Kina, za zaljubljenike...

[Al-Jasmina]

Iskreno koliko ljudi toliko cudi-
a kineza opet ima mnoogooo

Ne znam, ali kod pojedinih NBG naseljenika
osetim nekada neku grubost, na granici sa diskriminacijom ?
A opet neki su tako ljubazni i predusetljivi...

[dancho]

Evo jednog zaljubljenika ili zablentavljenika u Kinu.
Nisam bio u Kini (najbli¾e ¹to sam bio je Bangkok)ali...
Kao klinac bio sam impresioniran Brus Lijem (smejanje dozvoljeno).
I danas vrtim èake bolje od veæine Ciganèiæa i Kine¹èiæa na Novom BGDu i ¹ire. 
©alu na stranu...
Lepota je u razlièitosti (koja treba da nas privlaèi a ne pla¹i).
U filigranskoj posveæenosti onim èime se bavi¹, u raznovrsnosti...
Kinezi nisu samo na kineskom buvljaku, oni su najjaèa nacija na svetu. Oni imaju kontinuitet postojanja nacije, odnosno kulture, umetnosti i dr¾avnosti.
Vredi proèitati tekst u u pro¹lom broju NAc Geografika o kinekoj ekspanziji...
E da, Tai èi èuan.
Preporuèujem.
Ne skida kila¾u ali skida terete sa srca...
A i instruktor mi kum...

[Al-Jasmina]

Ja sam pocela da dozivljavam Kinu drugacije nakon citanja onih
silnih knjiga o njoj...od autorke cije mi ime sada izmiche u secanju! 
A zva je vecina ljudi ali dobro...

Uglavnom, postujem ono sto su postigli
ali nekako mi je Japan trenutno primamljiviji kao destinacija 
Valjda zato sto volim minijature 

[Adonis_Vernalis]

Jasmini cu rec "Japan" u kineskoj temi oprostiti. Samo zato sto je Gospodarica Foruma, i ni zbog cega drugog. Nije packa, ali... nije da nije.

Prema Japanu i Japancima nemamo predrasuda. Kina. Prema njoj i njenoj deci mi imamo predrasude.

Danchu cu pokusati da priustim sledeci prizor... Na nekom neznanom trgu u Pekingu, blizu Zabranjenog grada, u senci nekog neprepoznatljivog drveca (nije ni kesten, ni jasen, ni bor, ni bilo sta od necega sto znamo), stoji nekoliko grupa zena. Rano je jutro. Jedva da je svanulo. Maglica lebdi, za Peking karakteristicna. Leto je i sparno je, cim oci otvoris.

Jedne u rukama nemaju nista. Druge u rukama drze lepeze. Trece u rukama drze sablje, sa dugim kicankama o balcaku.

U jednom trenutku, krece Pozdrav Suncu. Goli dlanovi na sebe primaju Suncev vreli poljubac. Lepezama se kose, crne, bademaste oci lako skriju od Njegovih zraka. Sabljama se lako Njegovi zraci prelome kojekude.

Krece Tai Chi Chuan ples... Kakav sklad pokreta, kakva lepota... Satima sam ih, skriven u senci posmatrao, jer sam verovao da ce mi, kao preplaseni zdralovi, prhnuti i otici...

[pig_am_am]

jeste li gledali dezinformator na metropolisu? o kinezima iz 70-tog?
valjala sam se od smeha...
al ostavimo to...
ljudi iz azije (SVI) su snalazljiviji,mudriji i sve to. normalno je to ,jer je tamo priroda najsurovija i uci ih svemu sto covek u evropi ne  moze na da sanja.

[Al-Jasmina]

Izvinjavam se zbog zemlje na J...
koja inace ima svoje padove ali necemo vise o njoj!

Kina...
Niko se ne seti zlosrecne autorke...(moram li bas sve sama)
a njena dela popunjavaju mnoge vitrine po kucama-
(nisu sve skupine knjiga-biblioteke...neke knjige su samo ukrasi)

Fascinira me pojam: bambusovih izdanaka- kao jela
to mi je kao ukus skampa koje nikako da probam-
misterija i izvor simpaticnog chudjenja

[zoe]

Ма то што је Јасмина стрпала Кину и Јапан у исти кош само показује да предрасуде према Кини и нису тако страшне...

Бамбусови изданци... кад их нема, овде их мењају празилуком...

