Prigu¹eni hladni rat?

[Bred]

Izvor: B92
Moskva, Beograd -- Rusija je juèe testirala nove interkontinentalne rakete, s 10 bojevih glava., za koje tvrdi da mogu da probiju bilo koji antiraketni ¹tit.

Zamenik premijera Rusije Sergej Ivanov izjavio je da su nove rakete ruske vlasti prvi put testirale. "Rusija mo¾e da se oseæa bezbednom", rekao je, Ivanov komentari¹uæi probu i dodao da je novi strate¹ki sistem u stanju da izaðe na kraj s bilo kojim sada¹anjim i buduæim odbrambenim sistemima u svetu. Podsetimo, SAD planiraju da postave antiraketni ¹tit u Èe¹koj i Poljskoj.

Ruske rakete su lansirane sa pokretne rampe sa kosmodroma Pleseck, 800 kilometara severno od Moskve.

Novi sistem RS24 mo¾e da nosi do 10 razlièitih bojevih glava i predviðeno je da zameni starije sisteme, navodi se u saop¹tenju Ministarstva odbrane Rusije. Pored toga ¹to sistemi koji nose veæi broj bojevih glava, mogu da gaðaju vi¹e razlièitih ciljeva istovremeno, mnogo ih je te¾e presresti i uni¹titi.

Vojni analitièar Aleksandar Radiæ ka¾e za B92 da je Rusija, prema ranije sporazumu, prihvatila da na jednoj raketi mo¾e biti samo jedna bojeva glava.

"Sada, kada se ula¾e u razvoj raketa nove generacije, s vi¹e bojevih glava, i kada se najavljuje moguænost odustajanja od ranijih ogranièenja, Rusija ima tehnolo¹ki potencijal da nadma¹i odbrambeni ¹tit SAD", ka¾e Radiæ.

"Mislim da buduænost vodi u neku vrstu prigu¹enog hladnog rata, ne otvorenog kako se mo¾e èuti u poslednje vreme. ©irina konflikta Rusija SAD mora se odraziti i na balkanske zemlje, a probe novih raketa govore o tome da Rusija misli ozbiljno kada ka¾e da je protiv nametanja re¹enja za Kosovo", ka¾e Radiæ.

[wolfeitzckie]

 ... а ми ћемо се поново наћи са погрешне стране гвоздене завесе ...

[darusaz]

Поново? Па ми нисмо били ни на једној страни претходни пут.

[wolfeitzckie]

 Нисмо, ми смо лебдели у безваздушном простору.

[Al-Jasmina]

Jeste ali Tito se radja jednom

[wolfeitzckie]

Poreklo Gvozdene zavese(kao izraza) :
nju je popularizovao britanski premijer Vinston Èerèil, koji ga je iskoristio u svom predavanju 5. marta 1946. u Vestminsterskom koled¾u u Fultonu, Misuri:

Od ©æeæina na Baltiku do Trsta na Jadransko moreu, "gvozdena zavesa" se spustila ¹irom kontinenta. Iza te linije le¾e prestonice starih dr¾ava Centralne i Istoène Evrope. Var¹ava, Berlin, Prag, Beè, Budimpe¹ta, Beograd, Bukure¹t i Sofija; svi ti èuveni gradovi i stanovni¹tvo oko njih le¾i u onom ¹to moram nazvati sovjetskom sferom, i svu su subjekti, u ovom obliku ili onom, ne samo sovjetskog uticaja, veæ i vrlo velike i u nekim sluèajevima poveæane kontrole iz Moskve.

[Al-Jasmina]

Setim se one knjige u kojoj je
fiktivno obradjivan desant Rusa i preko te zavese,
sto ce reci secam se scene
u kojoj se preko video veze prezidentu USA
obraca predsednik Jugosavije
i moli za pomoc...a ovaj ga iskulira
ali opet na kraju Ameri oteraju Ruse natrag u Majcicu Rusiju
...

