Konfucije

[Bred]

Konfuèije ili Konfucije (tradicionalno: 28. 9. 551. – 4. 3. 479. pre nove ere) kineski filozof i socijalni reformator èija su uèenja bila i ostala veoma znaèajna ¹irom Istoène Azije. Bio je jedan od prvih privatnih uèitelja u kineskoj istoriji. Najznaèajniji je njegov etièki sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske dr¾avnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju uèvr¹æivanja carske vlasti.

Ime

U Kini Konfuèije se obièno naziva: Uèitelj Kung (孔子, pin-jin:: Kǒng Zǐ, srp. Kung C’; ili 孔夫子, pin-jin: Kǒng Fū Zǐ, srp. Kung Fu C’).

Njegovo je prezime bilo Kung (孔, pin-jin: Kǒng), lièno ime Æiju (丘, pin-jin: Qiū, bukv. breg), a nadimak D¾ung-ni (仲尼, pin-jin: Zhòngní).

Neka od Konfuèijevih posthumnih imena su: Vrhovni uèitelj i mudrac (至聖先師, pin-jin: Zhìshèng xiānshī), Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj (大成至聖文宣王, pin-jin: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i Uzorni uèitelj deset hiljada generacija (万世师表, pin-jin: Wànshì shībiǎo)

Srpska transkripcija Konfuèije ili Konfucije potièe od latinske transkripcije Confucius koju su naèinili jezuiti u XVI veku.


Biografija

Prema tradicionalnom verovanju, Konfuèije je roðen 28. septembra 551. godine pre nove ere, u mestu Æi-fu (曲阜, pin-jin: Qūfù) u dr¾avi Lu (鲁, pin-jin: Lǔ), u dana¹njoj provinciji ©an-dung.

Konfuèijev otac, general ©u-lijang H’ (叔梁纥, pin-jin: Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemiæke porodice dr¾ave Sung, koja se po padu dr¾ave Sung u vreme Konfuèijevog oca preselila u dr¾avu Lu. General ©u-lijang je imao 66 godina kada se Konfuèije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima mu¹karac stariji od 63 godine nije vi¹e smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfuèiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siroma¹tvu.


Konfuèije se u devetnaestoj godini o¾enio sa Æi Guan-¹’ (亓官氏, pin-jin: Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤, pin-jin: Lǐ, bukv. ¹aran) a nadimak Bo-ji (伯鱼, pin-jin: Bóyú). Radio je kao èinovnik u dr¾avi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladi¹ta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije dr¾ave Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u dr¾avnoj slu¾bi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napu¹ta u potpunosti dr¾avnu slu¾bu i kreæe na putovanje po kineskim dr¾avama, poduèavajuæi i obiène ljude i vladare. Pred kraj ¾ivota, vratio se u dr¾avu Lu, gde je nastavio da poduèava mnogobrojne uèenike. Umro je u 73. godini, 4. marta 479. godine pre nove ere.


Uèenje

U Razgovorima (Lun-ji ili Konfuèijansko ¹tivo), zbirci aforizama Konfuèija i njegovih uèenika, Konfuèije ka¾e za sebe da je samo prenosilac i reintepretator starih znanja. U vremenu raspada robovlasnièkog dru¹tva, mnogobrojnih ratova i stvaranja feudalizma u Kini, on je kao svoju du¾nost video reafirmaciju starih dru¹tvenih i moralnih vrednosti. Ipak, on se ne mo¾e smatrati konzervativnim uèiteljem, jer je kroz svoja tumaèenja starih spisa davao èesto sopstvene nove i originalne ideje o politici i moralu.

Takoðe, mada se Kinezi èesto pridr¾avaju konfuèijanskih obièaja na religijski naèin, konfuèijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uop¹te ne dotièe teolo¹kih i duhovnih pitanja (o Bogu, zagrobnom ¾ivotu i slièno).


Etika

Konfuèijanska etika je strogo racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radnje. Direktna je preteèa Kantovog kategorièkog imperativa i sadr¾i istu maksimu u svom temelju. Zasniva se na tri koncepta: rituala, ispravnosti i èovekoljublja.

Po Konfuèiju, su¹tina svakog èoveka je èovekoljublje odnosno ¾en (仁, pin-jin: rén). Ono je materijalna su¹tina èovekovih du¾nosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠, pin-jin: zhōng, d¾ung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕, pin-jin: shù, ¹u). Jedino èovek koji se pridr¾ava èovekoljublja mo¾e da pravilno i u potpunosti obavlja svoje du¾nosti prema drugima.

Aksiom savesnosti prema drugima glasi: Ako ¾eli¹ sebe da uzdigne¹, uzdigni druge (己欲立, 而立人, pin-jin: Jǐ yù lì, ér lì rén; Lun-ji 6:30). Aksiom altruizma glasi: Ne èini drugome ono ¹to ne ¾eli¹ sebi (己所不欲, 勿施于人, pin-jin: Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén; Lun-ji 2:2). Ova dva naèela su u Kini poznata kao naèelo primenjivanja ar¹ina, gde èovek koristi sebe kao jedino merilo za regulisanje vlastitog pona¹anja.

