Tadiæ: Hap¹enje Mladiæa interes dr¾ave

[Roben]

Tadiæ: Hap¹enje Mladiæa interes dr¾ave

Predsednik Srbije Boris Tadiæ izjavio je da ¾eli da uveri glavnu tu¾iteljku Medjunarodnog suda za ratne zloèine u biv¹oj Jugoslaviji Karlu del Ponte da Srbija maksimalno intenzivira saradnju sa Ha¹kim tribunalom, da po¹tuje svoje zaknodavstvo i medjunarodno pravo i EU.

"Hap¹enje Ratka Mladiæa je duboki interes dr¾ave i gradjana", ukazao je predsednik u intervjuu Radio televiziji Srbije (RTS), koji je emitovan u sredu uveèe.

Tadiæ je rekao da su poziv Karli del Ponte da dodje u Beograd, gde se oèekuje 4. juna, zajedno uputili on i premijer Vojislav Ko¹tunica i naveo da su njih dvojica saglasni o politici prema ha¹kom Tribunalu, kao i o politici prema Kosovu.

"Gradjani Srbije treba da znaju da se radi o gradjanima koji su optu¾eni za dela protiv èoveènosti", istakao je Tadiæ govoreæi o Tribunalu. Ocenio je da ni jedna zemlja nije bezbedna ukoliko su ljudi optu¾eni za takva dela na slobodi, niti o takvoj zemlji niko na svetu ima dobro mi¹ljenje.

"Zato je zavr¹etak saradnje sa Ha¹kim tribunalom ne¹to bez èega se ne mo¾e u buduænost. To (zavr¹etak saradnje) je dobro za Srbiju, za njene gradjane, ali i za na¹u evropsku buduænost, jer se EU obavezala da æe primiti zemlje zapadnog Balkana samo ukoliko se ispo¹tuju i te obaveze", rekao je predsednik Srbije.

On je rekao da bi se polo¾aj Srbije promenio kada bi uhapsila Ratka Mladiæa, a da se pitanje Radovana Karad¾iæa sa vremena na vreme unosi u obavezu Srbije, kada je potrebno izvr¹iti dodatne politièke pritiske, ali da ne postoji ni jedan dokaz da je Karad¾iæa neko video na teritoriji Srbije.

"Mladiæa su, na ¾alost, u pro¹losti vidjali razlièiti svedoci i zato æe svaka Vlada imati tu obavezu, a ja se nadam da æe je sada¹nja Vlada okonècati", rekao je Tadiæ i ocenio da bi bilo sjajno kada bi Srbija ¹to pre zavr¹ila saradnju sa Ha¹kim trinunalom.

Dodao je da se ta saradnja mora nastaviti kroz domaæe istrage i sudjenje u domaæim sudovima, zbog èega sluèajevi koji se sada vode pred Specijalnim sudom za ratne zloèine podi¾u kredibilitet domaæeg suda.

Tadiæ je najavio i da æe Vlada Srbije u èetvrtak, formirati Savet za nacionalnu bezbednost koji æe biti institucionalni mehanizam za kontrolu i koordinaciju svih slu¾bi bezbednosti.

On je istakao da æe po formiranju Saveta poèeti razgovori o buduæem ¹efu Bezbednosno informativne agencije (BIA).

Tadiæ je ocenio da slu¾be bezbednosti treba da vode profesionalci, nepolitièki ljudi i dodao da Srbija treba da ¹koluje nove ljude koji æe se baviti tim pitanjima.

"Savet za nacionalnu bezbednost æe vr¹iti koordinaciju rada svih ministarstava iz sektora bezbednosti i svih bezbednosnih i obave¹tajnih slu¾bi. Svako æe morati da vr¹i svoj posao, a u suprotnom æe biti velikih politièkih problema, ¹to ja kao predsednik Srbije neæu dozvoliti", rekao je Tadiæ.

On je rekao da æe kontrolisati rad bezbednosnih slu¾bi, nametati poseban ritam, tra¾iti izve¹taje o radu i da æe i¾ve¹taji biti zajednièki.