Jojo efekat,
Rusi opet goje svoje naoruzanje

[Bred]

ja sam vec negde msilim rekao da je ipak Titova greska sto nijie bio dovoljno dalekovid i da bi nam se vise isplatilo da smo otpocetka bila sa zapadom nego sto smo citav taj period koketirali...sada bi vec bili uveliko u EU...

[darusaz]

ja sam vec negde msilim rekao da je ipak Titova greska sto nijie bio dovoljno dalekovid i da bi nam se vise isplatilo da smo otpocetka bila sa zapadom nego sto smo citav taj period koketirali...sada bi vec bili uveliko u EU...

Бреде, доласком Анте Марковића на место Председника СИВ-а (односно Савезне владе) и са првим назнакама кризе у Федерацији,Европска заједница је понудила Југославији да се консолидује, заустави могуће сукобе и да крене 1990. године у преговоре о стабилизацији и придруживању. Тада је СФРЈ била виииише корака и испред Чешке Републике, и Кипра и Малте, а о Бугарској и Румунији да не говоримо.

Могу да потпишем да би СФРЈ ушла 1995. у Европску унију. Да је само било малчице друкчије. А иза "гвоздене завесе" смо били само до 1948. ту наша љубав са СССР престаје. ) Догодио се знате сви нагли заокрет ка другом блоку, па хапшени су и пастири који су певали руске песме бре! ;)

Данас је ситуација другачија, неутралност је најскупља, сумњам да би могли да је поднесемо као земља. Али ако морамо да бирамо између две опције, ја сам пре за ону која је на карти света десно од нас. 

[wolfeitzckie]

Бреде, доласком Анте Марковића на место Председника СИВ-а (односно Савезне владе) и са првим назнакама кризе у Федерацији,Европска заједница је понудила Југославији да се консолидује, заустави могуће сукобе и да крене 1990. године у преговоре о стабилизацији и придруживању. Тада је СФРЈ била виииише корака и испред Чешке Републике, и Кипра и Малте, а о Бугарској и Румунији да не говоримо.

Управо тако.

Могу да потпишем да би СФРЈ ушла 1995. у Европску унију

Постојала је и друга понуда од стране ЕУ, по којој би комплетна бивша СФРЈ ушла у року од 6 месеци(!!!) у ЕУ, при чему би фондови издвојени за ово припајање били знатно већи. На жалост, ни једно републичко руководство(сва одреда националистички настројена) то није прихватило. Чак ни Словенци, који ће неких десетак година после, али сами, ући у ЕУ.

А иза "гвоздене завесе" смо били само до 1948. ту наша љубав са СССР престаје. ) Догодио се знате сви нагли заокрет ка другом блоку, па хапшени су и пастири који су певали руске песме бре! ;)

Тачно, са тим што нисмо склонили гвоздену завесу са свога ума. Нисмо прихватили модел западне демократије као политичко уређење, већ "меки" комунизам, са Титом место Стаљина и делимичним ослобађанем друштва које је ипак остало у стеги једне партије. Након смрти Стаљина, поправили смо своје односе са СССР-ом и, ипак остали у сфери дејства СССР-а. На жалост, тај модел и данас преовлађује, наши политичари и даље упиру очи ка "мајчици Русији". Али то је већ изгледа српско проклетство, некакв ген. Једини политичар који је покушавао да нас повеже са Немачком је данас мртав.

[darusaz]

Није једини. Са немачким народима је Србију покушавао да повеже и убијени краљ, Александар Обреновић. Мада са Аустроугарском, али то су ипак Немци (Мађаре ни не рачунам)?

Тај меки комунизам је функционисао до рушења зида. Е после никоме није одговарала реформа.