Najbolji je i najmoralniji èovek onaj koji dela iz èovekoljublja, na temelju ispravnosti (义, pin-jin: yì, ji). Moralno ispravan (po Kantu: moralan) postupak je onaj koji je uèinjen zbog èiste moralnosti i du¾nosti, kao jedinog motiva. Svaki drugi postupak, koji je uèinjen iz koristi (利, pin-jin: lì, li) mo¾e vrednosno biti odreðen kao dobar ili kao lo¹ ali nije u su¹tini moralan (po Kantu: postupak u skladu sa du¾no¹æu, ali ne radi nje same naziva se legalnim). Konfuèije je rekao: Plemeniti èovek razume ispravnost, mali èovek razume korist (君子喻于义, 小人喻于利, pin-jin: Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì; Lun-ji 4:16).

Rituali (礼, pin-jin: lǐ, li) su materijalni izraz, odnosno pojavni vid èovekoljublja. Iako se njegova manifestacija ogranièava ritualima, èovekoljublje ne odbacuje rituale, veæ tra¾i odgovarajuæi naèin da se iska¾e.


Politika

Konfuèijeva politièka misao temelji se na njegovoj etici i ideji o dru¹tvenim odnosima.

Konfuèije je dru¹tvene odnose sveo na pet glavnih, pod koje se mogu podvesti svi drugi: odnos vladara i podanika, oca i sina, mu¾a i ¾ene, starijeg i mlaðeg brata i odnos izmeðu prijatelja. Prva èetiri odnosa karakteri¹u pravednost i dobronamernost u upravljanju, iskrenost i ispravnost u pona¹anju; odnos meðu prijateljima treba da karakteri¹e meðusobno unapreðivanje u vrlini. Stoga je veoma va¾an uticaj i primer vladara.

U skladu sa ovim, reinterpretiran je i odnos prema mandatu Neba, odnosno poreklu i su¹tini carske vlasti. Konfuèije je podr¾avao ideju carskog apsolutizma, ali je uveo i razna formalna ogranièenja vladarevoj samovolji. Izmeðu ostalog, smatrao je da u okviru po¹tovanja nadreðenog, podreðeni ima obavezu da ga posavetuje, ukoliko ovaj ne dela pravilno.

Konfuèijev uèenik Mencije je iz ove misli izveo svoju politièku teoriju prema kojoj vladar koji se ne pona¹a kako prilièi njegovom polo¾aju mo¾e da izgubi mandat Neba i bude zbaèen sa prestola. Na taj naèin je opravdano ubistvo tiranina i pru¾en je formalni legitimitet smeni dinastija.

U drugom veku pre nove ere, uèenjak i dr¾avnik Dung D¾ung-¹u (董仲舒, pin-jin: Dǒng Zhòngshū) iz dr¾ave Æin institucionalizovao je konfuèijanizam kao dr¾avnu ideologiju i ustanovio sistem dr¾avnih ispita za buduæe èinovnike. Ovo stanje se, uz izvesne izmene, zadr¾alo do progla¹enja republike 1911. godine, a konfuèijanizam je, kao integralni deo kineske misli, inkorporiran u savremeni socijalizam sa kineskim karakteristikama.


Dela

Tradicionalno, Konfuèije se smatra autorom ili komentatorom ¹est klasiènih dela konfuèijanske knji¾evnosti. To su:

    * Knjiga promene
    * Knjiga pesama
    * Knjiga istorije
    * Knjiga rituala
    * Knjiga muzike
    * Anali Proleæa i jeseni

Danas nauènici smatraju da Konfuèije lièno nije uèestvovao u pisanju ili komentarisanju nijednog od navedenih dela.

Veoma je znaèajna i zbirka Razgovori (论语, pin-jin: Lùnyǔ, Lun-ji) koja se sastoji od aforizama koje su ostavili Konfuèije i njegovi uèenici.


Konfuèijevi uèenici

Glavni èlanak: Konfuèijevi uèenici

Konfuèijevu misao nastavili su da ¹ire i doraðuju njegovi direktni uèenici i potomci. Najznaèajniji meðu njima su: Konfuèijev unuk C’-s’ (子思, pin-jin: Zǐsī), Mencije (孟子, pin-jin: Mèng Zǐ, Meng C’), Sjin C’ (荀子, pin-jin: Xún Zǐ) i Jen Hui (颜回, pin-jin: Yán Huí).



Konfuèijevi potomci

Konfuèijevi potomci su tokom celog dinastièkog perioda bili priznavani i dobijali su posebne poèasti i titule od vladara. Posebna titula vojvode vrhunske svetosti (衍圣公, pin-jin: Yǎnshèng gōng, Jen-¹eng gung) davana je najstarijem èlanu svake generacije. Sada¹nji najstariji direktni Konfuèijev potomak je Kung D’-èeng (孔德成, pin-jin: Kǒng Déchéng), 77. generacija, roðen 1920. godine, profesor na Narodnom univerzitetu na Tajvanu.

izvor (http://sh.wikipedia.org/)