Kineska crkva u Beogradu

[Roben]

Kineska crkva u Beogradu

U beogradskom prigradskom naselju Ledine nikla je pre nekoliko nedelja zvanièno priznata Hri¹æanska baptistièka crkva, èiji posetioci su listom Kinezi. Svakog utorka i nedelje, njih pedesetak dolazi u ovu crkvu na molitvu, a domaæin je sve¹tenik Tam Cen, takodje Kinez, pi¹e beogradska Politika.

Veæina èlanova ove verske zajednice u prestonici ne razlikuje se od svojih sunarodnika u Srbiji. Svakog dana, najèe¹æe u Tr¾nom centru u Bloku 70, u Novom Beogradu, prodaju robu koja sti¾e sa Dalekog istoka. Dok njihovi prijatelji razmi¹ljaju o tome koju robu da nabave, oni se dru¾e i èitaju Bibliju. Najsreæniji su kad se zajedno mole u iznajmljenoj kuæi od koje su napravili crkvu.

Pozitivna atmosfera obele¾je je ove hri¹æanske zajednice u Beogradu. Nekoliko sati posle mise, u crkvi je dvadesetak, mahom mladjih ljudi pevalo stihove iz Biblije, dok je za klavirom svirala ©ao Li. Najglasniji je bio tridesetogodi¹nji Kinez koji se predstavio kao Nikola. Ka¾e da je postao religiozan sedam godina pre nego ¹to je iz ©angaja do¹ao u Srbiju.

S podozrenjem na nas gledaju u Kini, jer je neobièno da smo umesto konfuèijanstva okrenuti hri¹æanstvu. Znam da je neobièno za ljude u Srbiji da Kinezi veruju u Isusa Hrista, ali mi smo veliki vernici. Mnogi su se od kada su poèeli da dolaze na slu¾bu hri¹æanske baptistièke crkve promenili, postali su bolji, bogoboja¾ljivi. Groznicu jurnjave za novcem zamenili su ljubav i pesma, prièa Nikola, dok se njegov sedmogodi¹nji sin Stefan bezbri¾no igra u hodniku.

Pozitivna atmosfera i ¾ivot bez trzavica privlaèe sve vi¹e njihovih sunarodnika. Najposeæenije mise su nedeljom kada, osim vernika, u crkvu stidljivo dodje i nekoliko Kineza koji nisu vernici, ali ¾ele da se upoznaju sa radom ove verske zajednice. Kad se uvere da nije u pitanju verska sekta i da je najva¾nija posveæenost Bogu, kasnije obièno dolaze sa èlanovima porodice.

U najveæoj prostoriji u crkvi na Ledinama na stolicama se nalaze Biblije na kineskom jeziku. To je najva¾niji deo crkve gde se vernici mole i pevaju. U susednoj prostoriji, na nekoliko stolova su uredno poslagane svete knjige.

®arko Djordjeviæ, sve¹tenik baptistièke crkve, ka¾e da nije èudno ¹to u ¾ivotu Kineza koji ovde ¾ive vi¹e od deset godina vera ima va¾no mesto. On ka¾e da je kineska baptistièka crkva pratila tragove kineskog kapitala. U poèetku se nalazila u Panèevu, da bi se posle nekoliko godina preselila u jednu kuæu u Vinogradskoj ulici, u Novom Beogradu. U poèetku tamo je dolazilo od 10 do 20 ljudi, ali posle nekoliko meseci, po¹to svi vernici nisu mogli da uðu u crkvu, zakupili su kuæu na Ledinama.

Kinezi su primili neke osobine Srba. Tako, kao i u pravoslavnim bogomoljama, za vreme Uskrsa i Bo¾iæa, hri¹æanska baptistièka crkva je mala da primi vernike i sve zainteresovane Kineze. Tada se obrazuje veliki red u kome kosooki sugradjani strpljivo èekaju da udju u svoju crkvu.

(MONDO)

[dirigent]

Ti Kinezi se bs lepo asimiluju kad uzimaju srpska imena. Jednog dana ce vise biti kineskih srba no autohtonih...

[Al-Jasmina]

Kul,
oni nasa mi njihova
ko ce nas onda razlikovati...

Od briga smo postali kosooki
a oni ce jos da postanu blazeni nebeski kineski srbi

[Vampire 666]

Ti Kinezi se bs lepo asimiluju kad uzimaju srpska imena. Jednog dana ce vise biti kineskih srba no autohtonih...

kad sam ja konstatovao ovo pre par nedelja optuzen sam da sirim rasnu netrpeljivost. i dalje stojim iza stava da takve stvari na vreme treba prekinuti. svi azijati su izuzetno prilagodljivi. nase generacije problem azijata svakako nece osetiti u velikor meri, ali nas adeca bi vec mogla da imaju problema. stvar nije nimalo naivna.

[stef]

 Nazalost se slazem sa Vampom...

[dirigent]

Slazem se i ja sa Vampom , medjutim nije problem u Kinezima , nego u nama . Ti Kinezi ce biti vece Srbende od Srbijanaca jednog dana...       