[Duke]

Mislim da je Tito bio jedan od najvestijih politicara ikada, i da je poziveo dovoljno dugo verujem da bi jos tamo neke 89 godine presao na stranu amera i da bi Jugoslavija pobrala puno lovorika za pobedu zapada, ovako imali smo opsti haos i pljacku, a danas cak ni na svoju sudbinu ne mozemo da uticemo a kamoli na desavanja u svetu

[dirigent]

Ja sam ipak za Ruse i Kineze . Njihovo vreme neumitno dolazi posebno ovih drugih. Jedina greska moze biti ako sam se prevario u racunu , kao i onaj `nas` uostalom , pa to vreme bude kad ja budem bio starac Foco...

[Al-Jasmina]

Hmm ja sam za Ruse...
Kinezi su mi isuvise extremisticki kad je rat u pitanju...
setim se samo filmova o osvajanju Tibeta pa mi muka

[Bred]

Odnosi Rusije sa EU i SAD do¹li do usijanja uoèi samita Grupe osam
Putin: Ja sam jedini demokrata
Autor: A. Petroviæ |


Ruski predsednik Vladimir Putin nastavio je juèe sa otvorenim pretnjama evropskim zemljama u kojima SAD planiraju da postave delove antiraketnog ¹tita. Putin je dan ranije zapretio da æe Rusija, prvi put od hladnog rata, okrenuti svoje nuklearne bojeve glave prema Evropi, a juèe je u intervjuu novinarima iz zemalja Grupe osam svoje pretnje ponovio i obrazlo¾io da su to samo „adekvatni koraci koje Rusija preduzima kao odgovor na pretnje SAD“.
- Ako se deo amerièkog nuklearnog potencijala pojavi u Evropi i ugrozi Rusiju, kako smatraju na¹i vojni struènjaci, moraæemo da preduzmemo adekvatne mere da bismo odgovorili na te pretnje. O kakvim merama govorim? Moraæemo da postavimo nove mete u Evropi, koje bi mogle biti gaðane balistièkim projektilima ili raketama ili mo¾da potpuno novim sistemom - rekao je Putin novinarima, dva dana uoèi poèetka samita osam najbogatijih zemalja na svetu.
Putin je juèe u intervjuu za zapadne medije izjavio da je on „jedini pravi demokrata na svetu“ i optu¾io SAD i Evropu da su izneverili sopstvene ideale. On je odbacio kritike zapadnih zemalja da je izvr¹io centralizaciju vlasti u Kremlju, marginalizovao opoziciju i poveæao kontrolu dr¾ave nad medijima.
Na pitanje da li se sla¾e da ocenom biv¹eg nemaèkog kancelara Gerharda ©redera da je on „besprekoran demokrata“, Putin je kroz smeh odgovorio:
„Naravno da sam apsolutni, èisti demokrata. Ali, znate u èemu je problem? Nije èak ni problem, nego tragedija. Stvar je u tome ¹to sam ja jedini, u svetu ih vi¹e nema.“
Putin je dodao da je dosije zapadnih zemalja u vezi sa pitanjem ljudskih prava daleko od savr¹enog.
„Pogledajte ¹ta se de¹ava u Evropi, taj grubi odnos prema demonstrantima, upotrebu gumenih metaka i suzavca u glavnim gradovima, ubistva demonstranata na ulicama“, rekao je ruski lider.
- Nakon smrti Mahatme Gandija vi¹e nema s kim da se razgovara - zakljuèio je Putin.
NATO je osudio njegovu izjavu kao „nesreænu“.
„Jedina zemlja koja spekuli¹e o tome da æe raketama gaðati Evropu je Ruska Federacija. Ova vrsta komentara je nesreæna i nije dobrodo¹la“, rekao je portparol NATO D¾ejms Apaturai.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je najavio da æe tokom samita Grupe osam iskreno porazgovarati sa Putinom o njegovoj pretnji.