(Beta)

[wolfeitzckie]

Citat :
"Mladiæa su, na ¾alost, u pro¹losti vidjali razlièiti svedoci i zato æe svaka Vlada imati tu obavezu, a ja se nadam da æe je sada¹nja Vlada okonècati", rekao je Tadiæ i ocenio da bi bilo sjajno kada bi Srbija ¹to pre zavr¹ila saradnju sa Ha¹kim trinunalom.

Na ¾alost? Izgleda da bi, bar po Tadiæu, bilo bolje da su okretali glavu na drugu stranu.

[Bred]

"Mladiæ za¹titio od Karad¾iæa"
Izvor: SENSE
Hag -- Biv¹i naèelnik Glavnog ¹taba VRS tvrdi da je Mladiæ odbio Karad¾iæevu direktivu da s jedinicama uðe u enklave Srebrenica i ®epa.

General Ratko Mladiæ u leto 1995. nije u potpunosti izvr¹io direktivu predsednika Republike Srpske Radovana Karad¾iæa o eliminisanju enklava Srebrenica i ®epa, tvrdi svedok optu¾be, general Manojlo Milovanoviæ, biv¹i naèelnik Glavnog ¹taba Vojske Republike Srpske.

U nastavku svedoèenja na suðenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optu¾enih za zloèine u Srebrenici i ®epi, Milovanoviæ je tvrdio da je Mladiæ ubla¾io direktivu 7 Vrhovne komande RS kojom se nala¾e da se "svakodnevnim planskim i osmi¹ljenim borbenim aktivnostima stvore uslovi totalne nesigurnosti, nepodno¹ljivosti i besperspektivnosti opstanka i ¾ivota ¾itelja Srebrenice i ®epe".

Karad¾iæ je, prema Milovanoviæu, naredio "ulazak snaga VRS u enklave", a Mladiæ je to izostavio iz nareðenja kojim je razraðena politièka direktiva vrhovne komande. Uèinio je to, rekao je svedok odgovarajuæi na dodatna pitanja tu¾ioca, uz rizik da bude izveden pred vojni sud ili bude smenjen jer ne po¹tuje nareðenja vrhovnog komandanta.

"Odbijanje" Mladiæa Milovanoviæ je upotrebio kao ilustraciju u odgovoru na pitanje tu¾ioca kako oficir postupa u sluèaju da nareðenje koje je dobio podrazumeva da treba da poèini zloèin. "To zavisi od liènosti, ja ga ne bih izvr¹io", dodao je Milovanoviæ precizirajuæi i da su svi "oficiri obuèeni da procene ¹ta je zakonito, a ¹ta nije".

b92

[Roben]

Ha¹ki optu¾enik Zdravko Tolimir uhap¹en u RS

Ha¹ki optu¾enik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir (59) uhap¹en je popodne na granici Srbije i Republike Srpske (RS) kod Ljubovije.

Vest o hap¹enju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladiæa, isprva niko nije ¾eleo da potvrdi, ali je u èetvrtak uveèe iz Ha¹kog tribunala saop¹teno da ih je o hap¹enju obavestio premijer RS Milorad Dodik.

"Dodik je rekao da su u toku pripreme za prebacivanje Tolimira u Hag", rekla je Tanjugu portparol Ha¹kog tu¾ila¹tva Olga Kavran.

Portparol Tribunala Refik Hod¾iæ precizirao je za Betu da se prebacivanje Tolimira u Hag oèekuje u èetvrtak ili petak: "Informisani smo i da Tolimir ima zdravstvenih problema i oèekujemo dodatne podatke o tome i da li ti problemi mogu uticati na njegovo prebacivanje u Hag - da li æe se to dogoditi veèeras ili sutra".

Prema izvorima iz policije RS, Tolimir je uhap¹en u zajednièkoj akciji MUP-a RS i Srbije, kada je nelegalno poku¹ao da predje granicu na podruèju Ljubovije u Srbiji, odnosno Bratunca u RS.

