putem raznih inficiranih predmeta, ali mnogo rjeðe. Uzroènik tripera je gonokok, bakterija koja se lako razmno¾ava na sluzoko¾i polnih organa.Po svom toku i komplikacijama, kapavac kod mu¹karaca se razlikuje od kapavca kod ¾ena.

U Americi je trenutno zara¾eno 650 000 ljudi, od kojih je 75 % njih uzrasta od 15 – 29 godina.

Simptomi kod ¾ena:

* ¾uækast ili bjelièast gnoj iz vagine,
* mo¾e da ima neprijatan miris,
* peckanje ili bol tokom uriniranja,
* ciklusi bolniji nego obièno,
* grèevi i bolovi u donjem stomaku.

Simptomi kod mu¹karaca:

* ¾uækasto ili bjelièasto kapanje iz penisa,
* peckanje ili bol tokom uriniranja ili pri pomjeranju.

Dijagnoza:

Uzima se bris iz grliæa materice ¾ene i mokraæne cijevi mu¹karca koji se zatim radi daljeg ispitivanja nosi u laboratoriju.

Terapija:

Antibiotici u injekcijama ili oralno.

Ako lijeèenje izostane:

* infekcija se mo¾e prenijeti na partnera,
* mo¾e se dobiti ozbiljnija infekcija koja vodi uni¹tenju reproduktivnih organa,
* i mu¹karac i ¾ena mogu postati sterilni,
* majka mo¾e da prenese na bebu za vreme poroðaja,
* eventualno, mo¾e da prouzrokuje srèane probleme, bolesti ko¾e, artritis i sljepilo.

SIFILIS

Sifilis je hronièna infektivna bolest, koja mo¾e da zahvati sve organe i sva tkiva tijela. Uzroènik je jedan mikroorgenizam - bakterija spiroheta, oblika spirale, koji prodire u organizam preko ko¾e i sluzoko¾e neposrednim dodirom, najèe¹æe polnim odnosom.

Znaci oboljenja od sifilisa su vrlo raznoliki i zavise od mjesta infekcije, starosti zaraze i lijeèenja. U svom razvoju bolest obièno prolazi kroz nekoliko, uglavnom tri stadijuma, izmeðu kojih se èesto nalazi u skrivenom stanju, kada se na bolesniku na vide nikakvi znaci oboljenja.

Od sifilisa mo¾e da oboli svaka osoba, u svakom dobu ¾ivota. Na postoji ni uroðeni, ni steèeni imunitet na ovo oboljenje. Ovo mo¾e da bude veoma ozbiljna bolest, èak i smrtonosna ako se ne lijeèi.

Moderni testovi je skoro uvek otkriju prije nego ¹to uznapreduje. Simptomi su vidljivi nakon 14 dana do 3 mjeseca. Sifilis ne predstavlja suvi¹e rasprostranjeno oboljenje.

Simptomi prve faze:

* kod mu¹karaca i ¾ena, prvi simptomi se pojavljuju od 2 - 12 nedjelja poslije odnosa,
* bolne crvenkasto - braon ranice na ustima ili genitalijama,
* ranice ostaju od 2 - 6 nedjelja,
* ranice nestaju, ali ne i bolest.

Simptomi druge faze:

* pojavljuju se 6 - 8 nedjelja poslije pojavljivanja ranica,
* osip se javlja svuda po tijelu,
* gripozni osjeæaj,
* osip i grip nestaju, ali ne i bolest.

Posljednja faza sifilisa:

* gumozni sifilis (granulaste, èvoraste i bolne promjene koje mogu da se pojave na raznim organima, najvi¹e na ko¾i i kostima),
* o¹teæenje mozga mo¾e da prouzrokuje ludilo ili smrt.

Dijagnoza:

Ako su ranice vidljive, ljekar æe uzeti bris na analizu. Postoji i test krvi, ali du¾e traje. Osip je takoðe indikator bolesti, koji ukazuje na eventualnu prisutnost bolesti.

Terapija:

Antibiotici u injekcijama ili oralno.

