Poezija i proza koju volimo

Started by Enea, 27-04-2007, 12:59:20

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

frckica-j

Obo¾avam Miku!  :Bog Kod mene, sa ove strane Drine, svi najvi¹e dr¾e do Duèiæa, ali meni je Mika najbolji!!!

maYes

jutros mi je drugarica prosledila ovo..i apsolutno sam se zaljubila. <3 =}

"Znam ja to... Svaka ¾ena bi htela ¾ivot, onako, ceo, iz jednog komada. Kako poène – da tera, da se ne prekida do kraja... To je, dabome lepo... ako je neko te sreæe... A ako nije te sreæe - ¹ta æe? - neka ga krpi iz parèiæa... deo po deo, kako joj doðe.

Moj ceo ¾ivot je iz nekih zakrpa... Sve ne¹to na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, ¹ta mogu... neki ¾ivot ipak jeste. Godine proðu i svaka ¾ena skrpi neki ¾ivot... Ima tu svaèega... Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je ¾ivota bez ¹avova i zakrpa... Ne mo¾e! Èovek je proklet! On bi hteo i dugo da ¾ivi i da mu bude lepo. E, a to je malo te¾e. Ne mo¾e! Mo¾e dugo, ali iz parèiæa.

Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu... Svakome se primeti gde je ¹av – nekome na licu, nekome u oèima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova. Mi vi¹e volimo ¾ivot, nego ¾ivot nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.
Jel' tako?
"

D. Radoviæ

frckica-j


MoonHelen

Meðu javom i med snom


Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
¹to pletivo plete¹ tanko
meðu javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti misli¹ s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan ¹to plete, noæ opara,
meðu javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te ¾ivi grom!
¹to se ne da¹ meni ¾ivu
razabrati u pletivu
meðu javom i med snom!

MoonHelen

Santa Maria della salute - Jedna od najlepsih pesama ikada!!  :K2:


Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

frckica-j

Nekad sam je znala cijelu napamet! A sada kada sam bila na ekskurziji u Veneciji skontala sam da i sad znam, ali malo ispremetano!  :wink:

nidzoni

Azra
Kao ti i ja

Dijete u noci kao ti i ja
stranac u prolazu kao ti i ja
cvijece na granici tone u san

Zena u krevetu kao ti i ja
dodir usana, oznojena tijela
daleko od ljubavi kao ti i ja

Jutro na obali kao ti i ja
napusteni brodovi plivaju lijeno
rastocene olupine kao ti i ja i                                                                                      Ti si sav moj bol - Ekv
Razmices zavese
I gledas obecani grad
Svetla se pale i tinja zelja u tebi
Jos uvek ti djavoli vire iz rukava
I svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol

Ispitujes zaborav
Obaras alibi
I biras ulogu kao haljinu za vece
U prolazu me dotakne miris noci i kaze
Probudi se pokreni se
Probudi se pokreni se
Ti si sav moj bol

milica_91

Pesma ¾eni


Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reè u ¹umu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si ¾udnja.
Ostaj nedosti¾na, nema i daleka
jer je san o sreæi vi¹e nego sreæa.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve ¹to seæa.
Srce ima povest u suzi ¹to leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo ¹to du¹a prosneva.
Poljubac je susret najlep¹i na svetu.
Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj pla¹t sunèani od mog sna ispreden.
Ti be¹e misao moja oèarana,
simbol svih ta¹tina, porazan i leden.
A ti ne postoji¹, nit' si postojala.
Roðena u mojoj ti¹ini i èami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve ¹to ljubimo - stvorili smo sami.

milica_91

 Milan Rakiæ - Iskrena pesma -(stvarno je iskrena...)

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Mashrum

#99
 A ko je napisao "Pesma ¾eni" ?


*******************************************

Countless question in search of an answer
An answer that will give rise to a new question
And the next answer will give rise to the next question and so on.
But, in the end, isn`t it always the same question?
And always the same answer?

The ball is round.
The game last 90 minutes.
That`s a fact.
Everything else is pure theory.


"Run Lola Run"

milica_91

Ducic je napisao 'Pesma zeni'

SPAJALICA

Ovo je pesica koju ja volim...

POZIV NA ÈAJ OD JASMINA

UÐITE.
ODLO®ITE SVOJU TUGU.
OVDE MO®ETE DA ÆUTITE.

R.KIPLING

jecka1991

Poznavala sam u detinjstvu pticu srca sitna kao lesnik, a umrla je vec u trecu zoru kad su joj ljudi oteli gnezdo i goru.

I secam se nekog starog tuznookog pseta koje je imalo snage da skapa od zalosti kada je nestalo drage ruke iz koje je primalo milovanja, udarce i kosti.

Samo sam ja prezivela smrt voljenih bica, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, prezivela sam niz izdaja i kleveta i rastanka i opet mi se hoce i sunca i sveta.


Bred

Quote from: jecka1991 on 31-01-2010, 18:50:03
Samo sam ja prezivela smrt voljenih bica, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, prezivela sam niz izdaja i kleveta i rastanka i opet mi se hoce i sunca i sveta.


Desanka  :Bog

SPAJALICA

Najljubavnija od svih ljubavnih pesama mi je : Ako zna¹ bilo ¹to! Azra! :wink: