Univerzum je d¾inovski hologram?

[Darker]

    
Видимо реп, а не и лава
Да ли је универзум џиновски холограм, како тврди Мајкл Талбот, у којем можемо да утичемо и на прошлост и на будућност

Дочаравање холограма
Фотодокументација Политике

Када је Луј XV затворио гробље Сен Медар у Паризу, филозоф Волтер је заједљиво приметио: „По наређењу краља, Богу је забрањено да тамо изводи чуда.”

Повод за владареву одлуку била су масовна окупљања народа на гробу Франсоа Париског, на којем су се – како је забележено – догађала чудесна исцељења. Годинама после смрти јансенистичког ђакона (1. мај 1727) долазили су убоги, кљасти, губави и болесни да потраже спас за своју муку. И многима је, судећи према сведочењима, некаква недокучива сила помогла.

Истовремено се одигравало још једно необично збитије: највернији следбеници тобожњег чудотворца доживљавали су најсуровије кажњавање, а да нису поклекли, чак нису ни задобили ране када су их посекли ножевима, мачевима и секирицама.

Уз мноштво сличних појава, и ову је Мајкл Талбот (преминуо 1992) уврстио у занимљиву и узбудљиву књигу „Холографски универзум” (издавач „Артист” из Београда), настојећи да их растумачи позивајући се на двојицу врхунских научника, физичара Дејвида Бома и неурофизиолога Карла Прибрама. Први је обелоданио да је универзум џиновски холограм или, како више воли да каже, (неухватљиво) холокретање, а други је на истоветан (холографски) начин описао људски мозак.

За Дејвида Бома, наводи се у књизи, стварност свакодневног бивствовања је само опсена, испод почива дубљи ред постојања из којег се рађају предмети и појаве нашег физичког света умногоме слични приказу холограма на холографском филму. Дубоки је назвао нерасклопљеним или импликатним поретком, а површински расклопљеним или експликатним написавши да „прошлост делује у садашњости као нека врста импликатног поретка”. Мајкл Талбот је брже-боље похитао да саопшти да је „способност да се унапред види будућност холографска појава”.

Холограм је тродимензионална слика, настала раздвајањем ласерског зрака, на којој је у сваком делићу сачувана целина. Наш мозак памти сродан начин; доказано је да је памћење расуто свуда, што је, највероватније, објашњење за то како је могуће у просечном животном веку упамтити, чак, 280.000.000.000.000.000.000 бита података! На основу тога је касније објашњено тзв. фотографско (ејдетско) памћење, каквим се, поред осталих, одликовао Никола Тесла.

Идући трагом Дејвида Бома, писац закључује да се у сваком делу универзума налази нерасклопљена целина, а то значи да бисмо у нокту палца наше леве руке, када бисмо знали како, могли да нађемо галаксију Андромеду или да опазимо први сусрет Клеопатре и Цезара. Зато што је „свака ћелија нашег тела нерасклопљен цео космос”.

И упустио се у одгонетање малтене свих неразјашњених збивања: паралелних светова, луцидних снова, вишеструких личности, чудесних оздрављења, психокинетичких моћи, астралних путовања, рендгенског виђења, опажања ауре, вантелесних искустава, блиских сусрета са смрћу, моменталног знања, скокова ка вишој свести и тако редом. Узбудљиво казивање зачинио је обиљем описа и позивања на проучавања широм света, што је најдрагоценији допринос будућим тумачима.

На самом почетку Мајкл Талбот је признао да је одабрао гледиште с кудикамо више оспоравалаца него присталица међу научницима, имајући на уму претпоставку Дејвида Бома. И помиње да се тој мањини приклонио познати физичар и математичар Роџер Пенроуз. Уколико прочитате књигу „Царев нови ум”, схватићете да он увелико оспорава сваки покушај да се изван научних закона установи ма које тумачење стварности и да искључује ма какво завиривање у будућност.

Дотично дело, наиме, представља један од најтемељнијих подухвата да се – у сагласју с досадашњим научним сазнањима – дочара неухватљива спона која спаја дух и материју. Роџер Пенроуз сматра да ће новом поимању стварности стазу утрти обједињена теорија под називом – квантна гравитација. Тек тада ћемо разумети у каквој су спрези два њена света – бесконачно велики универзум и бескрајно сићушне честице.

Алберт Ајнштајн је записао: „Природа нам показује само реп лава. Али ја сам сигуран да негде постоји и лав. Чак и ако не можемо да га видимо целог зато што је превелик”.

Станко Стојиљковић
[објављено: 10.04.2007.]Politika