Leèenje plaæamo dva puta

[Bred]

Autor: Slavica Tanasiæ | 20.05.2007 - 00:00

Bila sam kod ginekologa u domu zdravlja i on mi je rekao da moram da obavim testiranje na hlamidiju, ureaplazmu i mikoplazmu. „Znate, mi u domu zdravlja radimo samo test na hlamidiju, ali to se kod nas plaæa, a kako morate uraditi i ostale analize, najbolje je da odete u neku privatnu laboratoriju“, savetovao me je lekar, ka¾e za „Blic nedelje“ Beograðanka Z. T.

Analize su ko¹tale vi¹e od 3.000 dinara.
Iskustvo na¹e èitateljke nije retko, takvih primera, i to jo¹ drastiènijih, ima u skoro svim zdravstvenim ustanovama. Gotovo da su postali praksa, naplaæuje se sve, od hirur¹kog konca do stenta. S razlogom se onda zapitamo za¹to plaæamo zdravstveno osiguranje (12,3 odsto od bruto plate) i kuda idu pare. Na primer, osiguranik koji ima neto meseènu zaradu 30.000 izdvoji godi¹nje za zdravstveno osiguranje oko 60.000 dinara. Naravno, kada ode na pregled, istom tom osiguraniku tra¾i se da plati skupu dijagnostiku, hirur¹ku intervenciju ili analize.
Ni posle dve godine od usvajanja Zakona o zdravstvenom osiguranju, Ministarstvo nije izradilo preciznu listu standardnih usluga. Èak su i sindikati zdravstva apelovali da se propi¹e minimalni paket usluga zdravstvene za¹tite.

Minimalni paket
- Preko medija smo apelovali na Ministarstvo zdravlja i RZZO da se propi¹e minimalni paket zdravstvenih usluga na koje osiguranik ima pravo. Meðutim, ni¹ta nisu preduzeli. Imamo obavezno zdravstveno osiguranje, koje svi moramo da plaæamo, a niko ne zna gde te pare idu - revoltirana je dr Radmila Railiæ iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Naplaæuju sve i sva¹ta
Filijalama RZZO pacijenti se najvi¹e ¾ale da im se u zdravstvenim ustanovama naplaæuju lekovi, ali se medicinari ne ustruèavaju da naplate i poroðaj, hirur¹ki konac, protezu kuka, ugradnju stenta, magnetnu rezonancu, skener, laboratorijske analize.
U Ministarstvu zdravlja ka¾u da su svesni da postoje brojne zloupotrebe u zdravstvenim ustanovama i da æe se ovakve pojave iskoreniti tek kada Republièki zavod za zdravstveno osiguranje poène da plaæa usluge zdravstvenim ustanovama, a ne da daje plate zaposlenima.
- Zloupotrebe u dr¾avnim apotekama su nestale onog momenta kada su prestali da dobijaju platu od Fonda. Do tada se nije mogao nabaviti lek u dr¾avnoj apoteci, a sve pacijente upuæivali su u privatne apoteke. Ovo naplaæivanje od pacijenata u zdravstvenim ustanovama prevr¹ilo je svaku meru. Najèe¹æe zloupotrebe su sa listama èekanja. Lekari zakazuju po pet dijagnostièkih pregleda ili operacija i onda praktièno sve usluge proglase vanstandardnim. Tako, recimo, pacijentu ka¾u da je za magnetnu rezonancu lista èekanja ¹est meseci, ali mo¾e i odmah da se uradi kao vanstandardna usluga, ali to mora da se plati - prièa dr Vasilije Antiæ, pomoænik ministra zdravlja, i dodaje da onog momenta kada Fond ugovori sa domom zdravlja, bolnicom ili institutom da usluge plaæa po uèinku, onda æe direktor da juri lekare i da ih ka¾njava ako po¹alju pacijenta u privatnu ustanovu.
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jasno je precizirano na koje usluge osiguranik ima pravo, a na koje ne. Meðutim, da li iz neznanja, neobave¹tenosti, ili je posredi ne¹to treæe, skoro da se ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi lekari ne pridr¾avaju slova zakona.
- Pacijent samo nema pravo o tro¹ku Fonda na lekarsko uverenje za vozaèki ispit, za upis u ¹kolu, sudska uverenja, zatim na estetske operacije koje nisu funkcionalne (ugradnja silikona, estetska korekcija u¹iju i nosa), eksperimentalni vid leèenja i dugotrajnu negu. Za sve ostalo tro¹kove snosi Fond. Na Fondu je jo¹ ostalo da donese pravilnik o paketu preventivnih pregleda - dodaje dr Antiæ.
On ka¾e da je obaveza svakog lekara da, ako se neke usluge u ustanovi u kojoj radi naplaæuju, pacijente uputi tamo gde se to obavlja o tro¹ku Fonda.

Vanstandardne usluge se ukidaju
- Recimo, mnogi domovi zdravlja rade tumor-markere, a Fond neæe da snosi tro¹kove. Oni su du¾ni da ka¾u svakom pacijentu „evo vam uput za ustanovu koja to radi o tro¹ku Zavoda, ali ako neæete da idete, mo¾ete to uraditi i kod

Kako to rade u Evropi
Svakog meseca ©panci, kao i Francuzi, daju doprinos za socijalno osiguranje a za uzvrat imaju pravo na besplatne lekarske preglede i sme¹taj u bolnice u dr¾avnim zdravstvenim ustanovama. U Grèkoj je takozvani nacionalni zdravstveni sistem veoma centralizovan. On omoguæava besplatno leèenje u domovima zdravlja i bolnicama. Pacijent ne mo¾e da bira lekara, osim ako to ne ¾eli dodatno da plati. Italijanske gradske bolnice i ambulante su ili besplatne, ili jeftine, ali vrlo neefikasne. Siroma¹ni Italijani stoje u redovima za pregled kod porodiènog lekara kojeg odreðuje socijalno osiguranje i kod koga su pregledi besplatni.
nas, ali da platite“. Na pacijentu je da proceni - ka¾e dr Antiæ.
Inaèe, poroðaj, ali i druga hitna stanja za sve pacijente su besplatni, bez obzira da li imaju ili nemaju zdravstvenu knji¾icu.
- Èak ako je u pitanju strani dr¾avljanin, pa mu se desi da polomi nogu ili dobije infarkt, po na¹em zakonu ustanova je du¾na da mu pru¾i zdravstvenu za¹titu. Ako on nema da plati za uslugu, faktura se ¹alje Ministarstvu zdravlja, koje snosi sve tro¹kove - zakljuèuje dr Vasilije Antiæ.
Kako saznajemo, Ministarstvo zdravlja namerava da privremeno, dok se ne uspostavi red u ovoj oblasti, zabrani vanstandardne usluge, koje su i najveæi izvor zloupotreba u zdravstvu a na ¹tetu graðana. Za tu odluku èeka se samo da stupi na du¾nost ministar zdravlja.

blic