Fibromialgija - cvor u mi¹iæu kriv za razne bolesti

[nasty girl]

Oseæate bolove u vratu i ramenima i ne mo¾ete da se pomerite. Verovatno je reè o naizgled bezazlenom stanju - fibromialgiji.

Fibromijalgija je stanje koje karakteri¹e dugotrajan bol u mi¹iæima i mekim tkivima. U ranoj fazi fibromijalgija izgleda kao ¾elatinasta masa, i ne mo¾e da se otkrije dodirom. Vremenom se pretvara u èvoriæ koji se nalazi u samom mi¹iæu i oseæa se pod prstima.

- Ovaj èvoriæ naru¹ava elastiènost mi¹iæa, pa èak i pokret - ka¾e dr Predrag Mugo¹a, fizijatar i akupresurolog i dugogodi¹nji saradnik "Blica", i dodaje:

- Fibromijalgija je glavni krivac za glavobolje, ukoèenost, malaksalost, hronièan umor, poremeæaj spavanja.

Utvrðeno je da od fibromijalgije vi¹e obolevaju ¾ene nego mu¹karci, kao i da je period adolescencije najèe¹æe vezan za nastanak ove bolesti. A najnovija istra¾ivanja pokazuju da u ovom trenutku svaki peti Evropljanin ima fibromijalgiju.

Delovi tela u kojima se najèe¹æe javlja jesu prednja i zadnja strana vrata, lopatièna regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob, nadlaktnim mi¹iæima ruke, kao i pripojnim delovima lakta.

Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat. Ukoliko se posumnja na oboljenje, postoje standardni pregledi koji mogu da otkriju bolest u ranoj fazi. Ipak se smatra da je stres glavni uzrok nastanka fibromijalgije.

Terapija fibromijalgije

U leèenju se primenjuju fizikalne procedure koje poma¾u oslobaðanje od bolova. Koriste se analgetici koji se strujom ubacuju na bolno mesto. Osim terapije analgeticima, potrebno je reæi da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi, imaju isti cilj, a to je da se poveæa protok krvi kroz bolnu regiju èime se smanjuje bol i poma¾e se metabolizmu da izbaci nagomilane ¹tetne materije, koji su neposredni izazivaèi bola, odnosno svih ostalih tegoba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i ultraljubièasto zraèenje, terapija blatom, terapija parafinom i hidroterapija koje prijaju telu obolelom od fibromijalgije. Razlog za to je pospe¹ivanje cirkulacije u bolnoj regiji. Pored fizikalnih procedura, primenjuje se i terapeutska masa¾a. Va¾no je napomenuti da u leèenju treba da bude zastupljena veoma efikasna akupresura.
Ve¾be istezanja kao pomoæ

Ve¾be istezanja su veoma bitne u leèenju fibromijalgije. Da bi se telo dovelo u normalno stanje, potrebno je od èetiri do ¹est nedelja. Naravno, izbor svih terapeutskih i kasnije po prestanku tegoba rekreativnih i sportskih aktivnosti treba prepustiti iskljuèivo struènjacima.

Prva faza ve¾banja su iskljuèivo ve¾be istezanja i pokretanja svih zglobova. Ve¾be istezanja se rade onoliko koliko dozvoljava fiziolo¹ko stanje, i to lagano, do granice bola, u kontinuitetu. U trenutku kada vas najvi¹e zaboli, probajte da zadr¾ite polo¾aj nekoliko sekundi i ponovite pokret nekoliko puta. Ovim posti¾ete fiziolo¹ku amplitudu pokreta kroz mi¹iæ koji ima fiziolo¹ki protok i rastegljivost.

Kada se razvije navika ovih ve¾bi, ukupno trajanje ve¾banja za celo telo iznosi 20-30 minuta, najbolje dva-tri puta dnevno. Kada se ovo usvoji, preporuèuje se grupa ve¾bi (ve¾be istezanja, opu¹tanja disanja relaksacije poveæavanja obima pokreta, jaèanje muskulature) koje odreðuje struèno lice koji se dozira tri puta nedeljno po 20 minuta. Naravno, sve to uz ve¾be istezanja koje se rade svakodnevno.   
Blic

[stef]

 Joga, pilates, vezba istezanja mnogo pomazu, mada najvise pomazu masaze, i to akupresija i shiatsu...Stres, nepravilno drzanje, teski fizicki poslovi, i naravno shtrebanje (neporavilno sedimo dok ucimo) su najcesci uzroci...