Класична музика

[zoe]

Општа перспектива: већ рекох, тужно је да неко ко је тако велико име приреди тако жалостан наступ... И крајње је небитно да ли сам разочарана ја (из моје перспективе јесте битно) или неко од професора са ФМУ. (А што се тиче дипломирања са Сибелијусом, нисам ни прва ни последња... зато сам и коментарисала)

Оно што ме је фасцинирало је да је аплауз трајао и трајао, толико да је човек свирао 2 биса! Истина, њима је мало поправио утисак... Једино реално објашњење је да су људи аплаудирали не би ли добили нешто за онај новац који дадоше за карту

Два биса опет и није превише, јер сам била на концертима на којима се свирало и 7!

Занимљиве су фазе аплаудирања на концертима класичне музике:
                1. обичан аплауз
                2. аплауз са повицима "браво" и звиждањем
                3. апсолутно уједначен аплауз, када сви аплаудирају у исто време истим темпом, а онда се полако подижу и наставе да то чине стојећи

Од Шломо Минца је било очекивано да заслужи ову трећу фазу, али...

Коментар на критике.
Неретко се дешава да критичар објави нешто о концерту на ком није ни био. Ипак, врхунац се десио када је једном објављена критика о концерту који је отказан. Толико.

[Darker]

Ma, ti se samo vadi¹, jer ima¹ to za diplomski, a ne svira¹ ni u pola tako dobro kao Minc, znam ja tebe
No, videæemo u sredu...

[Adonis_Vernalis]

Nisam bio na Mincovom koncertu... Veliko ime, suvise veliko da bih pristao da mi se brojni baloncici od sapunice porazbijaju onime cime su ti isti baloncici vama porazbijani... Istovremeno, imao sam "obavezu" da svoje malo dete okupam i pripremim za blazeni pocinak... Odabrao sam ovo drugo... jer sanjam o tome da moj mali, plavokosi i crnooki Aleksandar jednog dana, kada prestane da piski u pampers, ponese svoju violinicu u skolu... i postane jednom ono sto je Slomo Minc nama danas...

Nisu vam uopste potrebni istancani prsti da biste osetili kada neko koristi svoje veliko ime da bi nadomestio svoju indisponiranost... Dovoljno je srce... i istancan sluh...

Kada je moj mali sin jos uvek spavao u maminom stomaku, bili smo svo troje na jednom divnom koncertu u Kolarcu... Bassiona Amorosa... kvartet bivsih studenata kontrabasa na Univerzitetu u Minhenu... mada ih ima vise od cetvoro, nastupaju uvek kao kvartet, plus solo-pevac... Vrhunski virtuozi na jednom zapostavljenom instrumentu kakav je kontrabas... Kad god bi Roman Patkolo (Slovak, inace) latio svoj kontrabas, moj mali sin bi se trznuo... Predosetio sam tada da bi moj mali Laka mogao da bude muzicar...

Ucinicu sve da on to i postane... ako bude ikada pozeleo...

A Slomo Minc i njegova indisponiranost... na njegovu dusu... Patkolo je svoj koncert itekako odradio... Meni dovoljno... Moj Laka je uzivao...

EDIT: Inace, ne znam ni gde ni kada ce Zoe braniti svoj diplomski... ali cu saznati...

[willie the scot]

he,he...moj mali aleksandar nece imati taj izbor...ima da ga vezem za klavir ...ce da ispasta zato sto je tata neostvareni umetnik

[Darker]

Æut, ima da te ostvarimo sa bendom:-)

[Darker]

    
Виртуозност без помпе
Виолиниста Шломо Минц са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије и диригентом Бојаном Суђићем у „Сава центру”

Шломо Минц у „Сава центру”
(Фотодокументација „Политике”)

Од највећих светских виртуоза данас се очекује много: да никада не остаре и увек буду полетни, необуздани и интересантни. Међутим, он није више сасвим млад, необуздан нити само интересантан. Шломо Минц (1957) из Израела данас је један од највећих виолиниста на светском концертном подијуму и у најбољим је, зрелим годинама.
Појава и наступ и невероватно топао, нежан тон његове виолине од најбоље сорте (Страдивари) обезбедили су врхунски доживљај. Изванредно тумачење Сибелијусовог Виолинског концерта у де молу оп. 47, необичне композиције која може да зазвучи статично и монотоно или тако живо, стваралачки и креативно када солистичку деоницу изводи највећи уметник. Мелодије дугог даха и непрекинутог меланхоличног тока испредане су на предивном инструменту као да тонови клизе и нестају, враћају се и поново отпочињу дуги монолог.

Публика је слушала без даха, без кашљуцања, зачарана и тако остављена да тек једва дише и музику прима само чулима.

Била је то сјајна интерпретација, али Шломо Минц је добио и много више од одговора, подршке, пуног разумевања. Публика, која иначе уме да буде и резервисана и хладна, поделила је неке тренутке посебне пажње, наклоности и поштовања за уметност која није сама себи циљ и која не иде за тим да се нападно намеће истичући себе саму.

Пред нама се одвијао дијалог са Сибелијусовом музиком и преко ње, задирао је у неке посебне сфере симпатија и међусобних давања између публике и солисте. Да ли је томе допринело претходно искуство београдске публике из ратних времена, када нико није долазио да нам концертира, а Шломо Минц се осмелио да наступи, или је то тренутно обострано одушевљење, тешко је проценити. Створено је ново, домаће окружење страном уметнику, а публика се није заустављала у својим аплаузима.

