Класична музика

[SandraD.]

mnogi ni nemaju,samo su mnogo isfrustrirani,zato im je takva i muzika...

[zoe]

Ako to uopste i mozemo nazvati muzikom! Samo im laskamo!

[Al-Jasmina]

Njihovo delo uglavnom prenosi autisticne emocije-
dakle nesto sto samo oni kapiraju "duboko u vunenom kaputicu svog mozga"
tako da se vise vremena utrosi na OBJASNJAVANJE njihovog dela
nego na impresiju...ili sta vec...

Sem toga,
sve je to do onoga-
ko se kako prodao ili ne moze da se proda

ili lisica i kiselo grozdje jer ne ume da stvori umetnicko delo, a hteo bi...

[zoe]

Bravo Jasmina! Upravo je to poenta! A bas si super srocila!

[SandraD.]

E,evo jos jedne zanimljive pricice,za ljubitelje klasicne muzike,Zoe,Jasmina,Jeca i ostali.Jasmina,srecno na ispitu sutra!!!
Naime ovo ce biti prica o jednom spanskom kompozitoru i pajnisti Isaku Albenizu(Isak Albeniz),sigurno ste culi za njega...Albenizovi roditelji su isticali njegov talenat  i pratili su ga po turnejama.Za tu priliku,majka mu je navukla uniformu francuskog musketara,snabdevsi ga macem.Na pozornici bi se ovaj maneken,drzeci ruku na macu,duboko klanjao publici.Medjutim mora da se u njemu stvarao otpor prema ovakvom postupku roditelja,uz povremene psihicke erupcije.Neprestano je bezao od kuce.Njegovi roditelji bi onda trazili pomoc od policije,posle cega je Isak osramocen vracan kuci.Podstaknut pustolovinama u Zil Vernovim knjigama,a itovremeno nesrecan zbog prinude da izigrava majmuna,pobegao je prvim vozom na koji je naisao.U vozu se upoznao sa predsednikom opstine Eskuriala,koji ga je odveo u obliznju kockarnicu.Iznenadjen decakovom otresitoscu,ovaj predsednik mu je dozvolio da u kazinu svira za posetioce i kockare,a potom ga strogo koreci,utovario u voz u pravcu njegove kuce.Isak je iskoristio prvu priliku,napustio voz,usao u drugi iz suprotnog pravca(imao je samo devet godina)i priredio nekoliko koncerata u Avili,Zamori i Salamanki.Zaradio je nesto novca,medjutim kako je pokraden,morao je odrzati jos nekoliko koncerata da bi  prikupio novac za voznu kartu do kuce.Konacno je uspeo da definitivno pobegne.Imao je jedan koncert blizu pomorske luke,krisom se ukrcao na brod koji je kretao preko Atlantika u pravcu Portorika.Kada je brod isplovio imao je jos na sebi musketarsku uniformu u kojoj je nastupao.Bilo mu je tada dvanaest godina.
Treba zamisliti ovog dvanaestogodisnjaka,bez igde ikoga,bez dinara u dzepu,ali resenog da uspe u svetu odraslih.Na brodu je Albeniz svirao za putnike i tako isplatio kartu,a putnici su prikupili za njega dobrovoljni prilog.Ko zna kakvu je pricu ispricao kapetanu,zna se samo da ga po dolasku u odredisnu luku nisu poslali natrag u Spaniju.Sledeci podaci o njemu poticu iz Buenos Airesa,gde bez novca prosi i spava po crkvama.Konacno su  se za njega zainteresovali neki ljudi,i on pocinje da koncertira po Juznoj Americi.Imao je uspeha.Sretan i samopouzadn odlazi na Kubu.Ali sada su vec njegovi roditelji uspeli da mu udju u trag i da se povezu sa vlastima.Albeniz je uhapsen i sproveden u Havanu gde ga je cekao otac.I sta se desava?Ovaj trinaestogodisnji decak uspeva da ubedi oca da mu dopusti da sam ode u Njujork.Mora da je znao neku slabu tacku svoga oca,koji je udovoljio ovoj zelji,pa se sam vratio u Spaniju.Dalji tok njegovog zivota je zaista vrlo neobican,jer on sa petnaest godina sam, sebe izdrzava sto je slozicete se vrlo neobicno....danas deca do petog razreda osnovne skole idu drzeci se mami za ruku...e svasta..... :`

