MUMIO

[Bred]

Mumio zovu starim tajnim oruzjem protiv bolesti, nazivaju ga jos i planinska krv, planinske suze itd
potice iz Sibira , pronalazi se u stenama i pecinama gde su pcele nekada imale svoja gnezda
pre vise hiljada godina.
Najbolje moze da se opise ako kazemo da je mumio - fosilozovani med, vosak i mlec
koji je pod dejstvom vremena postao mumio.

mumio sadrzi retke amino kiseline, posebne mineralei masne kiseline
Izvoz iz rusije je do pre nekoliko godina bio zabranjen jer je tretiran kao nacionalno blago.
mumio ije dobar protiv starenja i koristi se kao balsam za mozak i telo ,
takodje mumio je anti inflamatoran, antibiotik, anti reumatik, i moze da balansira hormone.
Pomaze kod lomova kostiju takodjje i deluje na leukocite i hemoglobin u krvi.

Recepti
Cuvanje
5 grama mumia u pola litre wiskija ili votke sacuvace lekovito dejstvo mumia , vecno

3 grama mumia pomesati sa 250 grama meda i pola kafene kasikice staviti pod jezik
pre spavanja je najbolji nacin da se uzima mumio.


Ovaj drevni eliksir prirodnog porekla do dana¹njeg dana skriva mnoge tajne. Odvajkada se koristio za lecenje najrazlicitijih bolesti, onda je pao u zaborav, da bi se interes za njega ponovo javio u na¹e vreme. Renesansa mumia kao eliksira zapocela je u africkom i arapskom svetu i na Bliskom i Srednjem Istoku.

Njegovi nazivi su razliciti, ali i vrlo indikativni. Arapi ga nazivaju "arakul-d¾aba", odnosno "gorski znoj", ili "mumion". Takode je prisutan i naziv "hariz-al-ad¾esu", ¹to znaci "ono ¹to cuva telo", a zovu ga i jednostavno "tit" - vosak. U Persiji je oduvek preovladavalo ime "mumio" sa znacenjem "za¹titnim organizma". Burmancima je izgledao kao "gorska krv" - "cao-tun", Tibetancima kao "planinski sok", ili "brag¹un", a starosedeocima Sibira kao "kameno ulje" ili "ulje iz kamena". Uzbeci i Kazaci nazivu mumio dodaju i obavezno "asil", ¹to znaci pravi mumio. Neki autori poku¹ali su da objasne ime mumio recima "mumi", ¹to znaci mek kao vosak i "oin" - naziv za iransko selo, gde je ovaj eliksir pronaden.

Klasicna istocnjacka medicina deli mumio na "mumio salad¾idi" - crnu, smolastu masu bez mirisa i "mumio dorobi", tamnokestenjaste boje i karakteristicnog mirisa. Oba se mogu naci u srednjoj Aziji, na preko 2.800 metara nadmorske visine. mumio se nalazi u raselinama i naprslinama stena, u pecinama pe¹cano-glinastih ili krecnjackih stena. Najbogatija mumiom su mesta obrasla jelovom ¹umom.

U principu, mumio se ne mo¾e naci ispod 1.500 metara nadmorske visine i uglavnom je "sakriven" na vrlo nepristupacnim mestima. Godi¹nja proizvodnja mumia u srednjoj Aziji je otprilike dve tone.

U narodnoj tradiciji mumio se pominje kao balzam koji ima cudesnu isceljujucu moc, a pripisuje mu se i misteriozno poreklo. Nauka je potvrdila da je ono organsko, a materijal za njegovo obrazovanje mogu biti mikroorganizmi koji se nalaze na tlu, ¾ivotinje i njihovi eksperimenti, kao i neke vrste biljaka.

Na velikim nadmorskim visinama, gde je vazduh siroma¹an kiseonikom, gde gospodare silni vetrovi, gde su temperaturne razlike drasticne i gde se srece pojacano elektromagnetno zracenje i povi¹en radioaktivni fon, kao i u suvim i ¾arkim predelima, mikroorganizmi koji razla¾u organske ostatke nemaju veliko dejstvo. U takvim uslovima se biomase ¾ivotinjskog ili biljnog porekla, nerazlo¾ene, vremenom mumiificiraju i polimerizuju, stvrdnjavaju u nedostatku vlage ili, u njenom prisustvu, postaju tecne ili ¾itke. Najop¹tija definicija mumia bila bi da je to produkt koji nastaje pod uticajem fizicko-hemijskih prirodnih pojava.

