Nova ispitna pitanja

[Maslacak]

Otvaram novu temu za ovo, èisto da bi bilo uoèljivije.
U pitanju su STARA pitanja – uz neka precrtavanja i dopune koje sam "ugradila".

Data danas na predavanju. Ne znam da li je to sve ¹to treba, i da li postoje pitanja van tih... prof. ©obajiæ (bar mislim da je to ona ) je to dala kao va¾eæa ispitna pitanja, to je sve ¹to znam.

Dakle:

I – OP©TI DEO

1. Definicija i klasifikacija hranljivih sastojaka prema ulozi u organizmu 
2. Poreklo energije u namirnicama
3. Energetska vrednost namirnica
4. Izraèunavanje sirove i èiste energetske vrednosti namirnica
5. Èinioci koji utièu na iskoristljivost hranljivih sastojaka
6. 1. princip racionalne ishrane ljudi
7. 2. princip racionalne ishrane ljudi
8. 3. princip racionalne ishrane ljudi
9. Energetske potrebe za bazalni metabolizam
10. Specifièno dinamièno dejstvo hrane
11. Postupci i naèin izra¾avanja metabolizma i naèin izra¾avanja
12. Energetske potrebe za termoregulaciju
13. Energetske potrebe za fizièki rad
14. Energetske potrebe razlièitih profesija
15. Energetske potrebe za rastenje, graviditet i laktaciju
16. Ukupne energetske potrebe ljudi
17. Odreðianje energetskog prometa indirektnom kalorimetrijom
18. Direktna kalorimetrija
19. Biolo¹ka oksidacija hrane

II - UGLJENI HIDRATI

1. Izomerni oblici monosaharida
2. Ciklièna struktura monosaharida
3. Mutacija i epimerija
4. Konformacioni oblici monosaharida
5. Odreðivanje konfiguracije anomernog centra
6. Odredjivanje karaktera karbonilne grupe monosaharida
7. Dejstvo kiselina na monosaharide
8. Pona¹anje monosaharida u slaboj i jakoj alkalnoj sredini
9. Oksidacioni proizvodi monosaharida
10. Redukcioni proizvodi monosaharida
11. Reakcije glikozidnog C atoma (stvaranje glikozida, oksima, hidrazona, osazona, formazana)
12. Glukoza, fruktoza, manoza, galaktoza
13. Pentoze
14. Monosaharidi anomalne gradje (dezoksiseæeri, aminoseæeri, razgranatog niza)
15. Sladak ukus ugljenih hidrata i drugih jedinjenja
16. Odreðivanje strukture slo¾enih ugljenih hidrata
17. Disaharidi trehaloznog tipa
18. Disaharidi maltoznog tipa
19. Laktoza i laktuloza. Mane metabolizma
20. Neasimilirajuæi oligosaharidi (rafinoza, stahioza, verbaskoza)
21. Ciklodekstrini
22. Ugljeni hidrati mleka (neutralni oligosaharidi, neutralni azotni oligosaharidi, sijalozidi)
23. Polisaharidi (podela, rasprostranjenost u prirodi)
24. Skrob. Struktura i osobine
25. Retrogradovanje skroba
26. Enzimska hidroliza skroba
27. Celuloza. Struktura i osobine
28. Inulin i hitin
29. Hemiceluloze
30. Podela ugljenih hidrata prema ulozi u hrani
31. Lako asimilirajuæi ugljeni hidrati
32. Vlakna i njihov znacaj u ishrani
33. Osnovna uloga ugljenih hidrata u ishrani
34. Potro¹nja ugljenih hidrata i zdravlje ljudi
35. Metode identifikovanja ugljenih hidrata
36. Pregled metoda odreðivanja ugljenih hidrata
37. Interakcije ugljenih hidrata i proteina u toku termièkog tretmana namirnica

