Falsifikat skuplji od originala

[katarina]

Falsifikat skuplji
od originala
S.Rovèanin i D.Matoviæ, 1. maj 2007

GOTOVO polovina umetnièkih dela sa potpisima najveæih srpskih slikara na tr¾i¹tu Srbije su falsifikati, iako imaju sertifikat da su original, tvrde u dobro upuæenim umetnièkim krugovima. Najvi¹e je krivotvorenih dela Milana Konjoviæa, Petra Lubarde, Petra Dobroviæa, Nikole Graovca, Bo¾e Iliæa, Miæe Popoviæa... Falsifikati ko¹taju od 10.000, pa i do nekoliko stotina hiljada evra. Dobro upuæeni izvori tvrde da se kolekcionari bolje razumeju u verodostojnost dela, nego pojedini istorièari umetnosti èija procena treba da potvrdi da je ono original.

Na poternici MUP Srbije traga se za sedamdesetak slika, meðu kojima su „Konji“ i „Glava mu¹karca“ Petra Lubarde, „Budva“ Marka Èelebonoviæa, „Katedrala u Dubrovniku“ Petra Dobroviæa, „Kuæa u vinogradu“ Milana Konjoviæa, „Dubrovnik“ Peðe Milosavljeviæa... Policija je 2000. godine uhapsila hrvatskog dr¾avljanina, koji je 15 godina falsifikovao dela jugoslovenskih umetnika. U nizu kopija kod njega je pronaðeno i delo Mersada Berbera .

Ovakav razvoj dogaðaja ide naruku „umetnièkoj mafiji“, pa joj nije te¹ko da se visoko plasira na listi kriminala u Srbiji. Po zaradama od falsifikatora umetnièkih dela „jaèi“ su samo trgovci drogom, oru¾jem i ljudima.
- Na falsifikovano delo mogu da stave potpis koga hoæe, pa èak i Save ©umanoviæa, a zakon im ni¹ta ne mo¾e - ka¾e na¹ izvor koji se godinama bavi otkrivanjem falsifikata. Posla za policiju ima tek kada se „autori“ odluèe da prodaju takve slike, ¹to je krivièno delo prevare. Hap¹enja falsifikatora do sada nije bilo, ali su mnogobrojni sudski postupci u toku.


NAJÈE©ÆE PO LUBARDI
VEÆINA falsifikatora ne stvara kopije veæ postojeæih dela, nego slika nova - ¹to navodi na pomisao da su „prevaranti“ afirmisani i talentovani umetnici, koji dobro poznaju opus i naèin rada karakteristièan za slikare koje krivotvore. Zatim proture prièu, oni ili njihovi saradnici, da su prona¹li nepoznata dela, koja su u stvari sami stvorili. Tako je Ljuba Popoviæ stojeæi ispred „svoje“ slike u „Gvarnerijusu“, rekao: „Slika je dobra, ali ja je nisam uradio. Autor je mnogo bolji slikar od mene.“
Za salon „Medijale“ otkupljena je slika Koste Bradiæa za koju je on rekao da je nikad nije naslikao. Ovo delo, prethodno je pro¹lo mnogobrojne kontrole i niko nije primetio da je la¾no.
Poslednjih nekoliko godina posebno je aktuelno „stvarala¹tvo“ Petra Lubarde: osamdeset odsto falsifikovanih dela na na¹em tr¾i¹tu je sa njegovim potpisom. Zato je „pala“ cena njegovim originalnim platnima - nije realno da dela Paje Jovanoviæa dosti¾u astronomskih milion evra, Save ©umanoviæa do 300.000, a Lubardina ko¹taju svega - 10.000-20.000 evra.
- Karakteristièno je da je Lubarda slikao na lesonitu - ka¾e na¹ sagovornik. - Falsifikatori tako na ovoj podlozi sami slikaju i prodaju ova dela. Toliko ih ima da smo jedno vreme mislili da æe se pojaviti u prodaji u diskontima.

U umetnièkim krugovima odavno se spekuli¹e da Vera Lubarda, Petrova supruga, gotovo identièno potpisuje slike koje je ona stvarala imenom svog mu¾a. Takoðe je njegova dela cepkala na sitnije komade i svaki potpisivala „Petar Lubarda“.
Zato se sumnja da su njegove slike „raznete“ po sumnjivim tr¾i¹tima za poslednju deceniju i koliko je Vera sama ¾ivela u nekada njihovom zajednièkom domu u Ilièiæevoj 1, gde se nalazi i Petrov atelje.
Upuæeni nagla¹avaju èinjenicu da je ovaj srpski slikar od 1971-1974, sa svojom suprugom, stvarao samo jedno delo - „Srpski ustanak“. Nasuprot ovome, na tr¾i¹tu se pojavljuje na desetine navodno njegovih radova, nastalih izmeðu 1972-1974. godine.


