Studenti iz Srbije po povratku iz obilaska EU i Nemaèke

[pereca]

Studenti iz Srbije po povratku iz obilaska EU i Nemaèke: U Evropi je sve drugaèije

[ www.blic.co.yu ] - Nemaèka ambasada u saradnji sa pet nemaèkih fondacija organizovala je za 57 studenata iz Srbije, koji nikad nisu bili u EU, da na dve nedelje posete Nemaèku. Oni su se upravo vratili sa takvog putovanja, a uslov da tamo odu bio je da nikad nisu bili u nekoj od zemalja EU, kao i da su u Srbiji politièki anga¾ovani ili da su aktivisti nekih nevladinih organizacija. Svi studenti posetili su Berlin, ali i ostale veæe gradove u Nemaèkoj. Njihove reakcije bile su razlièite, uglavnom su bili odu¹evljeni nemaèkim gradovima i njihovom kulturom, ali im se, recimo, nije svidela reakcija njihovih politièara po pitanju statusa Kosova. Neki od njih tamo bi voleli i da ¾ive, ali se pitaju ko æe onda pomoæi Srbiji da postane razvijena zemlja.

Minja Dulaæ, student èetvrte godine Pravnog fakulteta u Beogradu
- Oti¹ao sam u Nemaèku preko �Hanszajdem fondacije�. Ovo je za mene bilo totalno novo iskustvo, gde sam upoznao razlièite ljude drugaèijeg ¾ivota od na¹eg. Mogli smo direktno od njihovih politièara da èujemo ¹ta misle o politièkoj situaciji u na¹oj zemlji. Naravno, nezaobilazno pitanje bilo je i pitanje Kosova, gde sam stekao utisak da na¹i politièari nisu dovoljno uradili na lobiranju po ovom pitanju. Mi kao studenti davali smo razlièite predloge kako bi status Kosova mogao da se re¹i, dok su nemaèki politièari bili iznenaðeni sa razlièitim re¹enjima koja smo ponudili na principu sistema u drugim zemljama, a za koje oni nikad nisu èuli. Ovaj odlazak tamo studentima je pomagao da upoznaju drugaèiji politièki sistem, ali i EU uop¹te.

Milan Markoviæ, apsolvent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
- U Nemaèkoj sam bio preko Fondacije �Hajnrih Bel�. Oti¹li smo sa velikim oèekivanjima, da je sve drugaèije od na¹e zemlje, pa èak i da drugaèije miri¹e vazduh, a kad smo oti¹li tamo, ukapirali smo da je stvarno tako. Sve je bilo drugaèije - od puteva, automobila, standarda, ¾ivota. Toliko se razlikujemo da to ¹okira. Debate sa njihovim zvaniènicima su bile razlièite. Najmanje smo prièali o Kosovu, a najvi¹e nas je zanimalo saradnja EU i Srbije, ali i ekolo¹ke teme, kao ¹to je kori¹æenje novih energija, alternativnog naèina ¾ivota. Sve ¹to sam dobio u Nemaèkoj mora da bude deo svesti na¹ih ljudi, da se ne pljuje po ulici, ne psuje, da graðani budu bez predrasuda. Kad sam se vratio u Srbiju, do¾iveo sam veliko razoèaranje i bes.

Danica Toma¹eviæ, èetvrta godina Pravnog fakulteta u Ni¹u
- Pre odlaska u Nemaèku, preko Fondacije �Fridrih Ebert�, nisam imala nikakva oèekivanja. Ono ¹to sam videla na licu mesta bilo je to da su jako efikasni i da ni od èega uspeju da naprave turistièku atrakciju. Bilo mi je sme¹no kad sam od Berlinaca èula da se ¾ale ¹to im je gradski prevoz spor, koji inaèe ne kasni i besprekorno funkcioni¹e. U poèetku mi je sve delovalo totalno automatizovano. Kad smo poseæivali njihove institucije i politièare, sve je bilo dogovoreno u minut. Svako od njih nam je prièao istu prièu, uglavnom o tome kako ¾ele Srbiju u EU. Sreli smo se sa Josifom Juratoviæem, poreklom Hrvatom, inaèe èlanom nemaèkog parlamenta, koji nas je sproveo kroz Rajstag i bio divan prema nama. Primetili smo da se jako bori za to da mladi ljudi iz cele biv¹e SFRJ meðusobno saraðuju. U Nemaèkoj su nam èak rekli da su nam sva vrata otvorena za bilo kakva do¹kolovanja, ¹to æe nam u buduænosti sigurno mnogo znaèiti.

Milena Markoviæ, apsolvent Arhitektonskog fakulteta u Ni¹u
- U Nemaèku sam oti¹la preko Fondacije �Fridrih Nauman�. Op¹te odu¹evljenje je bilo kad smo austrijsko-nemaèku granicu pro¹li bez ikakvog zadr¾avanja i bez gledanja u paso¹.
Primetila sam da mladi ljudi u Nemaèkoj uop¹te nemaju razumevanja za na¹u situaciju, dok njihovi politièari su i te kako bili upoznati sa na¹om situacijom, a od njih smo mogli mnogo da nauèimo.
Mogli smo da im postavimo naj¹kakljivija pitanja, ali su to radili i oni.
Njihovi politièari izuzetno su bili zainteresovani za na¹e mi¹ljenje.
Iznenadilo me je to da oni i te kako mogu od nas da nauèe o integraciji manjina, èije je pravo kod nas zagarantovano i u Ustavu.
Uvidela sam da su, na primer, Srbi u Berlinu dobro integrisani za razliku, na primer, od Turaka koji tamo ¾ive. U svakom sluèaju sve zajedno je jedno veliko i vredno iskustvo.

Danica Vlaèiæ, èetvrta godina Fakulteta politièkih nauka u Beogradu
- Oti¹la sam tamo preko Fondacije �Konrad Adenauer�, ¹to je bio ujedno i moj prvi izlazak iz na¹e zemlje uop¹te, zbog èega mi je ovo putovanje bilo dragoceno. EU za mene je bila totalno drugi svet. Volela bih da tamo ¾ivim, ali opet, ko æe ne¹to promeniti u na¹oj zemlji ako svi odemo odavde. Razgovori sa politièarima na kraju su se sveli na to da je pitanje statusa Kosova veæ re¹eno, ¹to se nama, naravno, to nije svidelo. Na¹i argumenti da to nije tako nisu bili ba¹ ubedljivi, jer smo mogli da iznesemo samo stavove na¹e vlade koji su takoðe takvi. Ono ¹to nam se svidelo u samoj zemlji bile su banalne stvari. Mnogi studenti su prvi put u ¾ivotu videli zvuènu izolaciju na autoputu. I sam nemaèki vodiè govorio nam je da su Nemci kao ma¹ine, da imaju dosta para, ali da nemaju vremena da ih potro¹e. Sa njihovim politièarima smo nauèili da je o svemu bitno razgovarati, ti razgovori mogu biti i bez zakljuèka, ali je jednostavno va¾no o svemu debatovati.

www.pregled.com