[Coolgemini]

hehehe....zaista impresivno. ..mada ova je prica jako stereotipna jer sve skrivene talente u sustini bije veliki maler sa roditeljima u detinjstvu kao i cinjenica da su ti ljudi,iako rano predisponirani,uvek na korak vise u zrelosti sa drugima,pa i sa roditeljima...Oni znaju sta zele i bore se svim snagama da svoje ciljeve i motive ostvare na pravi nacin...Idem sada da nabavim musketarsko odelo,mozda cu dobiti neki zeljeni talenat ili cu mozda postati neki opasan French spy...    

[SandraD.]

no dobro,to sigurno stoji da je Albeniz naravno bio poseban,kao i svi velikani...

@p.s. poslusajte I.Albeniz "Asturias" za gitaru!naravno kad budete imali vremena

[Adonis_Vernalis]

Drage moje koleginice i kolege,

pevajuæi u Krsmancu, obi¹ao sam dobar deo sveta i izveo mnogo divnih dela, od pravoslavne duhovne muzike, preko opera, oratorijuma, simfonija... do moderne eksperimentalne muzike. Vi¹e ne pevam u Krsmancu (nema se ba¹ vremena za sve), ali sam sebi dao zadatak da nabavim snimke svih dela u èijem sam izvoðenju nekad uèestvovao, bez obzira na to ko ih izvodi (na¾alost, mada su neka od Krsmanèevih izvoðenja vi¹e nego antologijska, ona jednostavno nisu snimana... oti¹la su u nepovrat).

Jedno od dela u kojima sam uèestvovao i koje mi uvek navuèe suze na oèi jeste Verdijev "Rekvijem". Ali, ne ba¹ svako izvoðenje. Neka su izvedena kao va¹arska stvar. Ovo o kojem prièam je jedno od retkih po¹tenih tumaèenja ovog "Rekvijema", gde moæni duvaèi zaista zvuèe kao trube Stra¹noga suda (Dies irae - Gnev gospodnji), gde se fantastièna fuga Sanctus zaista izvodi kao doppio coro (dvostruki hor - osmoglasje), gde solisti nisu razma¾ene operske zvezde, veæ oratorijumski pevaèi èistih, anðeoskih glasova...

Snimak koji imam i èiju vam naslovnu stranu prikazujem, nastao je 1953 godine u Berlinu (tada sovjetska okupaciona zona) na koncertu odr¾anom u crkvi Isusa Hrista u ju¾nom Dahlem-u (predgraðe Berlina)... Majstori Deutsche Grammophon-a su ovaj koncert snimili... i uskoro je (1954) objavljena LP ploèa koja je postigla ogroman internacionalni uspeh i smatrala se kapitalnim izvoðenjem ovog "Rekvijema"...

Godine su prolazile, vinil je propadao i ljudi u Deutsche Grammophon-u su shvatili da ne postoji ni jedna valjana kopija ove longplejke u svetu... Dali su se u potragu za nekim snimkom koji jo¹ uvek lièi na ne¹to... na¹li su ga... i izmislili image bit-processing tehnologiju, kojom su ¹umove, krckanje i ostale smetnje poskidali, a zvuk osve¾ili tako da izgleda kao da je juèe snimljen... a izvoðaèi vi¹e nisu ¾ivi. Snimili su CD, a ja sam natrèao na njega u Regensburgu... nisam izdr¾ao... kupio sam ga. I dan danas, osamim se, zamraèim sobu, odvrnem ureðaj... i odletim...

Preporuèujem, ne samo da preslu¹ate, veæ da posedujete... Trebaæe vam vi¹e puta... Ako ne naðete, uvek mo¾ete od mene da ga dobijete na slu¹anje 

Izvoðaèi:

Maria Stader, sopran
Marianna Radev, mezzosopran
Helmut Krebs, tenor
Kim Borg, bass

RIAS-Kammerchor
Chor der St.Hedwigs-Kathedrale
RIAS-Symphonie Orchester, Berlin

Ferenc Fricsay, dirigent

[SandraD.]

