La¾ni lekovi – veliki biznis

Started by Korisnicko Ime, 05-03-2007, 16:45:13

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Korisnicko Ime

Beograd -- Agencija UN za kontrolu lekova upozorava da je trgovina falsifikovanim lekovima sve unosnija i prerasta u veliki meðunarodni biznis.

U svom godi¹njem izve¹taju Meðunarodni savet za kontrolu lekova sa sedi¹tem u Beèu istièe da je oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu zapravo la¾no. Taj procenat je najvi¹i u zemljama u razvoju i kreæe se od 25 do èak 50 odsto. Pravi podaci o tome koliko se la¾nih lekova nalazi na tr¾i¹tu Srbije trenutno ne postoje.

La¾ni lekovi su ogroman biznis koji raste iz godine u godinu, zakljuèak je Meðunarodnog saveta za kontrolu lekova. Jedno nedavno sprovedeno istra¾ivanje navodi na zakljuèak da bi trgovina la¾nim lekovima za èetiri godine mogla da bude vredna 75 milijardi dolara godi¹nje.

Potro¹aèi la¾ne lekove kupuju iz razlièitih razloga: jer su jeftiniji, do njih je lak¹e doæi, a ponekad su kopije toliko sofisticirane da je nemoguæe proceniti koji su lekovi pravi, a koji la¾ni.

La¾na pakovanja, upozoravaju struènjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne sadr¾aje. Deo lekova koji se ilegalno prodaje jesu pravi medikamenti koji su ukradeni. Meðutim, veæina su falsifikati.

Jedna studija sprovedena na jugoistoku Azije, èiji je predmet bio lek protiv smrtonosnog oblika malarije, pokazuje, na primer, da je skoro polovina testiranih uzoraka bila la¾na, bez ikakvog lekovitog sadr¾aja.

Agencija UN zbog toga zahteva od svetskih vlada da pobolj¹aju nadgledanje i regulativu lekova jer, kako se navodi, 60 odsto zemalja nema sisteme koji bi to omoguæili.

Problem la¾nih lekova uglavnom se odnosi na zemlje u razvoju. Meðutim, ni razvijene zemlje nisu imune, pre svega zbog neregulisane trgovine lekovima preko Interneta, za koje najèe¹æe nije potreban lekarski recept.

Srbija bez podataka


A u Srbiji, svaki lek koji uðe u zemlju mora da se prijavi i registruje u nadle¾noj agenciji, dok stvarno stanje u apotekama na terenu, gde se ponekad naðu pro¹vercovani lekovi, prati inspekcija Ministarstva zdravlja.

Inspekcija Ministarstva zdravlja, koja prati i kontorli¹e promet lekova u apotekama u Srbiji, u poslednje tri godine otkrila je tri sluèaja la¾nih lekova, ka¾e za B92 Vasilije Antiæ, pomoænik ministra zdravlja.

Svaki proizvoðaè domaæih ili uvoznik stranih lekova du¾an je da svaki lek, odnosno seriju, donese na kontrolu u Agenciju za lekove i medicinska sredstva.

Meðutim, ta agencija na terenu po zakonu ne prati dalje kretanje prometa tih lekova, ka¾e Aleksandar Tucoviæ, portparol Agencije.

Inspekcija Ministarstva zdravlja procenjuje da se procenat la¾nih lekova koji se nalaze na tr¾i¹tu u Srbiji kreæe oko 10 odsto, ¹to znaèi da je srazmeran onom u razvijenim zemljama.

Op¹irnija obja¹njenja nadle¾nih o tom problemu u Srbiji u Temi B92.

Izvor B92

cvjetic

ja znam za jednu firmu koja je bogatstvo napravila prodajuci ljudima lijekove kojima je istekao rok trajanja...ambalaza je bila skroz ok,rok trajanja regularan itd. ali su lijekovi bili ''bajati''...najgore je sto se to znalo,ali su oni i dalje radili,i koliko znam i danas rade...