    To je smesno i tuzno.

[Al-Jasmina]

Joj, a sto mi koristimo za srbe pogrdan naziv srbijanci?
Meni je to skroz nepravilno i glupo,
tako nas chaste hrvati kad hoce da nas svedu na "razumnu meru" i sumadijski okrug...
Ako mi to prihvatamo
onda su kinezi i njihova crkvica najmanji problem

[3OPAH]

pod A
-ovaj topik me je podestio na sledeci artikal iz Politike.


Srbija od SAD mo¾e da se nauèi verskoj i kulturnoj toleranciji
Du¹an Pavloviæ, docent na Fakultetu politièkih nauka u Beogradu


U "Politici" od 16. februara imali smo prilike da proèitamo tekst ("Dvojezièna zemlja SAD") u kome se tvrdi kako su Sjedinjene Amerièke Dr¾ave (nadalje Amerika) zemlja koja poèiva na tri stuba: tr¾i¹tu, religiji i vojsci. U ovom tekstu æu dopuniti ono ¹to je pomenuti tekst propustio da ka¾e o religiji u Americi i dodati reè-dve o tome kakav to znaèaj mo¾e da ima za Srbiju.

Sa preko dvadeset religija, Amerika je religiozno najdiverzifikovanija zemlja meðu razvijenim zemljama. ©ta znaèi kada se ka¾e da zemlja u kojoj vi¹e od 60 odsto ljudi smatra da religija igra znaèajnu ulogu u njihovom ¾ivotu poèiva na religiji? Da li to znaèi da postoji jedna jedinstvena religija koja omoguæuje dru¹tveno jedinstvo? Ne. Jer oko 80 odsto Amerikanaca su hri¹æani, 15 procenata ateisti, a na sve ostale religije otpada pet odsto. Ovih 80 procenata, meðutim, ne treba da impresioniraju, jer unutar hri¹æanstva u Americi postoji ogromna diverzifikacija. Dok na rimokatolike otpada 26 odsto ukupne populacije, na sve ostale verzije hri¹æanstva (baptiste, metodiste, luterane, prezveterijance, mormone, kvekere itd.) otpada oko 54 procenta.

Kako Amerika uspeva da, uprkos mnogoreligioznosti, veæ nekoliko vekova odr¾ava dru¹tveno jedinstvo, iako je poznato da se i u njenoj istoriji mogu naæi primeri antikatolièanstva, antisemitizma, a odnedavno i sve ra¹ireniji zazor od islama? Za jednu zemlju u kojoj postoji toliki broj religija su¹tinsko pitanje nije "koja je prava religija?" Niti se religijom tra¾i odgovor na pitanje o tome kako se sti¾e do onog "dubokog duhovnog i moralnog temelja koji ljudima daje sigurnost, samouverenje, ali i svest da izazovi i isku¹enja vrebaju na svakom koraku", ¹to je karakteristièno za katolièko a pogotovo za pravoslavno hri¹æanstvo u kojem religija slu¾i da bi vernika uèvrstila u pripadnosti zajednici i sputala mu individualnost. Pravo pitanje za jednu multireligioznu sredinu jeste kako omoguæiti zajednièki ¾ivot, a da se dru¹tvo ne raspadne ili da njegovi èlanovi meðusobno ne zarate. Dakle, iako religija jeste znaèajna za amerièko dru¹tvo, od nje su jo¹ znaèajnije religijske slobode, odnosno verska tolerancija.

Amerika je uspela da saèuva multikonfesionalnost i religijske slobode zahvaljujuæi liberalnim institucijama. Najva¾nija od njih je prvi amandman na amerièki ustav usvojen 1791. godine koji ka¾e da "kongres neæe usvajati zakone koji æe uspostaviti religiju (misli se na to da neæe uspostaviti zvaniènu ili dr¾avnu religiju; op. a.) ili zabranjivati slobodu veroispovesti".

Kako je do¹lo do ovakvih institucija? Upravo tako ¹to su se one pokazale kao jedine sposobne da ozbiljno uzmu u obzir va¾nost religije za pojedince i dru¹tvene grupe. Razvoj jednog dela liberalnih institucija mo¾e da se prati unazad do pojave reformacije u 16. veku. Reformacija i njene posledice postavile su ovaj problem: kako zastupnici razlièitih religioznih uèenja mogu mirno da ¾ive i usklade se meðu sobom. Re¹enje je pronaðeno u pojmu tolerancije koje je nalagalo crkvi da se uzdr¾i od poku¹aja da nametne svoje uèenje onima koji ne ¾ele da ga prihvate. To, meðutim, nije znaèilo da verske razlike nisu bile znaèajne. Naprotiv, zahtev da crkve i druga verska tela usklade svoje aktivnosti unutar jednog zajednièkog pravnog okvira koji ih stavlja u jednak polo¾aj je, u stvari, naèin da se odgovori na va¾nost uloge koju religija igra u ¾ivotima ljudi. Upravo zato ¹to prepoznaju potencijal za razarajuæe sukobe koji su svojstveni religiji, liberalne institucije su dizajnirane tako da depolitizuju verski identitet.

