Учење фармакологије?

Bred · 17-01-2009, 20:39:10

bez dupliranja

AnaCrvena · 17-01-2009, 20:39:45

kod mene u predavanjima ima kratka pricica o tome-verovatno je bitno napraviti razliku izmedju ta 2 pojma...
specificnost se odnosi na mehanizam interakcije leka i strukture za koju se vezuje (protin,nk...) vecina lekova deluje specificno-dobro se stereohemijski uklapa u vezno mesto,ostvaruje hemijsku vezu sa strukturama koje cine vezno mesto ( a te veze su uglavnom reverzibilne-vodonicne,elektrostaticke,van der waals-ove...,ali mogu biti i ireverzibilne-npr cox i aspirin,mada redje)
manji broj lekova deluje nespecificno-dakle nije potrebno strukturno uklapanje,i takve su npr osmotski aktivne supstance-nespecificno vezu vodu (npr manitol)
a kad kazes selektivnost-odnosi se na to da da uklapanje u druga,slicna vezna mesta izostaje.ali,ako povecas dozu,selektivnost se gubi...
dakle,specificnost je apsolutni pojam a selektvnost relativan...

Kamicak · 19-01-2009, 23:07:48

Ima smisla Ana, imas li jos neki primer leka sa nespecificnim delovanjem ( osim osmotskih diuretika i npr opstih inhalacionih anestetika), posto ima bas takvo pitanje ( lekovi koji deluju nespecificno) pozz i hvala za pomoc

AnaCrvena · 20-01-2009, 14:29:06

ima smisla i bas je sa njegovih predavanja,ja pisala,pa bi trebalo biti to,ali nemam vise primera-samo ovo mi pise-seceri,elektroliti,secerni alkoholi...

Enea · 20-01-2009, 15:23:23

drugari,
evo meni je na umu da i laksansi deluju nespecifichno..

dok budete ponavljale celo gradivo, mislite na takva pitanjca za koje ne mozete da nadjete konkretne odgovore i sami ce se vec od nekud pojaviti..

AnaCrvena · 20-01-2009, 16:35:10

jeste,jeste,i laksansi su sigurno!

malena · 18-02-2009, 20:20:34

Verovatno mnogo trazim... ALI da li ima neki uzoran student koji je redovno isao na predavanja sve snimao na diktafon i voljan je da nam to uploaduje?

stancca · 25-03-2009, 09:25:25

da li neko zna odakle je najbolje uciti vitamine?? U skripti sa "srcima" nema nista,slajdovi sa predavanja su sturi,kao i kucana skripta prof Ugresica...

AnaCrvena · 25-03-2009, 13:03:38

мислим да највише има у варагићу... у суштини,треба ти витамин К - о њему имаш код крви и антикоагуланаса,о витамину Д у оквиру приче о костима, о витаминима Ц и Е и нема много тога да се каже сем да су антиоксиданси,витамин А можеш да прочиташ у варагићу,али нема много више него што је поменуто у оквиру дерматолошке фармакологије... остали витамини ни не долазе као питање јер немају неку фармаколошку примену ( сем за авитаминозе које су данас ретке) . треба знати само за Б6 као плацебо код повраћања у трудноћи,евентуално Б1 и Б6 код алкохоличара због малнутриције... мислим да је отприлике то-то...

Gocca · 25-03-2009, 18:17:16

+ Potrazi sta Rang&Dale kazu o vitaminu K

AnaCrvena · 25-03-2009, 19:58:02

да,да,може и то... него,ја сам учила из својих белешки,вит. К је предаво угрешић, а све као у Р&Д,па ми је било лакше да учим из својих 'списа'

али сам прочитала и тамо...

stancca · 26-03-2009, 09:18:42

hvala vam!

Jeca · 07-04-2009, 12:26:54

Imam par pitanja, da mi resite nedoumice...

Sta treba da se prica kod farmakodinam. interakcija, kao i to kako da definisem malignu bolest?

Iscitala sam za razliku izmenju maligne hipertenizije i hipertenzivne krize i opet mi nije jasno koja je ta famozna razlika, osim da li dobijaju hiper ili mogu i normotenzicari?

bilja_tb · 07-04-2009, 13:20:41

farmakodinamske interakcije se odigravaju na nivou receptora u vidu sinergistickog ili antagonistickog dejstva, pa sad dalje pricas o svim tipovima sinergizma i antagonizma....
malignu bolest mozes da definises kao nekontrolisanu i ubrzanu proliferaciju celija koje gube sposobnost diferencijacije i cije su glavne osobine invazivnost i sposobnost metastaziranja a maligna oboljenja su akutna limfocitna i mijelocitna leukemija, hronicna mijeloidna leukemija, hodgkin-ova bolest i non-hodkin-ov limfom karcinom testisa, dojke, pluca i td.

bilja_tb · 07-04-2009, 23:07:44

Quote from: Jeca on 07-04-2009, 12:26:54
Iscitala sam za razliku izmenju maligne hipertenizije i hipertenzivne krize i opet mi nije jasno koja je ta famozna razlika, osim da li dobijaju hiper ili mogu i normotenzicari?

Hipertenzivna kriza predstavlja urgentno stanje ¾ivotno ugro¾avajuce koje se karakteri¹e povi¹enim vrednostima krvnog pritiska preko 180/120-140mmHg
U osnovi svake hipertenzivne krize se nalazi tezak oblik hipertenzija (koji se naziva maligna hipertenzija koja podrazumeva
dugodi¹nju i na terapiju rezistentnu hipertenziju ).
hipertenzivna kriza Javlja se kod osoba sa primarnom a i sa sekundarnom hipertenzijom.
Hipertenzivne krize izuzetno retko nastaju kod normotenzivnih osoba.
Skok vrednosti krvnog pritiska mo¾e biti asimptomatski ili simptomatski pa je i hipertenzivna kriza na osnovu toga podeljena u dve grupe:
1) asimtomatska (ima simptome u vidu zujanja u u¹ima,glavobolje, epistakse ili anginoznih bolova.) leci se per os primenom antihipertenziva
2) simptomatska progresivno ostecenje ciljnih organa leci se parenteralnom primenom antihipertenziva a klinicki se manifestuje;
CNS
1. Intracerebralno krvaranje
2. Subarahnoidalno krvarenje
3. Infarkt mozga
4. Hipertenzivna encefalopatija
KVS
1. Akutna ruptura aorte
2. Akutni edem pluca
3. Akutni koronarni sindrom
4. infarkt miokarda
BUBREZI
1. Akutni glomerulonefritis
2. Feohromocitom itd

E tako da li je sad bar malo jasnije