Poezija i proza koju volimo

[vazda gladan]

U pauzi mrznje



kore sramote i skrame na ocima.
pokrov grozote i zlo u dusama.
krvave noge, sake bez prstiju.
smotra debila, bezdusni se igraju.

u pauzi mrznje
stvorili su nas!

zlocin sto zanje, kosi i otima
poslednju nadu, nadu u ocima.
poslednja ruka nokte je izgrizla.
pravda je seme odavno zatrla.

                          T.K.

[tarantulica]

Ova pesma je za Textove pesama koji vam se dopadaju (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,2340.0.html) 

[zoe]

Владислав Петковић Дис - Можда спава

Заборавио сам јутрос песму једну ја,
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва,
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице, не знам какво, можда дечије,
Стару песму, старе звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене,
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних;
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:

Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

[besno pile]

evo jedne koju sam nekad jako volela,vremenom zaboravila i opet naisla na nju....


PESMA ZA NAS DVOJE-Miroslav Antic

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tra¾imo podjednako
zbog sreæe njene
i sreæe moje.
Pijana ki¹a ¹iba i mlati,
vrbama vetar èupa kosu.

Kuda æu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
za¹to se nismo sreli nikad?

Il je veæ bilo?
Trebao korak?
Mo¾da je sasvim do mene do¹la.
Al' ja,
u krèmu svratio gorak,
a ona
ne znajuæi-pro¹la.

Ne znam.
Ceo svet smo obi¹li
u ¾udnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoi¹li.

Da,mora da je tako.

[cvjetic]

ÈEZNEM
Èeznem da ti ka¾em najdublje reèi
koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem,
strahujuæi da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti.

Èeznem da ti ka¾em najvernije reèi
koje ti imam reæi; ali se ne usuðujem,
strahujuæi da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblaèim u neistinu,
i govorim suprotno onome ¹to mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujuæi da bi ti to mogla uèiniti.

Èeznem da upotrebim najdragocenije reèi
¹to imam za te; ali se ne usuðujem,
strahujuæi da mi se neæe vratiti istom merom.
Zato dajem ru¾na imena i hvalim se svojom surovo¹æu.
Zadajem ti bol, beojeæi se
da neæe¹ nikada saznati ¹ta je bol.


Èeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuðujem; jer bi mi inaèe
srce iskoèilo na usta.
Zato brbljam i æaskam olako,
i zatrpavam svoje srce reèima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuæi
da bi ti to mogla uèiniti.


Èeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuðujem, strahujuæi da bi
mogla otkriti moj kukavièluk.
Zato ponosito di¾em glavu
i dolazim veseo u tvoje dru¹tvo.
Neprekidne strele iz tvojih oèiju
èine da je bol veèito sve¾.

Tagore

[cvjetic]

OVE NOÆI

Ove noæi mogu napisati najtu¾nije stihove.
Napisati, na primjer: “Noæ je puna zvijezda,


Trepere modre zvijezde u daljini".
Noæni vjetar kru¾i nebom I pjeva.

Ove noæi mogu napisati najtu¾nije stihove.
Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.

U noæima kao ova, dr¾ao bih je u svom naruèju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.

Ove noæi mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.

Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.

Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.


Pablo Neruda

[besno pile]

bash sam se pitala kad ce osvanuti "ceznem"....

[Enea]

^ a ja kada Mika Anticj, meni se po glavi mota 'shashava pesma'

[Smrda]