Ako lijeèenje izostane:

* majka prenosi na bebu za vrijeme poroðaja,
* prouzrokuje srèane bolesti, o¹teæenje mozga, sljepilo i smrt.

SINDROM STEÈENOG NEDOSTATKA IMUNITETA (SIDA - AIDS)

SIDA je posljednji i najte¾i stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). To je neizljeèiva bolest koja u svojoj osnovi ima potpuno i bespovratno propadanje odbrambrenih (imunolo¹kih) funkcija organizma.

Postoji razlika izmeðu SIDA- e i HIV-virusa. Ako je osoba zara¾ena HIV-om ne znaèi da je i oboljela od SIDA- e. Osoba oboljeva od SIDA- e kada je HIV virus nanio dovoljno ¹tete njenom imunolo¹kom sistemu tako da on nije u stanju da je odbrani od raznih infekcija i tumora. Tada broj tzv. t – limfocita pada sa normalnih 800 – 1050ml u krvi na oko 200ml.

Od SIDA- e mo¾e da oboli svako, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. HIV virus je mali, suvi¹e mali da bi bio viðen obiènim mikroskopom. Da bi se reprodukovao, on mora da uðe u tjelesnu æeliju, u ovom sluèaju to je æelija imunolo¹kog sistema. Svaki èovjek koji je nosilac ovog virusa je potencijalni prenosilac zaraze. Samo u krvi (ukljuèijuæi i menstrualnu), spermi i vaginalnim sekretima virusa ima u dovoljnoj kolièini da izazove infekciju. Suza, pljuvaèka i znoj sadr¾e znatno manju kolièinu virusa koja ne mo¾e da izazove infekciju.

Kako mo¾e da se prenese HIV / AIDS?

Preko krvi zara¾enom virusom:

* kori¹æenjem zajednièkog pribora pri intravenskom kori¹èenju droga,
* kori¹æenjem nesterilnog pribora pri primanju injekcija, pri ¹ivenju, body pearcingu i tetoviranju,
* pri medicinskim i stomatolo¹kim operacijama bez adekvatnih sredstava za¹tite,
* pri transfuziji neprovjerene krvi.

seksualnim putem bez upotrebe kondoma:

* bez razlike na oblik: vaginalni, oralni ili analni,
* bez razlike na stanje svijesti: pod dejstvom droga ili drugih psihoaktivnih supstanci,
* ili ne (trezveno) - netrezveno stanje poveæava rizik za dobijanje bolesti jer smanjuje kritiènost;
* bez razlika na partnera: mu¹ki ili ¾enski, jedan ili vi¹e njih.

vertikalno preno¹enje sa HIV- pozitivne majke na dijete:

* za vrijeme trudnoæe,
* za vrijeme poroðaja,
* pri dojenju.

SIDA ne mo¾e da se prenese:

* rukovanjem,
* boravkom u istoj prostoriji,
* poljupcem u obraz,
* ka¹ljanjem i kijanjem,
* kori¹æenjem istog pribora za jelo,
* kori¹æenjem istog toaleta,
* kori¹æenjem istog bazena,
* ubodom komarca.

Simptomi:

Ljudi koji imaju HIV mogu biti bez simptoma 8- 10 godina, a oni su:

* noæno znojenje,
* gripozni simptomi koji ne prolaze,
* neobja¹njiv gubitak te¾ine,
* bijeli peèati po unutra¹njosti usta,
* purpurne taèke po ko¾i.

Kod ¾ene:

* hroniène vaginalne pjenu¹ave infekcije,
* nenormalni rezultati vaginalnog testa HPV,
* genitalne bradavice.

Dijagnoza:

Ono na ¹ta treba posebno staviti akcenat je edukacija dru¹tva u cilju uvoðenja prakse redovnih odlazaka kod ginekologa i urologa. Ukoliko isti postanu navika, pojedinac sebe mo¾e po¹tedjeti "luksuza" koji bi mu priu¹tile nervoza, neizvijesnost, itd. Na ovom putu nailazi se na veliki broj prepreka, koje, naroèito u na¹em dru¹tvu, stvaraju duboko ukorijenjene predrasude. Ono ¹to mora da se predoèi ljudima, posebno mladima je da NIJE SRAMOTA BRINUTI SE O SVOM ZDRAVLJU!