А што се тиче те ауторке, Џас, гледај да пребришеш прашину, ако не са полице, онда бар у главици својој... У сваком случају, мене си размрдала да се присетим шта сам ја читала, а Кинези писали. У Антологији светске фантастике коју је приредио Ранко Крстајић, постоје две занимљиве приповетке два различита кинеска аутора. Куриозитет је што је једна прича настала у 17. веку (Пу Сонглинг - Учени човјек из Фенг Ванга), а друга на самом почетку 9. века (Ли Гонгзуо - Гувернер Јужне гране). А у Антологији се налазе и дела нобеловаца и других врло звучних имена...

[Al-Jasmina]

Ah..knjige sa naslovima "Gospodar grada", "Gospa Vu"..google ne pomaze
Problem je sto je te knjige pisala zena koja je zivela sa misionarima- dakle stranac, i to pod pseudnimom,
ali mislim da im ona nije mogla iskazati vece divljenje
nego sto jeste

[pig_am_am]

jel mogu ja da pocupam bambus ovaj kucni? ima neko recept?

[Smrda]

ja sam zaljubljenik u Kinu,tj zaljubljenica...
(mada vise volim zemlju na J,ali necemooo sad o tooomeee...)
Moja mama je nekada davno bila u Kini,
nadam se da cu jednog dana i ja...
I dovukla je ceo namestaj...odatle..
(eh da je znala da ce samo par godina kasnije moci sve ovde da nabavi...)
i od tad ja uzivam sto u kineskom eneterijeru,sto u knjigama(mada sam malo u poslednje vreme zapostavila..:stid),sto u hrani.,..
I opbozavam da jedem u kineskom bloku na Nbg(suzbite zgrazavanje...hehhe)..
i nemam predrasude..
nekad me neki Kinez iznervira na ulici,ali nista vise od obicnog prolaznika...
A smatram da bi imali sto sta da naucimo od njih,pa i od tih iz blokova...

[pig_am_am]

sem ako nije onaj brus li, e pnda pazi da ti njega ne iznerviras 

[Bred]

Narodna Republika Kina
From Wikipedia

Narodna Republika Kina


Moto: nema'
Himna: Mar¹ dobrovoljaca
Image:LocationPRC.png
Slu¾beni jezik: kineski
Glavni grad: Peking
Predsednik: Hu Ðingtao
Predsednik Vlade: Ven Ðijabao
Povr¹ina:
- ukupno:
- % vode: 4. po velièini
9.596.960 km²
2,80%
Stanovni¹tvo:
- ukupno (2002):
- Gustina: 1. po velièini
1.298.847.624
135/km²
Nezavisnost: 1. oktobar 1949.
Valuta: Juan (RMB) ({{{stoti deo valute}}})
Vremenska zona: UTC +8
Internet domen: .cn
Pozivni broj: 86

Kina je najmnogoljudnija dr¾ava na svetu i nalazi se u Aziji. Glavni grad Kine je Peking.

Granice
Na sjeveru granièi s Rusijom (duljina granice 3645 km) i Mongolijom (4677 km), na sjeveroistoku s DNR Korejom (1416 km), na jugu s Vijetnamom (1281 km), Laosom (423 km), Nepalom (1236 km) i Indijom (3380 km), a na zapadu s Pakistanom (523 km), Afganistanom (76 km), Tad¾ikistanom (414 km), Kirgistanom (858 km) i Kazahstanom (1533 km). Na istoku Kina izlazi na rubna mora Tihog oceana: ®uto more sa zaljevom Bo Hai, Istoènokinesko i Ju¾nokinesko more. Ukupna duljina obale kopnene Kine je 18.000 km.


Prirodna obilje¾ja
Reljef
Kina se po graði i postanku sastoji od triju golemih podruèja: stare sinijske mase na istoku, paleozojskih planina na sjeverozapadu i od mlaðih nabranih planina na jugozapadu. Na planine otpada 33% (èak 26 % povr¹ine je vi¹e od 3000 m), na visoke ravnjake 26%, zavale i bazene 19%, nizine 12% i pobrða 10% povr¹ine Kine.

Sinijska masa graðena je od starih stijena, koje su se nabrale veæ u arhaiku, a paleozojske naslage koje le¾e na arhajskim nisu nabrane. Sjeverni dio sinijske mase razlomljen je rasjedima pa su neki dijelovi spu¹teni i pokriveni mladim naplavima.

