Zemlje starih ljudi

Started by benefit, 26-06-2007, 08:30:22

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

benefit

Zemlje starih ljudi


U upravo objavljenom izve¹taju Svetska banka predviða da æe do 2025. mnoge istoènoevropske zemlje i biv¹e sovjetske republike imati znatno manje i starije stanovni¹tvo

Svetska banka (SB) upozorava da æe trend starenja stanovni¹tva imati te¹ke ekonomske posledice - ako se hitno ne preduzmu korenite reforme.

Banka  procenjuje da æe se za manje od dve decenije stanovni¹tvo istoène Evrope i biv¹eg Sovjetskog Saveza smanjiti za gotovo 24 miliona. Predviða se da samo Rusija izgubi 17 miliona ljudi, odnosno 12 odsto stanovni¹tva iz 2000. godine, Podaci su jo¹ alarmantniji za Ukrajinu, koja æe do 2025. verovatno izgubiti 24 odsto svojih stanovnika.

Smanjivanje i starenje stanovni¹tva predstavlja opasnost za ekonomski uspeh regiona, ka¾e Pradip Mitra, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

"Kako se broj radno sposobnih ljudi smanjuje, sve je te¾e poveæati ¾ivotni standard i odr¾ati ekonomski rast koji sve zemlje pri¾eljkuju. To mo¾e da nametne i ogroman fiskalni pritisak na sektore kao ¹to su penzije i zdravstvo" - upozorio je Mitra.

Stanovni¹tva 28 dr¾ava tog regiona æe, do 2025. godine, biti meðu najstarijim na svetu, navodi se u izve¹taju Svetske banke, pod naslovom "Od crvenog do sivog: treæa starosna tranzicija stanovni¹tva u istoènoj Evropi i biv¹em Sovjetskom Savezu". U izve¹taju se ka¾e i da æe Slovenija i Hrvatska imati najveæi procenat stanovnika starijih od 65 godina u istoènoj Evropi.

Mnoge od biv¹ih komunistièkih zemalja veæ imaju probleme u finansiranju penzija i dugoroènom staranju o starijima.

Nova demografska stvarnost, ako joj se ne posveti pa¾nja, ozbiljno æe uticati na javne tro¹kove, tvrde eksperti Svetske banke.

"Moramo da poveæamo godine za penziju i za mu¹karce i za ¾ene ... Takoðe treba da potra¾imo alternativne naèine zdravstvene nege, da bismo obezbedili du¾e staranje o starijima" - smatra Mitra i istièe da istoèna Evropa i biv¹e sovjetske republike imaju neuobièajeno niske godine za penzionisanje. On dodaje da su poveæanje produktivnosti i inovacije bitni za izbegavanje buduæeg niskog ekonomskog rasta u regionu.

"Pogledajte zapadnu Evropu. Imate zemlje kao ¹to je Norve¹ka, u kojima se mu¹karci i ¾ene penzioni¹u u 67. godini. Èovek mora da se zapita da li æe - ako se te¾i zapadnoevropskom ¾ivotnom standardu – biti moguæe da se on dostigne ako radni vek bude mnogo kraæi?" - pita se ovaj struènjak SB.

Pradip Mitra zakljuèuje da æe demografske promene u istoènoj Evropi uticati isto tako i na zapadni deo kontinenta. Dok se istoènoevropska radna snaga bude smanjivala, zapadna Evropa æe nadoknadu za svoj manjak radne snage morati da potra¾i na Bliskom istoku i u severnoj Africi.

(FoNet)