Prema mestu nestanka i spolja¹njem izgledu razlikuje se nekoliko vrsta mumia. To su:

- mumio koji nastaje u procesu mumiifikacije ili usporenom razlaganju tela ¾ivotinja ili insekata,
- mumio koji nastaje kao proizvod ni¾ih biljaka, prevashodno li¹ajeva,
- mumio obrazovan od smole koja se izdvaja iz korena i stabala cetinara, koja se me¹a sa zemljom i talo¾i se po napuklim stenama, karakteristicnog smolastog mirisa i izgleda,
- ¾itka masa dobijena anaeronim razlaganjem biljaka,
- mumio obrazovan od stvrdnutih ekstremenata sitnih ¾ivotinja i divokoza,
- mumio pcelinjeg porekla, nastao od meda i voska divljih pcela, polimerizovan dugim stajanjem i
- mineralni mumio, sa najvi¹ih planinskih grebena, gde nema ni biljaka ni ¾ivotinja, formiran od minerala, uz dejstvo mikroorganizama.

Boja mumia varira od crne, preko tamnomrke do kestenjasto-mrke, miris mu je karakteristican i rezak, a ukus gorak ili nagorak. Delimicno je rastvoriv u vodi.

O mumiu su pisali mnogi srednjovekovni lekari i svaki od njih je imao svoju hipotezu o njegovom poreklu i sastavu. Ni do danas nisu potpuno rasvetljene njegova priroda i nastanak, ¹to ote¾ava njegovo obimnije uvodenje u oficijelnu medicinu i farmakologiju. Spektralna analiza otkrila je mumiu, zavisno od vrste, izmedu 18 i 25 mikroelemenata, u njemu ima jo¹ i aminokiselina, belancevinastih jedinjenja i mnogih drugih tvari.

Upravo zahvaljujuci prisustvu brojnih tvari mineralnog i organskog porekla u ovom prirodnom cudu, mumio se od praistorijskih vremena koristi kod najte¾ih preloma kostiju i drugih oboljenja.

Zanimljiv je nacin na koji su stari narodi ispitivali kvalitet mumia (jer se i u pro¹losti, kao i danas, de¹avalo da se pojave falsifikati). Evo ¹ta je zabele¾io jedan istra¾ivac sa puta po prednjoj Aziji.

"Petlu ili koko¹i se prelomila bi se noga; zatim se uzima 0,5 grama mumia i pome¹a se sa uljem crvene ru¾e. Da bi se ono dobilo, ru¾ine latice se namacu u vodi, odaje im se ulje i sve se pusti da provri. Voda isparava, ostaje ulje koje se procedi kroz gazu. Deo ove smese se nakapa petlu u grlo, a nevelikim delom se premazuje mesto preloma pre nego ¹to se stavi mek povez. Ako petlu prelomljene kosti srastu za 24 sata, mumio se smatra dobrim, cistim i kvalitetnim. Ponekad se desi da kod ¾ivine kost zaraste i za 16-17 sati."

Osim u svrhu zarastanja kostiju, gde se smatra neprevazidenim sredstvom mumio se koristio i za lecenje slabosti ¾eluca i bubrega, srcanih oboljenja, tuberkoloze, astme, upalnih procesa, trovanja otrovima biljnog porekla, ¹ecerne bolesti, rana, cireva i opekotina. O tome svedoce rukopisi iz drevnih vremena koji su do nas do¹li iz Indije, srednje Azije, Kine i drugih zemalja. O mumiu su se najpohvalnije izrazili Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i drugi mislioci i lekari koje istorija pamti po velikoj mudrosti i obrazovanju.

Pesnici su mumio preporucivali i u najdelikatnijoj od svih bolesti - ljubavnoj patnji, a drevna istocnjacka poslovica ka¾e da "samo mumio spasava od smrti".

Bogati putnici i had¾ije, kao i trgovci, nikada nisu kretali na put ako pre toga nisu obezbedili krupicu mumia za za¹titu od mogucih bolesti. mumio je u pro¹losti kori¹cen i za ubrzavanje regenerativnih procesa u organizmu, za op¹te jacanje i obnavljanje oslabljenje funkcije perifernih nervnih stabala.

Posle detaljnih i temeljnih analiza, savremena medicina je potvrdila da prelomi kostiju srastaju u proseku dva puta br¾e ukoliko se uzima mumio. Osim toga, brojne studije i istra¾ivanja u poslednjih tridesetak godina govore u prilog pozitivnog dejstva mumia u lecenju bolesti perifernog nervnog sistema, radikulita, neuralgija, te¹kih slucajeva neuralgije nerva trigeminusa, kao i nekih oboljenja centralnog nervnog sistema.