Informisanost je, na¾alost, u Crnoj Gori prisutna u zanemarljivo maloj kolièini po pitanju moguænosti da se uradi HIV test, tj. test kojim se provjerava eventualna zara¾enost virusom SIDA- e. Test se mo¾e uraditi u svakoj regionalnoj slu¾bi za transfuziju krvi. Po pitanju privatnih laboratorija, situacija je slièna. Analize uzoraka koji se uzimaju u pojedinim laboratorijama, rade se ili u Podgorici, u veæ pomenutim mjestima, ili van Crne Gore.

©ta uraditi prije testiranja?

Testiranje je jedini naèin da se utvrdi eventualna prisutnost HIV virusa, a ujedno i prvi korak za dobijanje medicinske njege, adekvatnih savjeta i podr¹ke ukoliko je potrebna. Ono ¹to imamo potrebu da konstantno ponavljamo je da NE TREBA OSJEÆATI STID KADA JE ZDRAVLJE JE U PITANJU, a razlog je sasvim jednostavan: uraditi HIV test je veliki korak, to je ne¹to ¹to MO®E da zauvjek promijeni ¾ivot.

U skladu sa tim, treba razmi¹ljati i pripremiti se na eventualni neoèekivani ishod. Pomisliv¹i da mo¾da mo¾emo pomoæi u tome dajemo nekoliko savjeta:

* Razmislite o moguænosti da ka¾ete nekome kome vjerujete da æete se testirati na SIDA-u. Moralna podr¹ka prijatelja ili nekog èlana porodice mo¾e mnogo da znaèi.
* Saznajte koliki je stepen privatnosti i anonimnosti va¹ih rezultata! Pitajte ljekara da li jo¹ neko osim Vas mo¾e saznati rezultat testa.
* Odredite taèno vrijeme kada æete otiæi po rezultate. NEMOJTE ODLAGATI! Test vam mo¾e pomoæi, samo onda kada znate njegov ishod.

Testiranje ima èetiri faze:

* Odlazak na kliniku ili ordinaciju gdje mo¾ete uraditi test. Medicinska sestra ili savjetnik vam govore o testu. Mo¾ete postavljati pitanja ili govoriti o svojim strahovima ili brigama.
* Odluèujete da se podvrgnete testu. Medicinska sestra ili tehnièar vam uzima malo krvi koristeæi iglu.
* Va¹a krv se testira na znake prisusutva HIV- a.
* Rezultati testa dolaze na kliniku. Ljekar ili savjetnik vam saop¹tavaju znaèenje rezultata i imaju obavezu da vas upute kako dalje da postupate u skladu sa rezultatom.

©ta znaèe rezultati testa?

HIV negativan, sero negativan ili nereaktivan rezultat testa znaèi odsustvo antitela na HIV u vrijeme testiranja.

Negativan rezultat testa znaèi da ili nijeste inficirani HIV- om, ili ste inficirani, a testirali ste se u tzv. "periodu prozora" (Window period). To je period koji je organizmu potreban da proizvede testom razumljivu kolièinu anti- tijela. Za HIV, ovaj period najèe¹æe traje 6 do 12 nedjelja^***; u rijetkim situacijama ovo vrijeme mo¾e biti du¾e. U toku ovog perioda standardni testovi mogu pokazati la¾no negativan rezultat, zbog èega se preporuèuje da test uradite najmanje 6 nedjelja nakon riziènog kontakta, a da ga zatim, radi potpune sigurnosti ponovite za 6 mjeseci^****.

HIV pozitivan, sero pozitivan ili reaktivan rezultat znaèi da ste inficirani HIV- om. Npr. ako je prvi test (uzmimo za primjer test ELIZA) pozitivan (pokazuje prisustvo HIV- a), krv æe biti ponovo testirana. Ukoliko drugi put pokazuje isti rezultat, primjenjuje se druga vrsta testa (Western blot) da bi se rezultat potvrdio.