PREVARILI I KARIÆE
Sumnja se da je falsifikat njegov jedini autoportret koji se nalazi i u nekoj od Lubardinih monografija. Zato æe knjige koje svedoèe o ¾ivotu i radu jednog od najboljih srpskih slikara, ponovo biti ¹tampane u godini kada se obele¾ava vek od njegovog roðenja. Na stranicama nekih nalaze se reprodukcije dela za koja je dokazano da ih Lubardina èetkica nikada nije stvarala.
- Kod nas ne postoji, kao svuda u svetu, institucija koja ispituje i potvrðuje verodostojnost dela - ka¾e na¹ izvor. - Sve analize rade se u inostranstvu. Svako od falsifikovanih dela prate legende i sertifikati da su originali. Nije mi jasno za¹to se konaèno ne¹to ne preduzme kako bi se krivotvorcima stalo na put. Potrebno je da se falsifikovanje slika i ostalih umetnièkih predmeta uvrsti u zakon, a da posledice budu zatvorske kazne.
Podsetimo na sluèaj slike Save ©umanoviæa, koju je pre nekoliko godina kupila porodica Kariæ iz Galerije „Pero“. Jedan od na¹ih poznatih tumaèa umetnosti izdao je sertifikat, èime je garantovano da je delo original. Na proveri u Minhenu utvrðeno je da se radi o falsifikatu, a postupak je u toku. U policiji ka¾u da znaju gde je original, ko je naslikao kopiju - ali se, u interesu istrage, zasada, o tome, ne govori.

Postoji sumnja da su neki zaposleni u velikim ustanovama kulture ume¹ani u ovaj biznis. Meka za prevarante su sajmovi antikviteta, gde se za mali novac otkupljuju vredna dela koja se kasnije preprodaju na zapadnim tr¾i¹tima.
- Klijentela koja kupuje ove predmete obièno ostaje van doma¹aja policije - ka¾e istorièar umetnosti Renata Samard¾iæ, ¹ef biblioteke Kriminalistièko-policijske akademije. - Nekoliko kolekcionara dobije predmete, a mi gubimo istoriju. Ukradena umetnièka dela najèe¹æe odlaze u Beè, Grac, Minhen, Frankfurt, Amsterdam Roterdam, Cirih i ®enevu, odakle se prodaju kupcima po Evropi, SAD i Japanu. Nedostatak kataloga, inventara, opisa umetnièkih predmeta, otvara niz problema vezanih za njihovu identifikaciju, kada se kraða zvanièno objavi.


„OPRANO“
POZNATO je da dela ukradena u Srbiji zavr¹avaju u Srbiji. Samo u ®enevi postoje 43 agencije za legalizovanje kradenih slika i ostalih umetnièkih predmeta. Tada se ona bez problema mogu prodavati bilo gde u svetu.



KLANOVI
PRETPOSTAVLjA se da postoje i klanovi koji se bave „progla¹avanjem“ originala za falsifikate. Oni to rade da bi spustili cenu pravim platnima, kako bi ga za manje novca kupili.

[Darker]

Ajde ovako, cenim ja umetnost i sve to, ali ako ste gledali Klopku, jasno vam je sledeæe moje razmi¹ljanje: Najradije bih postreljao sve koji kupe sliku za 10 - 100 000 evra. Eeeeeeeejjjjjjjjj, jbno platno sa farbom preko!!!??? Ako je to ok, ok su i pizza-e sa dijamantima, jbga...

[zoe]

Ajde ovako, cenim ja umetnost i sve to, ali ako ste gledali Klopku, jasno vam je sledeæe moje razmi¹ljanje: Najradije bih postreljao sve koji kupe sliku za 10 - 100 000 evra. Eeeeeeeejjjjjjjjj, jbno platno sa farbom preko!!!??? Ako je to ok, ok su i pizza-e sa dijamantima, jbga...

Батице, шта ти је теби? Је си ли ти чуо за уметност?
Претпостављам да ћеш сад да кренеш да се браниш причом о новокомпонованим љубитељима уметности који купују слику јер им се дезен слаже са намештајем и гипсаним орнаментима у новосазиданој палати ... због таквих и постоје све ове фалшерице... И такви јесу за стрељање, али...