Predsednik Nacionalnog Saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajiæ potvrdio je da su tokom popodneva organi bezbednosti Republike Srpske i Srbije izveli zajednièku akciju sa obe strane granice, ali nije ¾eleo da govori o eventualnim rezultatima. Ljajiæ je samo rekao da je akcija poèela oko 14, a da je traja dva sata.

Ha¹ki Tribunal optu¾io je generala u penziji Vojske RS Zdravka Tolimira u februaru 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletiæem za zloèine nad muslimanima u Srebrenici i ®epi 1995. godine.

Blizak saradnik Ratka Mladiæa

General Zdravko Tolimir u vreme rata bio je naèelnik General¹taba Vojske RS za bezbednost i jedan od najbli¾ih saradnika tada¹njeg komandanta Glavnog ¹taba VRS Ratka Mladiæa, takodje optu¾enog za ratne zloèine tokom rata u BiH.

Tolimir je rodjen u selu Popoviæi, kod Glamoèa, 1948. godine, gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu.

U optu¾nici Ha¹kog tribunala se navodi da je bio pomoænik komandanta za obave¹tajne poslove i bezbednost Glavnog ¹taba VRS-a. Na tom polo¾aju bio je jedan od sedam pomoænika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog ¹taba, generalu Ratku Mladiæu.

Prema optu¾nici, on je kao pomoænik komandanta za obave¹tajne poslove i bezbednost bio upoznat s planom da se muslimansko stanovni¹tvo istera iz enklava Srebrenica i ®epa i uèestvovao je u sprovodjenju tog plana.

Tolmir je visoke vojne ¹kole zavr¹io u Beogradu, a na usavr¹avanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik.

Pre rata je slu¾bovao u vi¹e mesta biv¹e Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na du¾nosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.

Sa generalom Ratkom Maldiæem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim do¹ao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoænika komandanta za obave¹tajno-bezbednosne poslove Glavnog ¹taba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladiæa, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tada¹njeg predsednika RS Biljane Plav¹iæ penzionisan.

General Tolimir va¾io je za vrhunskog profesionalca, koga su uva¾avale i civilne i vojne strukture tada¹nje RS, a imao je i ugled kod tada¹njih medjunarodnih vojnih komandanta u BiH.

Uèestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o dono¹enju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadu¾en za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od uèesnika Beèkih pregovora o dono¹enju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoru¾anja na prostoru Jugoslavije.

Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog èoveka i bio je obave¹tajac visokog ranga, koga su po¹tovale i strane obave¹tajne slu¾be. Bio je aktivan i u operaciji oslobadjanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih polo¾aja iznad Sarajeva.

Od podizanja ha¹ke optu¾nice o njemu se ni¹ta ne zna.

Prema nekim nezvaniènim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja ha¹ke optu¾nice pridru¾io Mladiæu, koga tra¾i Ha¹ki tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.

Pojedini mediji su nezvanièno pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladiæa.

Jo¹ pet begunaca

Posle hap¹enja Tolimira, ostalo je jo¹ pet ha¹kih begunaca za kojima se traga zbog optu¾bi za ratne zloèine poèinjene tokom sukoba na podruèju biv¹e SFRJ, od ukupno 161 osobe protiv kojih je Tribunal podigao optu¾nice od svog osnivanja 1993.

Ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladiæ, za kojim je tragano sredinom maja u centru Beograda, jedan je od pet preostalih begunaca. Tada je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali u toj akciji nije pronadjena nijedna osoba optu¾ena pred Tribunalom.

Akcija je izvr¹ena u vreme dok je u Skup¹tini Srbije trajala rasprava o ekspozeu mandatara Vojislava Ko¹tunice, nekoliko sati pre isteka roka za formiranje vlade, ali i dan pre posete evropskog komesara za pro¹irenje Olija Rena Srbiji, ¹to je opozicija iskoristila kao povod da optu¾i vlast da je ceo sluèaj insceniran.

Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte tereti Srbiju za skrivanje Ratka Mladiæa i zbog nesaradnje sa Hagom u maju pro¹le godine prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridru¾ivanju Srbije EU.

Mladiæ je optu¾en za genocid, zloèine protiv èoveènosti i ratne zloèine, zbog svoje uloge u ratu u BiH. U bekstvu je od 1995, kada je Tu¾ila¹tvo Ha¹kog tribunala objavilo optu¾nicu protiv njega.

Pred Drugim op¹tinskim sudom u Beogradu u toku je sudjenje pomagaèima u skrivanju Mladiæa. Za pomaganje u njegovom skrivanju, odnosno za pomoæ uèiniocu posle izvr¹enog kriviènog dela, optu¾eni su Jovo Djogo, Stanko i Predrag Ristiæ, Sa¹a Badnjar, Ratko Vuèetiæ, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanoviæ i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vaskoviæ.

Biv¹i politièki lider bosanskih Srba Radovan Karad¾iæ u bekstvu je vi¹e od deset godina. On je 1995. optu¾en za genocid, ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti zbog svoje uloge u kampanji etnièkog èi¹æenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).

Biv¹i predsednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Had¾iæ u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuæe neposredno po objavljivanju optu¾nice protiv njega. Tereti se za zloèine protiv èoveènosti.

Vlastimir Djordjeviæ, general iz Srbije, optu¾en je za ratne zloèine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).

U bekstvu je i biv¹i savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutra¹nje poslove i naèelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan ®upljanin. Tereti se za ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti.

Ha¹ko tu¾ila¹tvo smatra da se Vlastimir Djordjeviæ nalazi u Rusiji. Prema nepotvrdjenim informacija u Rusiji se skriva i Had¾iæ. Za ®upljanina se, kao i za Mladiæa, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karad¾iæa sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Slu¾be bezbednosti Srbije, Republike Srspke i Crne Gore, kao i najvi¹i dr¾avni funkcioneri, u vi¹e navrata su dematovali da ima bilo kakvih saznanja o boravi¹tu ha¹kih begunaca.

(agencije/MONDO)

[Bred]

Mladiæ za nekoliko sedmica?
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Ratko Mladiæ bi mogao biti uhap¹en u narednih nekoliko sedmica, izjavila glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte.

Karla del Ponte je za britanski Fajnen¹el tajms izjavila kako se nada da æe za nekoliko sedmica doæi do pune saradnje Srbije, ¹to znaèi hap¹enje i izruèenje Mladiæa. "Ako zvaniènici Srbije nastave u pravcu kojim su do sada pokazali da umeju da idu, moæi æu da do kraja sedmice napi¹em pozitivan izve¹taj EU", rekla je Karla del Ponte.

"Dobili smo neke konkretne znake dalje dobre saradnje", rekla je ona i dodala kako se nada æe se Mladiæ naæi u pritvorskoj jedinici zatvora u Sheveningenu pre isteka njenog mandata u septembru. "Danas sam mnogo veæi optimista da æe dostiæi na¹e ciljeve", dodala je ona.

List navodi da premijer Srbije Vojislav Ko¹tunica, koji ranije nije bio spreman da hapsi preostale optu¾enike, sada, kako je rekla Del Ponte, "otvoreno govori kako bi to moglo da se uradi".

List primeæuje da je Karla del Ponte, u èetvorodnevnoj poseti Beogradu, sliènu promenu raspolo¾enja imala i krajem 2005, uoèi hap¹enja odbeglog hrvatskog generala Ante Gotovine.

Glavna tu¾iteljka tribunala u Hagu slo¾ila se sa odlukom Evropske unije o nastavku pregovora sa Srbijom imajuæi u vidu "konkretne rezultate" koja je nova vlada Srbije postigla u prve tri sedmice.

Formiranjem koalicione vlade Srbije 15. maja nadzor nad slu¾bama bezbednosti dat je sna¾no proevropski orijentisanom predsedniku Borisu Tadiæu, ¹to je va¾na promena, rekla je glavna tu¾iteljka.