Dva uzastopno pozitivna ELIZA testa potvrðena pozitivnim Westarn blot testom oznaèavaju "pozitivan" rezultat. To je nedvosmisleni znak da je osoba zara¾ena virusom.

Terapija:

Ima mnogo ljekova koji se koriste za lijeèenje virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne lijeèe. Ljekovi izazivaju mnoge posljedice. Onima koji boluju od SIDA- e je dostupna veoma struèna pomoæ.

Predrasude u vezi sa SIDA-om

Ne znaèi da si bezbjedan ako:

* ima¹ samo jednog partnera,
* ako se ne drogira¹,
* koristi¹ kondom,
* nijesi primala/ o tuðu krv,
* ne putuje¹ u inostranstvo,
* nijesi homoseksualac,
* si jo¹ uvijek nevin/ a,
* ima¹ 50 godina,
* si nastavnica/ k,
* ne posjeæuje¹ prostitutke,
* nema¹ dugu kosu i ne nosi¹ kariranu ko¹ulju,
* zna¹ ¹to radi¹,
* te¹ko mijenja¹ partnera,
* si zdrav/ a ...

Riziène grupe:

* intravenski narkomani,
* ostali u¾ivaoci psihoaktivnih supstanci,
* seksualni radnici/ ce,
* homoseksualci,
* zdravstveni radnici,
* pomorci,
* alkoholièari,
* zatvorenici,
* promiskuitetne osobe.

SIDA NE BIRA PO IMENU, BIRA NEINFORMISANE!!!! SIDA SE NE DOBIJA, SIDA SE UZIMA!

UKOLIKO SE POSUMNJA NA ZARAZU:

* Posjetiti doktora - specijalistu za polne bolesti,
* ne upra¾njavati seks dok se ne provjeri da li je sve u redu,
* reæi onome s kim je osoba (koja sumnja na prisutnost infekcije) imao/ la seksualni odnos da bi i on/ ona trebao/ la da se testira,
* ono ¹to nikako nije preporuèljivo je izbjegavanje doktora, zbog mi¹ljenja da æe on to prenijeti porodici – NEÆE.

Ukoliko se sa tim pacijent ne sla¾e, niko ne smije ugroziti njegovo pravo na diskreciju tako ¹to æe to nekom isprièati. Opravdani strahovi ovih osoba ukazuju na neophodnost omoguæavanja anonimnog testiranja u Crnoj Gori, ali i na potrebu edukacije zdravstvenog osoblja i cijele javnosti. Ovaj problem je manje izra¾en u privatnim ambulantama.

Kako izbjeæi dobijanje ili preno¹enje SPB-i?

Prije svega, ukoliko je osoba seksualno aktivna, treba da upra¾njava bezbjedan seks - seks koji æe uèiniti manjom moguænost zaraze.

Evo nekoliko sugestija:

* Voditi ljubav bez penetracije, penetracija nije jedini naèin seksualnog zadovoljenja.
* Oralni seks je utoliko rizièniji, ukoliko va¹ partner ima ranice u ili oko usta ili upaljene desni.
* Analni seks je posebno rizièan za oba partnera, zbog toga ¹to je ko¾a u rektumu osjetljiva i lako puca.
* Ukoliko ste seksualno aktivni, preporuèuju se kondomi koji imaju na svom pakovanju CE ili BSI oznaku.

http://www.sexedukacija.cg.yu/sexed/sexbolesti.php

^*** - period prozora je 2-6 nedelje
^**** - U Beogradu se vise ne radi potvrdi test

Izvor: JAZAS

__Zmajche · 08-07-2007, 14:07:24

Zasto niko ne zeli da odgovori na ovu temu?

