Katarina Velika

[Bred]

Jekaterina II Aleksejevna, (21.4., 1729 – 6.11., 1796), roðena kao Sofija Augusta Frederika, poznata kao Katarina Velika, vladala je kao carica Rusije od 28.6. 1762 do svoje smrti 6.11. 1796. U srodstvu sa Gustavom III od ©vedske i Èarlsom III od ©vedske, ona je primer prosveæenog vladara.


®ivot pre nego ¹to je do¹la na vlast

Sofija Augusta Frederika, po nadimku „Fighen“ (Smokvica), roðena je u Èeènu (Szczecin) u Poljskoj, koji je u to vreme bio poznat po svom nemaèkom imenu ©tetin (Stettin), od oca Kristijana Augusta i majke Johane Elizabete od ©lezvig-Hol¹tajn-Gotorpa (Elizabete od Hol¹tajna). Roðena je kao nemaèka kneginja. 1744, carica Elizabeta od Rusije odabrala je Sofiju za ¾enu svom neæaku Petru III od Rusije, svom izabranom nasledniku. Sofija je promenila ime u Katarina kada je preobraæena u rusku pravoslavnu veru. Brak je okarakterisan kao proma¹aj usled njenih neverstava. Brzo je postala popularna kod nekoliko politièkih grupa koje su bile protiv njenog supruga. Vrlo obrazovana, Katarina je bila ukorak sa novostima iz Rusije i ostatka Evrope. Dopisivala se sa mnogo velikih umova svog vremena, ukljuèujuæi Voltera i Didroa. 1762, nakon preseljenja u novi Zimski Dvorac u Sankt Petersburgu, Petar je do¹ao na tron kao Petar III od Rusije, ali njegova ekscentrièna politika je otuðila grupe koje je Katarina pridobila. Grigorij Orlov, Katarinin tada¹nji ljubavnik, bio je voða zaverenika koji su proklamovali Katarinu kao vladara, a Petar je ubijen manje od ¹est meseci po dolasku na tron, 17.7. 1762. Postojala je sumnja da je Katarina ume¹ana u Petrovo ubistvo ali nikada nije dokazana.

Lièni ¾ivot

Imala je sina, Pavla, koga nije mnogo volela. Moguæe je da mu je otac bio Petar, ali i neki od Katarininih ljubavnika. Sergej Saltikov smatra se za verovatnog kandidata. Pavle je nasledio na tronu kao Pavle I od Rusije. Sahranjena je u Petropavlovskoj tvrðavi u Sankt Petersburgu.

Umetnost i kultura

Katarina je pripadala eri prosvetiteljstva i smatrala je sebe „filozofom na tronu“. Postala je poznata kao za¹titnik umetnosti, knji¾evnosti i obrazovanja. Pisala je komedije, fantastiku i memoare, i prouèavala Voltera, Didroa i d'Alembera koji su kasnije potvrdili njenu reputaciju u svojim radovima. Bila je u stanju da dovede matematièara Leonarda Ojlera iz Berlina èak do Sankt Petersburga. Kada je Aleksandar Nikolajeviè Radi¹èev objavio svoje „Putovanje od Sankt Petersburga do Moskve“ 1790, i upozorenja na ustanak zbog nepodno¹ljivih socijalnih uslova meðu seljacima koji su dr¾ani kao roblje, Katarina ga je proterala u Sibir.

Spoljna politika

Katarinin ministar spoljnih poslova, Nikita Ivanoviè Panin, imao je znaèajan uticaj od poèetka njene vladavine. Iako bistar dr¾avnik, Panin je posvetio mnogo pa¾nje i milione rubalja kreiranju Severnog Saveza izmeðu Rusije, Prusije, Poljske, ©vedske i moguæe, Velike Britanije, da se suprotstavi moæi Habsbur¹ke lige. Kada je postalo jasno da ovaj plan nije uspeo, Panin je izgubio poverenje i 1781 razre¹en je du¾nosti. 1764 Katarina je postavila Stanislava II od Poljske, biv¹eg ljubavnika, na poljski presto. Rusija je dobila najveæi deo Poljske kroz deobu izmeðu Rusije, Austrije i Pruske (1772,1793 i 1795).

Katarina je od Rusije napravila dominantnu silѕ na Bliskom istoku, nakon Prvog rusko-turskog rata (1768-1774). Poku¹ala je da napravi podelu evropskog dela Otomanske imperije po poljskom modelu, ali je postigla znatno manji uspeh. Anektirala je Krim 1783, manje od devet godina po¹to je postao samostalan kao rezultat prvog rata Rusije i Turske. Otomanska imperija je zapoèela Drugi rusko-turski rat (1787-1792) za vreme Katarinine vladavine. Ovaj rat se zavr¹io Mirovnim sporazumom iz Ja¹ija (Rumunija), koji je legitimisao rusko pravo na Krim.