,hvala na lepom tekstu...moracu se podsetiti malo Verdija,meni je samo Mozartov "Rekvijem" u glavi...verujem da je odlicno izvodjenje,jer je Deutche Grammophon vrlo elitna kuca....vidim da  je  istorijsko izvodjenje,ona su uvek tako puna nekog posebnog duha,samo nadam se da nisu puno oduzeli od autenticnosti tim otklanjanjem sumova...

[Al-Jasmina]

Isak Albeniz...
vau
Muchenik mali....
pa ipak, to je osoba od sudbine
i svaka mu cast

Kad bi svako dete, koje na ovaj ili onaj nacin muche
resilo da pobegne u susret sudbini
svet bi bio premrezen u migracijama klinaca 

Ne znam sta reci...
sem : Nastavi Sandra sa ovim mini feljtonom...
Ove pricice su super!

[SandraD.]

ima toga dosta,samo moram malo da se prisetim...
inače ja sam pevala u horu Saborne crkve Sveti Georgije u Novom Sadu,proputovala sam sa njima veći deo Evrope...To su nezaboravna putovanja.Neverovatno iskustvo bilo je na jednom koncertu u Bergamu(Italija),gde je italijanska publika bila oduÅ¡evljena naÅ¡om duhovnom muzikom.Po zavrÅ¡etku koncerta zagrmeo je  ogroman aplauz,i svi smo se veoma prijatno iznenadili.Koliko se sećam,tada smo izvodili neke odlomke iz "Liturgije Sv.Jovana Zlatoustog",Stevana Mokranjca i Kornelija Stankovića,Veličanije Sv.Savi Stevana Raičkovića,i niz drugih,izmeÄ'u ostalog i rusku duhovnu muziku koja je zaista čarobna,kao Å¡to je npr. "Da ispravitsja" ÄŒesnokova,koju smo pevali sa Divnom Ljubojević.Na programu smo imali i neke naÅ¡e svetovne kompozicije,a najviÅ¡e volim Srpkinju Isidora Bajića.Na žalost,sada viÅ¡e ne pevam u tom horu,ali moram priznati da sam posle svakog naÅ¡eg koncerta doživljavala ogromne promene u sebi,no najbolje sam se osećala pre dve,tri nedelje,dok sam pevala u jednom horu iz Bijeljine, Mozartov"Rekvijem",mislim da sam se baÅ¡ onako potpuno uživela,a to je zbog toga Å¡to sam znala Å¡ta pevam,znala sam prevod svakog stava...ah,a i hor je izuzetan,pa me je verovatno to joÅ¡ viÅ¡e inspirisalo....

[kyu_1987]

Ne znam da li sam mozda skrenuo sa teme posto nisam procitao sve postove.
Po meni jedna od najlepsih i najmocnijih kompozicija su Vivaldijeva cetiri godisnja doba - pogoto leto
Takodje i Mendelsonov violinski koncert u E molu me uvek oraspolozi

[Al-Jasmina]

Na pravom si mestu!

raspali...

Eto ja zahvaljujem Dizniju sto mi je priblizio klasicnu muziku
kao detetu sa svojom Fantazijom..
Pastoralu je tako 'ubooo
taman po mojoj fantaziji 

[Adonis_Vernalis]

SandraD.,

autentiènost nije uni¹tena peglanjem i uklanjanjem ¹umova! Naprotiv... Èini mi se èak da su glasovi tako ¾ivi... Sopran Marije Stader je tako zvonak, tako ne¾an... tako se vi¹e ne peva. Danas su soprani moæni, kao Gena Dimitrova, koja mo¾e da sru¹i zid... ali uz koju ne mo¾e da se sanjari...

