Poezija i proza koju volimo

[mirror-girl]

Vasko Popa - Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziði samo preda me
Oèi da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Æutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Seæanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je meðu nama do¹lo

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od èistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga èipkastoga tkiva
Moje krpice od taèkaste nade
Od ¾e¾ene ¾elje od sarenih pogleda
Od ko¾e s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo ka¾em

2
Slu¹aj ti èudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog èanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki no¾u
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod ko¹uljom
Èuje¹ ti pretvornièe
Skini tu maramu belu
©ta da se la¾emo

[maYes]

"Ja svakako nisam hteo nista drugo do da pokusam da prozivim ono sto je samo od sebe naviralo iz mene. Zasto je to bilo toliko tesko?"
>>"Demijan", Herman Hese.

...topla preporuka

[maYes]

Some say the world will end in fire;
Some say in ice.
From what I've tasted of desire
I hold with those who favor fire.
But if it had to perish twice,
I think I know enough of hate
To know that for destruction ice
Is also great
And would suffice.

Robert Frost

[maYes]

         Vasko Popa "Pre igre"

     

            Zazmuri se na jedno oko
            Zaviri se u sebe u svaki ugao
            Pogleda se da nema eksera da nema lopova
            Da nema kukavicjih jaja

           Zazmuri se i na drugo oko
            Cucne pa se skoci
            Skoci se visoko visoko visoko
            Do navrh samog sebe

            Odatle se padne svom tezinom
            Danima se pada duboko duboko duboko
            Na dno svog ponora

             

             
                    Ko se ne razbije u paramparcad

                    Ko ostane citav i ustane

                    Taj igra

 

[mirror-girl]

Majda,FANTASTIC!!!

[maYes]

hvala
nemam nazalost knjigu nijednu, danas sam malo cituckala na netu, i ova pesma mi se mnoooogo svidela

[maYes]

Kad bi samo ona znala da u meni zbogom stoji
da sam hladan kao sunce, zemlju pr¾im, tebe hranim
moj je dodir èista suza, ogledalo iz dubina
imitiram let od ptica, visinom sam igri drug

....
eh.

[Enea]

noæi su ovdje èudne dileme
ulièna svjetla naglo blijede
a u mraku sobe
miris kose njene
lebdi svuda oko mene
noæi su ovdje ravnodu¹ne sjene
kada spavam zaklanjam lice
i uvijek sanjam
tople usne ¾ene
kako me ljube
noæi su ovdje nepoznate prièe
gasim cigaru i di¾em se tiho
i nikome ne dam
da mi u snove uðe
u¾ivam dugo
gledam je kradom

noc u gradu salonskih stremljenja
   noc je navukla devicanski veo
   osjecas li oktane u svojoj krvi
   osjecas li kako tutnji pritisak u glavi
   e pa sto

   cekas li na nesto snazno, doista vrijedno
   cekas li na akciju koja pokrece stvari
   razmisli dobro u svakom trenutku
   nagrnuce sa svih strana pravovjerni lesinari
   e pa sto
   dovoljna je jedna rijec
   ODJEBI


***


kamo dalje
    rodjace
   iz pijeska vire krunisane glave
   sto to rade
   prde u prasinu
   cini mi se
    rodjace
   da je standard pokvario ljude
   jedu govna i sanjare
   bit ce bolje
    rodjace
   skini medalje i napuni sale
   ulici trofeja ponestaje snage
   ostavljene djevojke
   narkomani i bludnice
   uzdaju se u tebe
   blindirani brodovi
   vozili me na cetiri strane
   zbilja sam bio dosljedan
   i velikodusan
    rodjace
   raspolagati tudjom mukom
   nije mala zajebancija


   

A Autor? 

[cekily]

Balada


Od svih si devojaka bila ti¹a,
ne¾na, upla¹ena i bleda
Za¹to nisi porasla vi¹a,
bar vi¹a za pola pedlja.

Jedne je noæi udarila ki¹a
tako krvnièki, kao èuvari reda,
za¹to nisi porasla vi¹a,
bar vi¹a za pola pedlja.

Jer, kad su te jednom,
u svitanjima seda
na¹li kako visi¹ iznad vrata,
od tvojih bosih nogu pa do blata
bilo je samo pola pedlja.

Za¹to nisi porasla vi¹a,
bar vi¹a za pola pedlja.

M.Antic

[diskaaa]

noæi su ovdje èudne dileme
ulièna svjetla naglo blijede
a u mraku sobe
miris kose njene
lebdi svuda oko mene
noæi su ovdje ravnodu¹ne sjene
kada spavam zaklanjam lice
i uvijek sanjam
tople usne ¾ene
kako me ljube
noæi su ovdje nepoznate prièe
gasim cigaru i di¾em se tiho
i nikome ne dam
da mi u snove uðe
u¾ivam dugo
gledam je kradom

noc u gradu salonskih stremljenja
   noc je navukla devicanski veo
   osjecas li oktane u svojoj krvi
   osjecas li kako tutnji pritisak u glavi
   e pa sto

   cekas li na nesto snazno, doista vrijedno
   cekas li na akciju koja pokrece stvari
   razmisli dobro u svakom trenutku
   nagrnuce sa svih strana pravovjerni lesinari
   e pa sto
   dovoljna je jedna rijec
   ODJEBI