Na evropskojpolitièkoj sceni Katarina je igrala znaèajnu ulogu, kao posrednik u Ratu za bavarsku sukcesiju (1778-1779) izmeðu Pruske i Austrije. 1780. postavila je grupu predviðenu da brani neutralne dostave protiv Velike Britanije tokom Amerièke revolucije.

Od 1788 do 1790 Rusija je bila u ratu sa ©vedskom, koji je vodio Katarinin roðak, ¹vedski kralj.Gustav III je zapoèeo rat da bi preuzeo baltièke teritorije koje je izgubio od Rusije 1720. Oèekujuæi da lako savladaju Ruse, ©veðani su se suoèili sa velikim ljudskim i teritorijalnim gubicima. Po¹to je Danska objavila rat 1789, stvari na ©vedskoj strani su izgledale lo¹e. Ipak, 1790 ©veðahi su organizovali kontraofanzivu. Ovo je kulminiralo Bitkom kod Svensksuda (dana¹nji Ruotsinsalmi u Finskoj), 9. i 10. jula 1790. Ruska mornarica predvoðena knezom Nasaom, imala je 32 veæa i 200 manjih borbenih brodova, 1200 topova i 14 000 ljudi. ©veðani, kojima su komadovali Gustav i pukovnik Karl Olaf Kronsted, su imali 200 manjih i veæih brodova, 1000 topova i 12 500 ljudi.Ruski brodovi su imali problem sa nivoðenjem topova u te¹kim vodama, koji ukotvljeni ©veðani nisu imali. Na kraju bitke, Rusija je izgubila 50 do 60 brodova i 9 500 ljudi. ©veðani su izgubili 6 brodova i izmeðu 6 i 7 hiljada ljudi. Mir je potpisah 14. avgusta, vraæajuèi sve osvojene teritorije odgovarajuæim nacijama, i trajao je 20 godina.

Katarina je preuzela vodeæu ulogu u deobi Poljske, koristeæi èinjenicu da je zemlja bila voðena decentralizovanom i nemoænom vladom, da je podeli izmeðu Pruske i Austrije. Ova deoba Poljske pomogla je da se odr¾i ravnote¾a moæi u Istoènoj Evropi XVIII veka. Na kraju, dodala je oko 518000 km² ruskoj teritoriji.

Unutra¹nja politika

Na poèetku svoje vladavine Katarina je krenula u provoðenje op¹te politièke reforme, rukovodeæi se idejama Prosvetiteljsva. Sprovedene su reforme Senata (1763), sekularizacija crkvenih dobara (1764) i pripremljena je promena zakona. Oformljen je saziv zakonodavne komisije u kojoj su bili zastupljeni svi slojevi dru¹tva, osim zavisnog selja¹tva, ali je komisija raspu¹tena pre nego ¹to je poèela da radi, na ¹ta je verovatno imao uticaj ustanak pod voðstvom Jemeljana Ivanovièa Pugaèova (1773-1774).

Katarina je reorganizovala rusku provincijalnu administraciju, dajuæi vladi veæu kontrolu nad seoskim podruèjima usled seoskih buna. Ovaj proces je zavr¹en 1775. Reforma je oformila provincije i distrikte koji su bili lak¹i za upravljanje od strane vlade. 1785 Katarina je izdala proglas kojim je dozvoljeno narodu da koristi presto kao zakonsko telo, oslobaða gospodstvo od dr¾avne slu¾be i poreza, gospodske titule èini naslednim, i daje gospodstvu punu kontrolu nad njihovim kmetovima i zemljom. Dodatno, Katarina je dala zemlju u Ukraini omiljenoj gospodi i dodelila im kmetove. Ohrabrivala je kolonijalizaciju Aljaske i drugih pokorenih teritorija.

Katarinaje nastavila da probodi uticaj zapada na Rusiju. Ipak, za raliku od Petra Velikog, obuzdala je silu i usredsredila se na provoðenje individualnih akcija. Njene reforme su stigle i dalje nakon ¹to je neuspe¹ni ustanak Jemeljana Pugaèeva potresao Istoènu Rusiju. Kao rezultat, Katarina je ostvarila nekoliko drastiènih reformi unutar ruskog dru¹tva. Prvo, uspostavila je Slobodno ekonomsko dru¹tvo, 1765, da bi ohrabrila modernizaciju poljoprivrede i industrije. Drugo, ohrabrivala je strane investicije namenjene nerazvijenim podruèjima. Treæe, oslabila je cenzorski zakon i podr¾ala obrazovanje gospodstva i srednje klase.

izvor (http://sh.wikipedia.org/)