Patriotizam, PARTIJOtizam, IDIOTIZAM...

[Darker]

Мејд ин Србија

Заиста сам се надао да до овога неће доћи, или да ће барем неко речитији и достојнији, уместо мене, а и у моје име, написати – омаж патриотизму. Онако, да не звучи као некролог, као ехо из задимљених кафана или опорука... Да га срочи таман као што су њих четворица млађаних (Новак Ђоковић, тенисер, Филип Филиповић, ватерполиста, Срдан Голубовић, режисер, и Небојша Глоговац, глумац), пре неки дан у заједничком телевизијском гостовању...
Из срца. Неострашћено.
Без калкулисања с тржишном вредношћу својих изјава и без „лизања” с камерама.

Нећу препричавати њихове речи, јер су овако, на папиру, тек мртво слово. Задивило ме је њихово здраво схватање патриотизма и неагресивна разлика у интерпретацији, истог.

Оно прво, на згражавање оних за које је патриотизам генетска аномалија произашла из једноличне и нездраве исхране наших прапредака, мајмуна. Што се њих тиче, он је (патриотизам, наравно) главни узрок настанка озонске рупе, распада „Битлса” и мистериозне смрти леди Дајане... Наравно, представници ове подгрупе су имунолошки и алергијски осетљиви искључиво на помен љубави и поштовања према Србији, коју с особитим задовољством подводе изопаченој клијентели. Сваки други патриотизам је добродошао. Штавише, пожељан. Склони су да фрустрације и незадовољство сопственом безличношћу правдају (не злонамерно написаним) афоризмом: „Рођен сам у Србији и умрећу од тога”.

Ово друго (неагресивна разлика у интерпретацији) задивило ме је на велико разочарење оних који су убеђени да је Партенон љубави према отаџбини то када се извију пред телевизором, ухвате за међуножје и средњим прстом друге шаке лупкају у чело председника Америке, током појављивања на екрану. Захваљујући њима, патриотизма данас има и на комад и на кило. Убеђени су да су Србију довека задужили тиме што пуше искључиво домаће цигарете, не подносе Вагнера и Баха, јер нису Шумадинци, и што повраћање сматрају једним од дијалеката српског језика. Што се њих тиче равноправни синоними за патриотизам су: примитивизам, шовинизам и алкохолизам.

Зарад оних трећих који патриотизмом префињено одишу не морам ни редак да напишем. У име њих су говорила та четири момка. У име свести да патриотизам није ни оправдање, нити је зденац. Већ част да особеношћу чиниш заједништво, не потирући ничије право на дивну особеност. Зар није свако од нас створен управо заједништвом две величанствене особености – оца и мајке?

И за крај да будемо начисто с тим да ли је поменутом четверцу лако да „пуних” џепова и често са неког срећнијег места од Србије говори о патриотизму. Није! Вероватно им је и теже него нама обичној „боранији”. Баш због тога што им је избор далеко већи. Нама је, нажалост или на срећу, мало тога мимо патриотизма остало...

Михаило Меденица
[објављено: 14.04.2007.]Politika

[Darker]

Милан Мишић
1389.



Пре неки дан, на светло обојеном зиду који држи капију мог дворишта у Жаркову, неко је, црвеним лаком, исписао око пола метра велике бројке: 1389. Са тачком на крају, да буде и граматички прецизно да је реч о години.

Знамо којој. Јасно је и на шта је анонимни писац хтео да подсети. Кога? Па сигурно не само мене: место је баш згодно – поред те капије свакодневно пролази доста људи, недалеко је аутобуска станица.

Видео сам потом исти графит, исписан истом руком на још неколико исто тако подесних зидова. Помислио сам прво да га прекречим, али сам закључио да не би вредело: основа је исувише светла, а боја бројки претерано јака. Видело би се и после тога, а и не би било баш лепо. Тако ће овај подсетник на годину Боја на Косову правити друштво кућном броју још много година.

Покушао сам да разумем младог човека који је ово урадио – јер не могу да замислим неког у зрелим годинама како на брзину, спрејом, прави овакав подвиг. Просто, последњих недеља о овој теми свакодневно се изговарају крупне речи, завети и заклетве. Па се осетио позваним да свему пружи и лични допринос.

Али остао сам у дилеми да ли је ово чин патриотизма или вандализма? Можда је то што је урадио резултат његовог беса који није умео другачије да усмери. Па помислим, боље је што је ово написао него да је нешто разбио.

Али, кад је већ патриотизам на дневном реду, хајде да разјаснимо појмове и тако предупредимо неспоразуме.

Патриотизам је, по неспорној дефиницији, љубав и лојалност према својој земљи. Патриота је дакле онај ко своју земљу воли, подржава је и спреман је да јој служи.

Има много начина да се земља воли, да се подржава и да јој се служи. Рекао бих да је срж патриотизма посвећеност добробити своје земље и њеним људима. „Патриотизам је пре свега осећај националне одговорности”, написао је давно Адлај Стивенсон, објашњавајући потом да то никако није неконтролисани излив емоција, већ мирна и постојана посвећеност, током целог живота.

С тим на уму констатујем да је, где год се окренем, превише баналних примера непатриотског чињења.

Видим их у аутомобилу паркираном на тротоару тако да пешаци морају на коловоз да би га обишли. Видим их у кесама ђубрета избаченим кроз прозор аутомобила на путу кроз Кошутњак кад одлазим на посао, у празном одводу сливника са кога је неко скинуо решетку. У страначким плакатима који су наружили фасаде, у запуштеним улазима стамбених зграда...

Сигуран сам и да нисам једини који се лоше осећао после недавне оргије разбијања излога, похара радњи, демолирања амбасада. Сетио сам се тим поводом речи познатог пацифисте: „Ако желите симболичан гест, немојте да запалите заставу, оперите је”.

Није патриотски бојкотовати страну робу, патриотизам је направити бољи домаћи производ. Љубав према свом народу не мора да подразумева мржњу према другом.

А можда је, у ствари, највише у праву Марк Твен: „Нација је подељена: једна половина су патриоте, а друга издајници, али је тешко рећи који су који”.

Милан Мишић
[објављено: 04/03/2008] Politika

[AquArius]

Видим их у кесама ђубрета избаченим кроз прозор ..

.. stana pravo na popinog i mog jugica. 
pa je popa cistio satima to djubre.

nije smesno.

sta? .. nas jugo nije dovoljno srpski da zivi.

gde mi zivimo.

[dancho]

mnogo tacno.

[Darker]

Ma znamm ja da je mnogo taènmo, nego ovih 20 godina je reè patriotizam mnogo rabljena. Mene zanima ¹ta ona zapravo znaèi i za¹to je neko zloupotrebljava, a pre svega me zanima da li sam ja izdajnik ili patriota ili ne¹to,izmeðu?

[Pedja]

Патриотизам је, по неспорној дефиницији, љубав и лојалност према својој земљи. Патриота је дакле онај ко своју земљу воли, подржава је и спреман је да јој служи.

Ништа да се одузме нити дода!