Na reljef Kine velik je utjecaj imalo poniranje indijske litosferne ploèe pod euroazijsku, ¹to je dovelo do izdizanja Tibeta i nastanka mlaðega nabranog gorja Himalaje. S prosjeènom visinom od 4000 km Tibet je najvi¹i ravnjak na Zemlji. Zbog njegova izdizanja nastao je niz golemih stepenica kojima se teren spu¹ta s jugozapada prema sjeveru i istoku. Izmeðu sinijske mase i sibirskoga prakopna Angare nabrao se u paleozoiku kontinentalni zapadni dio Kine s visokim gorskim masivima: Tien Shan (7439 m), D¾ungarski Alatau (4463 m) i Mongolski Altaj. Ta gorja, graðena od kristaliènih i metamorfnih ¹kriljevaca, bila su u tijeku duge geolo¹ke pro¹losti poravnana i u tercijaru, odnosno na poèetku kvarara izdignuta. Tien ©an je u mlaðem tercijaru bio izdignut i rasjedima izlomljen u vi¹e planinskih lanaca.

Tibet okru¾uju s juga Himalaja (Mt. Everest, 8850 m, najvi¹i vrh na Zemlji), a sa sjevera gorje Kunlun (7723 m), na istoku je ograðen strmim gorjem Anyemaqen, Gongga, Hengduan i drugima, koja poprimaju meridionalni smjer pru¾anja. Izmeðu gorja Tien Shana na sjeveru i Kunluna na jugu nalazi se izolirana Tarimska zavala koja je nastala du¾ rasjeda u mlaðem tercijaru i kvartaru. Prete¾ito je ispunjena naslagama ¹ljunka, prapora i gline. Najveæi dio Tarimske zavale je pje¹èana pustinja. Kroz sjeverni dio zavale protjeèe rijeka Tarim. Izmeðu istoènih ogranaka Tien Shana nalazi se depresija Turpam (–154 m), a sjeverno od Tien Shana D¾ungarska zavala. Najrasprostranenija zavala je Gobi, koja se prema istoku pru¾a do gorja Velikoga Hingana (2034 m). To je prete¾ito valoviti kraj s malim isponima, a ju¾ni je dio prava pustinja. Podruèje izmeðu gorja Qiliana na zapadu i Taihanga na istoku pokriveno je debelim naslagama prapora.

Tibetsko se visoèje prema jugoistoku stepenièasto spu¹ta preko ravnjaka Yunnan-Guizhou i Sichuanskoga bazena. U nizinskom podruèju najveæi su Istoènokineska nizina u Mand¾uriji, Velika nizina u donjem toku Huang Hea te naplavna ravnica u srednjem i donjem toku Jangcea, koje su meðusobno odvojene niskim gorjem. S najveæih planinskih dijelova, koji su pod vjeènim snijegom, spu¹taju se golemi ledenjaci.

Obala je uglavnom niska, a more uz obalu je plitko (200 m). Kini pripada 5400 otoka.


Klima
Osim geografskog polo¾aja i reljefa na klimu Kine veliki utjecaj imaju i monsuni. Od rujna do o¾ujka pu¹u hladni i suhi sjeverozapadni vjetrovi iz sjeverne i srednje Azije, a od o¾ujka do rujna vla¾ni jugoistoèni vjetrovi s oceana koji donose ki¹u. Dolinama velikih rijeka prodire utjecaj oceana duboko u unutra¹njost kopna, sve do Mongolije. Zbog toga jugoistoèni dio Kine ima suptropsku klimu (1600 do 2000 mm oborina), a sjeverni hladnu i suhu kontinentalnu klimu. U sjevernom dijelu Kine godi¹nja kolièina oborina ne prelazi 1000 mm. Su¹a je u sjevernom dijelu Kine vrlo èesta. Znatnu kolièinu oborina dobiva ciklonalnim ki¹ama istoèni dio Kine. Najmanje oborina dobivaju zatvorena podruèija Tarimske zavale i Gobi, a najvi¹e ju¾ni krajevi Tibeta, zbog ljetnog monsuna. U zapadnom kontinentalnom dijelu Kine zime su na viskoim planinama duge i vrlo hladne, a ljeta kratka i hladna, dok je u zavalama temperatura ljeti vrlo visoka, a zimi niska. Za izmjene monsuna tajfuni èesto pusto¹e jugoistoèno primorje Kine.


