Poezija i proza koju volimo

[aziraphale]

@besno pile
sta smo ono pricali o branku miljkovicu?

p.s. evo, sada me ne mrzi...


               1

Sluga
   Sazali se na svog slugu, kraljice!

Kraljica
   Svecanost je prosla i sve su me sluge
ostavile. Sta ces ti tako dockan?

Sluga
   Posto si druge otpustila, dosao je moj cas.
   Dosao sam da te pitam sta ima tvoj poslednji
rob jos da uradi.

Kraljica
   Sta mozes da ocekujes ovako pozno?

Sluga
   Ucini me gradinarom svoga cvetnjaka.

Kraljica
   Kakva ludost!

Sluga
   Hocu da napustim svoj stari posao.
   Bacicu mac i koplje u prasinu. Ne salji me
vise na daleke dvore; ne kreci me u nove
pobede. Ucini me gradinarom svoga cvetnjaka.

Kraljica
   Koje bi ti bile duznosti?

Sluga
   Da te sluzim u dokolici.
   Odrzavacu svezu travu na tvom putu, kojim
jutrom seces i gde sumorno cvece pri svakom
tvom koraku klicanjem pozdravlja stopala tvoja.
   Ljuljacu te na ljuljasci u hladu saptaparne,
kroz cije ce se lisce probijati ran mesec da
celiva rub haljina tvojih.
   Punicu ti mirisnim uljem kandilo kraj postelje
i cudnim cu ti slikama sarati podnozje pastom
od safrana i sandala.

Kraljica
   A kakva ce ti biti nagrada?

Sluga
   Da smem drzati tvoje sacice male kao nezne
lotosove pupoljke, i preko clanaka nogu tvojih
navlaciti cvetne lance; da ti smem tabane
obojiti crvenim sokom asokovog cveta i poljupcima
otrti trun prasine, koji na njima mozda jos okleva.

Kraljica
   Slugo moja, tvoja je molba uslisena, bices
gradinar moga cvetnjaka.

[Wlada]

Jel citao neko Rajdarda Kiplinga? Ne mislim na knjigu o dzungli nego na poeziju!
Svideo mi se navod iz Njegove pesme "Mocnici, tronovi, gradovi" koju su za motiv uzeli Artur Klark i Stiven Bakster u serijalu "Vremenska odiseja"

Mocnici, tronovi, gradovi
u oku Vremena stoje
nimalo duze no cvetovi
sto dan tek jedan postoje.
Al ko sto pupoljak raste svezi
da dive mu se ljudi svi,
tako i grad nov u nebo bezi
gde pustos prethodno bi.

[aziraphale]

citao sam nekoliko. svidja mi se. moj favorit je "The Mary Gloster". na zalost, previse je dugacka da bih je ovde postovao, mada nije da nisam razmisljao.

izvolite link:
http://www.kipling.org.uk/poems_gloster.htm

[Mashrum]

Djura Jaksiæ
________________________________________
Ponoæ

...Ponoæ je.
U crnom pla¹tu nema boginja;
Slobodne du¹e to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni èas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoæi
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja puèini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mo¾da to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vi¹e ne èuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vi¹e ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoæ tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdi¹e?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' o¹tru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide ¾alosti?
Da nas orosi tu¾na kapljica?
Ili nam mrtve vraæa zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata ¹krinu¹e...
O, du¹e! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhta¹e grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gre¹io
I s hladnom smrcu sebe te¹io;
Mnogu sam gorku èasu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!...
Il' mo¾da mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim na¹im crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bli¾njima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A la¾ se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo slu¾i,
A nevera se sa njima dru¾i...
O, majko, majko, svet je pakostan -
®ivot je, majko, vrlo ¾alostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .
1966.

Seæa¹ li se?,za tebe je. 
Draga,uvek sam te volela,volim te,i uvek æu te voleti.

