Tragedija jednog kampanjca

[AquArius]

Ovaj tekst sam morala da prekucam, mislim da se moze primeniti
ako ne na svaki, a ono bar na ovaj udarni rok. Junski.
Ako ne na svakog, a onda na neke od nas.

Elem, kad sam ga citala, a ima tome vise od godinu dana,
smejala sam se zbog iskrenosti .. plakala (od smeha) zbog istinitosti.

I iako devojku ne poznajem, ne mogu da pobegnem od utiska
da ona poznaje (neke od) nas. Bar malo.

Enjoy!





Tekst prekucan iz lista Student
broj taj i taj

autor:
Marina Berar


Tragedija jednog kampanjca

Imam obavezu. Imam ideju. Imam rok. Ali nista ne radim... (da bih razdvojila neodgovornost od negovane lenjosti ubacujem vremensku komponentu) ... jos. Prokletstvo fakultativnosti.

Kazu da je studiranje, uopste skolovanje, najlepsi period u zivotu. Slozicu se s tim, iako u mom jos u obrazovnom procesu iskustvu nije ni bilo prilike da znam za bolje, ili drugacije. Ocekujem da ce velicina ove mudrosti, kako to obicno biva, bljesnuti tek kad stvari budu dovoljno gore i dovoljno prosle... Nego, naravno da je studiranje lepo. Pogotovo ako ti fakultet ne zahteva cesto posecivanje, ako si se odvojio od kuce, ako imas mogucnosti da u ovom gradu zadovoljis svaki kapric svog interesovanja... Medjutim sustina je mnogo manje leprsavo bezbrizna, jer zapravo ono sto omogucava lagodnost statusa studenta jeste ucenje. Intelektualna zedj, bezlicna obaveza, nuzno zlo... kako god. Gledano ocima drugoga sva teskoca je u gusecoj dosadi, smaranju, a iz sopstvene perspektive – dobro, smaranje ostaje, ali menja dimenziju predupredjenom, sveokupirajucim naporom ulozenim u ostvarenje cilja. Polozi ispit. Nije bitno kako (granice dozvoljenosti se omeksano ugibaju), samo polozi. Kao, ucis svaki dan po malo, ujedno imas vremena i za zezanje, manje stresa, manje frke... Zvuci toliko dobro, da automatski verovatno iz ciste zavisti, u glavi karikiram sliku uredno ocesljanog, u lezerno sportskom stilu u bez obucenog, iz prospekta, studenta-kretena. Ali, to je samo navika. Problem kampanjca je u nedovoljnoj ucestalosti ponavljanja takvog ponasanja koje bi dovelo do njegovog formiranja. Vrlo tacno i vrlo elegantno resenje iz ugla nekog ko to nije. Sloboda izbora, a potpomognuta pogodujucim okolnotima skolstva u nas, medjutim dozvolila je formiranje sasvim suprotne navike. Ta jedna stecena navika ubrzo evoluira  u duboko ubedjenje, u kampanjski stil, izvitoperena iz mane u svojevrsni manir, doduse suptilno mazohisticki... I onda kad iz ove pozicije pokusavas da promenis ponasanje, to izgleda znatno drugacije.Mozes ti da sedis s knjigom, citas, foliras da ucis, ali kao da mozak bojkotuje usvajanje bilo koje informacije, jer jednostavno zna da ne mora jos (avaj, dobar odbrambeni mehanizam zlata vredi). Znas ono... Boze, daj mi snage da prihvatim ono sto ne mogu da promenim. Svo postovanje svim (na vreme) vrednim i radnim studentima, ali kapiram da je neuporedivo vise onih pristojnom inteligencijom ususkanih, rafinirano ulenjenih ceda naseg skolskog  sistema, ciji je nepogresivo tempiran pokretac – zadnja frka.

