Dubine okeana uz Antarktik skrivaju bogatu faunu

[nasty girl]

Dubine ledenog Vedelovog mora skrivaju mnogo bogatiju i raznolikiju faunu nego ¹to bi iko oèekivao, potvrdila je meðunarodna grupa biologa nakon 3 analize uzoraka.

"Na¹i zakljuèci su suprotni tvrdnjama da nema biolo¹ke raznolikosti u morskim dubinama uz Antarktik." - izjavila je And¾elika Brandt iz zoolo¹kog muzeja u Hamburgu, u èasopisu "Nature" od srede.

Tri ispitivanja sprovedena su izmeðu 2002. i 2005. godine na nemaèkom okeanografskom brodu Polarstern i istra¾eni su razlièiti tipovi stani¹ta u Vedelovom moru na dubinama od 748 do 6.348 metara.

Istra¾ivanja su pokazala da u tim stani¹tima ¾ive 674 vrste izopoda, od kojih je 585 nauènicima bilo nepoznato, kao i vi¹e od 200 vrsta crva, od kojih je 81 nova. Takoðe, pokazalo se da tamo ¾ivi i 160 vrsta gasteropoda i 76 vrsta sunðera, od kojih 17 novih.

Otkriveno je, dakle, ukupno 700 novih vrsta.

"Ono ¹to smo nekada smatrali nezanimljivim dubinama pokazalo se bogatom, dinamiènom i raznolikom biolo¹kom sredinom. Otkriæe tog neverovatnog blaga prvi je korak u razumevanju slo¾enih odnosa izmeðu dubokog okeana i ¾ivota u moru." - rekla je biolog Ketrin Linse.

Vecernji List

[Bred]

Popis ¾ivih biæa okeana
| Izvor: FoNet
U svetskim morima i okeanima ¾ivi blizu èetvrt miliona vrsta ¾ivih biæa, tvrde biolozi mora i okeanografi.

Nauènici navode da su samo ove godine otkrili 178 novih vrsta riba i na stotine novih vrsta biljaka i podvodnih ¾ivotinja, èime je ukupan broj ¾ivih formi u svetskim morima i okeanima poveæan na oko 230.000 vrsta.

Ovi podaci o svojevrsnom i do sada prvom "popisu stanovnika mora i okeana" objavljeni ovih dana ukljuèuju i èudesnu ribu gobi sa zlatnim taèkama i crvenim linijama, pronaðenu u vodama oko ostrva Guam u Pacifiku, koja ¾ivi u èudnoj simbiozi u repu d¾inovskog jastoga. I dok riba budno stra¾ari, rak ubrzano kopa jazbinu u koju æe se oboje sakriti.

Drugo iznenaðenje za biologe predstavljalo je otkriæe kolonije rodolita, morskih algi sliènih koralima, pronaðenih u zalivu Princ Vilijam na Aljasci. Ova tvrda, crvena biljka, koja podseæa na spiralu, kreæe se po dnu i "napada" gnezda koja koriste raèiæi i ¹koljke.

"Zadu¾eni" za ovaj svojevrsni "morsko-okeanski cenzus", sada u èetvrtoj godini 10-godi¹njeg posla, tvrde da gotovo svakog dana èine nova otkriæa iako su vode oko Evrope ali i drugde i u pro¹losti detaljno istra¾ivane. Oko 1.000 nauènika iz 70 zemalja sada uèestvuju u popisu dok ih je koliko pro¹le godine bilo 300 iz 53 dr¾ave.

"Sve u svemu, ¹to je manje ¾ivih biæa u morima i okeanima to se manje o njima zna", tvrdi Frederik Grasl, predsednik Nauènog komiteta istra¾ivanja i direktor Instituta za obalska i okeanska istra¾ivanja Univerziteta Rutgers.

Kad sav ovaj zama¹an i slo¾en posao bude okonèan, nauènici veruju da æe otkriti da u okeanima i morima, koji pokrivaju 70 odsto povr¹ine na¹e planete, ¾ivi najmanje 20.000 vrsta riba i vi¹e od 1.98 miliona vrsta ¾ivotinja i biljaka od kojih su neki ili mikroskopski sitni ili predstavljaju najprostije oblike ¾ivota poput crva i meduza.

Istra¾ivanja genoma, genetskih kodova ¾ivih vrsta, "objasniæe istoriju, proteklu evoluciju ¾ivota u okeanima, koja se¾e u doba pre nego ¹to su nastali fosili, u period pre 3.5 milijardi godina", smatra Grasl.

b92