[katarina]

...ali daj Boze da i ti imas para za jednu takvu u buducnosti...da vidim kako ne bi pozeleo Kanjosa...
u stvari, u ja lupam, ako ga ne zelis sad, neces ni tad!
Al, da ti imas para, pa makar jeo i pizze sa dijamantima...

[dirigent]

Ja nemam nista protiv falsifikata ako su dobro uradjeni , ali da se  zna da jesu. To je fer.

  Dobro je sredstvo da se umetnost popularizuje kroz siroke narodne mase i bude mozda dostupnija.

  Je li zoe sta ti mislis o tome?

[zoe]

Треба уметност популаризовати, али не треба стварати редове и колоне малограђана.
Репродукције зато и морају постојати (јер и фотографија оригинала је репродукција)...

[Darker]

Zoe, rekoh, nisi gledala Klopku...
Ljudima umire dete, treba im recimo 20 000 za operaciju, a nemaju i sbe da prodaju, da sakupe toliko...
A neko ima sliku u èija jedna petina vredi kao ¾ivot jednog deteta.Iz tog aspekta prièam... ®ivot je umetnost:-)(bo¾e kakva sam ja komunjara, ja bih sve bur¾uje u ¹umu, hahahhahah)

[wolfeitzckie]

 e da , ta prica sa fetisizacijom umjetnina stvarno ide na zivce, posebno ako se ima u vidu to da vecina, ako ne i svi oni cije slike danas vrede tisuce krvnih zrnaca u svoje vreme nisu imali sta da jedu. stvarno sve, sto rece darker, podseca na vibrator od milijun funti.

[Masha]

Umetnost je umetnost i svuda ima svoju cenu. Naravno da je u Srbiji smesno govoriti o tome da neko moze da da 20 000 evra i mnogo vise za sliku, a da nekome dete umire zbog mnogo manje novca. Cenim umetnost i uvek sam spremna da za istu dam novac, ali sam zato i uvek spremna da stavim prst na celo i razmislim da li je novac nekome potrebniji.

[Darker]

Ne, Ma¹o, nije to poenta;-) Poenta je da su ta umetnièka dela precenjena. Ne vrede toliko zbog objektivne umetnièke vrednosti, veæ zbog jagme za njima, kako bi neka bur¾ujèina(neka je on i akademski graðanin)mogla da ih poka¾e svojim isto tako vrlim bur¾ujskim prijateljima i kako bi mogla da se duva time, samo, kao, na nivou.
Dok se novopeèeni duvaju, ne znam, novim por¹eom, ovo je ipak sa malo vi¹e stila... Isti q.. ka¾em ja! Fuj!

[katarina]

Znaci da po tebi ne postoje ljudi koji imaju vredne slike a nisu novokomponovani burzuji, tj. tebi je svako ko ima(odnosno kupi) sliku od npr 5 000 evra burzuj???
Zao mi je ako je tako!

[Darker]

®ao i meni, hahahahahhahah
ne postoji generalizovano, ali ako vidi¹ sliku koja sa ramom ko¹ta koliko i proseèna bolja kola... hmmmmmmmmm, onda to nije u¾ivanje u umetnosti, onda je to u¾ivanje u duvanju;-)

[Korisnicko Ime]

Ne razumem poentu D

neko ko ima kesa da sebi priusti sliku od nekoliko hiljada evra i to mu predtavlja posebno zadovoljstvo je sta?
mozda ce taj pre dati 10 000 evra za sliku nego za kola recimo

[katarina]

Upravo tako KI!
D nesumnjivo je da ima i takvih, ali nemoj tako crno-belo...

[Darker]

neko ko ima kesa da sebi priusti sliku od nekoliko hiljada evra i to mu predtavlja posebno zadovoljstvo je sta?

Bur¾ujèina, upravo to prièam... nekome je neverovatno zadovoljstvo da jede sladoled sa zlatom. i taj je bur¾ujèina. nekome je neverovatan gu¹t da jede sendviè za 100 funti od mesa krave koju su masirali svakodnevno mirisnim uljima i zaliva vodom od 60 dolara koja ima dijamante na fla¹ici. i taj je bur¾ujèina.

Neko je kolekcionar slika i vrednih umetnina. Ali ¹ta æe mu kolekcija nego da je poka¾e drugima?
Neko ceni umetnost, ali hmmmmmmmmm