III - MASTI I ULJA

1. Zasiæene masne kiseline. Struktura i osobine
2. Monoenske masne kiseline. Struktura i osobine
3. Dienske masne kiseline. Struktura i osobine
4. Polienske masne kiseline. Struktura i osobine
5. Uticaj cis-trans izomerije na osobine nezasiæenih masnih kiselina
6. Polo¾ajni izomeri nezasiæenih masnih kiselina
7. Reakcije nezasiæenih masnih kiselina
8. Acilgliceroli. Struktura i osobine
9. Polimorfizam triacilglicerola
10. Interesterifikacija masnih kiselina
11. Kefalini i lecitini. Struktura i osobine
12. Plazmalogeni, fosfoinozitidi, polifosfogliceridi. Struktura i osobine
13. Ceridi
14. Osnovni fitosteroli i zoosteroli. Struktura i znaèaj u analitici masti
15. Esencijalne masne kiseline
16. n-3, n-6, n-9 nezasiæene masne kiseline i njihove biotransformacije
17. Deficiti esencijalnih masnih kiselina. Potrebe
18. Esencijalne masne kiseline i eikozanoidi
19. Biolo¹ko kvarenje masti
20. Hemijska u¾eglost masti i ulja
21. Proizvodi termooksidativne degradacije masti i ulja
22. Osnovne metode analiza masti i ulja

IV - PROTEINI

1. Op¹te osobine proteina (rastvorljivost, denaturacija, koagulacija)
2. Klasifikacija proteina
3. Primarna struktura proteina
4. Sekundarna, tercijarna i kvarternerna struktura proteina
5. Sastav nukleoproteina
6. Uloga nukleinskih kiselina u biosintezi proteina
7. Amfoterne osobine aminokiselina
8. Disocijacija aminokiselina. IpH
9. Reakcije karboksilne i amino grupe aminokiselina
10. Ninhidrinska reakcija
11. Monoaminomonokarbonske kiseline
12. Sumporne aminokiseline
13. Monoaminodikarbonske kiseline
14. Bazne aminokiseline
15. Aromatiène aminokisleine
16. Heterocikliène aminokiseline
17. Esencijalne aminokiseline
18. Odreðivanje biolo¹ke vrednosti proteina
19. Klasifikacija proteina prema hranljivoj vrednosti
20. Dnevne potrebe u proteinima u zavisnosti od uzrasta i stanja organizma
20. Promene biolo¹ke vrednosti proteina tokom obrade namirnica
21. Metode za odreðivanje proteina
 
V - VITAMINI

1. Vitamini. podela. Avitaminoze, hipo i hipervitaminoze
2. Vitamini A
3. Vitamini D grupe
4. Tokoferoli
5. Vitamini K grupe
6. Vitamin B1
7. Tijamin i metabolizam ugljenih hidrata
8. Vitamin B2
9. Vitamin PP
10. Vitamin C
11. Pantotenska kiselina
12. Vitamin B6
13. Biotin (vitamin H)
14. Folna kisleina
15. Znaèaj i uloga vitamina B12
16. Toksiènost vitamina
17. Stabilnost pojedinih vitamina prema temperaturi i svetlosti

V-a – MINERALI

1. Kalcijum
2. Fosfor
3. Magnezijum
4. Podela mineralnih materija

VI - NAMIRNICE

1. Definicija i podela ¾ivotnih namirnica
2. Op¹te osobine namirnica 1.grupe
3. Konzervisanje mesa
4. Proteini mesa i riba
5. Proteini jaja
6. Lipidi jaja
7. Sastav i hranljiva vrednost mesa
8. Sastav i hranljiva vrednost jaja
9. Sastav i hranljiva vrednost leguminoza
10. Sastva kravljeg i humanog mleka. Izraèunavanje energetske vrednosti
11. Proteini mleka
12. Ugljeni hidrati lmeka
13. Sastav i osobine mleène masti
14. Sastav i hranljiva vrednost sireva
15. Maslac, sastav i osobine
16. Konzervisanje mleka i promena biolo¹ke vrednosti
17. Biljna ulja. Op¹te osobine i podela
18. Margarin. Sastav i osobine
19. Op¹te osobine namirnica 4. grupe
20. Proteini ¾itarica
21. Op¹te osobine namirnica 2. grupe
22. Znaèaj voæa i povræa u ishrani
23. Dijetetski proizvodi. Osobine i podela
24. Humanizovana i adaptirana mleka za decu