Novi rat ili blef
Putin æe, usled rastuæe svetske krize izazvane namerom SAD da postavi antiraketni ¹tit u Èe¹koj i Poljskoj, imati dva susreta sa amerièkim predsednikom D¾ord¾om Bu¹om za manje od mesec dana. Dva lidera æe tako imati priliku da isprave sve nesuglasice ¹to bi donelo veliko olak¹anje i Evropi.
Cilj izjave Putina jeste zauzimanje ¹to bolje pozicije uoèi susreta sa liderima industrijski najmoænijih zemalja, smatraju analitièari Bi-Bi-Sija.
„Dejli telegraf“ ocenjuje da je Putin ovim izjavama „jasno pokazao da vi¹e voli da vodi ratove nego da pravi kompromise, ali jo¹ uvek nije jasno u kojoj meri je njegova izjava samo blef“.
„Tajms“ je oti¹ao korak dalje, oceniv¹i da je ruski predsednik svojom porukom „najavio moguænost izbijanja nuklearnog rata na evropskom tlu“.
Prema Putinovom priznanju, odgovor Rusije bi mogao da izazove novu trku u naoru¾anju u Evropi.
„Rusija neæe biti odgovorna za otpoèinjanje nove trke u naoru¾anju i posledice jer je Va¹ington zapoèeo sa eskalacijom i naru¹avanjem strate¹kog balansa“, dodao je Putin.
Koliko je zvanièni Kremlj ozbiljan u protivljenju izgradnji antiraketnog ¹tita SAD u Poljskoj i Èe¹koj svedoèi i pro¹lonedeljno testiranje raketa tipa RS-24, dometa preko 5.000 kilometara, a koje su sposobne da nose po deset bojevih nuklearnih glava.
Uprkos o¹trom tonu Putina, njegova izjava ima vi¹e politièki nego vojni karakter i dve supersile su daleko od novog hladnog rata, smatra Bi-Bi-Si.

N sastanak na ranèu
Kriza u odnosima mo¾e da se posmatra i kao zauzimanje ¹to bolje pozicije za buduæe odnose, imajuæi u vidu da Putin napu¹ta Kremlj na proleæe naredne godine, a Bu¹ Belu kuæu poèetkom 2009. U tom smislu, na znaèaju dobija i sastanak Bu¹a i Putina zakazan za poèetak jula u Mejnu, na privatnom ranèu porodice amerièkog predsednika. Na tom ranèu Bu¹ nije ugostio nijednog stranog lidera, ¹to mo¾da pokazuje koliko su nesuglasice postale ozbiljne.

Bu¹ ove nedelje na turneji po Evropi
Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ doputovao je juèe popodne u Prag, odakle æe zapoèeti mini turneju po Evropi, s naglaskom na Èe¹ku i Poljsku, gde SAD planiraju izgradnju antiraketnog ¹tita. Centar grada oko predsednièkog zamka Hradèani je hermetièki zatvoren, a o bezbednosti Bu¹a brine vi¹e od 1.500 policajaca. Stanovnici u zoni oko Hradèana i obli¾njoj diplomatskoj èetvrti, gde je rezidencija amerièkog ambasadora, veæ su dobili pismeno upozorenje da zatvore prozore, a da, ako se sluèajno pribli¾e prozoru, paze na nagle kretnje jer su krovovi du¾ trasa kuda æe se kretati Bu¹ ispunjeni snajperistima. Nekoliko stotina Èeha mirno je protestvovalo juèe u centru Praga protiv amerièkih planova da jedan deo antiraktenog sistema izgradi i u Èe¹koj. Bu¹ iz Praga u utorak uveèe odlazi u Nemaèku na samit G8, a odmah po zavr¹etku, 8. juna, u troèasovnu posetu Poljskoj. Poljski mediji izve¹tavaju da iza te odluke stoje braæa predsednik i premijer, Jaroslav i Leh, koji su netrpeljivi prema Valensi. Evropsku turneju Bu¹ æe posle posete Italiji, gde æe se u Vatikanu sastati sa papom Benediktom XVI, zavr¹iti na Balkanu, u Bugarskoj i Albaniji.

blic