Poezija i proza koju volimo

[Enea]

.. jedna od meni najdrazih.. as learnt by heart, ostala je u glavi.. i citavo jutro se po njoj mota... i dalje se jezim.. moram da je podelim sa vama!





             Matija Beckovic

VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Kolko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicama
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da idees iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kada sam u zavicaje bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran-pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom slicna je fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska

Pita mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetima mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni idrugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvoga imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska

1960.


A OVAJ MATIJA BECKOVIC, JER IZDAO SKORO NEKI CD PLOCU ILI KASETU?



svaka chast za Veru
AquA

[AquArius]

Te¹ka bolest
Dusko Trifunovic

Kakve li su tvoje misli
dok ja smi¹ljam
kako da te pitam za njih

za te misli
sakrivene
iza tvoga mirisnog lica
na koje se privikavam

Eto le¾i¹
Evo le¾im

oko nas je besposlena romantika
no¾ u zidu
i haljina tvoja njime
samo meni na videlu
prikovana


ja slu¹am tvoje srce
ono mojoj ljubomori malo ka¾e

ja hoæu tvoje misli
ja hoæu da uni¹tim zadnju kap
u tvom tajnom kapilaru
gde se krije

povremeni san o njemu
o detinjstvu
o slobodi

ja hoæu tvoje misli
sakrivene
iza tvoga opasno lepoga lica
na koje se ubistveno privikavam

A ti æuti¹
Nema leka


..

[AquArius]

..

©to sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
èiji pogled gasne u magli i memli,
¾ivio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato ¹to sam mnoge ljubio, boleæiv,
zato usput, ko ¹to palim cigarete,
govorim i ¹apæem zaljubljene rijeèi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit æu",
a u du¹i vazda ista pusto¹ zraèi;
ako dirne¹ strast u èovjekovu biæu,
istine, bez sumnje, nikad neæe¹ naæi.

Zato moja du¹a ne zna ¹to je jeza
odbijenih ¾elja, neshvaæene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tra¾eæ neku srodnu du¹u.
vezan protiv ¾elje, utonem u sjeti,
nikad neæu da te ljubomorom gu¹im,
nikad neæu tebe grditi ni kleti.

©to sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
èiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji ..


Jesenjin

[AquArius]

Evo i teme za sve one pesme .. koje se ne pevaju
(mada se neke i pevaju  )
a koje ne mozemo da zaobidjemo

kad nam je lepo
kad nam je tesko
kad volimo
kad ne volimo

..

takodje,
ako se setite neke pesme koju ste postovali,
a koja je u nekoj drugoj temi
posaljite mi na pm,
pa da spajamo

[nasty girl]

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je ki¹ilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, oèarana, pod ki¹om
seti se Barbara, bez prestanka je ki¹ilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
sme¹ila si se, i ja sam se sme¹io
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se
seti se toga dana
ne zaboravi
neki èovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po ki¹i k njemu potrèala
radosna, prokisla, oèarana
u njegov zagrljaj pala
seti se toga Barbara,
ne ljuti se ¹to ti govorim ti
ja ka¾em ti svima koje volim
èak i onima koje sam jednom video
ja ka¾em ti onima koji se vole
èak i onima koje nisam upoznao.
seti se Barbara i ne zaboravi
tu ki¹u mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu ki¹u iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana
oh, Barbara rat je je svinjarija velika i ¹ta je sa sobom sada
pod ki¹om kanonada ognja, krvi i èelika
a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili jo¹ uvek ¾ivi.....
oh, Barbara
bez prestanka ki¹i nad Brestom
jednako kao i tada
ali to nije isto, i sve je sru¹eno
to su porotne ki¹e, stra¹ne i neute¹ne
to nije oluja vi¹e od ognja, krvi i èelika
to su naprosto oblaci
¹to kao pseta crkavaju
kao pseta ¹to nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ni¹ta ne osta...