Pedja · 08-07-2007, 14:29:54

Ne znaèi da si bezbjedan ako:

si nastavnica/ k,
* ne posjeæuje¹ prostitutke,
* nema¹ dugu kosu i ne nosi¹ kariranu ko¹ulju,
* zna¹ ¹to radi¹,

stef · 08-07-2007, 15:55:52

puc Lepo bi bilo naci pouzdane vakcine, ali postoji problem sto su to uglavnom virusne infekcije...

vazda gladan · 05-08-2007, 14:56:28

Знам ја! Знам ја!... стидна ваш... је л' се ово броји

?!

minica · 17-08-2007, 20:20:41

Quote from: vazda gladan on 05-08-2007, 14:56:28
Знам ја! Знам ја!... стидна ваш... је л' се ово броји?!

Ti si stidna vas, zato sto od ozbiljne teme, pravis lakrdiju :luda

lijepa bosanka · 17-08-2007, 20:38:45

minice,hvala ¹to poa¾e¹ u odsustvu moderatora...

Vratimo se na temu!!

vazda gladan · 18-08-2007, 20:01:21

па можда је теби озбиљно, ја пазим с'ким (с'чим) лежем...

lijepa bosanka · 19-08-2007, 11:25:59

Quote from: vazda gladan on 18-08-2007, 20:01:21
па можда је теби озбиљно, ја пазим с'ким (с'чим) лежем...

Pa lijepo...tako i treba!!! Drago mi je zbog tebe!!!
Ali znaj da ima dosta onih koji ne paze...

igrackica · 19-08-2007, 14:58:02

Kako si tako siguran???
Pazis???
Svasta, pa ti kao znas sta je ta osoba radila pre tebe, uostalom opste je poznato da su te usecerene ribe koje glume ludilo, najpromiskuitetnije!
Ja ne mislim da HIV-a kod nas ima nesto spektakularno mnogo, generalno se toga i Hepatitisa nesto narocito i ne plasim, ali ima i drugih groznih stvari, svakako se treba paziti, mislim to nije za raspravu.
Nego sta bi sa onom studijom sto su probnom vakcinom vakcinisali dobrovoljce protiv HIV-a?
I jeste li primili za Hepatit B?
Mene mama stalno tera, mene smara, idem logikom kad nema protiv C i HIV, necu se usreciti ni sa vakcinom protiv B.

darusaz · 18-10-2007, 20:06:56

Зашто? Змајче, о овоме се не говори зато што се С.П.Б. дешавају другом, а не могу да се десе мени.

То је та логика.... Нажалост.

Quote from: __Zmajche on 08-07-2007, 14:07:24
Zasto niko ne zeli da odgovori na ovu temu?

katarina · 18-10-2007, 20:38:20

Ah da! Bred molim te stavi anketu gore:
Da li ste IKADA radili test na neku SPB?
Mislim da je to preko potrebno, a ljude molim da budu iskreni, jer je ionako anonimna! To ce nam doneti odgovor na pitanje: Zasto niko ne odgovara na temu!

P.S. Devojke, odredjivanje tipa sekreta, PAPA i ostali redovni pregledi kod ginekologa se ne broje! Ovo je ozbiljan problem u Srbiji! Negde sam vec pisala, ali ajde da ponovim da je hlamidija nadjena kod 20% dvadesetogodisnjakinja! Eh, a to su samo one koje su "se setile" da se testiraju!

Darker · 21-10-2007, 13:01:52

Postavio sam anketu

* · 21-10-2007, 13:14:26

Quote from: katarina on 18-10-2007, 20:38:20
Negde sam vec pisala, ali ajde da ponovim da je hlamidija nadjena kod 20% dvadesetogodisnjakinja! Eh, a to su samo one koje su "se setile" da se testiraju!

E, da, i ja sam to negde procitala, sto je stvarno alarmantno

igrackica · 21-10-2007, 21:15:57

Dajte, pa ne treba valjda samoinicijativno da trazim da me testiraju na sve bolesti, valjda treba lekar da me uputi! Meni niko do sada nije rekao da ima potrebe da se testiram na hlamidiju, mikoplazmu i ostale uzase! Koliko ja znam ti testovi se ne rade rutinski, vec samo kada se iz nekog razloga sumnja... Sto objasnjava visok procenat obolelih, te ne bih rekla da su se "setile", vec da su postojale indikacije da se uradi test.