Naime u jednom trenutku zujis u gradu, obitavas po zurkama, nocnim klubovima, blejis u TV, blejis u kompjuter, blejis... Uzivas u dokolici, khm... pardon, studiranju. A onda iznenada, sasvim neocekivano (kad vec pre?) razvali te trauma sveprisutnog ispitnog roka. BAM! Tresak debelih, teskih vrata izolacije. Desava se neverovatna promena... Najpre period inkubacije. Psihicka priprema za nemilosrdno strebanje. U prevodu, obaveznih par dana za razvlacenje i mucno odlaganje neizbeznog, sve dok pritisak grize savesti ne dostignr onu finu meru ogorcenosti nad samim sobom. Odjednom, sklupcan u adekvatno aranziranom kutku predvidjenom za obitavanje u narednim danima, zatrpan knjigama, skriptama, svim beleskama (naravno ne tvojim) do kojih si mogao da dodjes, groznicavo preracunavas dnevnu dozu rada. Dan se pretvara u broj sati (otkud ih sad tako malo?), tacnije minuta, tacnije broj ispitnih pitanja koje moras da predjes. Ako se dobro organizujes, imaces vremena da spavas, jedes, eventualno dva puta, i mozda, ako okolnosti dozvole, poneku pauzu. Iako je plan pomalo obeshrabrujuci, u trenucima ocaja pomocice prisecanje na svoje minule podvige ili bilo koga poznatog (ono ... spremio ispit za sest dana), ili u krajnjem slucaju ostaje nada da ces mozda uspeti da odlozis ispit za par dana. Ali, dosta jeftine autosugestivne psihologije. Nema vise vremena za to. Uci, do djavola, uci. Sledeci stadijum. Vidno malaksao, preopterecen tonama haoticno natrpanih informacija, zabrinjavajuce ubledeo, bauljas u zivotnom prostoru kao zombi. U nadi za boljom produktivnoscu posezes za bilo kojom supstancom (reci droZi ne !) koja ce ti doneti budnost, koncentraciju. Ah, carobni kofein ... Cak, uhvatis sebe kako gutas tablete za izlapele starce, toboze mentalni napor (hvaljena ginko biloba), ali brze nego sto priznas sebi koliko je to glupost i placebo, reci ces – mozda radi... Rastrzan izmedju ponavljanja i usvajanja gradiva, kako raste pritisak i nervoza, postajes hipersenzibilan, sve nesto pocinje da te boli, da probada, postajes razdrazljiv, sve ti smeta. Da ne poverujes koliko grozno mozes da izgledas : masna kosa, kraste od kidanih bubuljica, dupli podocnjaci. Odlucujes da do daljnjeg izbegavas ogledalo. Kakav izlazak, kakvo drustvo ? Ti si se, zacauren u mucenicko strebanje, iskljucio. I svet je stao. Decku ili devojci uljudno ces objasniti da jednostavno nema gde sad da ih uglavis. Ti, jadan, imas da ucis, i svi to treba da razumeju bas onako kako ti zamisljas. I eto... dodje i dan ispita. Koktel treme, malaksalosti i neizvesnosti kljuca u stomaku dok ulazis u kabinet. Super pitanja. Iznenadjujes sebe brzinom blebetanja. Polozio si. Uspeo si, jos jednom. mrtav umoran, a u isto vreme decije srecan, obecava sebi da ces sledeci put poceti na vreme... Ma da!

                                                                                                           Marina Berar

[zoe]

Али феноменално!
Једино што ме бедачи је што се осећам као чист штанц! За остало сам се јефтином аутосугестијом убедила да је нормално и да мора тако.

[Masha]

Hhahahahah, mislim da se jedino ovi nasi nesrecni bolonjci ne osecaju kao cist stanc (respect za nih). Ja bih ovome dodala da je u recniku gotovo svakog studneta ono - samo da mi je jos jedan dan, a pri tom taj jedan dan je obavezno za prelazenje ispitnih pitanja jer bilo bi krajnje neskromno traziti jos jedan za, eventualno, preslisavanje 

[tarantulica]

Najpre period inkubacije. Psihicka priprema za nemilosrdno strebanje. U prevodu, obaveznih par dana za razvlacenje i mucno odlaganje neizbeznog, sve dok pritisak grize savesti ne dostignr onu finu meru ogorcenosti nad samim sobom.

Taj trenutak....
Podilazi me jeza kad pomislim na to... 

[MaliZmaj]

  koliko istine u ovom tekstu.....

[mackica]

hehe....citam...i ne verujem kako mi je neko tako lako usao u mozak i na papir stavio sve ono sto mi prolazi kroz glavu....hehe a onda me opali samar istine....ooo devojce pa ti si stanc.....hehehehehe

[cvjetic]

da,svaki put sebi obecam...i svaki put pogazim...

[mikele]

Uspeo si, jos jednom. mrtav umoran, a u isto vreme decije srecan, obecava sebi da ces sledeci put poceti na vreme... Ma da!

Еееееее ово је 100% тачно.
Исто као што сам за предавања четри пута рекао ''Од следеће године идем на предавања,али сигурно.''
И,наравно,да никада нисам отишао.

[malena]

Kakva istina i kako se bas svi u njoj pronalazimo... Tuzno ali istinito,i naravno uvek ono cuveno "e u sledecem roku necu ovako to sebi obecavam"... I opet isto svaki rok... 

[willie the scot]

ay...
sto rece jedan seljak sinu dok ga je ispracao na fakultet: "uci sine!...makar za zubara..."

[Maslacak]

ja nisam ¹tanc
i uop¹te se ne prepoznajem ovde
jedna od retkih koja uèim relativno redovno...taènije, poèinjem na vreme.
samo zato ¹to ne mogu da podnesem dane kad treba non stop uèiti dan i noæ
jednostavno ne mogu - meni je to prevelik pritisak
moram svaki dan da uradim ne¹to lepo za sebe
i svaki petak+vikend da provedem s deèkom.

meni je studiranje zaista u¾ivancija

[shumshi]

ponekad se pitam, sta ce biti sa mnom 

niti znam da pocnem na vreme...
niti mogu da ucim po ceo dan...

i meni je studiranje uzivancija...

treba me... 

[Korisnicko Ime]

[off]ma tebe treba[/off] 

[Darker]

Ne znam da li je neko primetio logièku gre¹ku, ali naslov teme je: TRAGEDIJA
a riba je polo¾ila;-)
A ¹ta æemo sa muèenicima, koji posle sveg tog stresa - jo¹ i okinu??:-):-)

[mikele]

Ne znam da li je neko primetio logièku gre¹ku, ali naslov teme je: TRAGEDIJA
a riba je polo¾ila;-)
A ¹ta æemo sa muèenicima, koji posle sveg tog stresa - jo¹ i okinu??:-):-)

Они ће можда следећи пут да крену на време да уче,ко зна