VII - KONTAMINACIJA NAMIRNICA

1. Faktori koji utièu na zdravstvenu bezbednost hrane
2. Rezidui pesticida u namirnicama
3. Policiklièni aromatièni ugljovodonici u namirnicama
4. Rezidui toksiènih elemenata u namirnicama. Naèini zagaðivanja
7. Nitrati-nitriti-nitrozamini u namirnicama
8. Rezidui antimikrobnih lekova i anabolika u namirnicama
9. Mikotoksini u namirnicama (B, G, M )
10. Polihlorovani bi i trifenili u namirnicama
11. PDU, MDK i MNTD za kontaminante i aditive

VIII - ADITIVI U NAMIRNICAMA

1. Op¹te osobine i podela aditiva
2. Zdravstveni rizici kori¹æenja aditiva u hrani
3. Antioksidansi i  sinergisti
4. Sredstva za konzervisanje namirnica
5. Vestaèke boje
6. Prirodne boje
7. Karotini: ugljovodonici, aldehidi i kisleine
8. Vestaèka sredstva za zaslaðivanje
9. Emulgatori

[tarantulica]

Maslaèkice, odakle ti ova pitanja?

Trebalo je danas da postave nova pitanja na sajt fakulteta...

Da li su to ova pitanja? 

3 x pitanja
tj. 4 x 

[Maslacak]

Upravo objasnih ovde
http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,6591.0.html

Profesorka je danas to dala kao "nova" pitanja... rekla je da je izbaèeno ono ¹to nije predavano ove godine, i dodato novo.
Pa ti vidi

[yeca]

Ali ona postoje samo u RC je l' tako??
Rekla je da će da izbaci na sajt (a to je na našem faksu vrlo širook pojam  )...
Jeste, prof Šobajić! 

A onu skeniranu knjigu o ispravnosti i kontroli namirnica nije izbacila?
Na sajtu nema, a rekla je da će izbaciti i to!

[Maslacak]

Nisam sigurna da ih uop¹te ima i u RC, niti da æe ih izbaciti na net... zato ¹to nam ih je dala samo u papirnoj formi, i rekla da kopiramo!
A ako su morali da precrtavaju i dopisuju rukom, to verovatno znaèi da ih nemaju na kompu, veæ samo u ¹tampanoj formi, o tome prièam.

[tanja82]

Fala!!!

[MiKy]

hocete uciti po pitanjima?

[tarantulica]

Bolje ne...
Chula sam da krenu od ispitnih pitanja, ali da povezuju sa ostalim gradivom...

[shumshi]

nemojte uciti po pitanjima... 

meni su od 4 pitanja, 2 bila van ovog spiska...da ne pricam o vozanju kroz celo gradivo...
ali opusteno... 

[Jeca]

Pa cemu onda sluze ova pitanja?

[Bred]

orijentaciono...

[yeca]

E ali stvarno su genijalci - naprave vi¹e od 160 pitanja  da bi ona bila orijentaciona 
I jo¹, na neka pitanja odgovor je jedna slo¾ena reèenica...2 maximalno!
Ne kapiram 

[Jeca]

A sto da bude prosto kad moze da bude slozeno?

[BK]

Bolje i da daju neka orjentaciona pitanja nego da ne daju nikakva, a verujte mi nije tesko.

[yeca]

Bolje i da daju neka orjentaciona pitanja nego da ne daju nikakva, a verujte mi nije tesko.

Naravno! Nego ne mislim da su pitanja (bar ovakva i ovoliko istih) strogo neophodna jer ako veæ postoji odakle se uèi, sve nauèi¹ (kad veæ na pitanja ne mo¾e¹ da se osloni¹) i æao...
Onda ti nikakva orijantacija ne treba! ;)