[3OPAH]

Nekoga mora¹ voleti – Ivan Minatti



Nekoga mora¹ voleti,
makar i trave, reku, stablo ili kamen,
nekome mora¹ ruku nasloniti na rame
da se gladna nasiti blizine,
nekome mora¹, mora¹,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
mora¹ dati svoje bele oblake,
svoje smele ptice snova,
svoje plahe ptice nemoæi
– negde mora biti za njih
gnezdo spokojstva i ne¾nosti -
nekoga mora¹ voleti,
pa makar i travku, reku, stablo ili kamen -
jer stabla i trave znadu za samoæu
– kad koraci svagda odu dalje
premda se trenutak zaustave –
jer reka zna za tugu
– samo da se nagne nad svoju dubinu -
jer kamen poznaje bol
– koliko je veæ te¹kih nogu
pre¹lo preko njegovog nemog srca -
nekoga mora¹ voleti,
nekoga mora¹ voleti,
s nekim mora¹ ukorak,
istim tragom -
ah, trave, reka, kamen, stablo,
¹utljiva pratnja osamljenika i èudaka,
velika, dobra biæa
¹to progovore
samo kad ljudi za¹ute.

[besno pile]

NE SANJAJTE


Ne sanjajte
samo ubacite karton
rintajte ¹ljakajte rmbajte crnèite
Ne sanjajte
elektronika æe sanjati za vas
Ne èitajte
elektroèitaè æe èitati za vas
Ne tucajte vi¹e
elektrotucaè æe to raditi za vas

Samo ubacite karton
rintajte ¹ljakajte rmbajte crnèite
Ne poèivajte nikad
Rad poèiva na vama.

  Prever
(znam da sam smorila sa ovim chikom,ali...)             

[wolfeitzckie]

ulazim u svoju sobu
neko je pomerio krevet
i napravio nov raspored
na zidovima su neke
sasvim druge slike
na policama druge knjige

kao da me nikad nije ni bilo
moja odeca je ociscena
a dzepovi ispraznjeni
u fiokama su stvari
poredjane po nekom nepoznatom kljucu
i pisma pisana meni
vezana u snopove
necijom stranom logikom

kako poceti ponovo?
ja idem dalje
i skupljam stvari koje me prate
mali sateliti u orbiti
ljudi su samo mrlje na slikama

milan mladenovic

[Mashrum]

Ne zanima me od èega ¾ivi¹.
®elim znati za èim ¾udi¹ i ima¹ li hrabrosti snivati o ispunjenju ¾elja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.
®elim znati jesi li spreman riskirati da ispadne¹ budala zbog ljubavi ...
zbog svojih snova ...
zbog ove pustolovine koju nazivamo ¾ivotom.

Ne zanima me koje planete utjeèu na tvoj mjesec.
®elim znati jesi li stigao do sredi¹ta vlastite boli ...
jesu li te ¾ivotna razoèarenja otvorila ili si se skupio i zatvorio od straha da ponovno ne osjeti¹ bol?
®elim znati jesi li u stanju trpjeti bol, moju i svoju, a da je pritom ne mora¹ skrivati ili ubla¾avati ili izbrisati.

®elim znati zna¹ li se radovati, zbog mene ili sebe ...
mo¾e¹ li divlje zaplesati i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vr¹kova prstiju, a da nas pritom ne upozorava¹ da budemo pa¾ljivi, realni, svjesni ljudskih ogranièenja.

Ne zanima me je li prièa koju mi prièa¹ istinita.
®elim znati jesi li spreman razoèarati drugoga kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optu¾be za izdaju, a pritom ne iznevjeriti sebe;
mo¾e¹ li biti izdajica i samim time vrijedan povjerenja.

®elim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu, pa i ako nije lijepa, svakoga dana ...
i mo¾e¹ li svoj ¾ivot nadahnjivati njezinom prisutno¹æu.