(Zak Prever)


Barbara

Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest ce jour-la
Et tu marchais souriante
Epanouie ravie ruisselante
Sous la pluie
Rappelle-toi Barbara
Il pleuvait sans cesse sur Brest
Et je t'ai croisee rue de Siam
Tu souriais
Et moi je souriais de meme
Rappelle-toi Barbara
Toi que je ne connaissais pas
Toi qui ne me connaissais pas
Rappelle-toi
Rappelle-toi quand meme ce jour-la
N'oublie pas
Un homme sous un porche s'abritait
Et il a crie ton nom
Barbara
Et tu as couru vers lui sous la pluie
Ruisselante ravie epanouie
Et tu t'es jetee dans ses bras
Rappelle-toi cela Barbara
Et ne m'en veux pas si je te tutoie
Je dis tu a tous ceux que j'aime
Meme si je ne les ai vus qu'une seule fois
Je dis tu a tous ceux qui s'aiment
Meme si je ne les connais pas
Rappelle-toi Barbara
N'oublie pas
Cette pluie sage et heureuse
Sur ton visage heureux
Sur cette ville heureuse
Cette pluie sur la mer
Sur l'arsenal
Sur le bateau d'Ouessant
Oh Barbara
Quelle connerie la guerre
Qu'es-tu devenue maintenant
Sous cette pluie de fer
De feu d'acier de sang
Et celui qui te serrait dans ses bras
Amoureusement
Est-il mort disparu ou bien encore vivant
Oh Barbara
Il pleut sans cesse sur Brest
Comme il pleuvait avant
Mais ce n'est plus pareil et tout est abime
C'est une pluie de deuil terrible et desolee
Ce n'est meme plus l'orage
De fer d'acier de sang
Tout simplement des nuages
Qui crevent comme des chiens
Des chiens qui disparaissent
Au fil de l'eau sur Brest
Et vont pourrir au loin
Au loin tres loin de Brest
Dont il ne reste rien.

(JACQUES PRÉVERT)

[Korisnicko Ime]

"BESMRTNA PESMA", Miroslav Antiæ

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mo¾da æe i u tebi
odjednom ne¹to posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmi¹ljao
o tome ¹ta znaèi ¾iveti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama ma¹te
u mladost hrabro se popni.
Tamo te èeka ona
lepa, al lukava duga.

I ¾ivi!
Sasvim ¾ivi!
Ne grickaj kao mi¹ dane.
©iroko ¾vaæi vazduh.
Presti¾i vetar i ptice.

Jer svaka veènost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hoda¹
sve vi¹e ti je uzan
i osmeh sve ti¹i
i ti¹i
i nekako iskrivljen.

Zato ¾ivi, al sasvim!

I ja sam ¾iveo tako.
Za pola veka samo
stoleæa sam obi¹ao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Veèno sam i¹ao.
I¹ao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaæen konac trajanja
i za¹ij naprsla mesta
iz kojih drhte èuðenja.

I nikad ne zami¹ljaj ¾ivot
kao upla¹en opro¹taj,
veæ kao stalni doèek
i stalni poèetak buðenja.


A onda, veæ jednom ozbiljno
razmisli ¹ta znaèi i umreti
i gde to nestaje èovek.

©ta ga to zauvek i¹te.

Nemoj iæi na groblja.
Ni¹ta neæe¹ razumeti.
Groblja su najcrnji va¹ar
i tu¾no pozori¹te.

Igrajuæi se nemira
i svojih bezoblièja,
zar nema¹ ponekad potrebu
da malo kri¹om zaðe¹
u nove slojeve razuma?
U susedne buduænosti?

Objasniæu ti to nekada
ako me tamo naðe¹.

Zna¹ ¹ta æu ti uèiniti:
pokvariæu ti igraèku
koja se zove bol,
ako se budes odva¾io.

Ne la¾em te.
Ja izmi¹ljam
ono ¹to mora postojati,
samo ga nisi jo¹ otkrio,
jer ga nisi ni tra¾io.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj doda¹ nestvarnog.

Prepoznaæe¹ me po æutanju.
Veèni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj ve¹tinu slu¹anja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj roðenja
i nekih sitnièavih smrti,
kad jednom bude¹ shvatio
da sve to ¹to si disao

ne znaèi jedan ¾ivot,

stvarno naiði do mene
da te dotaknem svetlo¹æu
i pretvorim u misao.

I najdalja buduænost
ima svoju buduænost,
koja u sebi èuje
svoje buduænosti glas.

I nema praznih svetova.

To, èega nismo svesni,
nije nepostojanje,
veæ postojanje bez nas.


Ako ti jave: umro sam,
evo ¹ta æe to biti.

Hiljade ¹arenih riba
lepr¹aæe mi kroz oko.
I zemlja æe me skriti.
I korov æe me skriti.
A ja æu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
veæ samo trenutnih granica.