Vredi poslu¹ati. Ako ni zbog èega drugog, onda bar zbog poreðenja. Mi danas znamo za Pavarotija, Karerasa, Dominga i njihove klonove... Boccelija i ine... Ali, ne znamo za ni¹ta o ¾ivotu i prikljuèenijima Helmuta Krebsa, tenora koji nosi ime onoga koji je opisao Krebsov ciklus, a koji je imao herca da u gladnom i okupiranom Berlinu, pod sovjetskom èizmom, Berlinu - prestonici jedne pora¾ene nacije, progla¹ene krivom za smrt nekoliko desetina miliona du¹a u dva svetska rata, otpeva tako strastven Rekvijem... opelo svima njima... Ne znamo ni¹ta o sudbini Kima Borga, bezimenog finskog basa, koji je ¾iveo u vreme kada Finska nije imala Nokiju, niti fancy univerzitete, veæ je ¾ivela od seèe drveta i proizvodnje papira... Ne znamo ni¹ta o divnoj Marijani Radev, Rumunki rasko¹nog mezzosoprana, ma ne znamo ni¹ta ni o njenoj rodnoj Rumuniji sem da odatle dolaze Rumuni koji prodaju koje¹tarije na panèevaèkom buvljaku... a divna rumunska muzika prolazi pored nas, neposlu¹ana... Oni nisu u¹li u enciklopedije. Ali, u jednom neponovljivom trenutku njihovih svr¹enih ¾ivota, Gospod im je dao moguænost da barem njihovi glasovi potraju jo¹ koju generaciju... i da time ostvare ideal besmrtnosti...

Inaèe, vratimo se sanjarenju... Da li ste ikada imali prilike da sanjarite uz orgulje...? Da li ste ikada imali prilike da èujete Labuda od Kamija Sen-Sansa... na orguljama? Verujem da niste... Trebalo je otiæi na poslednji koncert u okviru Festivala orgulja koji se uvek krajem juna odr¾ava u Beogradu, u crkvi Bla¾ene Device Marije na Neimaru... Vanes Vanderhoven, belgijski orgulja¹ i profesor orgulja mi je, 29.06. leta Gospodnjeg 2006, dokazao da orgulje, kao moæan, kraljevski instrument, ne slu¾e samo zato da èoveka nabiju u mermerni pod crkve i poistovete ga sa mozaikom na njemu, niti slu¾e zato da ga pretvore u zrno pra¹ine i poka¾u mu koliko je bezvredan u poreðenju sa likom Gospoda, veæ da mu dozvole i pomognu da svoju jadnu du¹icu uzdigne njihovim zvukom onoliko visoko koliko mo¾e... barem do svoda crkve, ako veæ nije moguæe i vi¹e... i vi¹e...

Muzika je èudo... Emociju iskazanu muzikom razume bilo ko... Slu¹ajte muziku... ¾ivot, ovaj jedan i jedini, ovakav kakav jeste, biæe vam mnogo lep¹i uz nju!

[SandraD.]

To me vrlo raduje,pa pokusacu da pronadjem ovo izvodjenje...Sto se tice ovih glasova,mislim da ste u pravu,jer nije poenta samo u boji glasa niti u tehnici izvodjenja,vec u emocijama koje taj glas prenosi na publiku.Danas su se mnoge stvari promenile,dakako,pa i taj cuveni mit virtuoznosti danas na zalost prevagljuje, jer uporedo sa razvojem tehnike i masina, i nase emocije bivaju potisnute u drugi plan.Ziveo je u proslom veku jedan izuzetan francuski pijanista Alfred Korto.Slusajuci njegovo izvodjenje Sopenovih etida,ja prosto osetim tu dimenziju neceg vecnog i nemerljivog,poput kosmosa,osetim kako iza tog zvuka odjekuje neki drugi svet,svet koji moze samo da se oseti svim culima i da se razume samo na taj nacin;iako u ovom sviranju ima bezbroj falseva,i tehnickih nesavrsenosti,verujte to je toliko zanemarljivo u odnosu na ovu drugu dimenziju.Na zalost to danas retko ko ume da ceni,posmatra se samo iz aspekta tehnicke virtuoznosti;zato mislim da je danas mnogo bolja kritika amaterske publike,nego profesionalaca-i meni je mnogo teze da sviram pred amaterima,jer oni u stvari bolje shvataju sustinu.Da...Labud je predivan,cesto sviram transkripciju za klavir,ali nisam ga cula na orguljama,mora da je velicanstven.....inace sada citam jednu knjigu o W.AMozartu,u stvari to je dnevnik njegove sestre Nanerl,knjiga se zove "Zlatno pero",a autor je Bernard Grun.Zaista je impresivna knjiga,citajuci mozete mnogo toga da shvatite o Mozartovom zivotu,zaista onako vrlo neposredno i stvarno.