Bred

hm, ovo je tema za diskusiju. Meni je jedna farmaceutkinja u apoteci u Bgu rekla da lek moze da se koristi sve dok ne promeni organolepticke osobine- boju, ukus, miris bez obzira sto na pakovanju pise neki rok trajanja. :hm

Darker

A je l' mo¾e jedno pametno pitanje?
ÈEMU ONDA UOP©TE TAJ JEDAN ROK TRAJANJA???
mislim da postoji dobar razlog za to...

Maslacak

Ja sam cula da vecina lekova moze da traje i jos nekih 6 meseci nakon propisanog roka - odnosno da se rok trajanja tako propisuje, za svaki slucaj. Bolje prerano, nego prekasno :>
Verovatno se uzme u obzir da mozda uslovi cuvanja nece uvek biti adekvatni, i slicno, pa da i u najgorem slucaju lek ostane ispravan u toku napisanog roka...ali da vecina traje duze.

Roben

фармацеутска мафија је веома јака

AquArius

La¾ni lekovi preplavili zemlje u razvoju

Medjunarodni savet za kontrolu medikamenata, agencija Ujedinjenih nacija sa sedi¹tem u Beèu, upozorava da je trgovina falsifikovanim lekovima sve unosnija i da prerasta u veliki medjunarodni biznis.


Oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu su zapravo la¾ni, a takvih lekova je najvi¹e u zemljama u razvoju i kreæe se od 25 do 50 odsto.

Prema nedavnom istra¾ivanju procenjeno je da bi trgovina la¾nim lekovima za èetiri godine mogla da bude vredna èak 75 milijardi dolara godi¹nje.

Kopije su ponekada toliko sofisticirane da je nemoguæe proceniti da li se radi o pravim lekovima ili o njihovim falsifikatima, a potro¹aèi la¾ne lekove kupuju iz razlièitih razloga - jeftiniji su, nabavljaju se bez recepta, ima ih i po pijacama...

"Potro¹aèi najèe¹æe nisu svesni rizika koji preuzimaju, jer su lekovi koje piju problematiène bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta", izjavio je za BBC profesor Hamid Godse, upozoravajuæi da "la¾ni lekovi predstavljaju veliku opasnost po zdravlje".

Struènjaci upozoravaju da la¾na pakovanja umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne sadr¾aje. Deo lekova koji se ilegalno prodaju su pravi medikamenti, ukradeni od pravih proizvodjaèa, ali veæina su falsifikati.

O tome svedoèi i nedavno istra¾ivanje, sprovedeno na jugoistoku Azije, èiji je predmet bio lek protiv smrtonosnog oblika malarije. Istra¾ivanje je pokazalo da je skoro polovina testiranih uzoraka bila la¾na, bez ikakvog lekovitog sadr¾aja.

Agencija UN za kontrolu medikamenata je vladama u svetu uputila zahtev da pobolj¹aju nadgledanje lekova i po¹tovanje regulative na tr¾i¹tu. Medjutim, profesor Godse u izjavi za BBC tvrdi da 60 odsto zemalja nemaju sisteme koji bi to omoguæili.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), falsifikati zauzimaju 30 odsto tr¾i¹ta lekova u zemljama u razvoju gde se problem falsifikovanja javlja i kod za¹tiæenih marki i kod generièkih lekove. Uglavnom je u pitanju ilegalna upotreba za¹tiæenih imena ili proizvodnja "originala".

U Nemaèkoj su 2003. u jednoj veletrgovini zaplenjeni la¾ni lekovi protiv AIDS-a u vrednosti oko milion evra, dok je u ©paniji 2004. otkriveno pola miliona ampula "eritropoetina" (humanog hormona rasta).

(Tanjug)

Izvor (http://mtsmondo.com/lifestyle/vesti/story.php?vest=50486)