Jedriæu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaæu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buduænosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao neèujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiæu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
¹to sama sebe odmotava.
Lebdeæu u mestu, a stizaæu
i nestajaæu u vremenu.

Odmoriæu se od sporednog
kao galaktièka jata,
koja su srasla pulsiranjem
¹to im u nedrima traje.

Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne ¹ume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriæu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jo¹ dok se nisu ni srele.

Zar misli¹ da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
ti¹ina,
tama
i prah?

Zna¹, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Ni¹ta se u meni neæe
ugasiti ni skratiti.

Samo æu,
obièno tako,
jedne sluèajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se oèiju vratiti.

Ka¾njavan za sve ¹to pomislim,
a kamoli ¹to poèinim,
osumnjièen sam za ne¾nost
i progla¹en sam krivim
¹to ljubav ne gasim mr¾njama,
veæ novom, veæom ljubavlju
i ¾ivot ne gasim smrtima,
veæ neèim drukèije ¾ivim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su poèetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muèiti
pitanjem: kako pre¾iveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.


Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleæu
neko me sluèajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom èoveku.

Nigde toliko drukèijeg
kao u istim stvarima.

Proèeprka¹ li prostore,
iskopaæe¹ me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski vi¹estruk,
ne znaèi biti ra¹èoveèen.

Ja jesam deljiv sa svaèim,
ali ne i razoriv.

A sva ta èudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Zna¹ ¹ta su proroèanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
¹to vija sebe ukrug.

Pa ¹to bismo se opra¹tali?
Èega da nam je ¾ao?
Ako ti jave: umro sam,
ti zna¹ - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane ne¹to
kao lepr¹av trag.

Nemoj da bude¹ tu¾an.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
èudno drag.

Noæu kad gleda¹ u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidi¹ neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jo¹ uvek
¹a¹av letim i ¾ivim.

[besno pile]

DORUCAK


Sipao je kafu
U solju
Sipao je mleko
U solju sa kafom
Stavio je secer
U belu kafu
Kasicicom je
Promesao
Popio je belu kafu
Spustio solju
Bez reci
Zapalio je
Cigaretu
Pravio je
Kolutove od dima
Otresao je pepeo
U pepeljaru
Bez reci
Ne pogledavsi me
Ustao je
Stavio
Sesir na glavu
Navukao
Kisni mantil
Jer je padala kisa
I otisao je
Bez ijedne reci
Ne pogledavsi me
A ja sam se
Uhvatila za glavu
I zaplakala.



            PREVER
(nisam bas neki poklonik poezije,ali ovu volem)

[aziraphale]

ovu bas dugo nisam procitao. mnogo je dobra. ne mogu da se setim, pile, da li ti ova visi u sobi ili sam je procitao u nekoj knjizi (prevera nikad nigde nisam citao sem kod tebe  )?

kad je vec pocelo, da dam svoj skromni doprinos...

ovako je mali mujica, tj. ja, poceo i poeziju da cita. kad je pokusao to isto na srpskom malko se zgadio prevedenim, stoga izvolite u originalu. daklem, Edgar Alan i njegova Anabel.

Annabel Lee

It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of Annabel Lee;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.

I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea;
But we loved with a love that was more than love -
I and my Annabel Lee;
With a love that the winged seraphs of heaven
Coveted her and me.

And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsman came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.

The angels, not half so happy in heaven,
Went envying her and me -
Yes!- that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.

But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we -
Of many far wiser than we -
And neither the angels in heaven above,
Nor the demons down under the sea,
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee.

For the moon never beams without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling - my darling - my life and my bride,
In the sepulchre there by the sea,
In her tomb by the sounding sea.

seraph - andjeo
sepulchre - grobnica

[besno pile]

ne mogu da se setim, pile, da li ti ova visi u sobi ili sam je procitao u nekoj knjizi

ili u sobi nekog drugog? 

visila je

[Masha]

Gavran

Jednom u èas tu¾an noæni, dok razmi¹ljah, duh nemoæni,
nad knjigama koje drevnu nauku u sebe skri¹e,
bejah skoro u san pao, a neko je na prag stao
i tiho je zakucao, kucnuo ¹to mo¾e ti¹e.
"Posetilac neki - ¹anuh - kucnuo ¹to mo¾e ti¹e,
samo to i ni¹ta vi¹e."