Tadiæ: Saradnja se mora okonèati

Predsednik Srbije Boris Tadiæ ka¾e da èinjenica da je Karla del Ponte u Beograd do¹la na poziv vlade i predsednika Srbije pokazuje da postoji saglasnost u vezi sa zajednièkim radom na okonèanju saradnje s Ha¹kim tribunalom.

Tadiæ je objasnio da je poziv glavnoj ha¹koj tu¾iteljki upuæen pre hap¹enja Zdravka Tolimira, u vreme kada je po formiranju Vlade Srbije dogovarana koordinacija sa svim meðunarodnim institucijama.

"Akcije za lociranje, privoðenje, hap¹enje i ekstradiciju ha¹kih optu¾enika dogaðaju se i dan pre nego ¹to je formirana vlada, pre nego ¹to su èlanovi vlade zvanièno polo¾ili zakletve u parlamentu. To znaèi da imamo apsolutnu saglasnost oko okonèanja saradnje s Ha¹kim tribunalom", ka¾e on za Danas.

Na pitanje da li to znaèi da ranije takve saradnje nije bilo, Tadiæ je odgovorio: "Na ovakav naèin svakako, i na¾alost, ne."

Boris Tadiæ je izjavio i da saradnja s Ha¹kim tribunalom mora biti zavr¹ena, ¹to znaèi hap¹enje optu¾enih za ratne zloèine. "©to se tièe traganja za Mladiæem, to je ovog trenutka stvar policije i bezbednosnih slu¾bi, koji su u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost", rekao je Tadiæ.

Predsednik Srbije nije ¾eleo da komentari¹e nagaðanja da je Zdravko Tolimir uhap¹en u Beogradu.

Karla del Ponte s Tadiæem

Karla del Ponte, u okviru posete Beogradu, danas razgovara s predsednikom Srbije Borisom Tadiæem.

Tokom dana nastavljaju se razgovori glavne tu¾iteljke Ha¹kog tribunala sa zvaniènicima u Srbiji u èiju nadle¾nost spada i ostvarivanje pune saradnje s Ha¹kim tribunalom. Karla del Ponte trebalo bi prvo da se sastane s ministrom pravde Du¹anom Petroviæem, a potom s potpredsednikom Vlade Srbije Bo¾idarom Ðeliæem.

Programom njene dosad najdu¾e posete Beogradu predviðeno je da se s predsednikom Srbije sastane posle podne, a potom æe se, prvi put od dolaska u Beograd, obratiti javnosti.

Dosada¹nji razgovori Karle del Ponte i zvaniènika Srbije voðeni su iza zatvorenih vrata, uz formalna saop¹tenja objavljivana posle nekih sastanaka.

Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala biæe go¹æa emisije Poligraf veèeras od 19.00 sati.

[Bred]

"I Mladiæ i Karad¾iæ u Srbiji"
Izvor: FoNet
Sarajevo -- Ambasador SAD pitanja ratnih zloèina Klint Vilijamson ka¾e da ima dokaze da je Mladiæ u Srbiji, a verovatno i Radovan Karad¾iæ.

"Prema veæini indicija iz proteklih godina, Karad¾iæ je najverovatnije u Srbiji, kao i Ratko Mladiæ. Za njega imamo dosta jake dokaze da je u Srbiji. Ne znamo s potpunom sigurno¹æu gde je Goran Had¾iæ, a nije jasno da li je Stojan ®upljanin u Srbiji ili u Republici Srpskoj", rekao je on za Dnevni avaz.

Vilijamson je rekao da SAD nastavljaju sna¾an pritisak na vlasti Srbije da tragaju za njima i uhapse ih kad ih lociraju. "Nadamo se da æe nova vlada u Beogradu konaèno uraditi svoj deo posla. Ohrabreni smo hap¹enjem Zdravka Tolimira i nadam se da æe uskoro doæi do sliènih akcija”, rekao je Vilijamson.