®elim znati jesi li dovoljno sna¾an da ¾ivi¹ s neuspjehom, svojim i mojim ... i da bez obzira na njega stoji¹ na rubu jezera i ushiæeno uzvikuje¹ "To!!!" prema punom mjesecu.

Ne zanima me gdje ¾ivi¹ i koliko novaca ima¹.
®elim znati jesi li sposoban ustati, nakon noæi ispunjene tugom i oèajem, umoran i do kostiju izubijan, i uèiniti sve ¹to je potrebno kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaje¹ i kako si dospio ovamo.
®elim znati hoæe¹ li i dalje sa mnom stajati u ¾aru vatre i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si ili ¹ta ili s kim si studirao.
®elim znati ¹ta te u tebi samom gura naprijed u trenucima kad se sve ostalo ru¹i.

®elim znati mo¾e¹ li biti sam sa sobom i voli¹ li usitinu osobu koja jesi u trenucima praznine.

Oriah Mountain Dreamer

[AquArius]

...

Dani se gase.
U ovu jesen nicu zelje u meni
Ko u najlude prolece.

Ogromno nebo jesenjeg dana.
Kasne ptice. San.
San u snu. I snovi gube lice
U vecnoj magli snova.

Ogromno nebo i ponor mastanja,
a nikog nema da mi ruku doda.

Tud mi je zemaljski put
i ljudsko lice.

Samo jos nocu, dok prolazim ulicama,
pustim i mracnim,
pricini mi se da me neko zove
po imenu.


Ivo Andric

[wolfeitzckie]

Ozbiljan èas

Ko sada plaèe negde u svetu,
ko bez razloga plaèe u svetu,
zbog mene plaèe.

Ko se sad smeje negde u noæi,
ko se bez razloga smeje u noæi,
meni se smeje.

Ko sada ide negde po svetu,
ko bez razloga ide po svetu,
k meni ide.

Ko sad umire negde u svetu
ko bez razloga mre u svetu:
mene gleda.

Rajner Marija Rilke

[Luximus]

Ja se od stihova Vitomira Vita Nikolica najezim svaki put...

UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU 
   
Ponekad,davna,sjetim te se, 
a nesto toplo zasja u dusi 
kao od dobre stare pjesme 
sto se slucajno zapjevusi. 
 
Gdje li si nocas,ti daleka, 
da li si negdje svila dom, 
ili jos uvijek,kao nekad, 
lutas ponocnim Beogradom. 
 
Da li jos trazis onog cudnog, 
onog iz tvojih snova vrelih, 
koga si trazila uzaludno 
i one noci kad smo se sreli. 
 
Trazi,samo trazi,tragaj, 
on ipak jednom mora doci 
iz tvojih lijepih snova,draga, 
u tvoje nimalo lijepe noci. 
 
Kao sto dodju ove pjesme 
iz davnih suma nepoznatih 
pravo u nase ruzne nesne, 
u gorku zbilju kasnih sati. 
 
Ponekad tako sjetim te se, 
a nesto toplo zasja u dusi 
kao od dobre stare pjesme 
sto se slucajno zapjevusi.





PRVI SNIJEG  
 
 
Sonja,izadji da skitamo, 
imam ludu zelju veceras da lutam. 
 
Sonja,izadji i iznesi samo 
malo njeznosti ispod kaputa. 
 
Malo njeznosti ,malo samo, 
zalogaj jedan za ogromnu glad. 
 
Sonja , izadji da skitamo , 
nocas je nestvarno lijep grad.


                                       I OPET JESEN

                                       I opet jesen
                                       I opet tutnje
                                       beskrajne kiše po Nikšiću 
                                       I opet stare crne slutnje
                                       I opet sam si Nikoliću.

                                       I opet nekakva pisma duga 
                                       Očajna pisma bez adrese,
                                       A nigdje drage,nigdje druga,
                                       samo ta jesen,opet jesen.
                                       A šta ako prosviram taj metak
                                       kroz ovo čelo neveselo
                                       i onda počne sve ispočetka,
                                       metak,stradanja pa opet čelo.
                                       A šta ako nema zaborava,
                                       ako je to samo vječita igra kruga,
                                       a šta ako negdje ispod trava 
                                       boli ova ista ljudska tuga.            

