Odlozen Pravilnik o polaganju ispita!

[pereca]

Одложен правилник о полагању испита

Сенат Универзитета у Београду јуче је одложио усвајање Правилника о полагању и оцењивању испита због великог броја примедби на тај документ.

Сенат је одлучио да се до 25. јуна примедбе проследе комисији за израду Правилника о полагању и оцењивању испита. О том документу Сенат универзитета ће се изјаснити на наредној седници која би требало да буде одржана 4. јула.

Највише негодовања изазвала је одредба правилника према којој су факултети дужни да датуме полагања испита у свим роковима истакну већ на почетку школске године.

Поједини чланови Сената подсетили су да је до сада „традиција била да се датум полагања испита зна месец дана раније”. Они сматрају да није могуће одредити фиксне датуме полагања испита годину дана унапред и да ће због тога неминовно доћи до померања и одлагања.

Продекан за наставу Универзитета у Београду Нада Бокан истакла је да правилник представља прелазно решење које би могло да буде поправљено и модификовано у наредне две године. Према њеним речима највећа недоумица је да ли поред свих предиспитних активности треба задржати и постојећи обим испита.

Усвајањем Правилника о полагању и оцењивању испита професори ће бити дужни да прате рад студената током целе година и воде евиденцију о њиховој активности.

Правилник ће омогућити равноправне услове студирања за особе са хендикепом. Уколико учионица у којој се полаже испит није приступачна студенту са инвалидитетом, универзитет је дужан да обезбеди полагање у другом, одговарајућем простору. Студенти са хендикепом испите ће моћи да полажу на њима најприкладнији начин, писмено или усмено у зависности од врсте хендикепа.

Бета

[Bred]

ovo vazi za bolonjce?

[pereca]

Ovo vazi za sve studente.

____________________________________________________________________________

Pravilnik o polaganju ispita i ocenjivanu na ispitu jo¹ nije usvojen
Student ipak mora da izaðe na zavr¹ni ispit


Nesuglasice u Komisiji za izradu pravilnika oko vrednovanja predispitnih obaveza
Pravilnik na Univerzitetu mora da postoji, ali i svaki fakultet, prema svojim specifiènostima, mora da ima svoj

Da usvajanje pravilnika o polaganju ispita i ocenjivanju na ispitu, neæe iæi glatko, pokazalo se jo¹ pre nekoliko nedelja, kada se profesori i studenti, èlanovi Komisije za izradu pravilnika, nisu slo¾ili oko toga da li student treba da izaðe na zavr¹ni ispit, ili ga mo¾e polo¾iti ispunjavanjem preispitnih obaveza.
Predstavnici studenta su zajednièki predlo¾ili da u nekim sluèajevima nije potrebno da student izlazi na ispit, ako je osvojio dovoljan broj poena, dok su neki profesori insistirali na zavr¹nom ispitu. U krajnjoj verziji predloga pravilnika, ipak je postignut dogovor da student mora da izaðe na zavr¹ni ispit, a nastavnik æe u skladu sa specifiènostima predmeta, odrediti da li æe mu samo upisati ocenu, na osnovu predispitnih obaveza, ili æe ga ispitivati.

Predispitne obaveze - od 30 do 70 poena
U predlogu pravilnika, izmeðu ostalog, pi¹e da "ispunjenjem predispitnih obaveza i polaganjem zavr¹nog ispita student mo¾e ostvariti najvi¹e 100 poena, pri èemu predispitne obaveze uèestvuju sa najmanje 30, a najvi¹e 70 poena. Studijskim programom se utvrðuje srazmera poena na predispitim obavezama i na ispitu. Konaèna ocena na ispitu zasnovana je na ukupnom broju poena koje je student ostvario ispunjenjem predispitnih obaveza i na ispitu, a prema kvalitetu staèenih znanja i ve¹tina, i sadr¾i 100 poena, a utvrðuje se prema sledeæoj skali: do 50 poena - ocena 5 (nije polo¾io), od 51 do 60 poena - ocena 6, od 61 do 70 poena - ocena 7, od 71 do 80 poena - ocena 8, od 81 do - 90 poena - ocena 9 i od 91 do 100 poena - ocena 10".

O pravilniku su èlanovi Senata Univerziteta u Beogradu trebali da raspravljaju na pro¹lonedeljnoj sednici, ali su raspravu odlo¾ili jer su mnogi dekani fakulteta imali zamerke, ¹to je dodatno produ¾ilo njegovo usvajanje. Predstavnici fakulteta imaju rok do danas da dostave svoje primedbe.