***


kamo dalje
    rodjace
   iz pijeska vire krunisane glave
   sto to rade
   prde u prasinu
   cini mi se
    rodjace
   da je standard pokvario ljude
   jedu govna i sanjare
   bit ce bolje
    rodjace
   skini medalje i napuni sale
   ulici trofeja ponestaje snage
   ostavljene djevojke
   narkomani i bludnice
   uzdaju se u tebe
   blindirani brodovi
   vozili me na cetiri strane
   zbilja sam bio dosljedan
   i velikodusan
    rodjace
   raspolagati tudjom mukom
   nije mala zajebancija


  

A Autor? 

Autor je naravno legendarni Dzoni Stulic

[Mashrum]

BESMRTNA PESMA – MIKA ANTIC

 
I
Ako ti jave: umro sam,
A bio sam ti drag,
Mozda ce i u tebi
Odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si, uopste, ponekad
Mislio sta znaci ziveti?
K’o sneg u toplom dlanu
U tebi detinjstvo kopni.
Brige…
Zar ima briga?
Tuge…
Zar ima tuga?

Po merdevinama maste
U mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
Lepa, al’ lukava, duga.

I zivi.
Sasvim zivi.
Ne grickaj kao mis dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer, najzad, sve kratko traje:
Odjednom nasmejani
U ogledalu nekom
Dobijaju zborano lice.

Odjednom, u ponekom uglu,
Vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet,
Dok hodas,
Sve vise ti je uzan
I osmeh sve tisi i tisi
I nekako – iskrivljen.

Zato zivi.
Al’ sasvim.
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
Stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad: naopako.
Al’ nikad nisam stajao.
Vecno sam isao…
Isao…
Stvarno, da li si kat-kad
Mislio sta znaci umreti?
I, gde to nestaje covek?
Sta ga to zauvek iste?
Nemoj ici na groblja -
Nista neces razumeti.
Groblja su najcrnji vasar,
I ruzno pozoriste.
Ti nisi za takve teatre
Gde nema nade i vatre,
Teatre presahlih suza
Gde vlada grobljanski red,

Gde nema svadje i pesme
I nema aplauza.

I kraj se zna unapred.


II
Ako ti jave: umro sam,
Evo sta ce to biti.

Hiljadu sarenih riba
Leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korom ce me skriti.
A ja cu za to vreme
Leteti visoko…
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
Koleno,
Ili glava
Moze da bude sutra
Koren breze,
Il’ trava?

Da neka malecka tajna
Il’ neki luckasti strah
Mogu da  postanu sutra
Tisina,
Tama
I prah?

Znas, ja sam odnekud sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece
Ugasiti ni skratiti.
Samo cu, obicno tako,
Jedne slucajne zore
Svom nekom dalekom suncu
Zlatnih se ociju vratiti.


Jer ja sam za teatre
Sa mnogo srca i vatre,
Gde nikad ne vlada red,
Gde ima i svadje,
I pesme
I vriske,
I aplauza.

I kraj se ne zna unapred.

III
Ja sam prelepo ziveo,
Jer to sam zaista znao.
Ako ti jave: umro sam,
Ne veruj,
To ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
Koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
Koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
Da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
Kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
Da ostanem u tebi
Budalast i cudno drag.
Nocu, kad gledas u nebo
I ti namigni meni,
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim,
Kad vidis neku kometu
Da nebo zarumeni,
upamti: to JA jos uvek
sasav letim i zivim.

[frckica-j]

  
Mashrum, ima¹ za ovo:    !

[magi]

Sto te nema?...

Kad na mlado poljsko cv'jece
biser nize ponoc nijema
kroz grudi mi zelja l'jece:
"Sto te nema,sto te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade
i dusa se miru sprema,
kroz srce se glasak krade:
"Sto te nema,sto te nema?"

Vedri istok kad zarudi
u trepetu od alema,
i tad dusa pjesmu budi:
"Sto te nema,sto te nema?"

I u casu bujne srece
i kad tuga uzdah sprema,
moja ljubav pjesmu krece:
"Sto te nema,sto te nema"...

Aleksa Santic

[philoserbiana]

SIMONIDA

Iskopa¹e ti oèi, lepa sliko!
Veèeri jedne na kamenoj ploèi,
Znajuæi da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je no¾em izbo oèi.

Ali dirnuti rukom nije hteo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim le¾i kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskiæenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosi¹ sudbu svoju grubu,
Gledam te tu¾nu, sveèanu, i belu;

I kao zvezde uga¹ene, koje
Èoveku ipak ¹alju svetlost svoju,
Te èovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda ¹to veæ ne postoje.

Tako na mene, sa mraènoga zida,
Na poèaðaloj i starinskoj ploèi,
Sijaju sada, tu¾na Simonida,
Tvoje veæ davno iskopane oèi!

Milan Rakic

[Mashrum]

[off]Drago mi je da ti se svidja Frckice[/off]