[wolfeitzckie]

Kafka: Putnik u tramvaju

Stojim na platformi elektriènog tramvaja, i potpuno sam nesiguran u pogledu svog polo¾aja na ovom svetu, u ovom gradu, u svojoj porodici. Èak ni uzgred ne bih umeo reæi kakve bih zahteve u bilo kom smislu mogao s pravom da postavim. Ne mogu se nièim braniti ¹to stojim na ovoj platformi, ¹to se dr¾im za ovu ruèicu, ¹to dopu¹tam da me nosi ovaj tramvaj, ¹to se ljudi sklanjaju pred njim ili idu mirno, ili se odmaraju pred izlozima. - Istina, to niko i ne zahteva od mene, ali to je svejedno.

Tramvaj se pribli¾ava stanici, jedna devojka staje blizu vrata, spremna da siðe. Vidim je tako jasno kao da sam je opipao. Odevena je u crno, nabori na suknji se gotovo ne pomeraju, bluza joj je pripijena uz telo i ima okovratnik od bele guste èipke, otvorenom levom ¹akom se oslonila o zid, ki¹obran u njenoj desnoj ruci dotièe drugi stepenik odozgo. Lice joj je preplanulo, a nos, lako stanjen u sredini, pri vrhu je okrugao i ¹irok. Ima mnogo smeðe kose i lelujave kratke vlasi na desnoj slepooènici. Malo uho joj je priljubljeno uz glavu, ali ja stojim blizu i vidim celu poleðinu desne u¹ne ¹koljke i senku pri korenu.

Upitao sam se onda:
Kako to da se ona ne èudi sebi, da dr¾i usta zatvorena i ne kazuje ni¹ta o tome?

[Mashrum]

©korpija

O retko i savr¹eno stvorenje
¹to si splelo gnezdo u meni
Na svom sam putu kuci ka tebi
pevajuci usnama
koje si iskrvarila iz ljubomore
Ja sam tvoj svet
Ja sam tvoj zid
Ti si poslednja ¹korpija
koja nikada nije ¾udela da bude covek
samo u mom srcu
moze¹ da sanja¹
o svom nemilosrdnom napadu
suncem obasjane ravnice
kada si se kretala medju bezbrojnima
i kada je ¾ena mnogo lep¹a
od mene
bila tvoja nevidljiva kraljica
©korpijo ©korpijo
gospodaru ¹uplje stene
Necu im nikada dopustiti da te slome
Ne svidjaju mi se njihovi razlozi
Srce mi je obamrlo i nabreklo
Od cuvanja tebe
u sigurnosti tvog besa
Nikada ne bih mogao poreci
vernost ¹to bi me zaposela
Nece te oni nositi na bro¹u
nece te gledati
u pritiskacu za hartiju
Ja sam tvoja vlast
Ja sam tvoja ve¾ba
   Mrzi¹ svet koji posecujem
   i kaznjen sam
tvojom usamljenom istinom
Sve ¹to ka¾e¹ o svetu
je istinito

Leonard Koen
1973 NY

[pig_am_am]

...i tako
dok tuzno je sve to
uzecu srce iscepkano grozno
da ga nosim
kao sto pseto
nosi svoju sapu isecenu vozom...

[kruger]

                       ZEDJ


      Ostadoh te zeljan jednog ljetnjeg dana,
      O srebrna vodo iz tudjega vrela.
      To je bilo davno.
      Svaka mi je staza danas obasjana
      Suncem i ljepotom.Sreca me je srela.
      Iz stotinu vrela zedj moja sad pije
      Al' mira ne nadjoh nigdje,jer me nikad
      Vatra prve zedji ostavila nije.
             
                            IVO ANDRIC