Ah, seæam se toga jasno, be¹e zimnje veèe kasno;
svaki tinjav odsev ¾ara utvare po podu pi¹e.
De èekajuæ, srce sna¾im u knjigama zalud tra¾im
za Lenorom bol da bla¾im. Ime koje podari¹e
njoj anðeli, divna draga kojoj ime podari¹e
anðeli, nje nema vi¹e.

I ¹um svilen, ¹umor tmurni, ¹um zavesa tih purpurnih,
nesluæenom, èudnom strepnjom obuzima sve me vi¹e;
da umirim srce rekoh: "To zacelo sad je neko
na pragu se mome steko, kucnuv¹i ¹to mo¾e ti¹e,
posetilac neki pozni, zakuca ¹to mo¾e ti¹e
na vrata i ni¹ta vi¹e."

Najednom mi strepnja minu i zureæi u tamninu:
"Gosparu il gospo - kazah - ne ljutite vi se vi¹e,
bejah skoro u san pao, neko od vas na prag stao
i tiho je zakucao, kucnuo ¹to mo¾e ti¹e,
da i ne èuh"... Tad mi ruke vrata ¹irom otvori¹e -
samo mrak i ni¹ta vi¹e.

I dok pogled tamom bludi, bojazan mi puni grudi,
slu¹ajuæi, sanjajuæi, snovi mi se te¹ki sni¹e,
i zagledan u ti¹inu, samohranu pustu tminu,
"O Lenora" reè jedinu, izgovorih tiho, ti¹e,
"O Lenora" odjek vrati ¹to mi usta prozbori¹e,
samo to i ni¹ta vi¹e.

Vratih se u sobu svoju a du¹a u nespokoju.
I uskoro ne¹to jaèi udarci se ponovi¹e.
"Na prozoru, u kapcima, mora biti nekog ima,
miruj srce, da u njima vidim kakvu tajnu skri¹e,
miruj srce da uvidim kakvu tajnu oni skri¹e,
vetar samo, ni¹ta vi¹e!

I otvorih kapke tada, kad ulete iznenada
lepr¹ajuæ gordi Gavran iz dana ¹to sreæni bi¹e,
gospodski ga izgled krasi, pozdravom se ne oglasi,
niti zasta, nit se skrasi, dok mu krila se ne svi¹e
povrh vrata, na Paladin kip mu krila se ne svi¹e,
slete, stade, ni¹ta vi¹e.

Videæ pticu ebonosnu, osmeh tu¾no srce kosnu,
zbog va¾nog i strogog sklada kojim lik joj sav odi¹e.
"Mada æube èerupane - rekoh - pla¹ljiv nisi, vrane,
¹to sablasan traje¹ dane sred ¾alova noæi, ki¹e -
ka¾i kakvim imenom te sile pakle okrsti¹e?"
Reèe Gavran: "Nikad vi¹e."

Zaèudih se vesma tome, odgovoru prejasnome,
mada smislom reèi ove meni malo jasno bi¹e:
al priznajem, nema zbora, ne èuh takvog odgovora,
i ne videh takva stvora crnih krila ¹to se svi¹e,
zver il ticu èija krila na Paladin kip se svi¹e,
s' tim imenom "Nikad vi¹e."

No Gavranu s' kipa bela ta reè be¹e mudrost cela,
reè jedina s' kojom mu se misao i du¹a sli¹e.
Nit reèju tom zbor mu presta, nit pomaèe on se s' mesta
a u meni sumnje nesta: "Svi me znanci ostavi¹e,
odlete¹e i on ko i Nade ¹to me ostavi¹e."
Reèe Gavran: "Nikad vi¹e."

Èuv¹i, duhom sav uzbuðen, taj odgovor brz, rasuðen,
"Stvarno - kazah - to ¹to zbori, reè jedinu nikad vi¹e,
valjda reèe njegov gazda, zlom sudbinom gonjen vazda,
dok sve misli koje sazda u jedan se pripev sli¹e,
tu¾balicu mrtvih nada i dana ¹to sreæni bi¹e,
tu¾ni pripev: "Nikad vi¹e."
Ali Gavran, stvor stameni, tu¾nu ma¹tu bodri meni,
naslonjaèu ja pribli¾ih vratima ¹to mogah bli¾e,
i glave na pli¹u sjajne, mnih znamenje tako tajno
u govoru svom nejahno nosi tica ta ¹to sti¾e,
¹ta sablasna i odvratna, stara tica koja sti¾e,
misli, grakæuæ: "Nikad vi¹e."