Neda Bokan, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu i predsednica Komisije za izradu pravilnika na sednici Senata Univerziteta rekla je da je predlog pravilnika rezultat kompromisa, postojeæih èinjenica i realnosti na Univerzitetu. Ona ke¾e da je postojanje pravilnika samo prva faza u reformi univerziteta, ¹to ne znaèi da se on neæe menjati za dve ili tri godine.
- U radu je Komisija imala dilemu da li da veæu te¾inu da predispitnim obavezama ili ispitu. Nismo mogli da prelomimo da li student mora izaæi na klasièan ispit ili da odemo u drugu krajnost - da ispit polo¾i ispunjavanjem predispitnih obaveza. Isto tako bilo je nedoumica da li uz indeks treba student da daje i liènu kartu radi identifikacije - objasnila je tada Bokan.
Prema njenim reèima, va¾nost izrade pravilnika je i u tome ¹to fakuleti koji planiraju da se prijave za prvi rok akreditacije moraju da ga imaju.
Branko Kovaèeviæ, rektor beogradskog Univerziteta na sednici Senata je rekao da pravilnik treba da bude fleksibilan, tako i da nastavnik mora da ima uticaja i slobodu da odreðuje kako æe izgledati ispit, jer nije ista situacija sa predmetima prirodnih, dru¹tvenih ili pak medicinskih nauka.
Ivan Petronijaveiæ, èlan Komisije, za na¹ list ka¾e da su èlanovi Komisije u onim delovima gde nismu mogli da se usaglase, ostavili ¹iroke moguænosti.
- Ostavljena je moguænost da reformski nastrojeni profesori, koji predispitne obaveze vrednuju sa najvi¹e poena, odnosno 70, mogu studentu na zavr¹nom ispitu da upi¹u ocenu prema predviðenoj skali. Oni koji predispitne obaveze vrednuju sa 30 poena moæi æe studenta da ispituju na ispitu - ka¾e Petronijeviæ i dodaje da je zato ostavljena mogunost da se to reguli¹e studijskim programima i planovima predmeta, ¹to daje moguænost profesoru da izabere najbolje re¹enje.

Miodrag Popoviæ, dekan Elektrotehnièkog fakulteta, za Danas ka¾e da æe komisiji uputiti predloge za izmenu pravilnika.
- Na ovom fakultetu ima vi¹e od 50 odsto izbornih predmeta.Studenti na poèetku semestra biraju predmete, a mi jednostavno ne mo¾emo da znamo koji æe ispit izabrati, kako bi unapred napravili raspored ispita. Isto tako, kuburimo sa prostorom, pa ne mo¾emo drugim fakultetima, u zgradi ETF, da zauzimamo sale za ispite godinu dana unapred. Jedina moguænost je, a tako i radimo svih ovih godina, da raspored ispita objavimo dva meseca pred ispitni rok - rekao je Popoviæ. On je naveo da u pravilniku ima i drugih stvari koje vezuju ruke fakultetu.
- Preliminarni spisak za polaganje ispita je jedna od tih stvari. Mi jednistavno nemamo mesta na fakultetu da okaèimo sve te spiskove, a pitanje je i da li bi studenti mogli da se naðu na tolikom spisku - ka¾e dekan ETF.

Aleksandar Kostiæ, dekan Filozofskog fakulteta, èlanovima Senata postavio je pitanje za¹to kr¹iti tradiciju da se raspored ispita daje 30 dana pred ispitni rok.
- Za¹to unapred praviti rasporede kada æe se verovatno kr¹iti - zapitao se Kostiæ.

Aleksandar Jovanoviæ, dekan Uèiteljskog fakulteta, za na¹ list ka¾e da univerzitetski pravilnik treba da bude obavezujuæe za fakultete, ali ne ogranièavajuæi. I on je naveo nekoliko zamerki na predlog.
- Terminologija pravilnika je jako zamagljena jer se pominju predispitne i ispitne obaveze. Prema mom sudu, trebalo bi razgranièiti predispitne obaveze i ispt. Nejasno je i ¹ta znaèi javnost na ispitu. Da li ti znaèi da mogu da prisustvuju i roditelji ili bilo ko. Mislim da ispitu treba da pristustvuju studenti koji slu¹aju taj ispit ili kojji su ga prijavili. U svakom sluèaju treba taèno precizirati ko obezbaðuje javnost ispita - objasnio je Jovanoviæ.
Prema njegovim reèima, neophodno je definisati koliko ispitnih rokova va¾i pismeni ispit. On predla¾e da to bude godinu dana ili jedna ¹kolska godina. Jovanoviæ takoðe istièe da pismeni ispit ne bi trebalo da traje dva sata, jer to u nekim sluèajevima nije dovoljno. On predla¾e da pismeni ispit traje èetiri ¹kolska èasa.

Jelena Veljiæ, studentkinja prodekanka Filozofskog fakulteta, za Danas ukazuje na jo¹ neke nedostake pravilnika.
- S obzirom na to da Zakon o visokom obrazovanju propisuje da ispit mo¾e da se pola¾e tri puta, pravilnik ostavlja moguænost tumaèenja da student mo¾e ispit da prijavi tri puta, a ne uzima u obzir da student ne izaðe na ispit. Onda nastaje problem, ¹to se studentu prijava raèuna kao da je iza¹ao na ispit, iako ga je samo prijavio. Druga mana pravilnika je u tome ¹to se predviða da student koji nije zadovoljan ocenom na ispitu, plaæa posebnu naknadu tro¹kova za ponovno polaganje tog ispita - objasnila je Veljiæ.

Èlanovi Senata su se slo¾ili da pravilnik na Univerzitetu mora da postoji, ali da svaki fakultet, prema svojim specifiènostima, mora da ima svoj.

www.danas.co.yu