Додаци од два „биса” били су огромни. Изванредни Паганинијев Каприс бр. 24 показао је виртуозитет без помпе и параде, садржајан и беспрекоран, а затим и први став из Бахове Партите у Е дуру са концентрацијом и умећем мајстора достојног инструмента на коме свира.

Дискретна, уздржана и промишљена пратња Оркестра РТС и посебно захтевног и прецизног диригента Суђића заслужили су такође беспоговорне акламације.

Мислили смо да „Планете” енглеског композитора Густава Холста (1874-1934) нећемо моћи одслушати до краја, јер после изузетно успелог и почетног „Марса”, правог „хит комада” музике 20. века, више тако рећи нема шта да се чује. Ставови (планете) се ређају, али са све мање маште и све више посустајања инвенције композитора. Међутим, оркестар РТС је истрајавао, а диригент Суђић са невероватном упорношћу, радећи са свим групама појединачно као и са солистима у оркестру којих је било много, борећи се са тешкоћама у групи лимених дувача, веома запослених и присутних, постигао је да сваки став добије сопствену карактеризацију. Утиску је допринело учешће хора на самом крају дела.

У целини, био је то ексклузиван концерт Симфонијског оркестра РТС и круна једне, скоро завршене, календарске године.

Бранка Радовић
[објављено: 14.12.2006.] Politika

Evo je zvanièna kritika... Jeste vi sigurno bili na istom koncertu?

[zoe]

Ахахахахахахахахаха
Сећате се шта сам написала о критикама и критичарима? Па сад само могу да умирем од смеха кад видим ко је потписао текст

Један мој друг који иначе баш супер свира, рекао својој мами како је концерт био грозан. Она се наљутила на њега, како он дозвољава себи да тако нешто прича кад су на ТВ-у рекли да је било феноменално. Зато је она позвала нашу професорку виолине да је пита какав је концерт био, а професорка је рекла: "Шта год вам је син рекао, мало вам је рекао!"

[Darker]

©to? Dotièna je u fazonu da pi¹e kritike sa koncerata na kojima nije bila?

[Adonis_Vernalis]

E, narode, evo jednog poziva... Izvodjaca poznajete, pa mozete da ga opljujete kad god vam drago...

Elem, detalje ocekujte nesto kasnije, ali... ako vec ne znate gde biste mogli da idete 30. decembra godine koja ce za koji dan iscureti, mogli biste da protegnete noge do Novog Beograda, do Crkve Sv. Dimitrija (preko puta novog Merkatora) i da oslusnete jedan dobrotvorni koncert Hora ove crkve, gde vas profa pripevava...

Bice odrzan posle Vecernjeg, dakle oko 19 h, a ulaz se ne naplacuje... a prilog se podrazumeva, posto je koncert dobrotvornog karaktera... Ume ovaj hor da peva. Nece biti bas grdno...

[Masha]

Sinoc su neki ljudi na chat-u pomenuli triskaidekafobiju - strah od broja 13 i tako dodjosmo i do kompozitora Arnolda Senberga. Zanimljiva je pricica pa smo odlucili da to podelimo i sa ostalim poklonicima klasicne muzike.
Kompozitor Arnold Senberg je patio od ove cudne bolesti. Smatra se da je razlog sto se njegova poslednja opera zove Mozes i Aron, umesto pravilnog spelovanja Mozes i Aaron (Aaron sa dva A) je taj sto prvobitni naziv ima 12 slova, dok pravilni naziv ima 13 slova. On se rodio i umro 13-tog u mesecu. Tokom studiranja nije ¾eleo da ¾ivi u kuæi koja se izdavala jer je bila broj 13, i pla¹io se svog 76-tog roðendana, jer je zbir brojeva 7 i 6 broj 13. Veoma se plasio petka, 13-tog jula 1951 godine, jer je to bio prvi petak 13-ti njegove 76-te godine. On je ceo taj dan prelezao u krevetu jer se plasio da je taj dan, dan njegove sigurne smrti. Nakon moljenja muza da se probudi i prekine sa glupostima, njegova skepticna zena je ostala u stanju soka kada je njen muz, koji je tokom svog stvaralastva bio opsednut disharmonijom, jednostavno izustio rec harmonija i umro. Umro je 13 minuta pre ponoci.

[Smrda]

masho...srce si...hvala na ovome..

zanimljiva prica,
ali nazalost i krajnje baksuzno....
pasti na kraju pred necim od cega bezis ceo zivot...

[Maslacak]

Prica je fenomenalna!! :loptica :loptica

[Darker]

Odu¹evljen sam... I posle neko ka¾e da ne¹to ZNA... Kao ono, otkrivena misterija Stounhend¾a pa adonisova prièica... Zna... Da ne lajem, sad...

[dirigent]

Ehaj ljudi danas je Berliozov Rekvijem u Strava Centru. Nikakva kazna izuzev smrtne me  ne bi mogla naterati tamo da odem , ali toplo preporucujem svima koji zele da vide cudo nevidjeno od 1000 izvodjaca neka protegnu noge , uvek se moze na mufte uci na ulazu A.

[zoe]

Диригенат, бре!

Чудо невиђено од мегаломанског броја извођача, младих и ентузијастичних тешко да шта може да надомести! Енергија, шинко, то је оно што професионалци ретко каде имају!

Ја идем вечерас, па ћу да типкам импресије!

А ако ме не буде мрзело, можда заглавим у Крчманцу после...