On je dodao da je video izve¹taje o tome da je Vlastimir Ðorðeviæ u Rusiji. "Razgovarali smo s Rusima o tome u vi¹e navrata. Tribunal tvrdi da je on zaista tamo. Bez jasne informacije gde je on ne mo¾emo mnogo uraditi. Bez politièke volje malo ¹ta mo¾emo uraditi", rekao je Vilijamson.

b92

[Roben]

ма да сад су сви у Србији само да би могли да нас ка*ajу

[Masha]

Potraga za Ratkom Mladiæem na planini Cer

Vest o helikopteru Vojske Srbije, koji je danas u vi¹e navrata nadletao planinu Cer u reonu manastira Radova¹nica i Petkovica, beogradski mediji su okarakterisali kao organizovanu potragu za ha¹kim optu¾enikom Ratkom Mladiæem, koja nije dala rezultate.
Prema tvrdnjama me¹tana takve vojne akcije èeste su u tom kraju jer se u blizini tih mesta nalaze podzemni vojni objekti i streli¹te.
"Bar jednom meseèno helikopteri nadleæu sela u Pocerini, a jedino je bilo neobièno ¹to su ovaj put viðeni i maskirani vojnici", rekli su me¹tani agenciji Beta.
U tim objektima sredinom protekle godine, prema nepotvrðenim informacijama vi¹e inostranih i domaæih medija, krio se ha¹ki optu¾enik general Vojske Republike Srpske Ratko Mladiæ.
Na spisku tra¾enih ha¹kih optu¾enika su jo¹ Ratko Mladiæ, Radovan Karad¾iæ, Stojan ®upljanin, Goran Had¾iæ i Vlastimir Ðordjeviæ. Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte tvrdi da se, osim policijskog generala Vlastimira Ðordjeviæa koji se navodno krije u Rusiji, svi ostali nalaze u Srbiji.

Akcija bez zvaniène potvrde

Zvanièni policijski i vojni organi Srbije meðutim nisu potvrdili informaciju o ovoj akciji. U Ministarstvu odbrane i MUP-u Srbije Tanjugu je reèeno da ''nemaju ¹ta da ka¾u na informaciju o akciji potrage za ha¹kim optu¾enikom Ratkom Mladiæem na planini Cer kod ©apca''.
Portparol Tu¾ila¹tva Srbije za ratne zloèine Bruno Vekariæ rekao je da nema saznanja o takvoj akciji i da bi novinari trebalo da pitaju organe gonjenja - da li ne¹to preduzimaju ili ne.

TANJUG

[TweeTy]

Malo je nezahvalan odnos snaga,da cela drzava bude talac Karadzica i Mladica.Mnogo veci i bitniji od njih su zavrsili u Hagu!

[darusaz]

Ето гле чуда, како ми још неку српску главу пошаљемо у Холандију, тако Американци измисле да је још једна "хашка зверка" у Србији. Ово је заиста превише...

[Darker]

"Touch too much"

[TweeTy]

Pa pre toga treba da se dogovorimo da li ce te ,,srpske glave'' biti nama za ponos ili bruku.Ja sam  pre za ono drugo.Izvini ali ja bas i nisam u fazonu da me u svetu predstavlja neki Mladic ili Karadzic koji su jedino uspesni u cifri pobijenih ljudi.Ne zelim ni da ulazim u raspravu,da li sa razlogom ili ne,ali kada napravis sranje,udjes u rat,izgubis ga,onda treba da pojedes g**** i prihvatis krivicu.

[dirigent]

Mislim da ih ne treba izrucivati.

ali da se isti odazovu obaveza je njima

    I stoga Ziveo Voja Seselj!   puc (premda on nije imao zasta da ide tamo  , ali smo  se ratosiljali njega bar  :PI  )

[TweeTy]

Ne razumem,jesi li ti Seseljo-fil ili Seseljo-fob?

[Darker]

I ja sam ¹e¹eljo-fil otkad je u Hagu

Uhapsi¹e i Ðorðeviæa... Kako je to extra, dve godine ni¹ta, a onda odjednom zna¹ gde su svi i sve ih pohapsi¹, wwoooooww