Vasko Popa
           Vrati mi moje krpice




Padni mi samo na pamet

Misli moje obraz da ti izgrebu

Iziði samo preda me

Oèi da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta

Æutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe

Seæanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je meðu nama do¹lo

1

Vrati mi moje krpice

Moje krpice od èistoga sna

Od svilenog osmeha od prugaste slutnje

Od moga èipkastoga tkiva

Moje krpice od taèkaste nade

Od ¾e¾ene ¾elje od ¹arenih pogleda

Od ko¾e s moga lica

Vrati mi moje krpice

Vrati kad ti lepo ka¾em 2

Slu¹aj ti èudo

Skini tu maramu belu

Znamo se

S tobom se od malih nogu

Iz istog èanka srkalo

U istoj postelji spavalo

S tobom zlooki no¾u

Po krivom svetu hodalo

S tobom gujo pod ko¹uljom

Èuje¹ ti pretvornièe

Skini tu maramu belu

©ta da se la¾emo

3

Neæu te uprtiti na krkaèe

Neæu te odneti kud mi ka¾e¹

Neæu ni zlatom potkovan

Ni u kola vetra na tri toèka upregnut

Ni duginom uzdom zauzdan

Nemoj da me kupuje¹

Neæu ni s nogama u d¾epu

Ni udenut u iglu, ni vezan u èvor

Ni sveden na obièan prut

Nemoj da me pla¹i¹

Neæu ni peèen ni prepeèen

Ni presan posoljen

Neæu ni u snu

Nemoj da se zavarava¹

Ni¹ta ne pali, neæu

4

Napolje iz moga zazidanog beskraja

Iz zvezdanog kola oko moga srca

Iz moga zalogaja sunca

Napolje iz sme¹nog mora moje krvi

Iz moje plime iz moje oseke

Napolje iz mog æutanja na suvom

Napolje, rekao sam, napolje

Napolje iz moje ¾ive provalije

Iz golog oèinskog stabla u meni

Napolje dokle æu vikati napolje

Napolje iz moje glave ¹to se rasprskava

Napolje samo napolje

5

Tebi doðu lutke

A ja ih u krvi svojoj kupam

U krpice svoje ko¾e odevam

Ljulja¹ke im od svoje kose pravim

Kolica od svojih pr¹ljenova

Krilatice od svojih obrva

Stvaram im leptire od svojih osmeha

I divljaè od svojih zuba

Da love, da vreme ubijaju

Kakva mi je pa to igra

6

Koren ti i krv i krunu

I sve u ¾ivotu

®edne ti slike u mozgu

I ¾ar okca na vrhovima prstiju

I svaku, svaku stopu

U tri kotla namæor vode

U tri peæi znamen vatre

U tri jame bez imena i bez mleka

Hladan ti dah do grla

Do kamena pod levom sisom

Do ptice britve u tom kamenu

U tutu tutinu, u leglo praznine

U gladne makaze poèetka i poèetka

U nebesku matericu, znam li je ja

7

©ta je s mojim krpicama

Neæe¹ da ih vrati¹, neæe¹

Spaliæu ti ja obrve

Neæe¹ mi dovek biti nevidljiva

Pome¹aæu ti dan i noæ u glavi

Lupiæe¹ ti èelom o moja vratanca

Podrezaæu ti raspevane nokte

Da mi ne crta¹ ¹kolice po mozgu

Napujdaæu ti magle iz kostiju

Da ti popiju kukute s jezika

Videæe¹ ti ¹ta æu da ti radim

Seme ti i sok i sjaj

I tamu i taèku na kraju mog ¾ivota

I sve na svetu

8

I ti hoæe¹ da se volimo

Mo¾e¹ da me pravi¹ od moga pepela

Od kr¹a moga grohota

Od moje preostale dosade

Mo¾e¹ lepotice

Mo¾e¹ da me uhvati¹ za pramen zaborava

Da mi grli¹ noæ u praznoj ko¹ulji

Da mi ljubi¹ odjek

Pa ti ne ume¹ da se voli¹

9

Be¾i èudo

I tragovi nam se ujedaju

Ujedaju za nama u pra¹ini

Nismo mi jedno za drugo

Stamen hladan kroz tebe gledan

Kroz tebe prolazim s kraja na kraj

Ni¹ta nema od igre

Kud smo krpice pome¹ali

Vrati mi ih ¹ta æe¹ s njima

Uludo ti na ramenima blede

Vrati mi ih u nigdinu svoju be¾i

Be¾i èudo od èuda

Gde su ti oèi

I ovamo je èudo

10

Crn ti jezik, crno podne, crna nada

Sve ti crno samo jeza moja bela

Moj ti kurjak pod grlo

Oluja ti postelja

Strava moje uzglavlje

©iroko ti nepoèin-polje

Plameni ti zalogaji a vo¹tani zubi

Pa ti ¾vaæi izelice

Koliko ti drago, ¾vaæi

Nem ti vetar, nema voda, nemo cveæe

Sve ti nemo samo ¹krgutanje moje glasno

Moj ti jastreb na srce

Manje te u majke groze

11

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica

Zderao ti senku sa svoje senke

Izravnao bregove u tebi

Ravnice ti u bregove pretvorio

Zavadio ti godi¹nja doba

Odbio sve strane sveta od tebe

Savio svoj ¾ivotni put oko tebe

Svoj neprohodni svoj nemoguæi

Pa ti sad gledaj da me sretne¹

12

Dosta reèitoga smilja, dosta slatkih trica

Ni¹ta neæu da èujem, ni¹ta da znam

Dosta, dosta svega

Reæi æu poslednje dosta

Napuniæu usta zemljom

Stisnuæu zube

Da preseèem ispilobanjo

Da preseèem jednom za svagda

Staæu onakav kakav sam

Bez korena, bez grane, bez krune

Staæu oslonjen na sebe

Na svoje èvoruge

Biæu glogov kolac u tebi

Jedino ¹to u tebi mogu biti

U tebi kvariigro u tebi bezveznice

Ne povratila se

13

Ne ¹ali se èudo

Sakrilo si no¾ pod maramu

Prekoraèilo crtu podmetnulo nogu

Pokvarilo si igru

Nebo da mi se prevrne

Sunce da mi glavu razbije

Krpice da mi se rasture

Ne ¹ali se èudo s èudom

Vrati mi moje krpice

Ja æu tebi tvoje!




(nadam se da vam nije predugacka,ali ja sam zaljubljena u ovu pesmu...
i odavno je nisam citala...
a sad...neko me je inspirisao na ovu prepisku...
mala,prepoznaces se...cmk)

[Mashrum]

Superi¹ka ¹to si napisala celu..   

[Smrda]

pa malo mi je muka sto svi misle da je pesma samo onaj boldovan deo..hm....
a i cela je bas ,onako...bas....uf....neiscrpna...

[besno pile]

smrdo,

[Darker]

# Raskovnik Branko Miljkoviæ

To je nekakva (mo¾e biti izmi¹ljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.
Vuk St. Karad¾iæ

Otvori kam u kom iskra malaksava,
Da lep¹i od praznika obièan dan bude.
Iznesi blago iz la¾nih ostava,
Iz izmi¹ljenog pakla lekovit jed rude.
Pokloni svoju biljnu mudrost danu.
Otvori put u reèi, u riznicu golje.
Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu
Varka, rekav¹i: hajdemo u polje!
Biljni sezame otvori obzorje
Za sve koji su se rodili prerano;
Nek uðu u tuðe srce ako su otvorili svoje,
Otvori semenku u kojoj ne¾no èami
Zaboravljeno proleæe. Otvori
Kamen ¹to preæuta zvezde svojoj tami.
Otvori put ptici, èoveku i zori.

[zoe]

Даре,  !

[mary]

'gradinar' mi je dusevna hrana...