Sedeæ, slutnjom srce morih, i ni reèi ne prozborih
tici èije plamne oèi do srca me prostreli¹e:
i u misli zanesena, meni klonu glava snena
sa uzglavlja tog svilena gde svetiljke odsjaj sli¹e,
prileæ neæe nikad vi¹e!

A vazduh sve gu¹ci biva, kao miris da razliva
kadionik kojim anðo kadi sobu tiho, ti¹e
"Nesreænièe - viknuh tada - bo¾ija milost to je rada
da ti du¹u spase jada, uspomenu da ti zbri¹e:
pij napitak sladak da se na Lenoru spomen zbri¹e."
Reèe Gavran: "Nikad vi¹e."

"Proroèe il stvore vra¾iji, ðavole il tico, ka¾i,
zaklinjem te nebom sklonim i Gospodom ponajvi¹e,
dal' æu du¹u namuèenu priljubiti u Edenu
uz devojku ozarenu koju svi mi snovi sni¹e,
uz Lenoru kojoj ime serafimi podari¹e?"
Reèe Gavran: "Nikad vi¹e."

"Sad umukni, kleta tico, - skoèih, viknuh - zlosutnico,
u paklenu noæ se vrati, u oluj i nedra ki¹e!
S' tamom crno perje spoji, beleg la¾i gnusnih tvojih,
samoæom me udostoji, vrh vrata ne sedi vi¹e;
izgled i kljun tvoj ukloni ¹to mi srce ojadi¹e."
Reèe Gavran: "Nikad vi¹e."

I Gavran, stvorenje ¾alno, sedi stalno, sedi stalno,
krila mu se oko bledog Paladinog kipa svi¹e,
oèi su mu zlokob prava, ko zloduha koji spava,
svetiljka ga obasjava i sen mu po podu pi¹e:
du¹a mi se od te senke ¹to se nji¹uæ podom pi¹e
spasti neæe - nikad vi¹e!

Edgar Alan Po

29. januara 1845. u njujorskim novinama Evening Mirror po prvi put je objavljena poema Gavran, za koju je njen autor, Edgar Alan Po placen 15 dolara. Opisana kao refleksija njegove du¹e, poema govori o gavranu koji slece na njegov prozor i zapocinje razgovor o pesnikovoj pokojnoj ¾eni koju, kako ka¾e, andjeli zovu Lenora. Iako je ton poeme veoma tu¾an, skoro morbidan, poema je stekla veliku popularnost kod publike, ¹to je doprinelo Poovoj pesnickoj karijeri. Gavran je i danas jedno od njegovih najpoznatijih dela. Edgar Alan Po umro je od posledica alkoholizma u cetrdesetoj godini.

[aziraphale]

@Masha

aaaa! zeznula si me!  hteo sam je u originalu ("once upon a midnight dreary while i pondered weak and weary..."). nema veze, respect za trud, svakako.  (ko je preveo?)

takodje od dragog alkosa, koji je u ovoj svojoj kracoj pesmici pokazao koliko covek, jel te, moze da odlepi kad se zaljubi. pesmu je posvetio svojoj tasti, koju je, kako sam kaze, voleo vise od svoje majke. toliko je ljigava da se ni muva ne moze na ovo navatati. zasto? pa procitajte. dakle...

To My Mother
[his mother-in-law, Mrs. Clemm]

Because I feel that, in the Heavens above,
   The angels, whispering to one another,
Can find, among their burning terms of love,
   None so devotional as that of "Mother,"
Therefore by that dear name I long have called you -
   You who are more than mother unto me,
And fill my heart of hearts, where Death installed you
   In setting my Virginia's spirit free.
My mother - my own mother, who died early,
   Was but the mother of myself; but you
Are mother to the one I loved so dearly,
   And thus are dearer than the mother I knew
By that infinity with which my wife
   Was dearer to my soul than its soul-life.

[Masha]

Evo i u originalu  . Inace, prevod koji sam postovala uradio je Antun Soljan. Medjutim, ja imam Sginfa - izbor iz dela Edgara Alana Poa u izdanju izdavacke kuce Mono&Manana iz 2003. i tu se nalazi njegov prevod koji je, po mom misljenju, jos bolji od ovog.

The Raven

Once upon a midnight dreary, while I pondered, weak and weary,
Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,
While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,
As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.
"'Tis some visitor," I muttered, "tapping at my chamber door -
            Only this, and nothing more."

Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,
And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.
Eagerly I wished the morrow; - vainly I had sought to borrow
From my books surcease of sorrow - sorrow for the lost Lenore -
For the rare and radiant maiden whom the angels name Lenore -
            Nameless here for evermore.

And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain
Thrilled me - filled me with fantastic terrors never felt before;
So that now, to still the beating of my heart, I stood repeating,
"'Tis some visitor entreating entrance at my chamber door -
Some late visitor entreating entrance at my chamber door; -
            This it is, and nothing more."

Presently my soul grew stronger; hesitating then no longer,
"Sir," said I, "or Madam, truly your forgiveness I implore;
But the fact is I was napping, and so gently you came rapping,
And so faintly you came tapping, tapping at my chamber door,
That I scarce was sure I heard you"- here I opened wide the door; -
            Darkness there, and nothing more.

Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing,
Doubting, dreaming dreams no mortals ever dared to dream before;
But the silence was unbroken, and the stillness gave no token,
And the only word there spoken was the whispered word, "Lenore?"
This I whispered, and an echo murmured back the word, "Lenore!" -
            Merely this, and nothing more.


Back into the chamber turning, all my soul within me burning,
Soon again I heard a tapping somewhat louder than before.
"Surely," said I, "surely that is something at my window lattice:
Let me see, then, what thereat is, and this mystery explore -
Let my heart be still a moment and this mystery explore; -
            'Tis the wind and nothing more."

Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter,
In there stepped a stately raven of the saintly days of yore;
Not the least obeisance made he; not a minute stopped or stayed he;
But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door -
Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door -
            Perched, and sat, and nothing more.

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling,
By the grave and stern decorum of the countenance it wore.
"Though thy crest be shorn and shaven, thou," I said, "art sure no craven,
Ghastly grim and ancient raven wandering from the Nightly shore -
Tell me what thy lordly name is on the Night's Plutonian shore!"
            Quoth the Raven, "Nevermore."

Much I marvelled this ungainly fowl to hear discourse so plainly,
Though its answer little meaning- little relevancy bore;
For we cannot help agreeing that no living human being
Ever yet was blest with seeing bird above his chamber door -
Bird or beast upon the sculptured bust above his chamber door,
            With such name as "Nevermore."

But the raven, sitting lonely on the placid bust, spoke only
That one word, as if his soul in that one word he did outpour.
Nothing further then he uttered- not a feather then he fluttered -
Till I scarcely more than muttered, "other friends have flown before -
On the morrow he will leave me, as my hopes have flown before."
            Then the bird said, "Nevermore."

Startled at the stillness broken by reply so aptly spoken,
"Doubtless," said I, "what it utters is its only stock and store,
Caught from some unhappy master whom unmerciful Disaster
Followed fast and followed faster till his songs one burden bore -
Till the dirges of his Hope that melancholy burden bore
            Of 'Never - nevermore'."

But the Raven still beguiling all my sad soul into smiling,
Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird, and bust and door;
Then upon the velvet sinking, I betook myself to linking
Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird of yore -
What this grim, ungainly, ghastly, gaunt and ominous bird of yore
            Meant in croaking "Nevermore."

This I sat engaged in guessing, but no syllable expressing
To the fowl whose fiery eyes now burned into my bosom's core;
This and more I sat divining, with my head at ease reclining
On the cushion's velvet lining that the lamplight gloated o'er,
But whose velvet violet lining with the lamplight gloating o'er,
            She shall press, ah, nevermore!

Then methought the air grew denser, perfumed from an unseen censer
Swung by Seraphim whose footfalls tinkled on the tufted floor.
"Wretch," I cried, "thy God hath lent thee - by these angels he hath sent thee
Respite - respite and nepenthe, from thy memories of Lenore
Quaff, oh quaff this kind nepenthe and forget this lost Lenore!"
            Quoth the Raven, "Nevermore."

"Prophet!" said I, "thing of evil! - prophet still, if bird or devil! -
Whether Tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore,
Desolate yet all undaunted, on this desert land enchanted -
On this home by horror haunted- tell me truly, I implore -
Is there - is there balm in Gilead? - tell me - tell me, I implore!"
            Quoth the Raven, "Nevermore."

"Prophet!" said I, "thing of evil - prophet still, if bird or devil!
By that Heaven that bends above us - by that God we both adore -
Tell this soul with sorrow laden if, within the distant Aidenn,
It shall clasp a sainted maiden whom the angels name Lenore -
Clasp a rare and radiant maiden whom the angels name Lenore."
            Quoth the Raven, "Nevermore."

"Be that word our sign in parting, bird or fiend," I shrieked, upstarting -
"Get thee back into the tempest and the Night's Plutonian shore!
Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken!
Leave my loneliness unbroken!- quit the bust above my door!
Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!"
            Quoth the Raven, "Nevermore."

And the Raven, never flitting, still is sitting, still is sitting
On the pallid bust of Pallas just above my chamber door;
And his eyes have all the seeming of a demon's that is dreaming,
And the lamplight o'er him streaming throws his shadow on the floor;
And my soul from out that shadow that lies floating on the floor
            Shall be lifted - nevermore!

Edgar Allan Poe

[besno pile]

vidim ja da ovde svako gura svog favorita.....
e,onda cu i ja svog 


dakle,

MLADA DOBRA VREMENA
(od dragog mi Prevera)


Reke su bile bistre
more cisto
hleb je bio dobar
godisnja doba su padala kad im
je doba
ratovi zaboravljeni
a ljudi su se voleli.

[AquArius]

Verlen


Vodiè mi citira Verlena
svojim glasom tako umiljatim
i dok citira, tog trena
i ki¹a ga evo poèinje da prati.
I te strofe ¾ubore nepovratno
kao neka zvjezdana voda.

>>Mesje,
         no kako
                 zar nije prijatno?<<

Ja klimam glavom

                >>Prijatno ... Da ...<<

©ta kraæe nego pamæenje Pariza,
i sad kao da je to nareðenje samog boga,
u bur¾uja svakog na policama
po jedan Verlen. Jer, zaboga,
¹ta prijatnije nego, popiv¹i d¾in sa d¾usom
i unaprijed u¾ivajuæi u krepkom snu,
citirati naglas, s ukusom
Verlena uz ki¹e ¹um
Prijtno? Da.
                    Ali pamæenju Pariza
ja dodajem svoje u ovaj èas.
Sjetite se koliko vas je on stajao muka,
gospodo,
          dok je ¾iv koraèao kraj vas.
On nikako nije mogao da stane
u ramove va¹ih la¾i i intriga
S èa¹om u ruci dok ne svane,
on je bio vjeèni izvor va¹ih briga.
Mo¾da je moj sud previ¹e nagao
Prijatno? Da.
                   Bilo kako bilo
njega je to sve u smrt otjeralo
sve to skupa njega je ubilo.
Njega je ubilo sve ¹to je podsjeæalo
na va¹ smijeh za uglom ¹to zvoni podmuklo.
Sve ¹to se zvalo va¹im moralom,
sve to skupa njega je dotuklo.
Prijatno? Da.
                  Uostalom na kraju
ja s tugom mislim o tom
pjesnike èesto ubijaju
da bi ih citirali potom.



Evgenij Jevtu¹enko

[Darker]

Sloboda

pio je vino èitave noæi
i stalno mislio o njoj:
o naèinu na koji hoda, govori i voli
i prièa mu stvari koje lièe na istinu
ali nisu,
i znao je boju svake
njene haljine
i njenih cipela - znao je oblik i krivinu
svake ¹tikle
i noge koja je nosi.

i opet nije bila tu kad se vratio
i opet æe doæi sa tim smardom na sebi
i jeste
do¹la je u tri ujutro
gadna kao svinja ¹to ¾dere balegu
i on izvadi kasapski no¾
a ona vrisnu
i ustuknu ka zidu nihove bedne sobe
jo¹ uvek lepa
uprkos zadahu sno¹aja
i on iskapi vino iz èa¹e.

ta ¾uta haljina
koju najvi¹e voli
a ona ponovo vrisnu

i on podi¾e no¾
cimnu kai¹
pokida odeæu pred njom
i odreza jaja.

poneo ih je u ¹akama
kao kajsije
bacio ih u ¹olju
i pustio vodu
a ona je i dalje vri¹tala
i soba je postala crvena.

BO®E O BO®E!
©TA SI UÈINIO!

a on je sedeo i dr¾ao tri pe¹kira
meðu nogama
ne mareæi sada da li je oti¹la
ili ostala
da li nosi ¾uto ili zeleno ili
nema ni¹ta na sebi.

i dr¾eæi se jednom rukom
pru¾io je drugu
i natoèio novu èa¹u vina.

Bukovski