Tvrðava

[Korisnicko Ime]

Kada sam se doselio na Doræol nisam mnogo obraæao pa¾nju na Kalemegdanski park iako se on nalazi takoreæi preko puta moje kuæe. Nisam imao naviku da se ¹etam po njemu iako sam skoro svakodnevno odlazio tamo na tenis. Odem, odigram i pravac – kuæi. Sam park sam do¾ivljavao kao utoèi¹te besposlenih penzionera, parova koji nemaju prostor za upra¾njavanje svojih ljubavnih potreba i raznih manijaka. Usto, smatrao sam kako to mesto isuvi¹e dobro poznajem da bih se upu¹tao u nekakvo novo viðenje Kalemegdana.         

Meðutim, pre izvesnog vremena pa¾nju mi je privukla èinjenica da se sa Kalemegdanom ne¹to de¹ava. Prvo je raskrèen i prilièno sreðen Donji grad a onda je poèela rekunstrukcija pojedinih delova tvrðave. Stambol kapija, pa zid ispred Sahat kule, delovi bedema oko ko¹arka¹kih terena. Zastao sam jednom prilikom pored èoveka koji je radio na restauraciji unutra¹njosti Stambol kapije i poèeo da se raspitujem o radovima. On mi je objasnio kako poku¹avaju da naprave smesu maltera koja najvi¹e odgovara originalu iz vremena kada je graðevina nastala. Iz nekog razloga, mene je posao koji je taj èovek, napredujuæi brzinom kornjaèe, tako bri¾ljivo i pedantno obavljao veoma impresionirao pa sam poèeo sve èe¹æe da zadr¾avam pogled na radovima koji su bili u toku.         

A onda su pro¹le godine poèeli obimna rekonstrukcija zida koji opasuje Barutanu i radovi oko Mraène kapije pored Save. Ni sam ne znam od kada, a jo¹ manje za¹to, poèeo sam skoro svakodnevno da odlazim na Kalemegdan i pomno pratim radove na tim lokacijama. Usput sam nekoliko puta svratio u izlo¾beni prostor ispod Sahat kule i pa¾ljivo prostudirao makete koje su predstavljale razne faze razvoja tvrðave. Napolju, ona se ponovo raðala iz korova i ðubri¹ta, kojim su njeni temelji godinama skrivani, i poèela polako da raste u vis, pojavljujuæi se u svoj svojoj lepoti. Od pre izvesnog vremena, moram priznati, postao sam njome - opsednut.         

Te¹ko je govoriti o sopstvenim opsesijama, ali poku¹aæu da objasnim ¹ta me je toliko omaðijalo na tvrðavi. Pre svega, u njoj sam proveo detinjstvo. Kao ¹to rekoh, bilo je to zapu¹teno mesto, puno prljav¹tine i divljeg rastinja koje je skoro sasvim pokrilo lepoticu. Za nas klince ta d¾ungla je, naravno, predstavljala pravi raj.  Probijajuæi se kroz ¹iblje i gazeæi odbaèene binde,  do¾iljavali smo uzbuðenje koje je mirisalo na slobodu. Posebno smo u¾ivali u lovu na "ra¹omonce" (voajere) koji su se tuda smucali u potrazi za ljubavnim parovima. Zagorèavali smo im ¾ivot prepadajuæi ih ba¹ kada bi bili na domaku cilja a zaljubljene oslobaðali napasti. Ali sada, kada vidim ¹ta je sve bilo skriveno ljudskim nemarom, odsustvom elementarnog oseæanja za lepotu, èini mi se da bih ¾rtvovao sve deèije dane samo da do¾ivim trenutak u kome æu Kalemegdansku tvrðavu sagledati u njenom punom sjaju. U njenom ponovnom dizanju iz ni¹tavila ima neke simbolike, kao da se svi ponovo raðamo posle mraka i neljudskih godina koje smo pre¾iveli. Kao da rekonstrukcija tog èudnog i tajnovitog zdanja po malo lièi na rekonstrukciju na¹ih zapu¹tenih, ru¾nih ¾ivota. 

Zatim, tu je sama graðevina koja predstavlja neverovatnu kombinaciju ostataka rimske utvrde, dvora Destpota Stefana Lazareviæa, turskog, austrijskog, pa opet turskog utvrðenja. Sve to je upleteno  u neverovatnu kombinaciju bedema, kula, tajnih prolaza, neotkrivenih laguma i ko zna sve èega. To nije jedna tvrðava, u nju se stopilo nekoliko bastiona, i jo¹ vi¹e pogleda na svet, shvatanja smisla ¾ivota. Ona predstavlja konglomerat na¹e pro¹losti i sasvim je moguæe da na neki naèin pru¾a odgovor za¹to smo ovakvi kakvi smo. Izgleda da se, na sreæu, na¹ao neko ko oèigledno ima ¹iroke poglede i dobre namere (¹to u ovoj zemlji predstavlja veoma retku divljaè), neko ko se potrudio da celu tu kamaru protivreènosti o¾ivi i predstavi je u jednom komadu! Mo¾da poku¹ava da nam otvori oèi i na posredan naèin omoguæi da sagledamo ne samo integralnu verziju tvrðave nego i ne¹to mnogo va¾nije - sami sebe?

Dobro, neko æe reæi kako sam preterao, pomalo zastranio u tumaèenju znaèaja ovog poduhvata. Ipak se tu ne radi ni o èemu vi¹e od obiènih radova na obnovi nekakve tvrðave. Umesto polemike, predla¾em mu da se ovih dana pro¹eta do Pobednika i baci pogled na okolinu. Da li ste ikada nai¹li na bolje odabrano mesto za ¾ivot? U svakom sluèaju, ovaj ¹ugavi grad, koji se la¾no predstavlja kao beli, nema ni¹ta lep¹e i znaèajnije od Kamegdana. Obi¹ao sam prilièan deo zemljine kugle i nisam video mnogo uzbudljivijih mesta od ove na¹e tvrðave. Nisu Turci badava Kalemegdan nazivali i Fiæir-bajir, ¹to znaèi "breg za razmi¹ljanje"...

Goran Markoviæ

Blog B92

[hulio_salinas]

Au.. Kakav text! 

Koji kralj... 

Bacio me je na razmisljanje. Da li da odem (na Kalis) ili ne? Naravno DA.

[Korisnicko Ime]

Bila je odlicna tura po Kalemegdanu.

Jedan covek pun entuzijazma organizovao je obilazak stare varosi i Kalemegdana. Mislim da je Kalis bio prvog cetvrtka u mesecu, oko 14 h.
U svakom slucaju, dva sata price u tvrdjavi nakon koje cete ostati bez teksta.
Znacete koji zid je koja imperija podigla, gde i kada je djule napravilo udubljenje na Stambol kapiji, itd...

Raspitajte se da li ova prica jos uvek traje...
Raspitacu se da li tj obilazak jos uvek postoji