Plata lekara specijaliste 100.000 dinara do kraja godine

[Bred]

Autor: Sonja Todoroviæ | 04.06.2007 - 08:45

Svetlana Vukajloviæ, prva ¾ena na èelu Republièkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dobitnica je presti¾ne nagrade „Privrednik godine“ koju tradicionalno dodeljuje Privredna komora Beograda.
Nagrada je usledila nakon ne¹to vi¹e od dve godine rukovoðenja najbitnijom institucijom u zdravstvu. Za to vreme uspela je da Fond iz deficitarnog finansiranja preraste u odr¾iv finansijski sistem.
- Naravno da mi prija ova nagrada koja mi je dodeljena kao menad¾eru javne institucije, ¹to je i prvi put da se desilo. To je dodatni stimulans za dalji napredak. Meðutim, kada takvo priznanje dolazi od privrede, to ima dvostruki znaèaj. Privrednici su prepoznali ovu instituciju i èinjenicu da se u njoj radi mnogo bolje i na menad¾erski naèin. Sada je sve transparentno, svi podaci o plaæanjima su na internetu. RZZO je postala ekonomski odr¾iva institucija, finansijski odgovorna, preuzima onoliko obaveza koliko mo¾e da plati i plaæa na vreme - prièa za „Blic“ Svetlana Vukajloviæ.
Godinama je Fond za zdravstveno osiguranje bio na lo¹em glasu. Koji su pozitivni efekti koji su uèinjeni u poslednjem periodu?
- RZZO je uspeo da izmiri sve zaostale obaveze zdravstvenih ustanova. Lekovi se dobavljaèima plaæaju na mesec dana, ¹to je retka situacija i u na¹em okru¾enju. Sve to rezultira time da je veæi interes za poslovanje sa zdravstvenim ustanovama, ¹to podrazumeva da se dobiju ni¾e cene i bolji uslovi za zdravstvene ustanove. Sada je snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom bolja nego ranije.
Kakva je veza izmeðu privrede i Republièkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
- Nominalno imamo 25 odsto iz godine u godinu rast prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje, ¹to podrazumeva da su i veæe plate zaposlenih. Ako prièamo o tom rastu, u poreðenju sa 2002. godinom, kada je prihod i rashod RZZO bio 60 milijardi, pro¹le godine je iznosio 126 milijardi. Prihod je za 40 odsto veæi. Naravno, da je to rezultiralo boljim uslovima, ambijentom za ostvarivanje zdravstvene za¹tite. Do 2004. godine bila je misaona imenica da se dobije proteza kuka na teret RZZO ili stent. Sada se to sve dobija na teret Zavoda.
Da li æe se poveæati i plate zaposlenih u zdravstvu?
- Plate zaposlenih u zdravstvu su znaèajno porasle. Sestra na intenzivnoj nezi 2002. godine imala je zaradu od 16.000 dinara. Do kraja godine imaæe i do 50.000 dinara sa de¾urstvima. Lekari specijaliste do decembra æe imati platu i do 100.000 dinara. To omoguæava da svi oni imaju pristojne prihode. Od 2004. godine uveli smo i moguænost da pacijenti na dijalizi dobijaju „eritropoetin“, pa je smrtnost ovih pacijenata smanjena sa 12 na ¹est odsto. Listu lekova smo udvostruèili. Ove godine biæe ugraðeno 8.000 proteza kuka, za koje je potrebno izdvojiti 600 miliona dinara. To sve ko¹ta i mi prihode koji sti¾u usmeravamo na smanjenje liste èekanja, pro¹irenje prava pacijenata...
Da li æe pozitivna lista lekova biti pro¹irena?
- O listi lekova brine centralna komisija koja je satavljena od 16 potkomisija. Svi vodeæi struènjaci u ovoj zemlji se nalaze u tim komisijama. Oni su ti koji ocenjuju da li neki lek treba ili ne treba da se naðe na listi. Naravno da ravnomerno treba da budu pokrivene sve kategorije osiguranika. Na¾alost, postoje lekovi koji bi imali razlog za ¹iru primenu, ali za sada nemamo finansijske moguænosti. Ove godine æe komisija razmatrati novopristigle zahteve.
Kako biste ocenili rad Fonda?
- Te¹ko da u ovoj situaciji mo¾emo da se pribli¾imo evropskim zemljama. Ali u odnosu na okru¾enje, ne razlikujemo se ne¹to bitno. Od Rumunije i Bugarske smo bolji. Hrvati su napravili neke reforme koje njihovi graðani ba¹ i ne pozdravljaju, jer sada mnogo vi¹e plaæaju za zdravstvenu za¹titu. Oni su uveli dobrovoljno osiguranje koje se plaæa pored obaveznog, a koje pokriva dosta manje usluga neko kod nas. U odnosu na njih, iako imamo èetiri puta manje novca, mo¾emo reæi da smo bolji. ©to se tièe same zdravstvene za¹tite, brzine i dostupnosti usluga, kvaliteta lekara, iznad smo Rumunije, Bugarske i Hrvatske, a u rangu sa Slovenijom, koja opet ima deset puta vi¹e novca od nas.
Novi naèin finansiranja zdravstvenih ustanova trenutno poèinje da funkcioni¹e i u svetu. Kada æe on poèeti da se primenjuje kod nas?
- Mi æemo sa tim naèinom finansiranja krenuti od septembra u èetiri bolnice, Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju. Uvodi se sistem izve¹tavanja po dijagnostièki srodnim grupama. Primera radi, ako pacijent ima kardiovaskularnu bolest, onda ta dijagnoza nosi odreðeni broj bodova i plaæa se samo po tom bodu. Neæe se vi¹e posebno fakturisati beo - dani, ultrazvuk i slièno. Sve usluge koje bolnica uradi ulaze u jednu grupu i plaæaju se zajedno. To je tek poèetak promene naèina finansiranja, koji neæe odmah za¾iveti, jer bi izazvalo mnogo turbulencija. To ne mo¾e odmah da se uvede, jer bi neke bolnice mogle da budu zatvorene.
Najavljeno je i uvoðenje sistema kapitacije. Dokle se stiglo?
- Sistem kapitacije ove godine je krenuo izborom lekara. Sledeæe godine imaæemo u 25 domova zdravlja pilotiranje sistema kapitacije, koji podrazumeva da lekari ne budu jednako plaæeni za svoj rad u primarnoj zdravstvenoj za¹titi, nego da budu plaæeni prema broju pacijenata koji se za njih opredeli. To æe zavisiti od kvaliteta usluge koju æe taj lekar da pru¾i. Da bi se krenulo u promenu naèina finansiranja, osnovni preduslov je promena Zakona o platama, koji sada nala¾e da svi zaposleni u zdravstvu, odreðene struke, imaju istu platu, bez obzira na rezultate rada i nivo struènosti.