Potvrdeno je i antikoagulativno dejstvo mumia, kao i njegovi pozitivni efekti na funkciju kardio-vaskularnog sistema. Ima dokaza da mumio stimuli¹e regenerativne procese kod infarkta miokarada, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mi¹icnih, ko¹tanih i nervnih tkiva i krvi.

U vidu dopune banjskom lecenju, mumio se odlicno pokazao i u terapiji cira na ¾elucu i dvanaestopalacnom crevu. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta koristio se u eksperimentalne svrhe mumio u kolicini 0,3 grama jednom u toku 10 dana. Ustanovljeno je da su simptomi oboljenja nestajali u potpunosti posle 8 do 10 dana. Odlicni rezultati su postignuti u lecenju paradontoze uz pomoc rastvora mumia.

Iz podataka dobijenih sa Moskovskog medicinskog stomatolo¹kog instituta vidi se da mumio potpoma¾e korekciju imunog statusa coveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja. Bolesnici od infekciono-alergijske bronhijalne astme, kod kojih je otkriven deficit T-sistema imuniteta, dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 15-20 dana. Posle zavr¹etka lecenja ustanovljeno je da su se T-celije u krvi pribli¾ile normalnim vrednostima.

Mada je pred naucnicima jo¹ dug proces potpunog izucavanja osobina i svojstva mumia, ono ¹to se o njemu mo¾e reci je da spada u eliksire, odnosno biostimulatore prvoga reda. Preporucuje se vecini ljudi, ali i pored njegove relativne bezopasnosti, ne savetuje se osobama koje su sklone krvarenju, hemofilicarima i onima koji imaju povi¹en krvni pritisak. Predoziranje mo¾e dovesti do psihickog rastrojstva!

Nikome se ne savetuje samodijagnostikovanje i samolecenje; neophodno je da se pre svakog uzimanja eliksira posavetujete sa svojim lekarom ili lekarom specijalistom za odredenu bolest.

Takode je neophodno da preparat koji budete koristili ima oznaku kvaliteta i ispravnosti, s obzirom da se i u ovom slucaju, kao i uvek kada je rec o eliksirima i balzamima, mogu pojaviti razni surogati i falsifikati.

Vera Horvat
glas-javnosti.co.yu
<a href="http://www.biljke.com/razno/mumio.html" rel="nofollow">izvor</a>

[Al-Jasmina]

Ja sam nekada tripovala da je mumio bukvalno to-
"Prah mumije" sto se nekada zaista i koristilo u lechenju...
Nije mi jasno kako to da prirodan proces raspadanja krene u takvom pravcu da stvori nesto toliko lekovito!
Istina uslovi su ti koji diktiraju pravac ali opet..
Cudno je to!

[zoe]

Први пут чујем за ово
А баш је занимљиво! Но, некако сам увек скептик када је реч о оваквим свемогућим чудима! Још мало па панакеја :luda

Е, Џас, и ја сам читајући текст размишљала о том процесу настанка, али су ми мисли постале боје ћилибара

[Smrda]

Mumio je bi,da se tako izrazim,"hit" kod nas pre par godina,
sad je vec malo nestalo interesovanje za  njega...
i ovde i u svetu,
nasli su recept,znaju sastojke pa ga prave sinteticki...
prednost 21 veka...
inace se koristi u homeopatiji,
i jos se naziva univerzalnom remedijom,
nije lek za sve boljke kako se cesto pripisuje njemu,
ali ima sirok spektra upotrebe...i zato se kaze da je eliksir...
najcesca yupotreba je,naravno,u preventivi..


a razlog sto neko nije cuo za njega,kod nas,
je to sto je bio u upotrebi samo godinu dve,
i nije postojao nacin da se kupi,morao je da se uveze...
no,sad je druga prica...tehnologija je uradila svoje..

[Al-Jasmina]

Ne znam koliko sve to sto pijemo a sto je sintetisano ima
uopste dejstvo kao ono nastalo u prirodi...
Ipak se pri proizvodnji svega toga koriste raznorazni katalizatori koji
stete...

[Smrda]

EEEEEEEEEEE....
pa gledaj to ovako...
najzdravoija hrana u svetu je organska,akako se onda dobija?
isti djavo.....

i prirodan paradajz je danas prskan pesticidima...
mislim da pojam zdravo je davno dobio drugu dimenziju...

[stef]

 Mumio po sastavu najvise lici na propolis, ali sadrzi neke mikroelemente koje se mogu sestre u magmi...
Rusi su objavili zvanican zdravstveni tekst o isceliteljskom delovanju mumia, gde je najbolji jeste za zarastanje rana, a narocito preloma.