Vode
Golema rijeèna mre¾a Kine pripada porjeèju Jangcea (18,9%, treæa rijeka po duljini na svijetu, 6300 km), Huang Hea – ®ute rijeke (7,9%), Xi Jianga, Songhua, Jianga, Liaoa i Amura. Èak 35,7% povr¹ine Kine otpada na endoreièna podruèja: u suhim, izoliranim zavalama kontinentalne Kine rijeke se ulijevaju u jezera, koja su bez otjecanja ili se gube u pijesku. U gornjem toku gotovo sve rijeke imaju velik pad, u donjem toku obiluju rastro¹enim materijalom, koji se talo¾i u nizini, a osobito u delti Yangtzea. Zbog obilja nanosa, koji se jedan dio talo¾i i u koritu rijeke, rijeèna korita se povisuju, pa se rijeke èesto izlijevaju i tako nastaju velike poplave. Rijeka Huang He vi¹e je puta promijenila smijer donjeg toka i u¹æe.

U sjevernom dijelu Kine rijeèna je mre¾a dobro razvedena, ali se rijeke zimi zaleðuju. Glavna je rijeka ju¾ne Kine Xi Jiang, koja se razgranatom deltom ulijeva u Ju¾nokinesko more. Ju¾ni se dio Tibeta preko Inda, Brahmaputre, Irrawaddyja i drugih rijeka odvodnjava u Indijski ocean. Plovne su uglavnom veæe rijeke u ju¾nom i srednjem dijelu Kine, osobito Yangtze i Huang He. Plovni kanali, od kojih je najpznatiji Veliki kanal, dug oko 1800 km, slu¾e i za natapanje. Mre¾a kanala za natapanje omoguæuje natapanje od 49,8 milijuna ha poljoprivrednog podruèja. Kanali èesto nadomje¹taju ceste. Najvi¹e jezera ima oko donjeg toka Yangtzea i po suhim zavalama u unutra¹nosti Kine.


Biljni pokrov
Ju¾na Kina prete¾ito je prekrivena vla¾nim suptropskim vazdazelenim ¹umama, srednja bjelogoriènim, a sjeverna crnogoriènim ¹umama. Seèuanski se kraj odlikuje velikm brojem endemiènih vrsta, a Mand¾urija endemiènim vrstama èetinjaèa. U Mand¾uriji su ra¹irene livade i pa¹njaci, a na krajnjem istoku i stepe. Flora visokoga planinskog pojasa ubraja se u vrstama najbogatije flore na svijetu. ©uma je jaèe razvijena na pristrancima koji su izlo¾eni vla¾nim vjetrovima. Na ¹umsko podruèje otpada oko 13,9% povr¹ine Kine. Najveæi su ¹umski kompleksi u Mand¾uriji i na planinama Sichuana. U Kini raste oko 3000 vrsta biljaka koje se koriste u medicinske svrhe. Suhe zavale u unutra¹njosti Kine i na sjeveru obrasle su travom i grmljem ili su polupustinje. Za vegetaciju, osobito za poljoprivredu, vrlo je znaèajno podruèje prapora oko sredi¹njeg toka rijeke Huang He, koje je nastalo u pleistocensko ledeno doba eolskim nanosima pra¹ine iz pustinjskih krajeva srednje Azije.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Narodna_Republika_Kina

[Enea]

jedan od usera ima jako lep avatar <3

Dancho, gde vash kum drzi Tai Chi? Na Vracaru?

[dirigent]

Mislim da Kinezi kao jedna od najstarijih i najneratobornijih civilizacija (barem na globalnom nivou) treba da vuku konce svetske politike , a ne neki americki kauboji koji samo znaju na tudjim ratovima i konfliktima da grabe za sebe ili frustrirane drzave sa bivsim kolonijalnim carstvima.
     Jes da je kinez kao pojedinac mrav , ali kao grupa i drzava vredni su postovanja i divljenja.
      Nas civilizacijski raskorak je cini mi se u odnosu dozivljaja vrednosti individualca i grupe (pojedinca i drustva).
      Tu treba naci sredinu.

[dancho]

tai chi od septembra. bicete obavesteni.