Konzularni sadista i za¹to ga ¾aliti

[Korisnicko Ime]

Konzularnog sadistu prepoznaæete po tome ¹to (zlo)upotrebljava svoj polo¾aj sitnog dr¾avnog slu¾benika te:

Zlostavlja konzularne stranke, iz èistog zadovoljstva i bez ikakvog konkretnog cilja ili koristi za sebe ili za dr¾avu za koju radi.

U¾iva u psiholo¹kom kinjenju i poni¾avanju drugih, tako ¹to im ote¾ava ¾ivot.

Poseduje jasnu svest da ima moæ da ogranièi slobodu kretanje drugih lica ili da im uskrati neko drugo pravo. Ta moæ mu prija.

Neuobièajeno je strog prema svojim hijerarhijski potèinjenima, osobito lokalnom osoblju.   

Svoje postupke najèe¹æe pravda svojom vanrednom predano¹æu poslu, rigorozno¹æu i/ili oseæajem odgovornosti, tvrdeæi da samo izvra¹ava nareðenja iz centrale i primenjuje pravila koja su za sve ista.

Oseæa se superiornim u odnosu na okolinu u kojoj privremeno ¾ivi i radi, a svoj prezir ne krije. Meðutim smeta mu ¹to tu superiornost niko, osim njega samoga, ne vidi - pa je  zloupotrebom polo¾aja neprekidno dokazuje i sebi i drugima.  Svestan je da radi sa ljudima koji nemaju niti kome, niti kako da se po¾ale, te se oseæa neka¾njivim.

Svestan je moguænosti koju mu daje diskreciono pravo da zahtev za vizu odbije bez obrazlo¾enja, te taj instrument koristi za zastra¹ivanje eventualnih nezadovonih konzularnih stranaka.


Profil konzularnog sadiste

Konzularni sadista je u svojoj zemlji matici ¾iveo u dvosobnom komfornom stanu, kupljenom na kredit u prigradskom naselju. Bio je sitan èinovnik, omanji ¹raf u krajnje hijerarhizovanoj strukturi svog ministarstva. Njegovo avanzovanje u karijeri zavisilo je od sposobnosti da istrpi i preæuti. No, posle niza godina povijanja ¹ije i stiskanja zuba, konzularni sadista je napokon do¹ao do zelene grane - dobio je name¹tenje u diplomatskoj misiji! Dodu¹e, zalomila mu se nerazvijena zemlja Balkana, manje interesantno i manje presti¾no mesto nego u nekakvoj svetskoj prestonici, no i biti prvi u selu ima svojih èari.

U novom ¾ivotu sadista ¾ivi u veæem i konfornijem sme¹taju, kupio je novi automobil, po moguæstvu terensko vozilo, i to upola cene. Primanja su mu skoèila, posao nije ni te¾ak, ni zahtevan... ali nije tu kraj lepoti novog zaposlenja. Dolaskom na novo mesto on stièe moæ koja èoveku tog profila po prirodi stvari ne sleduje - moæ da odluèuje o sudbinama drugih ljudi. U poèetku je nespretan, ne zna ¹ta bi sa tolikom vla¹æu, strahuje da ne bude preblag, pa igrajuæi na sigurno ne preza od prestrogih odluka. Ali on je èovek i vlast mu se podvlaèi pod ko¾u.

Van posla, meðutim, ne cvetaju mu ru¾e. ®ivot teèe traljavo, gore nego ikada - usamljen je, daleko od prijatelja, porodice, rodnog mesta. Nostalgija ste¾e, on samuje a nove prijatelje ne stièe – jer tu su jezièka i kulturna barijera.  I sve je drugaèije nego ¹to je oèekivo da æe biti. Verovao je da æe se, svojim polo¾ajem, kupovnom moæi, statusnim simbolima vinuti mnogo vi¹e nego ¹to se ispostavilo moguæim. Sada on, koji je bio omiljen meðu pijateljima, ¾ivi gorku realnost samoæe.  To stvara nekakvu bol u du¹i, nekakav gnev prema okolini koja svakim danom raste i jaèa, jer niko za na¹eg sadistu nema lepu prijateljsku reè, niko ga ne ¾eli.

Dok hoda ulicama ove zastra¹ujuæe zemlje, ovog grada koji nije lep, ni udoban, na njega izgubljenog, poljuljanog samopouzdanja niko ne obraæa pa¾nju. Preispituje sebe i èini mu se da i ono malo ljudi koji pokazuju kakvo takvo interesovanje za njega u njemu vidi samo kraæi put do toliko ¾eljene turistièke vize. Oèajan, shvata de je bez tog instrumenta nemoæan, a to ga vreða... jer ¾eleo bi da prema njemu neko uzgaja topla oseæanja, ali ne, majka je daleko. I tokom dugih veèeri èamotinje, dok se u mraku obræe sam u krevetu, shvata da je okru¾en ljudima nevrednim njihove pa¾nje, ljudima dostojnim jedino prezira, da je osveta jedino re¹enje i jedva èeka da svane dan i da ode na posao gde æe se prihvatiti svog konzulskog peèata, jedinog oru¾ja koje ima. I tako, iz dana u dan, sve èvr¹æe ste¾e vizni re¾im, sve mu je muènije da dopuste èoveku da putuje, sve reðe i te¾e izdaje vize i sve èe¹æe daje negativne odgovore jer samo tada i dok u luksuznom vozilu sa diplomatskim tablicama prolazi pored reda jadnika koji èekaju na milost, oseæa se svojim i dostojnim.

Molbe:

Molio bih lica sa iskustvom po ovom planu, prvenstveno psiohologe i psihijatre, da mi pomognu u prouèavanju ove ogavne devijacije.

Molim one koji su dr¾avljani dr¾ava èiji slu¾benici praktikuju konzularni sadizam da u zemljama gde plaæaju porez i u¾ivaju graðanska prava ta prava iskoriste te da nadle¾nim instancama, bez oklevanja, prijave svaku nepravilnost i zloupotrebu u radu konzularnih slu¾bi u treæim zemljama. Veoma èesto, stav konzularnih sadista u sebi ima elemente rasizma i prezira po nacionalnoj osnovi, ¹to je ilegalno u svim demokratskim zemljama

Dejan Stankovic
Blog B92



Hahahaha


Koliko ste puta bili u iskusenju da napisete ovakav tekst?