Ne zovu me èesto da urgiram
Da li proðe dan a da vas bar deset puta ne pozovu na telefon za neku vrstu urgencije?
- Pa proðe. Nemam èesto takvu vrstu poziva. Vi¹e volim kada doðe osiguranik za koga vidim da nema nikoga i da mu pomognem. Tada nazovem najboljeg hirurga i zamolim ga da primi pacijenta.
Po¹to se na svakom koraku promovi¹u zdravi stilovi ¾ivota, da li se pridr¾avate nekog od njih?
- Poèela sam redovno da ¹etam. Èovek se zaista posle toga oseæa bolje. Pre toga bila sam veoma troma, te¹ko me je bilo pokrenuti, pogotovu posle svih stresova koje do¾ivim tokom dana.

Leèenje u Crnoj Gori uz knji¾icu
Leèenje turista iz Srbije u Crnoj Gori, i ove sezone biæe kao i pro¹le godine.
- Sporazum o priznavanju prava iz socijalnog osiguranja je potpisan, nije samo ratifikovan, ali æe biti ubrzo. Bez obzira na to, imamo privremeni protokol gde smo regulisali da se samo sa zdravstvenom knji¾icom mo¾e iæi kod lekara u Crnoj Gori. To graðani moraju da znaju - istièe Svetlana Vukajloviæ.

blic

[mikele]

Па ово су лепе вести за све који раде и који планирају да раде у здравству.
Ако је све ово тачно,а нема разлога да сумњамо,онда свака част

[Bred]

pa i red je vala da se stanje u zdravstvu malo popravi ...