Religijska diverzifikacija i religijske slobode su posledica jedne diverzifikovane i liberalne kulture na kojoj poèiva Amerika. Liberalna kultura ukljuèuje zajednièki jezik i dru¹tvene institucije, pre nego zajednièka religiozna uverenja, porodiène obièaje ili pojedinaène ¾ivotne navike. Takve kulture su neizbe¾no pluralistièke, i ukljuèuju hri¹æane podjednako kao i muslimane, Jevreje i ateiste, heteroseksualce, podjednako kao i homoseksualce, urbane profesionalce, podjednako kao i zemljoradnike, konzervativce, podjednako kao i socijaliste. Takva razlièitost je neizbe¾an rezultat koji proizilazi iz prava i sloboda koje se garantuju graðanima, ukljuèujuæi slobodu savesti, udru¾ivanja, govora, politièkog stava i prava na privatnost, naroèito kada su primenjena u etnièki me¹ovitoj populaciji.

©ta Srbija mo¾e da nauèi od Amerike? Mo¾e da se nauèi verskoj i kulturnoj toleranciji. Ako Amerika treba da Srbiji slu¾i kao uzor, onda bi najbolje bilo da se Srbija ugleda na liberalne institucije i naèin na koji se one u Americi shvataju i primenjuju.

Politika, februar 2007.


Pod B:
-setih se ispada rasizma na nekoj fudbalskoj utakmici, mislim da u Cacku, gde su navijaci na rasnoj osnovi vredjali i prozivali fudbalera Majka Tamvanjeru. Incident je sa moje tacke gledista izgledao skroz debilno. Bruka.

Pod C:
-kinezi, azijati generalno, se jako brzo prilagodjavaju i asimiluju, jako su miroljubljivi i vredni
...ima ih svuda po svetu i to je cinjenica.

Btw, mislim da je bolje tako, nego da prave probleme, ili?


Pod D:
-Slazem se sa Jasminom u njenom prvom postu.   :luda

[darusaz]

Ti Kinezi se bs lepo asimiluju kad uzimaju srpska imena. Jednog dana ce vise biti kineskih srba no autohtonih...

kad sam ja konstatovao ovo pre par nedelja optuzen sam da sirim rasnu netrpeljivost. i dalje stojim iza stava da takve stvari na vreme treba prekinuti. svi azijati su izuzetno prilagodljivi. nase generacije problem azijata svakako nece osetiti u velikor meri, ali nas adeca bi vec mogla da imaju problema. stvar nije nimalo naivna.

И то је став прореформске, мултиетничке Србије? Србије која излази на Атлантик, а не ни на Јадран. Вауууу. 

[AL-Samlud]

Do¹li su u Srbiju i umesto da prime pravoslavnu veru oni prime baptistièku! Mi Srbi uop¹te nismo asimilatorski narod, ne znam koga smo to mi asimilovali, mi i ne umemo to da radimo.

[Al-Jasmina]

Pa vidi, ja sumnjam da su ih nasi popovi pozvali u crkvu....
Dalje, mali smo mi i jos trzamo od secanja
kad su nas onomad turci hteli asimilovati u svoju imperiju i veru...
dakle, mi pretezno pruzamo otpor asimilaciji
ali nikoga ne pozivamo ..otprilike

[2fast]

Pa nije samo to, pravoslavlje nije nikada vodilo ratove oko toga da 'proguta' neku drugu religiju i tako da se siri, vec je ostavljano uvek na volji naroda...

[stef]

 Kao neko ko je ziveo 10 godina u kineskom kvartu u Parizu, tvrdim da su lazni pacifisti! Smeju ti se u lice, kao kul su sa tobom, a ne znas sta ti misle. TO su najveci rasisti na svetu, samo to kriju...jako dobro!
Nostradamus je lepo prorekao da ce zuta rasa zavladati svetom.

[Al-Jasmina]

Iseljavam se na neki od Jupiterovih meseca

[Vampire 666]

Ti Kinezi se bs lepo asimiluju kad uzimaju srpska imena. Jednog dana ce vise biti kineskih srba no autohtonih...

kad sam ja konstatovao ovo pre par nedelja optuzen sam da sirim rasnu netrpeljivost. i dalje stojim iza stava da takve stvari na vreme treba prekinuti. svi azijati su izuzetno prilagodljivi. nase generacije problem azijata svakako nece osetiti u velikor meri, ali nas adeca bi vec mogla da imaju problema. stvar nije nimalo naivna.

И то је став прореформске, мултиетничке Србије? Србије која излази на Атлантик, а не ни на Јадран. Вауууу. 

to je moj licni stav. i kakve veze ima multietnicnost sa invazijom ljudi iz istocne azije (pre svega kine).
btw, ja sam pripadnik nacionlne manjine (vlah)